Draginja Babić (1887—1915)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Srpski velikani nauke « Draginja Babić (1887—1915)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Draginja Babić (1887—1915)  (Pročitano 6039 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: April 11, 2013, 03:39:16 am »

**




DRAGINJA BABIĆ
(Valjevo, 03.10.1887 — Valjevo, 24.01.1915)


Jedna od prvih žena lekara u Srbiji, Draginja Babić, rođena je u 1887.godine u. Valjevu, u porodici tamošnjeg trgovca Janka Babića i njegove žene Jelene, rođene Mitrović.

Osnovnu školu pohađala je u Valjevu. I ona i roditelji htelu su da se darovita devojka školuje dalje, ali veliki problem za nastavak višeg školovanja bilo je gimnazijsko obrazovanje. Ono je bilo uslov za upis na fakultet, a u Srbiji sve do 1905. nije postojala ženska gimnazija. Devojke su od 1879. mogle da pohađaju muške gimnazije i privatno polažu maturu, ali samo po izričitom odobrenju koje se teško dobijalo jer su direktori gimnazija nerado primali devojke među svoje đake. ...

Ime Draginje Babić gotovo da je zaboravljeno. Tek se u hronikama Srpskog lekarskog društva i u retkim knjigama, čuva uspomena na nju. Zato je potrebno podsetiti na ovu ženu koja je nesebično pomagala bolesnike i ranjenike, i na koncu njihove živote stavila ispred svog.


M. H. (2009)
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 11, 2013, 04:08:54 am »

*
ŽENA ZABORAVLJENA U PROŠLOSTI — DRAGINJA BABIĆ


PRVA SRPSKA LEKARKA

Počela je da se probija u svet muškaraca početkom 20. veka. Svoje znanje stavila je u službu nege ranjenika u balkanskim ratovima. U vreme Prvog svetskog rata, kad su svi bežali iz Valjeva, ona se u njega vratila da pomogne ranjenicima obolelim od tifusa.

U većini enciklopedija koje govore o vremenu s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, Draginja Babić pominje se kratko, gotovo uzgred: "Draginja Babić — upravnik i jedini lekar rezervne vojne bolnice u Valjevu u toku oba balkanska rata". Ali, iza ovakve "biografije" krije se životna priča koja zaslužuje ceo dugometražni film. Neki bi rekli da je Draginjin život bio nalik onome što je snašlo Nadeždu Petrović. I zaista, ove dve žene imale su veoma slične sudbine, a prema podacima koji su ostali za njima, čini se da se nisu srele...
 
No, prvo da zavirimo u akademski svet Srbije i zapadne Evrope na kraju devetnaestog veka, jer će se tom svetu pridružiti Valjevka Draginja. Dakle, u Nemačkoj se tokom devetnaestog veka moglo doktorirati na četiri fakulteta: teološkom, pravnom, filozofskom i medicinskom. Od 1899. godine i tehničke škole dobile su pravo da dodele zvanje doktora. Međutim, do Prvog svetskog rata zvanje doktora nije dobio nijedan građanin Srbije. Tu na scenu stupaju žene kojima je od 1908/9. godine omogućeno sticanje najvišeg obrazovanja. Tako su u to vreme doktorsku titulu dobile i tri Srpkinje: Draginja Babić, Boginja Barjaktarević i Pravda Marković, pri čemu su sve tri bile studentkinje na stranim univerzitetima. O poslednje dve dame i njihovom životu biće više reči drugi put. Treba još napomenuti da je u to vreme većina muškaraca stekla zvanje doktora između dvadeset šeste i tridesete godine, tako da ih u dobijanju diplome Draginja "šije" za najmanje četiri godine.
 
Prilažući svoju biografiju na nemačkom jeziku uz doktorat, Draginja Babić je napisala: "Rođena 3. oktobra 1887. godine u Valjevu kao kćerka trgovca Janka Babića iz Valjeva i njegove žene Jelene, rođene Mitrović i pravoslavne sam vere. Školske godine 1904/5. završila sam 8. razred u III beogradskoj gimnaziji i u istoj maturirala 23. maja 1905. godine... U zimskom semestru 1905/6. upisala sam Medicinski fakultet Univerziteta u Cirihu, a posle pet semestara studija na tom univerzitetu, u zimskom semestru 1908/9. upisala sam se na Medicinski fakultet Univerziteta u Berlinu." U knjigama je ostalo zapisano da je Draginja 1911. godine promovisana kao prva srpska lekarka. Prema nekim svedočanstvima iz tog vremena, Draginju su kao odličnog studenta hteli da zadrže na fakultetu, ali ona je odlučila da se ipak vrati u Srbiju.

Žene lekari koje su završile medicinski fakultet u inostranstvu od 1866. do 1911. godine bile su na početku Prvog balkanskog rata obuhvaćene opštom mobilizacijom. Njih nisu slali u borbene redove, nego u unutrašnjost zemlje za upravnike rezervnih vojnih bolnica koje su nastajale iz okružnih građanskih bolnica. Često su bile jedini lekari u gradu ili u jednom od više okruga.
 
Draginja je bila lekarski pomoćnik valjevske Okružne bolnice, a kad je položila državni ispit postavljena je na mesto lekara valjevske opštine. U oba balkanska rata bila je upravnik rezervne bolnice u Valjevu. Na početku Prvog svetskog rata, kad su prodrle austrougarske trupe, povukla se sa srpskom vojskom u Pirot na dužnost upravnika rezervne bolnice. Međutim, posle Kolubarske bitke odlučila je da se vrati u rodni grad kad su svi bežali iz njega i da pomogne svojim Valjevcima.
 
Kad je u zimu 1914. godine došla u Valjevo, u tom gradu umiralo je dnevno na stotine ljudi. Pored velikog broja stanovnika koji su umrli od pegavca, u statistikama je ostalo zabeleženo da je u Valjevu umrlo i oko 3000 vojnika koji su sahranjivani u masovne grobnice. "Ono što je za vreme Prvog svetskog rata ova hrabra i neustrašiva lekarka doživljavala u svom Valjevu, može se nazvati pravim herojstvom. Škole, kafane, privatne kuće, magacini, sve je bilo prepuno obolelih. Pegavac je kosio, obolevalo se masovno i umiralo masovno", zapisala je Vera Gavrilović u knjizi "Žene lekari u ratovima 1876—1945".

Draginja je u to vreme radila neprestano, trčala s jednog na drugo mesto, pokušavajući da pruži pomoć svim bolesnicima. Prevelik teret za jednu ženu. Odlazila je u domove u kojima su svi ukućani bili bolesni od tifusa, ložila je vatru, hranila ih, obilazila i po nekoliko puta dnevno.
 
Jednog dana poverila je kolegi bolničaru da je našla belu vaš u kosi i da oseća da će se razboleti. Posle nekoliko dana nije mogla da ustane iz kreveta. Umrla je u januaru 1915. godine. "Tako je završila život ova mlada lekarka koja je žrtvovala sebe da bi pomogla obolelima i nizu ostalih dodala svoj najlepši primer čovekoljublja", zapisala je Vera Gavrilović.

Vojislav Subotić, poznavalac istorije Srpskog lekarskog društva, napisao je da je Draginja za sobom povukla i svog oca Jovana, "koji je umro od tuge za njom, nemogući da je prežali, presvište i umre posle tri dana".

Ljubav koju je Draginja poklanjala neštedimice Valjevci nisu zaboravili, ali je njeno ime ipak ostalo nedovoljno poznato ljudima van medicine. Zato je "Zabavnik" odlučio da obriše prašinu sa spisa koji govore o njenom životu i podseti na ženu koja je živote bolesnika i ranjenika stavljala ispred svog.


Milica Petrović | Politikin zabavnik

Napomena: Prva Srpkinja doktor medicine u Srbiji bila je Draginja Ljočić Milošević (1855—1926). 1872. godine upisala je medicinu u Cirihu a krajem 1878. godine je završila studije.
Angelina
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: