Ivana Maksimović — Srpska olimpijska heroina
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ČITAONICA « Sportske priče « Ivana Maksimović — Srpska olimpijska heroina
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ivana Maksimović — Srpska olimpijska heroina  (Pročitano 6241 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« poslato: Avgust 28, 2012, 02:30:46 pm »

*
SPORT: SREBRNI STRELAC IVANA MAKSIMOVIĆ


SRPSKA OLIMPIJSKA HEROINA

Prelepa Beograđanka upisala je svoje ime zlatnim slovima u istoriju našeg olimpijskog pokreta, jer njeno srebrno odličje predstavlja ukupno stotu, jubilarnu medalju za Srbiju na tom najprestižnijem sportskom nadmetanju. Ona je ćerka Gorana Maksimovića, koji je sa legendarnom Jasnom Šekarić na Igrama u Seulu 1988. godine proslavio srpski streljački sport osvajanjem zlatne medalje

Uspeh na sportskom borilištu i lepota kao da sve češće idu ruku-podruku. Najbolji primer za to je i naša reprezentativka u streljaštvu i vicešampionka tek završenih Olimpijskih igara u Londonu, Ivana Maksimović. Prelepa Beograđanka, rođena pre dvadeset dve godine, upisala je svoje ime zlatnim slovima u istoriju našeg olimpijskog pokreta, jer njeno srebrno odličje predstavlja ukupno stotu, jubilarnu medalju za Srbiju na tom najprestižnijem sportskom nadmetanju planete.

— Kada sam izašla na vatrenu liniju finala u disciplini malokalibarske puške, uopšte nisam bila opterećena mogućnošću osvajanja olimpijskog trofeja — kaže Maksimovićeva. — Postojali su, doduše, adrenalin u venama i uobičajeno uzbuđenje pred veliko takmičenje kakvo je olimpijada, ali ništa više od toga. Tek kasnije, kada sam shvatila da sam "srebrna", uhvatio me je neki mali pozitivan strah. Zatim je sve to preraslo u radost, koja je u mom slučaju prešala u pravu i iskrenu euforiju. Ponosna sam na podatak da je baš moja medalja to tako iščekivano stoto odličje.

PODRŠKA RODITELJA
 
U najavi tridesetih letnjih Olimpijskih igara u Londonu, naveli smo, između ostalog, i podatak da je selektor naše streljačke reprezentacije njen otac Goran, koji je sa legendarnom Jasnom Šekarić na Igrama u Seulu 1988. godine, tada pod zastavom SFRJ, proslavio srpski streljački sport osvajanjem zlatne medalje (vazdušna puška). Sada je, eto, doživeo da mu se i ćerka Ivana nađe na pobedničkom olimpijskom postolju. Kada mu je bilo teže, onda ili sada?

— Teško je i nezahvalno porediti ta dva vremena i te dve olimpijade — kaže Goran Maksimović. — Kada sam u Seulu pobedio, Ivana još nije bila rođena. I možda se baš zato danas osećam mnogo bolje i srećnije nego pre dvadeset četiri godine sa osvojenim "zlatom". Iskreno, ono što smo zajedno planirali, odradila je sjajno i uspešnije nego što sam to i mogao da pretpostavim. Svaka joj čast. Inače, moje mišljenje je da je na londonskoj Olimpijadi bilo teže doći do odličja nego na igrama u Seulu. Ali, kako rekoh, svako poređenje tog tipa je u ovom trenutku nepotrebno i suvišno.

Odluka Ivane Maksimović da se posveti ovom sportu je bila logična. Kako zbog tate, tako i mame koja joj je trener. Doduše, streljaštvo i nije bilo njeno početno sportsko opredeljenje. Prvo je probala sa odbojkom, pa sa tenisom, a umalo da "zaglavi" i na ženskom fudbalu. Vremenom je, ipak, sve krenulo očekivanim sportskim putem.
 
— Veliku podršku sam imala u roditeljima, naročito u majci Miribana, koja mi je na treninzima neprestano govorila da ću kad-tad postići uspeh — napominje Ivana. — Oni me nikada nisu pritiskali da se bavim streljaštvom, pošto su, još dok sam bila klinka, uvideli koliko volim taj sport. Sećam se da mi je u jednom trenutku, kada sam još bila početnik, savetovano da u ruke uzmem pištolj, a ne pušku, jer je nekako lakši i više priliči devojkama. Međutim, kako sam malčice tvrdoglava i sve mora da bude po mom, trajno opredeljenje mi je, ipak, bila puška! Možda je to bilo nesvesno zbog tate, na čije smo zlatno olimpijsko odličje iz Seula svi mi Maksimovići veoma ponosni.

U streljačkoj i složnoj porodici Maksimović, jedino se mlađi sin Marko ne bavi ovim sportom. Nekako im je u tom pogledu, kaku tvrde, izmakao pažnji, ali je zato najveći navijač svoje sestre Ivane. Ona je, s druge strane, za one koji to ne znaju, višestruki državni šampion u disciplini malokalibarska puška. Veliki talenat je ispoljila još kao junior, da bi u seniorskoj konkurenciji dokazala da je reč o ogromnom potencijalu. Član je Streljačkog kluba "Novi Beograd Ušće".

KORAK PO KORAK
 
U više navrata je prethodnih godina Ivana Maksimović proglašavana za "Olimpijsku nadu". Dobitnica je i priznanja "Strelac godina". Pre dve sezone je na Evropskom prvenstvu osvojila ekipnu zlatnu medalju za juniore, dok je pojedinačno bila peta. A onda je usledila "bronza" sa seniorskom selekcijom Srbije na Svetskom šampionatu u Minhenu. Bilo je tu još dobrih timskim i pojedinačnih rezultata i titula, da bi na kraju olimpijsku normu za London, kao krunu svih svojih napora, ispunila na Svetskom kupu u Koreji.

— Mama i tata su me naučili da idem korak po korak i da ne preskačem nijednu stepenicu — glasno i već zrelo za svoje godine razmišlja Ivana. — Vremenom će se, eto, ispostavilo se da je to jedini pravi put, ne samo u sportu već verovatno i kada je sve drugo u životu u pitanju. Verovatno sam iz tog razloga bila puna samopouzdanja u Londonu, ali na kraju bez osećaja da sam osvajanjem srebrne olimpijske medalje ostvarila veliki uspeh za Srbiju. Tako je bilo bar trenutno. Emocije su naišle malo kasnije, sutradan ili dva dana posle nadmetanja, pošto je samo finale bilo neizvesno i delimično stresno.

Zanimljivo je da se tokom tog finala Ivana Maksimović, dok je na vatrenoj linija "ubijala krugove", nijednog trenutka nije osvrtala i pogledom tražila oca i majku. Bila je maksimalno koncentrisana i sve misli je, kako ističe, usredsredila na metu koja je ispred nje. Za to vreme otac Goran delovao je nešto nervozniji nego obično.

— Priznajem da sam se uzvrpoljio i gotovo da nisam gledao njen "obračun" sa Amerikankom Džejmi Li Grej i Čehinjom Adelom Sikorovom — navodi Goran Maksimović. — Šetkao sam se u naokolo i pratio rezultate svih takmičara. Primetio sam da Ivani ide dobro i tada pomislio da bi mogla do medalje. Pre nego što je izašla na strelište, rekao sam joj da nema čega da se plaši, da bude opuštena i da pripazi na pravac vetra. Kada se nadmetanje završilo, ispalo je ne dobro, nego fenomenalno. To njeno srebro ima sjaj zlata!

UPOZNALA NOLETA

Olimpijsku medalju Ivane Maksimović najemotivnije je doživela njena mama Miribana, koja suze nije mogla da zadrži. Tata Goran nije krio zadovoljstvo i ponos što mu je ćerka nosilac olimpijskog odličja. Prisutni koji su došli da čestitaju tvrde da je Ivana u svojoj prirodnoj lepoti dodala sjaja više u vidu razoružavajuće širokog osmeha, koji inače krasi sve naše strelce. Posle "bronze" Andrije Zlatića (deset metara pištolj), razloga za slavlje je u našem olimpijskom taboru tako bilo na pretek. U toj svečarskoj atmosferi Ivana nije propustila da svima ispričala kako je za tih desetak dana u olimpijskom Londonu uspela da ostvari svoj dvostruki san:
 
— Osvojila sam medalju, što je cilj svakoga sportiste na svetu, ali sam stigla da upoznam i Noleta Đokovića! Ako izuzmemo mog tatu Gorana, on je jedan od mojih najvećih sportskih idola. Prilikom upoznavanja, nisam mogla da beknem! Ni reči da prozborim! On je toliko veliki sportista da se u njegovom društvu osećate minijaturno. Kasnije smo se sretali još nekoliko puta. Bila sam tada opuštenija. Verovatno i zbog njegove urođene duhovitosti i želje da se onako opušteno uvek sa nekim druži. On je stvarno super lik!

Budućnosti je, na svoj način, tek zakucala na vrata crnooke Ivane Maksimović. Kao i svaka mlada devojka, ima pregršt planove koji su, između ostalog, vezani za njeno novobeogradsko društvo, mada je sasvim svesna da sada, kao olimpijska vicešampionka, ima i sportsku obavezu plus. A to, opet, podrazumeva naporne treninge, stotine ispaljenih hitaca i učešće na međunarodnim takmičenjima, sa kojih očekuje nove trofeje. Šampionske ambicije vredi potvrditi. One druge, što se njene naočitosti i lepote tiče, već je uveliko svojim atraktivnim izgledom ostvarila.
 

TETOVAŽA Na podlaktici Ivana Maksimović ima istetovirane olimpijske krugove. Novom trendu svoje generacije olimpijska vicešampionka nije odolela. O tom detalju ona kaže:

— Mama je saznala da ću to uraditi pre nego što sam otišla na tretman. To se dogodilo znatno pre nego što sam se otputovala u London. Tata o tome nije imao pojma. Tek je ta obeležja kasnije video na mojoj ruci, ali nije reagovao. Mislim da je tu tetovažu, ipak, sa odobravanjem prihvatio, iako mi o tome nikada ništa nije rekao.


Aleksandar Gajović | Ilustrovana politika
Foto Beta i V. Marković
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: