Junaci
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Junaci  (Pročitano 7451 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 28, 2012, 11:36:41 am »

*

JUNACI


Beograd — Junaštvo je izvršavanje poduhvata koji često nema posebnih izgleda da onome ko ga vrši, junaku, donese ličnu korist, a sadrži i veliki rizik gubitka. Za junački poduhvat je potrebna hrabrost, a hrabrost nije nužno potpuno odsustvo straha. Junaštvo je pre sposobnost donošenja odluka u teškim okolnostima i sposobnost njihovog sprovođenja u delo. Junaci su odlučni u sprovođenju svojih odluka i kada im je zbog toga život ugrožen.

Tradicije svih svetskih naroda sadrže i mitove o junacima, u kojima su izraženi kult junaštva i junačko-viteška filosofija života. Kult junaštva jedan je od ključnih elemenata za opstanak svake, ne samo nacionalne zajednice. Zato svaki narod pamti svoje junake. U najstarijim vremenima junake su smatrali natprirodnim bićima, a kasnije su ih birali za vođe.

Istorija Srba je bila takva da je junaštvo — inače uglavnom vezano za rat i bitke — u srpskom narodu dugo bila osobina koja se najviše cenila. Pogotovo se kult junaštva dugo čuvao kod dinarskog, crnogorskog dela srpskog naroda. Primjeri čojstva i junaštva vojvode Marka Miljanova, zapisani krajem XIX veka, čuvaju nezaboravne primere junaštva brdskih ratnika, ali nas i uče istini da je junaštvo bez čojstva samo divlja snaga, da junaštvo postaje moralna kategorija samo onda kada je onočojsko, kada je čovečno, kada se ni pri najtežim odlukama ne ogrešuje o čast. Najkraća definicija čojstva i junaštva bila bi sledeća: Junaštvo je kada slabije braniš od jačih; čojstvo je kada slabije braniš od sebe.

Srbi pamte veliki broj junaka — kako istorijskih ličnosti, tako i junaka iz narodne književnosti. Možda najčuveniji srpski junak jeste Kraljević Marko, za koga istoričari ne nalaze da se odlikovao posebnim junaštvom, ali su u književni lik Kraljevića Marka narodni umetnici ugrađivali sve ono što su o junacima mislili. Miloš Obilić i njegovo junaštvo u Kosovskoj bici bili su inspiracija generacijama mladih Srba koji su se borili za slobodu. U narodnim pesmama opevani su hrabri hajduci Starina Novak, Starac Vujadin, Mali Radojica. Neki od njih su bili istorijske ličnosti, a neki su književni likovi oblikovani prema istorijskim ličnostima. U periodu ropstva nije se moglo živeti bez junačkih primera, a iz novijih vremena, iz vremena velikih ustanaka protiv Turaka, sačuvane su uspomene na junake koji su dali svoj život za oslobođenje Srbije. Dok ima Srba, Vasa Čarapić, Stevan Sinđelić, Hajduk Veljko i mnogi drugi srpski junaci neće biti zaboravljeni. Veliko junaštvo Srbi su pokazali i u balkanskim i svetskim ratovima u XX veku.

U Prvom balkanskom ratu junaštvo Vojislava Nikolajevića je preokrenulo tok Kumanovske bitke, kojom je posle vekova ropstva vraćeno Kosovo. Iz Prvog svetskog rata zapamćeni su mnogi: Major Gavrilović i branioci Beograda, zatim Budimir Davidović, Vasilije Skoković i ostali junaci Solunskog fronta, kao i žene junaci poput legendarane Milunke Savić. Bilo je velikih junaka među Srbima i u Drugom svetskom ratu, pa i u nesrećnim građanskim ratovima devedesetih godina XX veka.

O junaštvu Srba sačuvani su zapisi kako prijatelja i saveznika, tako i neprijatelja. Strašni tatarski vladar Tamerlan je 1402. zabeležio da nije video boljih junaka "ni u Mogulistanu, ni u Norezmu, ni u Perziji, ni u Armeniji, ni u ruskoj zemlji na Volgi, ni u Indiji ni pod Bagdadom", a nemački general Makenzen je junačkim braniocima Beograda 1915. iz poštovanja podigao spomenik.

U Prvom svetskom ratu na Solunskom frontu izboden bajonetom na 17 mesta, zarobljen u bodljikavoj žici, Budimir Davidović je našao snage da puca na bugarske vojnike koji su ga opkolili. Pokušao je da im vrati bombu koju su na njega bacili i ostao bez desne ruke, a zatim je smogao snage da levom rukom baci drugu bombu i onesvestio se. Dok se oporavljao u bolnici, doživeo je ne samo da po drugi put u ratu dobije najveći srpski orden, Karađorđevu zvezdu, već i da saveznički, francuski general Gijom skine sa svojih grudi Orden francuske Legije časti i kaže mu: "Junače, ti više nego ja zaslužuješ da nosiš ovo visoko odlikovanje. Hiljadili se takvi junaci!"


Veseljenska | 08.12.2012
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: