Mihailo Petrović Alas (1868—1943)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Srpski velikani nauke « Mihailo Petrović Alas (1868—1943)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Mihailo Petrović Alas (1868—1943)  (Pročitano 32534 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Avgust 29, 2012, 12:28:21 am »

*




MIHAILO PETROVIĆ ALAS
(Beograd, 06.05.1868 — Beograd, 08.06.1943)


"Mika Alas. Ime koje predstavlja sinonim za najviša dostignuća u jednoj oblasti nacionalne kulture, kao Vuk, Njegoš, Tesla, Pupin, Milutin Milanković. Znan ne samo pregaocima nauke, već i običnim ljudima. Čovek svoje sredine, ali i naučnik svetskog glasa. Uspeo je da našu naučnu sredinu izvede iz zaostalosti i otvori prostore novim naraštajima matematičara.
Modeli elektronskih računskih mašina koji se proizvode u našoj zemlji nose ime 'Alas'; u školama za uspeh učenika uvedena je diploma 'Mihailo Petrović Alas'; jedna ulica i knjižara u Beogradu nose njegovo ime; u studijama kibernetičara, današnjih matematičara, teoretičara književnosti prisutno je delo Mike Alasa; i klubovi mladih matematičara nose ime ovog izuzetnog stvaraoca matematičkih nauka".

prof. Dragan Trifunović, Mihailo Petrović Alas

* * *

"Objavio je veliki broj pronalazaka, naučnih radova, udžbenika i putopisa sa pomorskih putovanja, ali po svom naučnom radu spada u najveće srpske matematičare. Kao najveći stručnjak za diferencijalne jednačine, predavao je mnogim generacijama studenata. Ipak, pored toga što je bio veliki naučnik i čovek izuzetno priznat u krugovima visokih intelektualaca, poznat je i po tome što se družio sa običnim ljudima. Kao strastveni ribolovac dobio je nadimak Alas. Bio je poznati beogradski boem, svirao je violinu i imao je svoju muzičku grupu "Suz"."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Avgust 29, 2012, 12:33:07 am »

*

MIHAILO PETROVIĆ — MIKA ALAS


Mihailo Petrović Alas (1868—1943), matematičar, pronalazač, profesor Beogradskog univerziteta, akademik Srpske kraljevske akademije, ribarski majstor i putopisac.

MIHAILO PETROVIĆ rođen je 1868. godine u Beogradu, na Savskoj padini, nedaleko od Konaka kneginje Ljubice kao prvo od petoro dece sveštenika Nikodima i Milice Petrović. Kako je već u sedmoj godini ostao bez oca, brigu o deci preuzeo je majčin otac, sveštenik Novica Lazarević, koji je izvršio veliki uticaj na Mihaila. Osnovnu školu, kao i Prvu mušku gimnaziju u Beogradu završio je sa odličnim uspehom.

Na Prirodno-matematički odsek Filozofskog fakulteta Velike škole Petrović se upisao 1885. godine. On nije studirao matematiku jer tako specijalizovane studije nisu postojale, već je ravnopravno učio i druge predmete. Već pri kraju prve godine studija, tj. 1886. Petrović je napisao jedan seminarski rad iz matematike. Studije je završio jula 1889. U septembru iste godine šalje ga deda Novica u Pariz da se sprema za prijemni ispit u "Ecole Normale Superieure", glasovitu po teškim prijemnim ispitima, strogim i visokim režimom studija sa profesorima svetskog glasa.

Period Petrovićevog studiranja u Parizu pada u vreme kada je francuska matematička nauka dostizala jednu od svojih kulminacionih tačaka. Studije je započeo o svom trošku, a od 1892. dobio državnu stipendiju. Na Sorboni je diplomirao matematičke nauke 1891. godine, a fizičke nauke 1893. godine. Kao najbolji student svoje generacije prisustvuje prijemu kod predsednika Francuske republike 1893, a isto tako i 1894. godine. Radio je na pripremi doktorata i 21. juna 1894. godine odbranio je doktorsku disertaciju na Sorboni, pred komisijom profesora Šarl Ermit, Emil Pikar i Penleve i stekao stepen Docteur és sciences mathematiques (doktor matematičkih nauka). Njegov doktorat je bio iz oblasti diferencijalnih jednačina, čime je stekao akademsku titulu doktora matematičkih nauka kao prvi student sa Balkanskog poluostrva. Dakle, sa nepunih 26 godina dr Mihailo Petrović bio je izuzetno obrazovan čovek koji je po najoštrijim svetskim merilima i sva slavna imena profesora svetske nauke, uspeo u tako kratkom roku da stekne diplome matematičkih i fizičkih nauka, i uz to da odbrani doktorsku disertaciju na Sorboni. Evo, šta je u vezi sa tim napisao Milutin Garašanin koji se tada isto nalazio na studijama u Parizu, a kasnije se posvetio politici: "Odbrana teza g. Mihaila Petrovića bila je u pravom smislu reči briljantna. Po svršenom ispitu Predsednik ga je pozdravio vrlo lepom i dirljivom besedom u kojoj mu je rekao da je on — g. Petrović — pravio čast Normalnoj školi, da je on pokazao uspehe koji su u njoj retki i da će njega njegovi profesori pamtiti i u njegovoj dalekoj otadžbini sa svojim simpatijama pratiti. Svoj govor završio je Predsednik (g. Hermite) proklamujući da je g. Petrović doktor matematičkih nauka.

Sa moje strane imam da dodam samo to, da sam bio duboko dirnut dokazima pažnje i simpatija kojih sam prema g. Petroviću bio svedok od strane onih što danas u najvišim vrhovima nauke matematičke svetle. U toj grani nauke g. Petrović je već uneo srpsko ime na dostojan način u naučni svet. G. Petrović je jedna naša vrlo ozbiljna tekovina za nauku. Taj mladić čini čast Srbiji".

Doktorirao je godinu dana pre roka sa disertacijom "O nulama i beskonačnostima integrala algebarskih diferencijalnih jednačina" kojom je izazvao veliku pažnju naučne javnosti.

Mihailo Petrović vratio se u Beograd 1894., kada je 22. oktobra/3. novembra postavljen za redovnog profesora Velike škole, a kada je ona 1905. prerasla u Univerzitet, postavljen je, prvim ukazom, sa još sedmoricom kolega, za profesora Univerziteta na kom je ostao do penzionisanja 1938. godine. Mihailo Petrović bio je đak Dimitrija Nešića, profesora više matematike na Liceju. Već na Liceju pokazao je interesovanje i talenat za matematiku, ali je u dva maha dobijao nagrade i za svetosavske temate.

Alas je u to vreme jedan od najvećih stručnjaka u svetu za diferencijalne jednačine. Predavao je mnogim generacijama studenata, sve do odlaska u penziju 1938. godine. Godine 1897. je postao dopisni član Srpske kraljevske akademije i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Redovni član Srpske kraljevske akademije postaje 1899. godine, kada je imao 31. godinu.

Ribarstvo je predstavljao izuzetno važnu komponentu u životu Mihaila Petrovića. Još od rane mladosti, na insistiranje svog dede Novice, iz zdravstvenih razloga je znatan deo vremena provodio na Savi i Dunavu. Tu je upoznao profesionalne ribare, zavoleo njihov način života i stekao među njima iskrene prijatelje. Najpre je postao ribarski šegrt, kalfa, a 1895. položio je ispit za "ribarskog majstora" i od tada prijatelji su ga uglavnom zvali Mika Alas. Objavio je više stručnih radova iz ribarstva. U Torinu je 1911. održana velika međunarodna izložba, a u Paviljonu Srbije Mika Alas je izložio svoju zbirku koja se odnosila na beogradski ribolov i ta zbirka je nagrađena sa zlatnom medaljom, na šta je on bio veoma ponosan. Učestvovao je donošenju prvog "Zakona o slatkovodnom ribolovu" na jezerima i rekama Srbije 1898. godine. Rekordan ulov je imao 1912. kada je ulovio soma od 120 kg.

Svirao je violinu, 1896. osniva sviračko društvo pod nazivom "Suz".

Konstruisao je hidrointegrator i sa njime osvojio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine. Kada je 1905. godine Velika škola prerasla u Beogradski univerzitet među prvih osam redovnih profesora koji su dalje birali ceo nastavni kadar bio je i Mika Alas.

Mihailo Petrović voleo je svoj nastavnički poziv i mnogo vremena posvetio tome. Njegova predavanja odlikovala su se jednostavnošću i ona su privlačila studente. On je imao strogo merilo koje je preneo i na svoje studente, time je doprineo da nastava matematike i u srednjim školama, gde su se diplomirani studenti uglavnom zaposlili, zauzme značajno mesto. U periodu pedagoškog rada (1894. do 1938) održao je 16 različitih kurseva i seminara koji su takođe bili dobro posećeni, iako su neki od njih bili više puta ponavljani. Za veći deo održanih seminara Petrović je izdao autorizovana skripta. Objavio je tri univerzitetska udžbenika koji su napisani na osnovu održanih redovnih predavanja i seminara. Petrović je uneo nov, svež duh na Katedru za matematiku. On je nastavu zamislio i izvodio po uzoru na parisku školu, tada verovatno i najbolju školu matematike. Snabdevao je biblioteku aktuelnim časopisima i učio je svoje studente da se koriste literaturom. Pedagoške metode kako na predavanjima, tako i na održanim seminarima bili su dobar način uvođenja mladih, kako u nastavnički, tako i u naučni rad.

Objavio je veliki broj pronalazaka, naučnih radova, udžbenika i putopisa sa svojih pomorskih putovanja. Dobio je veliki broj nagrada i priznanja i bio je član nekoliko inostranih akademija nauka (Prag, Bukurešt, Varšava, Krakov) i naučnih društava. 1927. posle smrti Jovana Cvijića, akademici su ga predložili za predsednika Akademije, ali vlasti nisu prihvatile ovaj predlog. Razlog je verovatno bio taj što je Mihailo Petrović Alas bio blizak prijatelj princa Đorđa Karađorđevića, kraljevog brata, koji je 1925. uhapšen i nalazio se u kućnom pritvoru. Godine 1931. akademici su ga jednoglasno predložili za predsednika Akademije, ali vlasti ponovo nisu prihvatile predlog.

Godine 1939. postao je počasni doktor Beogradskog univerziteta. Iste godine nagrađen je ordenom Svetog Save prvog reda.

Po svom naučnom radu i rezultatima Mihailo Petrović Alas spada u najveće srpske matematičare, jedini matematičar među 100 najznamenitijih Srba. Njegova zasluga je posebno velika što je bio osnivač beogradske matematičke škole, iz koje proistekao veliki broj njegovih učenika koji su nastavili njegovo delo. Sve doktorske disertacije iz matematike odbranjene na Beogradskom univerzitetu
od 1912. do Drugog svetskog rata, bile su pod njegovim mentorstvom.

Uporedo sa izvođenjem nastave, Petrović se bavio naučnim radom. Zahvaljujući njemu, matematičke nauke u Srbiji prvi put izlaze na scenu na kojoj su i danas prisutne. Petrović je došao do impozantnih rezultata u diferencijalnim jednačinama, teoriji funkcija, algebri i računarstvu. Objavljivao je naučne radova u najuglednijim časopisima sveta. Njegovim rezultatima koristili su se mnogi naši i strani naučnici ili su o tome pisali. Nekoliko diferencijalnih jednačina, specijalnih funkcija i nejednakosti nose ime "M. Petrovića", a čuveni matematičar Kartan zapisao je da Petrović pripada grupi retkih naučnika koji su zasnovali nove naučne discipline (matematički spektri, matematička fenomenologija i integralna matematika).

Iz Petrovićeve bibliografije vidi se da se bavio i pronalazaštvom, patentirao je pet pronalazaka koji su bili zaštićeni, tj. prijavljeni i realizovani u praksi. U oblasti računarstva je još krajem 19. veka objavio u SAD konstrukciju "analognog računara" (hidrointegratora) za rešavanje diferencijalnih jednačina, za šta su mu odali priznanje svetski naučnici (Kamke, Prajs, Moren). Ruska, poljska i američka nauka odale su Petroviću priznanje kao predskazatelju jedne nove savremene nauke "kibernetike" (čiji je utemeljivač kasnije bio Norbert Viner). Na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. u Paviljonu Srbije bio je izložen i hidrointegrator koji je nagrađen bronzanom medaljom. Petrović se ogledao i u primenjenoj matematici (fizika, mehanika i kriptografija). On je, kao većina ljudi toga doba, držao do svog vojnog čina "rezervnog inženjerskog pukovnika", pa je sarađivao sa vojskom, naročito na polju kriptolografije. Njegovi sistemi "šifrovanja" bili su u upotrebi u vojsci i diplomatiji. Pronalazak "daljinar" otkupljen je i realizovan za potrebe Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu i Rusiji. Konstruisao je i jedan tip "zupčastog prenosnika" koji je bio preteča automatskih menjača na automobilima. Njegov "Večiti kalendar" realizovan je u više hiljada primeraka.

Naučni opus Mihaila Petrovića je veoma obiman. Pored navedenih patenata, objavio je 14 monografija i oko 260 stručno-naučnih rasprava. Prvi doktorat iz matematike, a drugi na Univerzitetu u Beogradu, izrađen je pod mentorstvom Petrovića (kandidat: Mladen Berić, odbranjen 13.05.1912). Kasnije je kod njega doktoriralo još 10 matematičara, a pored toga izveo je i više od 40 generacija matematičara na put prosvete. Za svoj obiman i plodonosan rad Mihailo Petrović je biran za člana više akademija nauka (Beograd, Zagreb, Prag, Varšava i Bukurešt) i naučno-matematičkih društava (Beograd, Pariz, Prag, Krakov, Lajcig, Lavov, Palermo, itd.). Pored toga, primio je više odlikovanja: ordenje Svetog Save petog do prvog reda, medalju Miloša Velikog, orden Belog orla, Orden rumunske krune, itd. Bio je učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata kao oficir, i posle rata je bio rezervni oficir.

Bavio se kriptografijom, njegovi šifarski sistemi su dugo godina korišćeni u vojsci, sve do Drugog svetskog rata. Godine 1941. on je ponovo pozvan u rat kao rezervni oficir, Nemci su ga zarobili ali su ga posle nekog vremena pustili zbog bolesti. 8. juna 1943. profesor Mihailo Petrović umro je u svom domu na Kosančićevom vencu u Beogradu.

Još 22. oktobra 1894. kralj Aleksandar I, svojim ukazom, postavio je Mihaila Petrovića, državnog pitomca, za profesora matematike na Velikoj školi. Mihailo Petrović bio je pasionirani putnik, proputovao je kroz sve evropske zemlje i upoznao njihove glavne gradove, a obišao je i severni i južni pol. Pisao je i putopise, a napisao je i "Roman jegulje". Objavio je i knjigu "Đerdapski ribolovi u prošlosti i sadašnjosti".

Mihailo Petrović dobio je nadimak "Alas" zbog svoje strasti prema ribarstvu. Bio je ne samo ljubitelj, nego i dobar poznavalac ribarstva, pa je u tom svojstvu učestvovao u pregovorima za zaključenje konvencije o ribolovu sa Rumunijom, kao i u pregovorima o zaštiti ribolova na Savi, Dunavu i Drini sa Austro-ugarskom. Bio je jedna od najpopularnijih ličnosti starog Beograda, poznat kao Mika-Alas.

Deveta beogradska gimnazija je dobila ime po njemu.


Objavljeno u: "Mostovi" | novine srpske | Savez Srpskih društava Slovenije | broj 21 | avgust 2008
Autor teksta nije naveden
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Avgust 29, 2012, 12:59:07 am »

**

MIHAILO PETROVIĆ ALAS
ŽIVOT I DELO





MISLI MIHAILA PETROVIĆA ALASA


Problemi, pred kojima danas ostaju nemoćna sredstva matematičke analize, ne moraju do veka takvi ostati; teškoće, nesavladljive za današnje matematike, mogu biti igračka za sutrašnje.

(1914)

*

Ono što je dopušteno onima koji imaju za sobom veliki naučni bagaž i koji su mnogo uradili pa u nečemu i grešili, ne mora biti dopušteno i onima kod kojih ono što su uradili nije mnogo naspram onoga u čemu su grešili.

(1923)

*

Prava poezija i istinska nauka imaju ne samo dodirnih tačaka, već čak i dubokih ne samo dodirnih tačaka, već čak i dubokih zajedničkih crta. Jedna od takvih crta, i to baš ona u kojoj je po kašto teško i razaznati šta je tu nauka, a šta poezija, jeste otkrivanje i iskorišćavanje sličnosti među disparatnim elementima i faktima.

(1925)

*

Matematika budućnosti neće se sastojati isključivo u formiranju jednačina, nejednačina i u izračunavanjima. Taj moćni i suptplni instrumenat ljudske logike, u slučajevima kad za to bude imao podesnu osnovicu, davaće odgovore ne samo na pitanje koliko, već i na pitanje kako.

(1933)


Dragan Trifunović
Mihailo Petrović Alas — život i delo
Izdavač "Dečije novine" Gornji Milanovac, 1982.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Novembar 27, 2013, 10:25:25 pm »

**
MIHAILO PETROVIĆ ALAS
ŽIVOT I DELO


PREDGOVOR


Delo Mihaila Petrovića-Alasa (1868—1943) pripada onim pojavama naše nauke i kulture krajem prošlog i prvih decenija ovog veka koje su izvršile najdublji, a možda i odlučujući uticaj na naučni život svog vremena i na razvitak matematičkih nauka kod nas. Danas je već istorijski sigurno da je preokret u matematičkim naukama u Srbiji započet pojavom Mihaila Petrovića. Petrovićev naučni put značio je mnogo i "već pripada istoriji, onom herojskom dobu kada je mala Srbija stvorila svoju kulturu i uspevala da i svojim kulturnim postignućima prodire u svet" — pisao je akademik Radivoj Kašanin. Sve ovo treba objašnjavati ne samo Petrovićevim talentom, ne samo širinom njegovog naučnog dara pisca zapaženih rasprava i posebnih monografija, ili originalnošću njegovih filozofskih i primenjenih koncepcija (računari, izborni sistemi, merenje vremena, kriptografija, razni patenti i dr.), već pre svega i time što se u ovome izuzetnom predstavniku naše nauke tog vremena pojavio dosledni izraz negiranja postojećih zaostalih oblika naučnog života i rada na Velikoj školi, Univerzitetu i Akademiji nauka.

Petrovićevi rezultati u nauci sazrevali su vrlo brzo i formirali su se na putu preokreta celokupnog matematičkog stvaralaštva 19. veka u Srbiji. Iz zaostale sredine stvorena je ugledna škola matematičara, kao osobito krupan uspeh Petrovićev koji je ostvario na tipičnom sukobu starog i novog i s vrlinama prirodnog čoveka, ovaploćenog u liku neimara koji ne poznaje slabosti koje prate čovečji život.

Daleke, 1960. godine prišao sam proučavanju života i rada Mihaila Petrovića. Na samom početku okupiran mišlju da je o ovom izuzetnom predstavniku naše nauke teško uraditi potpunu i sveobuhvatnu studiju, iznoseći naučnu biografiju i bibliografiju radova, nametnula su se ova dva pitanja. Pre svega, obim Petrovićevog stvaralaštva je tako ogroman da je prosto nemoguće da ga jedan čovek obuhvati. Imao sam pred sobom jednog zanimljivog i raznovrsnog naučnika i javnog radnika. Petrović je ušao u nauku radovima iz teorije običnih diferencijalnih jednačina, da bi vrlo brzo otkrio jedno svoje trajno interesovanje, teoriju specijalnih funkcija, kao direktnu posledicu rada na jednačinama. Nešto slično Poenkarevoj tvrdnji N. Poincare, (1854—1912) da su u osnovi svih zakona prirode i nauke diferencijalne jednačine, i Petrović usvaja iste kao osnovni matematički medijum iz koga će proizići mnoge rasprave iz fenomenologije, teorije funkcija, analognih računskih mašina, mehanike i drugih disciplina.

Ovako obimnu i raznorodnu baštinu upoznao sam naročito pri sastavljanju njegove bibliografije radova. Petrović je tada za mene bio veoma ugledan pregalac u nauci, sa nekoliko stotina radova i rasponom koji se danas vrlo retko sreće. Od diferencijalnih jednačina, preko teorije funkcija, algebre, pa sve do teorije verovatnoće, Petrović je bogatio nauku svojim novim saznanjima. Pored ovih vrlo zapaženih rasprava, Petrović se često sretao i na neočekivanim mestima što je od mene zahtevalo da prilazim raznovrsnim izvorima i disciplinama nauke. Javlja se kao pisac zakona, referata i izveštaja sa naučnih skupova; izumitelj je nekoliko uspelih patenata; poseban je predstavnik mehaničkog shvatanja u prirodnoj filozofiji, astronom, saradnik dnevnih listova, tvorac nove matematičke discipline — matematički spektri, zapažen i između dva rata jedini pisac putopisa u našoj književnosti, istoričar, esejista, tvorac uspešnih sistema u kriptografiji, sakupljač narodnog folklora i melosa, pisac stručnih tekstova iz ribarstva i ekonomije.

Knjiga o Mihailu Petroviću-Alasu stavlja u prvi plan sliku koju dobijamo iz svega što smo do sada uspeli da saznamo i pronađemo. U ovoj knjizi izloženi su autentični materijali koji nam svedoče o Petrovićevom svetu koji oživljuje na stranicama ove knjige. Ovo je sve pružilo mogućnost da Petrovića sagledamo, ne u već znanim i poslednjih dvadeset godina ponavljanim istinama (i neistinama), već u potpuno novim i nepoznatim vidovima.

Za razliku od pisaca-biografa koje temperament ili priroda njihovog talenta vode od ispitivanja građe do romansiranih biografija, u ovoj knjizi ograničio sam se na parafraziranje arhivske građe. Prema tome, ova knjiga o Mihailu Petroviću — Alasu ima sve elemente faktografije sa slobodom komentarisanja izvesnih događaja. Nijedna reč u ovoj knjizi nije napisana proizvoljno i bez materijalnog dokaza istorijskih izvora.

Ako nam se pri čitanju knjige pokadkad učini da je Petrović — više praktičar nego teoretičar — matematičar, ili ribar i pisac eseja i reportaža više nego strogi profesor svoje katedre, tada je to samo slika koju je pružila građa.

Uostalom, ako naučno delo Petrovića svedemo samo na strogo naučni rad, tada odnos Petrovića matematičara prema Petroviću nematematičaru potvrđuje ispravnost pomenutog utiska.

Vrednosti Petrovićevog dela prevazilaze vreme u kome su nastale, a Petrovićeva stvaralačka univerzalnost i danas je neobično inspirativna ne samo za matematičare, već i za čitav niz poslenika drugih nauka — za hemičare, fizičare, kibernetičare, istoričare i teoretičare književnosti, filozofe, etnologe, za muzikologe i druge.

Dragan Trifunović
U Beogradu 15. maj 1982
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Novembar 27, 2013, 11:07:54 pm »

**
MIHAILO PETROVIĆ ALAS — ŽIVOT I DELO
Autor: Dragan Trifunović



NEPONOVLJIVA JEDNOSTAVNOST

Mika Alas. Ime koje predstavlja sinonim za najviša dostignuća u jednoj oblasti nacionalne kulture, kao Vuk, Njegoš, Tesla, Pupin, Milutin Milanković. Znan ne samo pregaocima nauke, već i običnim ljudima. Čovek svoje sredine, ali i naučnik svetskog glasa. Uspeo je da našu naučnu sredinu izvede iz zaostalosti i otvori prostore novim naraštajima matematičara.

Modeli elektronskih računskih mašina koji se proizvode u našoj zemlji nose ime "Alas"; u školama za uspeh učenika uvedena je diploma "Mihailo Petrović Alas"; jedna ulica i knjižara u Beogradu nose njegovo ime; u studijama kibernetičara, današnjih matematičara, teoretičara književnosti prisutno je delo Mike Alasa; i klubovi mladih matematičara nose ime ovog izuzetnog stvaraoca matematičkih nauka. Zapravo, ko je taj čovek, šta je to tako značajno uradio u nauci i zadužio svoj narod?

Mihailo Petrović je drugovao sa običnim ljudima Savamale, Dunava, a bio je veoma viđen u krugu visokih intelektualaca. Ovakav splet prijatelja od akademika do ribara, od profesora Univerziteta i pravnika do jednostavnih vinogradara — možda je jedinstven na našem podneblju. Svoje "ja" podredio je podjednako i ribaru — meštaru Buri Pupi, i mladom Jovanu Karamati, i prijatelju Jovanu Cvijiću a i vinogradaru Jeremiću. Brinuo je o starim i iznemoglim korandžijama Donjeg Dunava istom snagom kao i o mladim saradnicima u nauci. Njegov očinski pogled na prve naučne korake svojih učenika Mladena Berića, Sime Markovića i drugih imao je isto značenje kao kada početnike—ribare uči laptašu i alovu. Ovakvo jedinstvo pogleda na život činilo ga je velikim. Petrovićeva okolina znala je za ovo i njegovo prisustvo bogatilo je zavičaj iz dana u dan.

Živeo je u svojoj skromnoj radnoj sobi na Kosančićevom vencu u Beogradu. Gvozdeni, vojnički krevet, jednostavan pisaći sto i nekoliko majstorskih pisama ribara o zidu. Odakle ovakva jednostavnost? Da li je to mudrost življenja koja je pojednostavila sva opštila i isključila prisustvo svega drugog što je bilo suvišno?

Jednostavan u pogledima na život, nije podlegao slavi koja mu je svakodnevno pristizala iz krugova nauke. Imao je svoje nazore, slične Teslinim. Živeo je sam da bi mogao svoja umeća da pruži svakom. Okružen ljubavlju očinekog doma, majke i sesetre, on je nju istim žarom prenosio na ljude i Prirodu. Koliko je reči iskazao o strastima boravka na santi leda ili o životu jegulja i riba uopšte. Tesla je u svojoj radnoj sobi i laboratorijama drugovao sa golubovima. Njihova lepota i čistoća opsedale su sve one tanane čovekove niti preko kojih čovek i doznaje da pripada jednoj Prirodi. Slično Tesli, Mihailo Petrović stalno odlazi svojim "golubovima" — ribama i u tom svetu tišine nalazi jezgro Prirode. Kao ribar human je i u tom poslu ispoljava sve svoje karakteristike plemenitog čoveka.

Posle rata, tačnije 1920. godine Beogradom je vladala glad. Sa kakvim je elanom i ponosom Petrović lovio ribu u Savi i Dunavu i na Velikoj pijaci besplatno delio narodu. Zabeleženo je, da u kritičnim danima gladi, Petrović odsustvuje sa časova nastave na Univerzitetu da bi što više ulovio ribe i podelio narodu. Na toj Velikoj pijaci, koja se nalazila preko puta zgrade Univerziteta gde je studirao i sada predavao, danima se ispoljavala plemenitost Mihaila Petrovića. Kao da je čuo glasove svojih profesora Dimitrija Nešića, Jovana Žujovića, Ljubomira Nedića, Sime Lozanića, koji su mu otvarali naučne poglede na svet, ali koji su ga i učili dobroti, ljubavi i humanosti. Na delu, pred ovim hramom nauke Mika Alas je praktično polagao veliki ispit života i položio ga sa odličnim. Nije osramotio svoje roditelje, školske drugove (Jovan Cvijić, Pavle Popović, Ljubomir Jovanović...) i svoje profesore koji su mu u veoma teškim vremenima (srpsko-turski ratovi, srpsko-bugarski rat) propovedali sve one osobine koje krase čoveka.

Nije voleo skupove, počasti i slavlja. Jednostavno, bežao je od toga. Nijednom nije održao javno predavanje na radiju ili Kolarcu. Sputavao je svaku popularnost i kićenje slavom i sebe, i svojih saradnika. Kada je Beogradska matematička škola između dva rata imala zavidne rezultate svetskih razmera, Petrović piše anonimno prikaz o svojoj školi matematičara pod nazivom Košnica matematičara bez navođenja ijednog imena. Suprotno drugim prirodama ljudi — naučnika i pogledima na svet, kao što je recimo Milutin Milanković (1879—1958), Petrović o sebi privatno nije napisao nijedne reči! Ono što je u mladosti prikupio, doznao, zarekao — to je ostalo trajno. U mladosti je bio skroman i jednostavan, pun duha i lepote života. Ilustrujmo ovo jednim primerom. Sa studija, iz Pariza 8. februara 1894. Petrović između ostalog piše svom dedi Novici Lazareviću: "Imam da vam javim jednu vest: i ove sam godine, kao i lane, pozvat sa još četvoro drugova iz ove škole kod Predsednika Republike na zabavu koja će biti kroz tri nedelje. Nemojte molim vas to nikome pričati, jer će vam retko ko verovati od onih koji su me videli letos bosoga, sa iscepanim turom noseći one štuke koje sam hvatao u Makiškom viru. Obavezan sam, hteo ne hteo, da idem, a to ću učiniti toliko pre što mi je ovo poslednja godina što sam ovde, i u isti mah poslednja prilika za takvu počast; kad se budem vratio kući, zacelo pre će me čiča Arsa pozvati na veselje no Karno.

Lane sam bio lenj — a i nije mi bilo do toga — da vam pišem, o tome šta sam video i kako sam se proveo; obećavam vam da ću ove godine biti opširniji, ma da ne marim baš mnogo, ni ja ni vi, za takve stvari."

Milutin Milanković u svojim memoarskim radovima često je isticao skromnost i jednostavnost Mihaila Petrovića. Uglađen habzburški građevinski inženjer Milanković, ponosan na sve lepote i raskoši Beča, poželeo je da upozna znamenitog srpskog matematičara čiji su naučni radovi prešli uske međe i postali vlasništvo svetske nauke. Evo, kako to profesor Milanković opisuje. "Živo sam želeo da ga upoznam, ali mi se za to nije pružila prilika, a i ustručavao sam se da, neokvalifikovan, stupim pred čoveka toliko slavnog kao što je on bio. Tek kad svrših svoje studije i postadoh doktor tehničkih nauka, ja se, prilikom jednog kratkog boravka u Beogradu, u prvim danima godine 1905, odlučih da ga posetim. Potražih ga u zgradi tadanje Velike škole koju sada zovemo starom zgradom Univerziteta. Kad uđoh u nju, obratih se njenom portiru, domaćinu, ovim rečima: "Molim vas, da li je tu gospodin doktor Mihailo Petrović, i mogu li s njim govoriti?"

Domaćin, jedan stari čičica, pogleda me kao da sam ga oslovio na kineskom jeziku. Ja ponovih pitanje štogod sam jasnije mogao. On me premeri od glave do pete, pa reče:

"Ne poznajem!"

— "Kako da ne poznajete?" uzviknuh, "našeg slavnog matematičara, poznatog u celom svetu!"

On se tada priseti:

— Jes', jes', to je naš Mika! Sad ću da vidim!"

Pa se okrete drugom jednom služitelju koji je stajao blizu stepenica: "Žiko, bogati, trkni gore i vidi da li je tu Mika!"

Posle nekoliko trenutaka pojavi se taj služitelj na srednjem kraku stepenica i viknu nam odatle: „Tu je Mika!"

Popeh se gore u Petrovićevu sobu, gde me on prijateljski dočeka."

I na kraju Petrovićevog radnog veka, u Svečanoj sali Univerziteta u Beogradu spremala se svetkovina. Dana 17. novembra 1939. vrlo skromno, u "porodičnom krugu", i u prisustvu ministra prosvete, rektora Univerziteta i dekana Filozofskog fakulteta, Mihailo Petrović je promovisan za počasnog doktora filozofije Beogradskog univerziteta, na osnovu odluke Saveta Filozofskog fakulteta od 1. jula 1938.

Kao čoveku kome su bile tuće reči titula, svečanost, jubilej, ime, položaj, isticanje, ili pak sitničarstvo, ljubopitljivost, zloba i slično, kolege i učenici, kao i prosvetne vlasti pripremili su u tajnosti proslavu. Na nekoliko minuta pre početka proslave — promocije, a neposredno posle održanog časa svojim studentima, sa skoro neizbrisanim rukama od krede, prisustvovao je ovoj tako čudno režiranoj proslavi. Na kraju svega dao je Prvi put kratku izjavu za novine: "Bog je svedok da ovome ništa nisam kriv."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Novembar 27, 2013, 11:37:27 pm »

*
KNJIGE STAROSTAVNE: UZBUDLJIVI PUTOPISI I "ROMAN O JEGULJI" SLAVNOG
MATEMATIČARA OBJAVLJENI SVOJEVREMENO U SRPSKOJ KNJIŽEVNOJ ZADRUZI



OKEAN — MIKA ALAS

Pisali smo o ovom izuzetnom čoveku, jednoj od najznačajnijih figura srpske nauke i kulture svih vremena ("Genije sa Savske padine", NR, br. 11). Znamo da je bio učenjak najvišeg reda, doktorirao na Sorboni, srpski akademik postao u 31. godini, osnovao beogradsku matematičku školu, bio jedan od prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta. Da je na Savi imao brodić "Karas", violinu svirao u orkestru "Suz", za ribarskog majstora esnafski ispit položio. Malo je poznato, međutim, da je Mihailo Petrović Alas (1868—1943) učestvovao u polarnim istraživačkim ekspedicijama, preplovio daleke okeane, posetio dotad nepoznata nam ostrva, i o tome objavio nezaboravne knjige u Zadruginim bibliotekama "Poučnik" i "Savremenik"

Život Mihaila Petrovića liči na roman, a njegov lik na portret književnog junaka. Da nije bio izuzetan, ne bi se ni opredelio za Srpsku književnu zadrugu, da svoja putovanja, saznanja, otkrića — štampa u knjigama ove ustanove, koja se u njegovo vreme bliži svojoj pedesetoj godini.

Letopis života i rada Mihaila Petrovića ima više od 600 strana. Napisao ga je najbolji poznavalac Mike Alasa, Dragan V. Trifunović, svestrani priređivač njegovih knjiga, a objavila Srpska akademija nauka i umetnosti. Taj letopis predstavlja veliku lekciju naše nauke i kulture.

Milutin Milanković, koji je s Mikom delio "sopče" na fakultetu, i ovo je rekao o Alasu: "Provodio je dane u ribolovu na Savi i Dunavu, a mesece na širokom moru, krstareći između jednog i drugog pola Zemljinog. Isto ono što je bio u nauci, neumorni putnik i istraživač, to je bio u životu."

KNJIGE U "POUČNIKU" SKZ

"Ljubav prema ribolovu i vodi učinila je od Mihaila Petrovića strasnog putnika u egzotične krajeve sveta. Godine 1931. i 1933. boravio je kao član naučne ekspedicije u severnoj polarnoj oblasti, a 1935. u južnoj polarnoj oblasti."
 
O tome svedoče njegove knjige koje je štampala Srpska književna zadruga.
 
Najpre je u redovnom 35. "Kolu" objavljena njegova knjiga Kroz polarnu oblast — putopis duž norveških obala, pored Medveđeg ostrva, duž obala Grenlanda, saznanja o polarnim tragedijama, o lovu u polarnoj oblasti, o lovu na kitove. — U jednoj antologijskoj ediciji, namenjenoj klasicima svetske i srpske književnosti i nauke, našli su se i naučni putopisi matematičara, pomnog istraživača, koji je umeo ne samo da gleda i analizira, nego i da promišlja prirodu, ljude i nepisane zakone sveta.

"Na tom svom putovanju upoznao je Mika severnu i polarnu oblast sa svim njenim lepotama i strahotama, dobio pri prelazu polarnog kruga svoje krštenje, video ponoćno sunce u trenutku kad ono dodirne površinu mora i pušta vodoravne zrake koji, odbijajući se od morske površine, stvaraju čarobne slike…" — piše Milanković.
 
Na pučini Atlantskog i Indijskog okeana — Alas je svirao violinu.
 
Stručne i naučne radove Petrović je štampao od 1897. do smrti (1943) u mnogim listovima i časopisima: Lovac i Srpski književni glasnik, Težak i Ekonomist, Politika i Letopis Matice srpske, Ribarski vesnik i Glasnik Podmlatka Crvenog krsta… A knjige prirodnjačkih putopisa namenio je ediciji "Poučnik" Srpske književne zadruge.
 
U Zadruginom "Poučniku" su tri njegove knjige.
 
Delo U carstvu gusara izlazi 1933. Evo samo nekoliko poglavlja iz ovog dragocenog putopisnog svedočanstva: kolevka jegulje — Sargasko more, Bermudi, Bahamska ostrva, Antili, Kanarska ostrva, priče o gusarima, epizode iz morskog piratstva...

Godine 1936. Zadruga izdaje Petrovićevu knjigu Po zabačenim ostrvima. Na okeanskim daljinama život prati i opisuje Mika Alas sa Save, naučnik koji spaja matematiku, filosofiju i poeziju. U toj knjizi su ostrva južnog Atlantskog okeana, Ostrvo Sv. Jelene, Napoleonovo putovanje, Madagaskar, ostrva južnog Indijskog okeana, opet lov na kitove...
 
Najčudesnije delo Mike Alasa već svojim naslovom sugeriše svoju izuzetnost: Roman jegulje. I ovo saznanje prirode i njenih neuhvatljivih zakona štampao je u biblioteci "Poučnik". "Vekovnu prirodnu zagonetku" ovog vodenog stvorenja Mika Alas otkriva matematičkim metodom i umom u isto vreme. Život u okeanskim dubinama, veli, ima i "svadbeno prekookeansko putovanje" jegulje, i "nerasvetljene misterije jeguljinih romana". Knjiga je prvo izdanje doživela 1940, a drugo u drugoj Jugoslaviji, u obnovljenom "Poučniku", 1952.

Svetlana Stipčević, autor knjige Književni arhiv Srpske književne zadruge 1892—1970, pronašla je jedno pismo Mihaila Petrovića Alasa od 14. avgusta 1939. U pismu se on obraća Pavlu Popoviću, sekretaru SKZ: "Vratio sam se čitav sa prekomorske vratolomije i doneo nešto novog materijala kojim bih želeo dopuniti Roman jegulje." Pismo je pisano rukom i ćirilicom.
 
I treća tradicionalna Zadrugina edicija "Savremenik", namenjena delima savremenih domaćih književnika, prihvata Mihaila Petrovića, naučnika, kao izvanrednog književnika. U "Savremeniku" 1935. izlazi njegova knjiga Sa okeanskim ribarima: od francuske obale do Nju Funlenda, pored obala Labradora, od Magdalenskih ostrva na ušće Sen Lorana… Ono što su u tadašnjem "Savremeniku" bili pesnici i pripovedači — Ćopić, Desanka, Ivo Andrić, u putopisnom i naučnom pripovedanju bio je Mihailo Petrović Alas.
 
I 1967. Zadruga se seća svog predanog autora. Te godine, u redovnom 60. "Kolu", kao 405. knjiga izlaze Metafore i alegorije Mihaila Petrovića Alasa, koje je opet priredio Dragan Trifunović.
 
Kako prolaze vremena, tako se njegove knjige čitaju i štampaju sve češće.
 
Njegova Sabrana dela u 15 knjiga objavljena su u Beogradu 1998.

KAPETAN HATERA SA SAVE
 
Putopis kroz polarnu oblast započinje Alas sećanjem na svoju omiljenu lektiru, Pustolovine kapetana Hatere. "Ono o čemu se u detinjstvu i mladosti maštalo čitajući Avanture kapetana Haterasa od Žila Verna, i o čemu je lično imao bledu viziju provodeći dane i noći u zimskim ribolovima po Savi i Dunavu, punim lovačkih i brodarskih avantura" — Mika Alas gleda uživo, u jednoj naučnoj polarnoj ekspediciji.

"Jedne lepe junske noći, prošle, 1931. godine, pošli smo nas šestoro, pet francuskih ispitivača i ja, iz Denkerka, najsevernijeg francuskog morskog pristaništa, pravo na sever, u pravcu Norveške..." U severnoj Norveškoj pridružuju se skandinavskoj polarnoj ekspediciji od 24 učesnika — fizičara, okeanografa i marinskih oficira. Putnici ne uzimaju ozbiljno predskazivanje engleskog astronoma Harvuda, pa doživljavaju "uragan od vetra i oluje, strahovite bure na moru, praćene bujicom od dugotrajnih kiša. Taj će urnebes biti praćen i neobično jakim zemljotresima i trusnim katastrofama."
 
Putopis Mike Alasa je istorijski, geografski i etnografski prikaz severnog sveta: zemalja, gradova, mora, a najviše — života polarne oblasti. On ne propušta da pomene "zloglasni morski vrtlog Malstrom, koji je u toku vekova progutao mnoštvo ljudskih žrtava, a za koji su, u tim krajevima, pa i na celome severu, vezane mnogobrojne skaske i legende…"
 
U knjizi su karte putovanja, fotografije ribara, Laponaca i njihove dece, brodova, pristaništa, santi leda i ledenih brda od deset miliona tona, glečera Grenlanda, saonica na ledu… A više od toga daju pripovedne slike: prizori i doživljaji, podaci i zaključci odličnog kazivanja svestranog pisca i naučnika.
 
Uzbudljivi su susreti sa belim medvedima, život Eskima u potrazi za hranom, lov na delfine. Tu su i pregledi istorijskih pokušaja da se priđe što bliže polu — imena, datumi, dostignuća prethodnih polarnih ekspedicija. Mika Alas zna i potrage za nestalim ekspedicijama i njihove naučne ciljeve — a sve to u jedinstvenoj svetlosti krajnjeg severa, između neba i leda. Pustolovina hrabrih ovde je pustolovina naučnika.
 
Tamo gde žive beli medved, foka, morž, kit, polarni vo — dolazi i stari morski vuk iz Beograda: Mihailo Petrović Alas.
 
Profesor Alas je želeo da o zanimljivostima sa svojih putovanja obavesti širi krug radoznalih ljudi. Otud veliki broj njegovih tekstova u mnogim novinama i časopisima: "Šta su polarne ekspedicije","„Među ljudima najprimitivnije rase na svetu", "Teškoće i opasnosti putovanja kroz polarnu oblast", "U postojbini pravoga gusarstva", "Tri nedelje u centru najvećih ribolova na kugli zemaljskoj", "Jedan veliki muslimanski gusar", "S lovcima morskih slonova", "Jedna severna oaza", "Kako izgleda putovanje na santi leda", "Severna čuda", "Plovidba pod morem", "Lov na ajkule" — da pomenemo samo članke iz Politike od 1931. do 1941.
"On je često prekoračivao i krajnje granice ispitanih oblasti i otkrivao nove predele." (Milanković)

POSLEDNJE PUTOVANJE MAJSTORA

Godine 1941. Mika Alas je penzionisani profesor univerziteta. Na početku rata on se sam prijavljuje vojnoj komandi pri Generalštabu i traži uniformu koja mu pripada kao rezervnom inženjerijskom potpukovniku. Aprila meseca zarobljen je u Sarajevu. Ne želeći da skine uniformu i tako izbegne zarobljeništvo, odveden je u nemački logor u Nirnbergu. Odatle je pušten na intervenciju svog druga iz mladosti princa Đorđa Karađorđevića. "Bolestan i iznemogao, septembra meseca vraća se iz zarobljeništva u razoreni Beograd."
 
Delo Prosti brojevi objavio je 1943. Mada star i slab, aktivno dolazi u Srpsku kraljevsku akademiju… Umire 8. juna. "Sutradan ribari i alasi preneli su na rukama kovčeg sa posmrtnim ostacima svog majstora do Saborne crkve. Od pokojnika oprostili su se govorima: episkop Venijamin, prof. Milutin Milanković, i prof. Nikola Popović."

Milanković je, između ostalog, rekao: "Pred smrtnim ostacima svoga besmrtnika, oplakuje srpska nauka svog najvećeg matematičara Mihaila Petrovića. Sa njima se ta naša nauka, nošena širokim krilima njegovog genija, uzdigla do visine da je sagleda ceo naučni svet…"


***
 
Družina "Nada"
U četvrtom gimnazije napravio je hemijsku laboratoriju u svojoj kući. Docnije je hemiju povezao sa matematikom.

"U školi je drugovao sa Jovanom Cvijićem, Pavlom Popovićem, Jašom Prodanovićem, Vladimirom Ribnikarem, Ljubom Jovanovićem..." Upamćena su njihova sastajanja u družini Nada.

***

Sa Milutinom
Davio se 11 puta, jedanput sa princem Đorđem. Postoji legenda da nikad nije naučio da pliva. Milutin Milanković učio ga je da pliva na Dunavu kod Vukovara, kad je Petrović dolazio u Dalj kod Milankovića.
U arhivu Srpske akademije nauka sačuvana je šaljiva pesmica, puna ribarskih i matematičkih reči, iz pera akademika Milankovića: "Od svih naših naučnika / najjači je majstor Mika…"

***

Cepanice za dimljenje ribe
Iz Trifunovićevog Letopisa saznajemo da je 1908. bio na kongresu matematičara u Rimu, u Torontu 1928 (odatle otišao vozom u Vankuver), u Cirihu 1931, u Liježu 1932, na seminaru na Sorboni 1928, u Njujorku 1940 — gotovo na 40 kongresa… U Švajcarsku išao sa princem Đorđem, u Rusiju nosi cepanice za dimljenje ribe...
 
***

Zasluga
"Velika je zasluga Mikinog školskog druga Pavla Popovića što je Mika svoja prekookeanska putovanja opisao, a Pavle te putopise uvrstio u izdanja Srpske književne zadruge. Posle svakog takvog putovanja, dok mu je ono bilo još sveže, u pamet, Mika je napisao o njemu po jednu knjigu." (Milutin Milanković)


Piše: Dragan Lakićević | SRBIJA nacionalna revija
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: