Jovan Tomić Belov (?—1813)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Junaci i vojvode Prvog srpskog ustanka « Jovan Tomić Belov (?—1813)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jovan Tomić Belov (?—1813)  (Pročitano 5508 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Jun 09, 2013, 12:19:27 am »

**

JOVAN TOMIĆ BELOV


Kapetan Jovan Belov rođen je u Donjem Crniljevu. Istakao se u mnogim bojevima kao pravi junak. To se odnosi na borbe u Jelenči, Mišaru i Lešnici. O Boju na Jelenči govore prota Mateja i Karađorđev buljubaša Petar Jokić. Evo šta ovaj drugi kaže: "Na Jelenči selu, Turci opkolili Karađorđa i sve nas, i lepo hoće sve da nas iseku. Pred noć udari Jovan Belov s 50 momaka ubi Ćurtoglića, turskog zapovednika, uzme mu mač, uđe k'nama u šanac i sve nas izbavi." U Boju na Mišaru Belov je zaplenio par Kulinovih kubura, koje su se docnije dugo nalazile u njegovoj porodici. U Lešnici u jednom boju van šanca veštim manevrom svoga konja, kojem je Turčin presekao pola vrata, Tomić je nadmudrio i posekao Turčina.

Nikada se nije hteo prihvatiti neke vlasti u narodu, već je u bojevanju dobijao komandu nad ponekom jedinicom ustanika. Međutim, njegovo junaštvo i njegovu pamet veoma su cenili ustanici, a naročito pop Luka Lazarević koji ga je odredio za svog zamenika, ako pogine. Belov je poginuo u šancu na Golom brdu više Lešnice. Zgodi ga Turčin sa jedne trešnje kada je ovaj izdavao vojnicima barut. Stigao je samo da kaže: "Braćo, što mogoh, ja pomogoh, ne dajte se!" Zatim je skupio smotuljak sena, legao na njega i nasmejan izdahnuo.

Danas na Belova podseća spomen ploča na zvoniku crkve u Donjem Crniljevu koja je postavljena prilikom svečanosti 2009. godine od strane Opštine Koceljeve, MZ Donje Crniljevo i Zadužbinskog društva "Prvi srpski ustanak" Mišar.

Na nekadašnjem imanju Jovana Belova postoji kameni beleg koji govori o njegovoj smrti. Autoru ovih redova taj beleg pokazao je Ljubiša Tomić, jedan od njegovih potomaka, nastavnik fizičkog vaspitanja u penziji (novembra 2011).


Bogdan Sekendek

Bogdan Sekendek Prvi srpski ustanak u Podrinju & najpoznatiji ustanici | Izdavač Grafika Šabac | Šabac, 2012

* * *

"...poznat i čuven Jovan Tomić Belov, najverovatnije rođen u Svojdrugu, opevan u nekim narodnim pesmama. O njemu je u "Pomeniku" pisao i Milan Đ. Milićević a opevao ga je i Sima Milutinović Sarajlija u "Serbijanci". Jovan se istakao i u boju na Mišaru, a poginuo je braneći šanac iznad Lešnice, 24. jula 1813. godine". [Obrad Dodić]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Novembar 01, 2013, 05:22:32 pm »

**

JOVAN TOMIĆ BELOV


IZ SELA CRNILJEVA

Jovan Belov odlikovao se u mnogo bojeva kao pravi junak, naročito na Mišaru, gde kažu da je dobio par kulinovih pištolja, koji se i sad nahode u njegove porodice. "Jednom, u Jelenči, priča pokojni Jokić, opkolili Turci Karađorđa i sve nas (vojsku njegovu), i hoće da iseku. Pred noć udari Jovan Belov, sa 50 momaka, ubi Ćurtoglića, turskog zapovednika, uze mu mač, uđe u šanac, i sve nas izbavi."

U Lešnici, u jednom boju van šanca, sudari se Belov s Turčinom koji ga htede poseći, a kad se on vine na stranu, Turčin mu udari konja sabljom po vratu. Belov brže pritegne konju dizgine, mane sabljom, odseče Turčinu glavu, istera svoga konja na šanac, pa skoči sa sedla i pusti dizgine, tada vrat u konja klone, jer je bio upola presečen, i konj se stropošta mrtav na zemlju!..

Jovan Belov nije hteo primati se nikad nikakve vlasti u narodu; samo je u bojevima dobijao komandu nad po nekim odeljenjem vojske, i tukao se. Ali se njegova pamet i njegovo junaštvo toliko cenilo da je on bio namenjen za komendata na Lukino mesto, ako bi Luka poginuo.1

Jovan je poginuo u šancu na Golom Brdu više Lešnice. Kad je razdavao vojnicima barut, s neke trešnje zgodi ga Turčin baš u kotalac i ubije čelikom, jer se držalo da ga olovo ne bije. Padajući od krvničke puške, Belov je rekao vojnicima: "Braćo, što mogoh, ja pomogoh; ne dajte se!"

Zatim je skupio "omutak" sena, kako veli Milutinović, metnuo sebi pod glavu, i nasmejan izdahnuo. Milutinović mu je posvetio krasnu pesmu u "Srbijanci" (knj. III, str. 78—87).

Slava neka je tako svetlom junačkom imenu!

Milan Đ. Milićević

________________

1 Ovo je pričao sam Pop Luka pok. Proti Pavloviću i Isidoru Stojanoviću, a slušao je g. Aleksandar Lazarević, sin njegov, koji je opet meni kazivao. G. Aleksandar dodaje da je i inače otac mu govorio o Jovanu kao o izvanrednom junaku i mudrom čoveku.

Milan Đ. Milićević Kneževina Srbija | Državna štamparija | Beograd, 1876
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: