Bogdan Đ. Sekendek (1930—2018)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Bogdan Đ. Sekendek (1930—2018)  (Pročitano 9551 puta)
0 članova i 2 gostiju pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Jun 08, 2013, 07:25:15 pm »

**




BOGDAN SEKENDEK

Bogdan Sekendek je rođen u Donjem Crniljevu gde mu je otac bio sveštenik. Školovao se u Nakučanima, Šapcu i Beogradu. Nastavničkim radom se počeo baviti u Draginju. U Šapcu je predavao istoriju, bio direktor osnovne škole i direktor udruženih škola. Uz rad je stekao zvanje pedagoški savetnik. Rezervni je potpukovnik.

Priloge iz prakse je objavljivao u listu "Prosvetni pregled" i časopisima "Nastava istorije", "Pedagoška stvarnost" i "Ekonimika škola".

Objavio je knjige: "Istorijska čitanka naših naravi", "Prvi srpski ustanak u Podrinju", "Ratna lukavstva kroz istoriju", "Male slučajnosti velikih istorijskih događaja", "Manje poznato, ali zanimljivo", "O nekim istorijskim ličnostima", "Naši velikani izbliza", "Kamičak kojeg više nema", "Šabačka istorijska pesma", "Kojekude... njegovim tragom" i "Mišarska bitka". Jedan je od autora knjige "Dve zlatne godine FK "Mačva" — Šabac".

Posebno se bavio zavičajnom istorijom i objavljivao napise u listu "Glas Podrinja" — Šabac. Predavač je na brojnim seminarima i učesnik okruglih stolova radio i TV emisija.

Tekst: Bogdan Sekendek, "Kojekude... njegovim tragom" | Izdavač Zadužbinarsko društvo "Prvi srpski ustanak" Mišar | Šabac, 2009.
Fotografija: www.koceljeva
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Jun 08, 2013, 07:50:32 pm »

*
ŠABAČKE PRIČE — BOGDAN SEKENDEK


ISTORIJA SE NE ZABORAVLJA

O Šapcu i Šapčanima, njegovim ulicama i institucijama, prošlosti i sadašnjosti, kafanama i boemima, korzou i igrankama, Dudari i Savi, fudbalu i rukometu... pričaju ljudi koji su deo svoje duše ugradili u mozaik kaldrme ove varoši

Bogdan Sekendek jedan je od Šapčana koji ovu varoš pamti u tančine od svoje rane mladosti, a istoriju, kojom se profesionalno bavio i sada se kao neumoran penzioner bavi, čuva kao retko ko. Njegova nepresušna priča o Šapcu, od postanka do danas, isprepletena činjenicama i istorijskim podacima, nije sabrana u knjigu, a napisao je nekoliko značajnih istorijskih u kojima oslikava i Šabac i srpske junake, velikane ali i neke delove grada, kao Kamičak gde je proveo detinjstvo i odakle je krenuo u osvajanje istorije grada i ovog kraja. I vremenom Bogdan Sekendek, ne samo što je postao ugledni Šapčanin, već jedan od istoričara Srbije koji je značajnim delima sačuvao od zaborava mnoge događaje, pojedine istorijske činjenice istraživao i rasvetlio ali ipak mnogo nosi u svom izuzetnom pamćenju i ponekad zainteresovanim slušaocima posebnom rečitošću besedi o prošlosti. Tako je i godinama dočekivao razne delegacije, posete i ekskurzije u Šapcu i na okolnim istorijskim mestima, besedio im o prošlosti zarad budućnosti. To je i razlog nesebičnog angažovanja i u Zadužbinskom društvu "Prvi srpski ustanak Mišar".

— Moramo znati da je Šabac jedan od prvih gradova koji je još u 19. veku, u doba Jevrema Obrenovića, gospodara šabačke i valjevske nahije, dobio neku vrstu urbanističkog plana — počinje priču o Šapcu Bogdan Sekendek. Jevrem je dovodio austrijske inženjere koji su to napravili. Otuda Šabac ima ulice koje se seku pod pravim uglom i te četvrti. Pa na primer, od centra na zapad Masarikovom ulicom ide se u Pocerinu, levo na sever preko Baira na Savu, pristanište i železničku stanicu, preko Donjeg šora ide se ka fabrici "Zorka" i za Obrenovac a preko Kamička ide se u Mačvu i Loznicu.
 
Te neodvojive šabačke četvrti stalna su inspiracija pisaca, pesnika, istoričara, pa i Bogdan Sekendek priča da je Kamenjak, deo grada koji je naziv dobio po kamenoj kaldrmi, više gravitirao Kamičku, imali su zajedničku školu, zajedničko groblje i još mnogo čega.
 
Kamičak je upoznaao kao jednu trgovačko zanatlijsku celinu, deo grada sa dosta radnji, kafana i kuća na prostoru koje su tada zvali Mala Mitrovica, jer obično je do ulice bila radnja a onda su se u dubinu dvorišta ređali stanovi. Veći deo tog dela grada bio je popločan turskom kaldrmom. Na Mačvanskoj pijaci, na trgu gde je bila stara autobuska stanica i gde je sada nova robna kuća, sve je bilo popločano turskom kaldrmom i tu je bila jedna kućica koju su zvali Kantar, to je bio Žitni trg. Podseća Bogdan da su u obilju trgovina najzastupljenije bile bakalnice gde su kupovali i građani ali i ljudi iz sela, naročito pred velike praznike dolazio je domaćin koji je kupovao na raboš sve što mu je potrebno a posle kada preda žito to je otplaćivao.

Glas Podrinja | 17.03.2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Jun 08, 2013, 08:03:02 pm »

*
U ČAST KARAĐORĐEVIH JUNAKA


KNJIGA O BOJU NA MIŠARU

Šabački istoričar i publicista Bogdan Sekendek knjigom "Mišarska bitka" obogatio istorijsku čitanku. Istorijske činjenice, autentični podaci i svedočenje učesnika proslavljene bitke, amanet su srpstvu za očuvanje tradicije

Polazeći od činjenice da je Mišarska bitka izrazit primer Karađorđeve vojne veštine i hrabrosti njegovih ustanika, šabački istoričar i publicista i verovatno najkompletniji poznavalac Boja na Mišaru, Bogdan Sekendek je istorijske podatke objedinio u knjigu. Štampana je u povodu ove godišnjice Mišarskog boja u izdanju Narodnog muzeja u Šapcu, nevelika knjiga obiluje bogatstvom podataka pa i autentičnih činjenica koje govore o srpskom vojevanju. Oivičena koricama slike ruskog umetnika Afanasija Šelemova "Mišarska bitka", knjiga obuhvata događaje koji su prethodili boju kroz pregled istorije Prvog srpskog ustanka ali i Karađorđev plan odbrane i odnos snaga kao i slučaje nediscipline.

"Trinaesti avgust 1806. godine bio je sunčan i vedar dan. Karađorđe je obilazio jedinice i davao poslednja uputstva i pojačavao pojedina mesta u šancu... pokazivao starešinama i vojnicima gde ko treba da bude... Turci nisu bili na domet srpskih pušaka kad odjednom u šancu odjeknu hitac. Ko je to, po duši ga — ciknu Karađorđe. Zatim trže kuburu i priđe momku koji je njegovu naredbu prekršio... Ne Gospodaru — povikaše vojvode i pokazaše jataganima na lipu sa koje je padao turski osmatrač, koji je belim jaglukom davao znak turskim tobdžijama... mladić se zvao Tadija Crnoborac" — navodi Sekendek podatke koje istorija pamti.

Glas Podrinja | 11.08.2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Jun 08, 2013, 08:09:26 pm »

*
NOVA KNJIGA BOGDANA SEKENDEKA


U ČAST PODRINSKIH USTANIKA

Knjigom "Prvi srpski ustanak u Podrinju", istoričar i publicista Bogdan Sekendek, opisao najpoznatije ustanike ovog kraja. Bogata istorijska građa od opsade Šapca do kazivanja o srpskim junaštvima

Poznati istoričar i vredni publicista Bogdan Sekendek, novom knjigom "Prvi srpski ustanak u Podrinju", kroz opis najpoznatijih ustanika, dao je bogat doprinos negovanju građe iz vremena srpskih bojeva za slobodu. I sam autor kaže "Prvi srpski ustanak je početak svih naših ustajanja i vaskrs države srpske. Ova knjiga, suprotno od nekih stavova naše istoriografije, svedoči da je Podrinje dalo vidan doprinos tom ustanku".

Poznat po pronalaženju manje poznatih istorijskih činjenica i "prekopavanju istorije", Sekendek je i ovog puta poznatoj istorijskoj građi dodao još mnoštvo podataka koji su dragoceni za negovanje oslobodilačke tradicije ovog kraja.

Činjenica da je slepi guslar Filip Višnjić o Prvom ustanku ispevao ukupno 13 pesama a da od toga deset govore o događajima i ljudima u Podrinju, svedoče o značaju ustanika na ovim prostorima.

"Pop Luka Lazarević iz Svileuve, bio je prvi koji je stvorio ustaničku četu na području Šabačke nahije i ubrzo postao vođ šabačkim Tamnavcima i Posavcima gde god bi se sudarili sa Turcima. Prema tome, ustanak naroda Šabačke nahije izbio je takoreći u isto vreme kad su se na oružje digle Šumadija i Valjevska nahija. Ustanak u celini zahvata Šabačku nahiju sa knežinama Mačvom, Pocerinom, Tamnavom i Posavinom. Proširio se i na delove Bosanskog pašaluka, odnosno dve knežine Zvorničke nahije, Jadar i Rađevinu, gde su se već u prvoj godini vodile značajne bitke" — piše Bogdan Sekendek.
 
Glas Podrinja | 12.07.2012.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Jun 28, 2018, 08:05:58 pm »

*

PREMINUO BOGDAN SEKENDEK


Bogdan Sekendek, poznati šabački istoričar, umro je 3. januara 2018. u Šapcu, u 87-oj godini.

Sahranjen je na Donjošorskom groblju u Šapcu.


Televizija Šabac — YouTube
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: