Ita Rina / Tamara Đorđević (1907—1997)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Srpski velikani umetnosti  « Ita Rina / Tamara Đorđević (1907—1997)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ita Rina / Tamara Đorđević (1907—1997)  (Pročitano 9029 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 17, 2012, 11:30:53 pm »

*

ITA RINA


Ita Rina, pravo ime Italina - Ida Kravanja (Tamara Đorđević), srpska filmska glumica slovenačkog porekla. Rođena u Divači kod Trsta, Italija 7. jula 1907, a umrla je u Budvi 10. maja 1979. godine.
 
Pohađala gimnaziju u Ljubljani. Godine 1926. izabrana je za Mis Jugoslavije, a posle toga učestvuje i na izboru za Mis Evrope. Nakon potpisivanja trogodišnjeg ugovora sa producentskom kućom Ostermajer film seli se u Berlin a 1927. počinje njena glumačka karijera: prvi film u kom je glumila bio je "Dvoje ispod nebeskog svoda" Johanesa Gutera i Ernsta Volfa iz 1927. "gde pored lepote iskazuje i znatan glumački dar"[1]
 
Proslavila se ulogom u filmu "Erotikon" Gustava Mahatija "koji je znalački iskoristio njenu fotogeničnost i sposobnost izražavanja strasti senzualne mlade žene".[2]
 
U Beograd se preselila 1931. godine a 1932.[2] udala se za inžinjera Miroslava Đorđevića kada je prešla u pravoslavlje, promenila način života i uzela ime Tamara Đorđević. Nakon udaje nastupala je ređe, "a sa filma se povukla 1939. godine, na vrhuncu popularnosti".[2]
 
Posle Drugog svetskog rata na filmu se pojavila samo još jednom: u manjoj sporednoj ulozi u filmu "Rat" (zajedno sa Batom Živojinovićem)u režiji Veljka Bulajića, koji je nominovan za Zlatnog lava na filmskom festivalu u Veneciji 1960. godine.
 
Ita Rina je ukupno igrala u 18 filmova, uglavnom čehoslovačke i nemačke proizvodnje, s tim da su neki snimani i u Jugoslaviji ("Fantom Durmitora" i "Na plavom Jadranu").


VAŽNIJI FILMOVI

  • Buđenje proleća (1929)
  • Erotikon (1929) — Andrea
  • Sramota (1929) — Marta
  • Proleće se budi (1929) — Ilza
  • Kraljica valcera (1930) — Zajna Tohter
  • Toniška (1930) — Tonka Šibenka
  • Valovi strasti (1930)
  • Fantom Durmitora (1932) — Jela Gruić
  • A život teče dalje (1935) — Marija
  • Na plavom Jadranu (1937) — Anka Vuković
  • Centrala Rio (1939)
  • Rat (1960)


Reference
 
1 Filmska enciklopedija, Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža", Zagreb, 1990.
2 Filmska enciklopedija
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Decembar 17, 2012, 11:58:01 pm »

*
ITA RINA, NAŠA PRVA FILMSKA ZVEZDA


OBOŽAVANA I PROKLINJANA

Posle pariske premijere, oduševljeni gledaoci su junakinju "Erotikona" na rukama izneli iz bioskopa, dok je jedan opat, "u božjem gnevu", po gradu cepao plakate na kojima je reklamiran film

Za glumicu Itu Rinu čuli su i naši ne baš redovni rešavači ukrštenih reči, ali ni bolji poznavaoci "sedme umetnosti" ne mogu baš da se sete neke druge pojedinosti u vezi s njom. A reč je o nekadašnjoj istinskoj zvezdi, koja je na evropskom filmskom nebu zasjala krajem dvadesetih godina prošlog veka. Zato ćemo ovde pokušati da što vernije oslikamo ovu neobičnu ženu koja se, na vrhuncu karijere, udala u Beogradu i u njemu dugo živela, a umrla tačno pre tri decenije u Budvi.
 
Ida Kravanja (pravo ime Ite Rine) rođena je 7. jula 1907. godine u Divači. Njen otac Jožef, kao i većina meštana ove važne raskrsnice pruga u Sloveniji, radio je na železnici. Kad je Ida napunila godinu dana, majka Marija rodila joj je sestru Danicu.
 
Odmah po izbijanju Prvog svetskog rata, porodica Kravanja preselila se u Ljubljanu. Ida je tu završila osnovnu školu i 1919. godine upisala se u Žensku gimnaziju. Nije bila naročito dobra učenica (ponavljala je treći razred), ali je redovno išla na pozorišne i filmske predstave, maštajući da jednog dana postane glumica. Uz to, zajedno sa sestrom Danicom, često je učestvovala na sokolskim priredbama i družila se s članovima studentskog sportskog društva.
 
Posle smrti Jožefa Kravanje, 1926. godine, porodica je živela veoma skromno. Majka je studentima izdavala sobe, a Ida se zaposlila u banci. Krajem oktobra iste godine, novine "Slovenski narod" objavile su konkurs za izbor Mis Evrope, koji je priredila američka distributerska kuća "Fanamet" koja je pobednici obećala "veliku nagradu i ulogu na filmu u Americi".
Idu su prijavile drugarice i ona je opravdala njihovo poverenje — postala je Mis Ljubljane, a zatim i Mis Slovenije. Međutim, kad je trebalo da se pojavi na izboru za najlepšu Jugoslovenku, majka joj je zabranila da otputuje u Zagreb, u kome je, za 20. decembar 1926. godine, bilo zakazano finale.
 
Ita Rina se, kasnije, ovako sećala tih događaja:

"Zagrebačke novine pisale su da ne smem da dođem, da se plašim devojaka koje su lepše od mene. To je naljutilo moje Slovence i cela delegacija došla je mojoj majci da je moli kako bi me poslala u Zagreb."

Majka je na kraju popustila. Ida je na dan izbora sela u poslednji voz za Zagreb i — zakasnila na takmičenje. U hotel "Esplanadu" stigla je u trenutku kad je žiri već birao najlepšu od tri finalistkinje.

SOBARICA NESIGURNOG HODA
 
Iako nije pobedila na izboru, ovaj događaj bio je prelomni trenutak u životu Ide Kravanje. Jedan od vlasnika zagrebačkog bioskopa "Balkan Palas", Alfred Miler, njene fotografije poslao je berlinskom filmskom producentu Peteru Ostermajeru.
 Kad je Idi stigla ponuda za probno snimanje u Berlinu, majka nije htela ni da čuje za taj put. Ali, devojka se nije predavala, jer je žarko želela da vidi svet i ostvari mladalačke snove. U tom nastojanju pomogli su joj porodični prijatelji, slikar Alojz Malota i njegova supruga Hedviga koji su je pozvali na putovanje u Korušku. Međutim, umesto u Austriju, Ida se vozom uputila u Berlin.
"To je bilo moje najduže i najteže putovanje. Sklupčala sam se u uglu kupea i preplašeno gledala oko sebe. Znala sam tek nekoliko reči nemačkog...", prisećala se tog svog veoma značajnog poduhvata.

Od kuće je pobegla 27. maja 1927. godine. Sutradan, na berlinskoj železničkoj stanici Anhalter banhof, dočekala su je dva predstavnika filmskog preduzeća Petera Ostermajera i odveli je do obližnjeg hotela. Sledećeg jutra otišla je u filmski studio na probno snimanje, koje je ovako upamtila:

"Osvetlili su me reflektorima. Kamere su počele da zuje... Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, da mašem, da plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala..."

Odmah posle toga Ida je potpisala dvogodišnji ugovor s kućom "Ostermajer film". Tada su je preuzeli razni stručnjaci. Učila je da glumi, pleše, vozi, jaše... Već u junu pojavljuje se u svom prvom filmu "Šta deca kriju od roditelja", koji je režirao brat Petera Ostermajera, Franc Osten.
 
Ida je igrala sobaricu. Snimanje prvenca zauvek je ostalo u njenom sećanju, a posebno prolazak hodnikom, koji je morala da ponovi nekoliko puta: "'Ne znaš da hodaš', vikao je reditelj. Svu svoju snagu usmerila sam na što skladniji hod, dok sam u sebi mislila 'kako je moguće da ja, koja sam se tri puta popela na Triglav, odjednom nisam u stanju da hodam'..."

Ida je, poput svojih kolega, živela u elitnom Šarlotenburgu, ali je bila i redovni gost jugoslovenske ambasade u Berlinu. Kad god je imala dovoljno vremena, družila se i s ostalim predstavnicima "jugoslovenske dijaspore". Tako je jednog dana, ubrzo po dolasku u Berlin, u kafeu "Kenig", upoznala Miodraga Đorđevića, studenta elektrotehnike. Od tada su se viđali kad god su im obaveze dozvoljavale.
 
Posle dva meseca rada za kuću "Ostermajer", Ida je poželela veću ulogu. Zato je, na nagovor svog menadžera Maksa Pika, raskinula ugovor i potpisala novi s produkcijskom kućom "Kulturfilm". Tu su od nje tražili da promeni ime.

"Na krštenju sam, po starom rimokatoličkom običaju, dobila dva imena. Zvala sam se Italina Lida. Kasnije su filmski reditelji tražili da promenim ime i ja sam svoje ime Italina rastavila, a umesto l mislila sam da će biti bolje da stoji zvučno r", objasnila je kako je postala Ita Rina.
 
Septembra 1927. godine igra u filmu "Dvoje pod nebeskim svodom" u kome dobija ulogu francuske plesačice Blanš. Istovremeno snima i drugi film za istu kuću, "Izgubio sam srce na Savi". To je njen najstariji sačuvani film i danas se nalazi u Berlinu.
 
OVACIJE I CRVENILO
 
Posle nekoliko sporednih uloga, Iti Rini je 1928. godine poverena uloga Marije u filmu "Poslednja večera" italijanskog reditelja Marija Bonara. Za vreme snimanja posetili su je predstavnici "Ostermajer filma" i ponudili joj glavnu ulogu u filmu "Volga, Volga", spektaklu zamišljenom prema ruskoj narodnoj priči o kozaku Stenjki Razinu.
 
Ita Rina je odbila posao i veliki honorar zato što joj je nepoznati češki reditelj Gustav Mahati "ponudio bolju ulogu". Bila je to glavna uloga u filmu "Erotikon", priči o zavodniku i njegovoj žrtvi, kćeri nekog železničara, koja mnogo godina kasnije ponovo sreće tog čoveka i opet biva njime očarana, pa odlučuje da napusti muža.
 
Pročitavši scenario, Ida je odmah shvatila da bi to mogla da bude njena životna šansa. I nije se prevarila. Ugovor za ovaj film potpisala je 7. septembra 1928. godine, a snimanje "Erotikona" je počelo pet dana kasnije. Snimao ga je jedan od najznačajnijih snimatelja češkog nemog filma Vaclav Vih, primenjujući tehničke novitete, kameru s elektromotorom i posebne objektive.

"Erotikon" je prvi put prikazan 27. februara 1929. godine u praškom bioskopu "Pasaž". Češki kritičari bili su oduševljeni filmom u celini i glumom Ite Rine. Međutim, iako su kritike bile sjajne, distributerska kuća "Slavija film" uvrstila je "Erotikon" u program tek naredne sezone (3. januara 1930) kad je većina bioskopa u Pragu već imala tonsku opremu pa nemi film, ma koliko izuzetan bio, jednostavno nije mogao da uspe.
 
Ipak, 1929. godine ovaj film postigao je ogroman uspeh kod publike i kritike širom Evrope. Beogradska premijera "Erotikona" održana je 28. aprila u bioskopu "Kolarac". Itu Rinu, koja je na premijeru došla s majkom, na železničkoj stanici dočekalo je mnoštvo mladih ljudi koji su želeli da je vide i od nje dobiju autogram.
 
Posle su usledile premijere u Ljubljani, Berlinu i Parizu. Na premijeru u francuskoj metropoli Ita Rina stigla je pred sam kraj projekcije. Kako je bila u odeći za putovanje, nije mogla da se pridruži ekipi filma u svečanoj loži pa je sela među publiku. Kad se predstava završila, oduševljeni gledaoci su je okružili, čestitajući joj na ulozi. Zatim su je podigli na ruke i izneli iz bioskopa.

Veliki uspeh filma kod pariske publike uznemirio je neke moralne čistunce. Tako je katolički teolog, opat Betlem, pisao: "...Prvo leže jedno pored drugog, a zatim jedan na drugome... Tačno je da im prekrivač sakriva figure, ali svakako im ne sakriva pokrete... Lice svakog protagoniste prikazuje se posebno i u krupnom planu, naročito Itino lice, i u njemu gledalac bez sumnje prepoznaje uzbuđenje, zatim izraz strepnje pomešane sa čežnjom, pa bol i na kraju... Crvenim dok opisujem ove prizore."
Čak su i plakati za "Erotikon", izlepljeni širom Pariza, toliko razbesneli opata Betlema da je "u božjem gnevu" počeo da ih cepa. Ovakvo njegovo ponašanje i tekstovi bili su najbolja reklama za film.
 
IZMEĐU HOLIVUDA I VERENIKA
 
Septembra 1929. godine Ita Rina u Berlinu snima film "Buđenje proleća" u režiji Riharda Osvalda, najistaknutijeg od svih nemačkih reditelja s kojima je radila. Po završetku, ponovo je otputovala u Prag, gde je u oktobru iste godine zaigrala u prvom češkom tonskom filmu "Tonka zvana vešala".

U tom ostvarenju, zasnovanom na priči čuvenog pisca i novinara Egona Ervina Kiša, Ita je, po mnogima, odigrala najbolju ulogu. Igrala je devojku lakog morala koja pristaje da ispuni poslednju želju osuđenika na smrt i s njim provodi noć pred pogubljenje.
 
Početkom 1931. godine Ita Rina dobila je ponudu da ode u Holivud. Ponuđena joj je glavna uloga u filmu "Beatris, moja radosti" koja je uključivala i trogodišnji ugovor, ali joj je verenik Miodrag postavio ultimatum — Holivud ili ja. Ita je odlučila da se uda i okonča filmsku karijeru.
 
Pre venčanja, Ita u ruskoj crkvi u Berlinu prelazi u pravoslavlje i još jednom menja ime, što je, po njenim rečima, izgledalo ovako:
 
"Htela sam da se zovem Ljubica, ali ruski pop nije dozvoljavao to ime. Predlagao mi je da ime bude po ruski — Ljubov. Kad nisam mogla Ljubica, nisam htela ni Ljubov. Na kraju... dobila sam ime Tamara. Ali, u tom trenutku za mene nije bilo važno ime. Znala sam da ću do kraja života biti Ita Rina."

U crkvi Hristovog uspenja u Beogradu, 19. aprila 1931. godine, venčali su se Ita i Miodrag. Ona je tada postala Tamara Đorđević. Ovom venčanju zvanično je prisustvovala samo najuža rodbina, a nezvanično i mnoštvo obožavalaca koji su od ranog jutra pred crkvom čekali da bi videli mladence.

Vest o njenom venčanju i završetku karijere zaprepastila je mnoge, a najviše producente "Luna filma” iz Pariza, s kojim je imala trogodišnji ugovor. Pretili su joj tužbom, ali Ita nije odustala od namere da napusti glumu.
 
Posle venčanja, s mužem je godinu dana povučeno živela u Beogradu, a onda se ipak vratila pred kamere, ali na domaćoj sceni. Do 1937. godine snimila je tri filma: "Fantom Durmitora" s nemačkim partnerom, zatim "A život teče dalje", s češkim koproducentom (u oba je tumačila glavne uloge) i, na kraju, "Princeza korala", s nemačkim partnerom, gde je igrala epizodu i dobila velike pohvale.
 
Godine 1939. Ita je prihvatila ulogu u nemačkom kriminalističkom trileru "Centrala Rio". Film nije sniman u Riju, već u berlinskom studiju "Tera", od maja do jula iste godine. Kako se spremao Drugi svetski rat, stanje oko ovog projekta bilo je napeto, posebno za strane glumce, pa je Ita, čim se snimanje završilo, spakovala kofere i vratila se kući. Potom se povukla iz javnog života i 1940. godine rodila sina Milana.

PISMO TITU
 
Posle bombardovanja Beograda, njena porodica preselila se u Vrnjačku Banju, gde su veoma teško živeli, naročito posle 1943. godine, kad je Ita rodila kćerku Tijanu. Kad se rat završio, glumica se s porodicom ponovo doselila u Beograd i pokušala da se vrati na film.
 
Nije joj data obećana uloga u sovjetskom filmu "U gorama Jugoslavije". Godine 1948. zaposlila se u produkcijskoj kući "Avala film" u kojoj je dobila samo jednu priliku. S rediteljem Žoržom Skriginom snimila je nekoliko kadrova za film "Velike žene", o streljanju đaka u Kragujevcu, ali je snimanje brzo prekinuto.

"Avala film" je 1951. godine pokušao da je otpusti pod izgovorom "da reditelji nemaju poverenja u njen rad". Ita Rina je uložila žalbu i pisala maršalu Titu. Žalba je usvojena i ona je ostala u „Avala filmu” do 1953. godine. Posle toga zaposlila se kao savetnik za koprodukcije u budvanskom "Lovćen filmu". Nastojala je da ponovo ostvari saradnju s nemačkim rediteljima s kojima je snimala pre rata. Neki od njih želeli su da ponovo rade u Jugoslaviji, ali nijedan od predloženih projekata nije ostvaren.
 
Ita Rina pojavila se poslednji put pred kamerama u filmu "Rat" 1960. godine. U tom delu reditelja Veljka Bulajića, snimljenom po scenariju poznatog italijanskog scenariste Čezara Cavatinija, Ita je odigrala malu ulogu majke. Ubrzo posle ove uloge zauvek se povukla iz sveta filma.
 
S obzirom na to da je celog života patila od astme, Ita Rina se 1967. godine s mužem preselila u Budvu. U toj skromnoj gospođi malo ko od komšija prepoznao je nekadašnju filmsku zvezdu koja je snimila četrnaest filmova u inostranstvu, tri koprodukcije i jedan domaći film.
 
Poslednje godine života Ita je provela negujući muža Miodraga, obolelog od skleroze. Umrla je od astmatičnog napada 10. maja 1979. godine u Budvi. Njenom pogrebu, na Novom groblju u Beogradu, prisustvovali su poznati filmski stvaraoci, prijatelji i obožavaoci.
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: