Bogoljub M. Lazarević Andrić — Rodoslov dinastije Karađorđević
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ČITAONICA « Knjiga o... « Bogoljub M. Lazarević Andrić — Rodoslov dinastije Karađorđević
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Bogoljub M. Lazarević Andrić — Rodoslov dinastije Karađorđević  (Pročitano 5686 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Mart 19, 2011, 12:36:15 am »

**


Bogoljub M. Lazarević Andrić




Rodoslov dinastije Karađorđević


Bogoljub M. Lazarević-Andrić
Rodoslov dinastije Karađorđević
Za izdavače: Mišo Vujović, Đakon Jovan Plamenac
Urednik: Srđan Stanišić | Total dizajn: Rade Tovladijac
Lektura/korektori Bojana Popović | Unos: Bojana Savić
Izdavač: Princip Bonart Pres | Beograd, 2004
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 19, 2011, 12:37:04 am »

**

O KARAĐORĐU I KARAĐORĐEVIĆIMA



Baš kao i veliki Njegoš, koga je majka zadojila i zaklela srpskijem mlijekom, što je svoj Gorski vijenac posvetio Karađorđu, prahu Oca Srbije, tako i moja malenkost u spomen 200-godišnjice Prvog srpskog ustanka ovim rodoslovom Karađorđevića odaje dužnu zahvalnost Voždu Karađorđu, hrabrom srpskom vitezu i mučeniku, kao i svima njegovim potomcima, među kojima su i svetli likovi viteških kraljeva Oslobodilaca i Ujedinitelja, kao najsjajniji dragulji u amblemima Srbije i Jugoslavije.
 
Slava im i večna hvala!



O RODOSLOVU

 
Nema lepšeg, boljeg i prijatnijeg doživljaja i osećaja od saznanja:


                                                                                    — od KADA smo
                                                                                    — od KUDA smo i
                                                                                    — od KOGA smo?

Ova saznanja kada smo i odakle smo pošli i dokle smo i preko koga stigli, dovde gde se danas nalazimo, čvrst su rodoslovni amalgam — jaka koheziona snaga koja povezuje i homogenizuje rodbinu i srodbinu zajedničkog pretka (rodočelnika). Ovo je naročito značajno kod rodova i naroda sa verski i nacionalno mešanim brakovima. U ovom slučaju, rodoslovlje čini njihove međusobne odnose lepšim, boljim i humanijim, sa mnogo više kulta, odnosno sa mnogo više uzajamne ljubavi i poštovanja.
 
Uska nacionalna i verska ostrašćenost sada su isključeni; ustupili su svoje mesto plemenitijim ljudskim odnosima i vrlinama (humanizmu).
 
U današnje vreme, kada su česti mešoviti brakovi (u nacionalnom i verskom smislu) rodoslovlje je dobilo sasvim novu ulogu. Možemo slobodno reći da je izašlo iz uskih okvira nacionalnosti i tako postalo, u neku ruku, i internacionalni fenomen.
 
Iz tih razloga, rodoslovlje danas, prema svom značaju — kao posebna oblast istorije i etnologije, treba da dobije posebno mesto u naučnoj oblasti ovih humanitarnih disciplina, a koje sve do sada nije imalo.

 
Beograd, maja 2003.

Autor
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 19, 2011, 01:40:42 am »

**

BOGOLJUB M. LAZAREVIĆ-ANDRIĆ




BELEŠKA O PISCU

Bogoljub M. Lazarević — diplomirani inženjer šumarstva u penziji — rođen je 1925. u selu Sumurovcu, opština Zabojnica, srez Gružanski, okrug Kragujevački, ba-novina Dunavska, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
 
Potiče od oca Milorada i majke Drage, poljoprivrednih prizvođača.

Osnovnu školu završio je u Zabojnici a gimnaziju u Kragujevcu, gde je i maturirao 1947. Imao je prekid u školovanju od 1941. (posle streljanja đaka) do završetka rata 1945. Diplomirao je na Šumarskom fakultetu u Zemunu 1952. Radio je na projektantskim poslovima uređivanja šuma u Birou za projektovanje i na poslovima stručnog instruktora za katastarsko kalsiranje šuma u Geodetskoj upravi Srbije (1953—1966).
 
Od 1966. do 1980. radio je u PKB-u na poslovima uređivanja šuma brzorastućih lišćara.
 
Poslednjih deset godina (1980—1990) radio je u Odeljenju za privredu Skupštine grada Beograda, odakle je 1990. godine otišao u penziju.

Po odlasku u penziju posvetio se (preko odbora za proučavanje sela pri SANU) pručavanju istorije i etnologije svog rodnog kraja (Sumurovca i Zabojnice).
 
Pri proučavanju stručne literature iz napred navedenih oblasti zapazio je žalosnu činjeninu da je narod obrađen na jedan uopšteni način bez interesa zaulaženje u krvnosrodničke odnose — bili oni jednonacionalni ili multinacionalni.
 
Obično narod kaže da "krv nije voda" odnosno da je krvno srodstvo jedan jak faktor uzajamnog kulta (ljubavi, poštovanja, morala) i da igra osnovnu i glavnu ulogu — šire posmatrano — u formiranju kulture stanovništva i naroda, dotičnog područja — države pa i kontinenta.
 
Zapazio sam pri ovome da u istoriji i etnologiji — kao humanističkim naukama (usko pozvezanim) postoji ogromna praznina — "rupa" — koja treba da pozluži kao mesto za razvoj rodoslovlja, te kao značajna komponenta učiteljice života — istorije.
 
Iz navedenih razloga prestao sam sa proučavanjem prirodnih, privrednih i kulturnih prilika svoga kraja i posvetio se narodu, stanovništvu u sklopu istorije i etnologije.

Kao rezultat toga došlo je 1998. do pojave knjige Praktikum rodoslova porodičnog stabla. Knjiga je promovisana 9. maja 2001. u Etnografskom muzeju u Beogradu.
 
Tom rilikom akademik Petar Vlahović zaključio je svoj referat sledećim rečima:

"[...] Zbog toga knjiga Praktikum rodoslova porodičnog stabla Bogoljuba M. Lazarevića-Andrića — zvanog Čika Laza Gružanski — sadrži dragocenu poruku, pored one praktične, koja ima širi kulturni, društveni i naučni značaj. U tome je, po mom skromnom mišljenju najveći doprinos ove knjige razvoju savremenog pogleda na život i svet."
 
Posebni rodoslov dinastije Karađorđevića je prvi rodoslov urađen po tabelarnom (Tb) metodu — Anl.LaMBos sistema kao prvog, autentičnog i originalnog naučnog metoda za prikaz, obradu i analitičko proučavanje rodoslova — porodičnog stabla.


Bogoljub M. Lazarević-Andrić | Rodoslov dinastije Karađorđević
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: