Devet vekova od rođenja velikog župana Raške, Stefana Nemanje
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ČITAONICA « Ponos roda svog « Devet vekova od rođenja velikog župana Raške, Stefana Nemanje
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Devet vekova od rođenja velikog župana Raške, Stefana Nemanje  (Pročitano 3986 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 749



Pogledaj profil
« poslato: Jun 01, 2012, 03:32:34 am »

*
Devet vekova od rođenja velikog župana Raške, Stefana Nemanje


KULTURA SEĆANJA: 900-GODIŠNJICA ROĐENJA I VANVREMENSKA ZADUŽBINA

Ukoliko pretpostavljenu godinu rođenja (1113.) prihvatimo kao tačnu, i ako to blagovremeno vlast uvrsti u kalendar značajnih nacionalnih godišnjica, bićemo opet u (retko) srećnoj prilici da svet podsetimo na korene naše viševekovne državnosti. Devet je vekova minulo od rođenja velikog župana Raške, Stefana Nemanje (kasnije: Sv. Simeona Mirotočivog), rodonačelnika vladarske dinastije Nemanjića i tvorca moćne srpske države u srednjem veku.

Ostavio je uočljiv trag na polju srpske državnosti, crkvene organizacije, njenog utemeljenja i zadužbinarstva (manastiri: Bogorodičin i Sv. Nikole kod Kuršumlije, Đurđevi stupovi, Studenica i Hilandar). Njegovim neposrednim uticajem i uz obostranu podršku sa trećerođenim sinom, sazdan je stožer duhovne i materijalne baštine srpskog naroda, u kojem je po volji Gospoda i napustio ovozemaljski svet.
 
Naime, upokojio se u Vizantiji, na Svetoj gori, izabran da se Bogu predstavi baš u Hilandaru, tom svetioniku naše duhovnosti, neprocenjivoj riznici koja milostivo odjekuje po osmovekovnoj dubini našeg kulturnog pamćenja, nosećem stubu uzvišenog zdanja duhovne vertikale ovog naroda i najdubljem kolektivnom sećanju pravoslavne Srbije. Promenio je ovim svetom u svetilištu koje je, sa najmlađim sinom Rastkom, i osnovao. Na onom svetom mestu čiji je značaj nadvisio i sva očekivanja osnivača. Svojom smrću i kasnijim delotvornim čudima koja su kao posledica usledila, zadužio je manastir i trasirao put koji i danas vodi ka Istini i Dobru, a koji će zasigurno pobediti Zlo.
 
Hilandar, opštežiteljna carska lavra je prvo počivalište Svetog Simeona Mirotočivog, iz čijeg groba već osam vekova raste vinova loza, koja sa neugaslom snagom rađa isto toliko dugo i prenosi sećanja na duhovne vizionare, sina i oca, koje je u ovom nenadmašnom stvaralačkom poduhvatu i asketskom podvigu vodila iskrena božja promisao.
 
Hilandar je i mesto gde trijumfuje pravednost. Kuća duhovne stvaralačke opsesije. Hram sa posebnim pečatom i nenametljivom izuzetnošću. Natčulni koncept smisla. Velika ovozemaljska tajna i nedokučiva šifra. Tamo je sve drugačije. Nema malih dnevnih interesa, nema frenetične potrage za "svetlima i srećom", ni patnji od usuda prolaznosti. Dominira monaški izraz samosvesti o vlastitoj granici i neprekidna žudnja za duhovnom vertikalom. Lični emotivni bagaž i predrasude ustupili su mesto neprekidnom asketizmu i neprestanim molitvama za dobro svih nas.

To je okruženje u kojem živi pedesetak dobrovoljno zavetovanih večitih nebeskih sanjara predanih veri u Tvorca, posvećujući joj život i sve žrtve koje ih sustižu. Naoko bezdogađajni život prožima energija individualnih podviga i spartanskog žrtvovanja za opštu svetu stvar. Život ovih božjih hrtova nosi molitve koje otključavaju nebesku kapiju na samom pragu utehe i vrata spasa.
 
U odjecima tišina, na prilazima večnosti, nastala je veličanstvena arhitektura koja kopča nebo i zemlju. Izmaknuto od masovne civilizacije ovo jedinstveno saborište neobičnog areala i začudne moći nadvisuje vekove. Smisaono klatno otkucava život visokog duhovnog reda i stvaralačke posebnosti. Ritam prirode u čistom stanju, kao bespomoćna nežnost, podržava ovu enklavu anonimnih pobednika. Na našem nezadrživom putu da minemo svetom tamo se mogu naći tragovi večnih odgovora. Nadasve, ovo je jedna smislena celina čiji impulsi sežu ka nekom dalekom zavetu, nedokučivom za projekciju našeg nedoraslog uma.
 
Daleko od buke i besa ovog surovog i uznemirenog vremena, u potpunoj suprotnosti sa okruženjem sveta koji je nepovratno pretvoren u bezdušnu fabriku i tržište lažnog sjaja i jeftinih prolaznih vrednosti, ova smislena duhovna antena emituje neprestane molitve ispevane na najsuptilnijem instrumentu monaške duše.
 
U gotovo edenskoj usklađenosti arhitekture i prirode, ovaj veličanstveni ožiljak u prostoru, od svog početka, od osvita i uranka srpske pravoslavne istorije pa do ovoga dana, ubedljivo i sugestivno pokazuje pobednički sjaj večnog života. Ova pozornica, nastala po meri Boga i zaštićena od ognja prolaznosti, zavodljivo blista i meri svoj život otkucajima vekova. Dobrovoljno odustala od ovog pomerenog vremena i nepravednog i lukavog sveta, brine da se ne zaguši zavet naših predaka i da nam se ne zagubi rodoslov.
 
Hilandar je u svima nama. Simbol najveće svetinje i prepoznatljivi znak našeg duhovnog koda, vrh na lestvici našeg duhovnog smisla i iskaz svetosavske ljubavi čijim smo svetlosnim tragom do danas putovali. Besprekorni moralni vrt. Nadmoćna tvorevina sa besprimernom vizijom isplativosti koja čuva srpski nacion od strašne hazarske sudbine i otima od zaborava sve naše posebnosti. Prepoznatljivi i sigurni čuvar našeg duhovnog nukleusa u ovom (ne)vremenu globalizma, antikulture i sveprisutnog bezduhovlja. Nebeski ključ koji otvara kapije dobrote, ljubavi i solidarnosti.

Sveto hilandarsko mesto je siguran zaklon od promaje života i bezbedno sklonište od tužnog beskraja svakovrsne materijalne pohote i agresivnih i nastranih fenomena ovovremene stvarnosti. Naš povratak na sopstveni trag i poslednji šanac odbrane od nevolja koje su nas snašle i nedaća koje su nam se nepravedno dogodile. Od umnoženih teskoba koje nas guše, od nepravdi koje nas uporno prate i opsesija koje nas neprestano progone.
 
Ni iskušenja kojima ih je Bog uzvisio, uobličena u epizodama bola i jadima svih osvajanja i pohara manastira, ni tri velike vatrene pohote nisu zaustavili klatno plemenite svrhe postojanja i najlepše bogoslužbene nebeske misije na putu ka odgovoru o neuhvatljivoj i zagonetnoj tajni postojanja.
 
Kroz osmovekovnu blistavost svoga postojanja, Hilandar je prerastao u vanvremeno mesto koje sa materinskom brižnošću neguje osam čudotvornih ikona, crkvene relikvije koje prelaze granice stvarnosti, zapise i sećanja ovoga naroda. Postao je svetlozarni štit pred naletom prljave želje predatorskog neoliberalizma da nam precrta stablo i izbriše rodoslov. (Među njima su i moćnici koji predstavljaju one što im je temelj postavljen 578 godina posle manastirskog, a ustav 588 godina kasnije od Hilandarskog tipika.) Kulturno-istorijski kuriozitet srpskog naroda koji će zasigurno izdržati pritisak vremena i nadmašiti i sva velika današnja značenja.
 
Saborna crkva posvećena Vavedenju Bogorodice i neponovljiv niz ostalih crkvica i paraklisa, Pirg Sv. Save, Pirg Sv. Đorđa, Bunar Sv. Save, Trpezarija kralja Milutina, konaci, riznica, biblioteka, fijala, najpoznatija svetogorska loza… nadahnjuju manastirsku portu do visina muzeja nacionalnog sećanja. U refleksu davnih asketskih vremena njihovo umirujuće prisustvo predstavlja graditeljsku kompoziciju u kojoj se legu suštine smisla svetosavskog puta.

U pitomoj atmosferi lepote, reda i ravnoteže, osam čuvarica u svojoj raskošnoj milostivosti, na samoj međi svetova, upotpunjuju smisao ove svetinje. Čudotvorne ikone Presvete Bogorodice: Trojeručica, Mlekopitateljnica, Popska, Odigitrija, Akatistna, Klisijarska, Nesagorevša u požaru i Dohijarska promišljaju unutrašnjost manastirskih crkava i predstavljaju dela koja su premostila beskraj.
 
Izvan manastirskih zidina, u sazvučju sa ambijentom, današnjim potrebama i nekadašnjim rasporedom, rekonstruisane su senara i mazgara (danas za potrebe gostoprimnice i konačišta), sazidana je manastirska pekara, novopodignuta vinarija i drugi prateći objekti.
 
U okruženju terapeutske snage svetogorske tišine koja se nesmetano razmnožava i prati stari manastirski put ("Stazu vekova") privlači poglede i budi prijatne emocije niz istorijskih mesta i transvekovnih vrednosti ovog naroda. Od Proskinitara, onog mesta na kom je preuzeta čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice, preko Krsta cara Dušana, Česme kralja Aleksandra do Pirga Svetog kralja Milutina i novopodignutih vinograda, u toplom dijalogu sa prošlošću leži dodatni odgovor o kontinuitetu jedne velike i smislene hrišćanske ideje.
 
Nesagledivost značaja i izuzetna posebnost Isposnice Sv. Save u Kareji, niz drugih crkvenih svetinja po velikom manastirskom posedu, kelije i tri hilandarska svetogorska metoha, ravnopravno dopunjuju sliku, smisao i snagu Hilandara koji je postao jedna od okosnica našeg identiteta.
 
Hilandar je naše dugo i pouzdano pamćenje. Etalon naše kolektivne (duhovne) identifikacije. Taj promišljeni graditeljski i duhovni poduhvat nenametljivo je postao unikatni postament kulture, tradicije, istorije i sakralnog života srpskog naroda. Istovremeno, i početak svakog novog početka.

Tek se iz pozicije ove šizofrene sadašnjosti jasno vidi u kakvu je viziju utkana i legla plemenita zamisao jednog oca i njegovog sina, da sagrade hilandarski hram na gori Atonskoj. Hram koji je izrastao u sveobuhvatnu materijalno-duhovnu poruku srpskog naroda upućenu u večnost.
 
Velika devetstogodišnjica je prilika da se iskreno i ozbiljno podsetimo na ono što je u srpskoj istoriji autentično i vredno. Da onima koji dolaze iza nas ostavimo jasnu poruku da naša istorija postojanja ima u svojoj dugovekoj hronologiji niz ličnosti, mesta i događaja koje je potrebno negovati kao neprolaznu vrednost. Ovaj retki jubilej donosi i novu mogućnost da sebi, a posebno onima koji se "brinu da ne zalutamo na putu u budućnost" dokažemo da smo oslobođeni straha da ti isti "brižnici" u našoj istoriji vide opasnu strast. Istovremeno, i za uzvrat, da pomenuti staratelji procene da li bi ta državna proslava imala karakter pretnje dozvoljenom (i poželjnom) nivou nacionalne higijene. I svakako, obeležavanjem ovog velikog jubileja dajemo sebi važnu mogućnost da se, bar nakratko, izvučemo iz lažnih zamki neiskrenog društvenog stepenovanja koje nameću samoizabrani međunarodni kontrolori.
 
Prilika je da dostojnim obeležavanjem godišnjice rođenja Stefana Nemanje (konačno) okrenemo leđa našoj sve učestalijoj nacionalnoj neodgovornosti. Da pošaljemo u zaborav sopstveno nepoštovanje, ali i da iskoračimo iz crnog korita sopstvenog nacionalnog samoponižavanja. Da idemo zajedno sa novim vremenom, ali da u potrebnom času zavirimo u legende u kojima iznutra upozoravajuće šapuću preci. Jedna od ključnih prilika da biramo između kulture sećanja i nekulture zaborava.

Proslavom po meri sopstvene istorije, naroda i dostojne države uvažili bismo i istovremeno pred svetom potvrdili našu istinsku i dokazanu posebnost koja se ogleda kroz dva fenomena, hilandarsko-svetosavskom i kosovskom. Dva viševekovna fenomena koja se u srpskom biću prostiru sa obe strane života. I dva zaveta koja arhetipski prožimaju svakog pojedinca srpske nacionalne zajednice, svakako i one koji pomodarsko-mondijalistički beže od svog ishodišnog "ja", kao i sve one koji su se pre neku godinu potrudili da više ne budu naši.
 
Ovaj osvrt ima istovremeno i formu javnog predloga da se u kalendar značajnih godišnjica u godini posle ove, uvrsti obeležavanje izuzetne istorijske godišnjice na svaki prikladan način uz učešće resornih ministarstava, SANU, SPC i drugih nadležnih organizacija (od međunarodnih skupova, upriličenih domaćih stručnih i svetovnih okupljanja do izdavanja poštanskih maraka i kovanja jubilarnog novca).
 
Svaka poseta i boravak tamo predstavlja neporecivi bogati lični iskorak iz svakodnevice i na samoj je ivici da bude neopisiv. Srećne životne okolnosti darovale su mogućnost dobijanja blagoslova kojim su nas devetorica višedecenijskih drugara u šest navrata posetili ovo sveto mesto. Nadležnim institucijama ove države je ostavljeno pravo na izbor, ali bez obzira na način postupanja po ovom predlogu, naše devetočlano društvo ostaje u čvrstoj i sigurnoj nameri da ove jeseni realizujemo i sedmo poklonjenje hilandarskoj svetinji.


Miladin Subotić: Jubilej ktitora | 12.04.2012. | Fond Slobodan Jovanović
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: