**
O KARAĐORĐU I KARAĐORĐEVIĆIMA
Baš kao i veliki Njegoš, koga je majka zadojila i zaklela srpskijem mlijekom, što je svoj Gorski vijenac posvetio Karađorđu, prahu Oca Srbije, tako i moja malenkost u spomen 200-godišnjice Prvog srpskog ustanka ovim rodoslovom Karađorđevića odaje dužnu zahvalnost Voždu Karađorđu, hrabrom srpskom vitezu i mučeniku, kao i svima njegovim potomcima, među kojima su i svetli likovi viteških kraljeva Oslobodilaca i Ujedinitelja, kao najsjajniji dragulji u amblemima Srbije i Jugoslavije. Slava im i večna hvala!
O RODOSLOVU
Nema lepšeg, boljeg i prijatnijeg doživljaja i osećaja od saznanja:
— od KADA smo
— od KUDA smo i
— od KOGA smo?
Ova saznanja kada smo i odakle smo pošli i dokle smo i preko koga stigli, dovde gde se danas nalazimo, čvrst su rodoslovni amalgam — jaka koheziona snaga koja povezuje i homogenizuje rodbinu i srodbinu zajedničkog pretka (rodočelnika). Ovo je naročito značajno kod rodova i naroda sa verski i nacionalno mešanim brakovima. U ovom slučaju, rodoslovlje čini njihove međusobne odnose lepšim, boljim i humanijim, sa mnogo više kulta, odnosno sa mnogo više uzajamne ljubavi i poštovanja.
Uska nacionalna i verska ostrašćenost sada su isključeni; ustupili su svoje mesto plemenitijim ljudskim odnosima i vrlinama (humanizmu).
U današnje vreme, kada su česti mešoviti brakovi (u nacionalnom i verskom smislu) rodoslovlje je dobilo sasvim novu ulogu. Možemo slobodno reći da je izašlo iz uskih okvira nacionalnosti i tako postalo, u neku ruku, i internacionalni fenomen.
Iz tih razloga, rodoslovlje danas, prema svom značaju — kao posebna oblast istorije i etnologije, treba da dobije posebno mesto u naučnoj oblasti ovih humanitarnih disciplina, a koje sve do sada nije imalo. Beograd, maja 2003.
Autor
