Srpski panteon
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ČITAONICA « Ponos roda svog « Srpski panteon
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Srpski panteon  (Pročitano 4914 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: April 14, 2012, 01:25:09 am »

*

SRPSKI PANTEON


Svaki narod ima svoje slavne pretke. I samom Isusu Hristu prethodio je Jovan Krstitelj, upamćen kao Jovan Preteča.
 
Srbija se diči množinom umnih glava u svojoj prošlosti. (Zavirite samo u dvanaestoknjižje "Život i delo srpskih naučnika", SANU). Ali iznad svih uzdižu se četvorica, kao četvorolist deteline koja predskazuje sreću: Ruđer Bošković, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i Milutin Milanković. (Po redu rađanja.)
 
Koja ih zemlja i koji narod ne bi poželeo u svojim povesnicama?
 
Amerikanci se gorde time što su Nikolu Teslu i Mihajla Pupina upisali u svoje državljanstvo, iako obojica nikada nisu zaboravili da podsete na srpske korene.
 
Milutin Milanković se iz Austrougarske doselio u Srbiju. Zemlju svojih predaka, koju je širom sveta proslavio. Ruđer Bošković je po ocu Srbin (i majci Italijan).
 
Upitate li upućene čime su dotična četvorica zadužili čovečanstvo, nećete vlastitim ušima poverovati slušajući bujice hvalospeva.
 
Ruđera Boškovića nobelovac Lion Lederman svrstava među najveće fizičare svih vremena, od Demokrita do naših dana. Po Nikoli Tesli je nazvana jedna od najpoznatijih mernih jedinica (za magnetsku indukciju), što je više od nobelovskog odličja. (Takvu počast doživela su tek šesnaestorica naučnika u celom svetu).
 
Mihajla Pupina smatraju jednim od nezaobilaznih utemeljivača telekomunikacija, a Milutina Milankovića ocem teorije osunčavanja koja bolje nego ikoja objašnjava klimatska kolebanja (pa i najnovije otopljenje).
 
Zar ovi dični velikani našeg roda (i poroda) nisu zavredili dostojnu zahvalnicu?
 
Jesu. Zato predlažem da im podignemo spomenike u Studentskom parku u Beogradu, preko puta Velike škole, odakle je pre više od dva stoleća poteklo vrelo srpske učenosti. Neka s Vukom Stefanovićem Karadžićem i Dositejem Obradovićem budu večno ishodište i središte budućeg Srpskog panteona pod vedrim nebom!
 
Jeste li saglasni?

 
Stanko Stojiljković | 28.07.2011. | (Iz dodatka NIT — broj 3) | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 14, 2012, 02:06:24 am »

*

STOPAMA RUĐERA BOŠKOVIĆA

Nijedan naučnik srpskog porekla nije dosegao počasti Ruđera Boškovića koji je za života bio učlanjen u tri najuglednije akademije svoga vremena — Britansku, Rusku i Francusku
 
Staza svetske naučničke slave posuta je bezbrojnim nenadmašnim ostvarenjima i mukotrpnim odricanjima. I srpskih odličnika, svakako.
 
U znak priznanja mnogi su primljeni u vodeća inostrana naučna društva, kao nedavno Gordana Vunjak-Novaković.
 
Nisku velikana započinje, možda, najblistaviji mislilac našeg roda, Ruđer Bošković, kome ni današnji naraštaji ne prestaju da se dive. Izvanredni polihistor i polimat (filozof, matematičar, astronom, fizičar, inženjer, geolog, arheolog, arhitekta i šta još ne), za života je bio učlanjen u tri, u to vreme, najuglednije akademije: Kraljevsko društvo (Velika Britanija), Francuske i Ruske.
 
Nijedan drugi naučnik srpskog porekla nije nikada stekao tolike počasti. Američka akademija još nije postojala, iako je u međuvremenu — zahvaljujući svojim izabranicima — postala najcenjenija u svetu.
 
Prvi i zadugo jedini Srbin izabran u Nacionalnu akademiju SAD bio je Mihajlo Pupin, koji je u svoje vreme bio časnik maltene svih najznačajnijih američkih stručnih društava (jedno vreme i predsednik Njujorške akademije nauka) i još nekih zemalja. U Srpskoj kraljevskoj akademiji, prethodnici SANU, nije dogurao dalje od dopisnog člana.
 
Ali pre nešto više od decenije i po (1996) u Nacionalnu inženjersku akademiju, jedan od tri ogranka američke Nacionalne akademije (zvanično u množini: Nacionalne akademije), ušao je drugi Srbin po redu — prof. dr Petar Kokotović, s Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari, koji je diplomirao i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao u Institutu za automatizaciju i daljinsko upravljanje u Moskvi, pod okriljem tadašnje Akademije nauka SSSR.
 
Deceniju kasnije i treći Srbin, prof. dr Dušan Zrnić iz Nacionalne okeanografske i atmosferske agencije, koji je doktorirao elektroinženjerstvo na Univerzitetu Ilinois (SAD).
 
Obojica su rodom iz Beograda, kao i prof. dr Gordana Vunjak-Novaković, prva Srpkinja koja je istu čast zavredila minulih dana.
 
"Srpsko trojstvo" u Nacionalnoj inženjerskoj akademiji!
 
Nadaleko čuveni srpski inženjer, geofizičar, klimatolog, matematičar i astronom Milutin Milanković predstavljao je svoj narod u poznatoj nemačkoj akademiji naturalista Leopoldini, sa sedištem u Haleu, koja obznanjuje da je najstarije naučno društvo u svetu. Osnovana je 1652, osam godina pre Kraljevskog društva u Londonu (Britanska akademija).
 
Izvesno vreme on je proveo na položaju potpredsednika SANU, što ujedno znači da je bio u svojstvu redovnog člana.
 
Znameniti geograf, geolog, antropolog i etnolog Jovan Cvijić primljen je u Akademiju SSSR-a. Po svemu sudeći, kao prvi Srbin čijim su stopama docnije koračali akademici Aleksandar Belić, Pavle Savić, Pavle Ivić, Ljubisav Ljubiša Rakić i Miomir Vukobratović. Dvojica potonjih su još živi.
 
Jovan Cvijić je, kao što je zapisano, predvodio Srpsku kraljevsku akademiju i Beogradski univerzitet. Svojevremeno su čelnici Srpske akademije nauka i umetnosti bili su i filolog Aleksandar Belić (započeo kao predvodnik Srpske kraljevske akademije), s najdužim stažom u predsedničkoj fotelji (1937—1960) i fiziko-hemičar Pavle Savić.
 
U međuvremenu se dvojici preostalih niko nije pridružio.
 
Neprevaziđeni Nikola Tesla je s 38 leta postao dopisni član Srpske kraljevske akademije. Za redovnog člana Srpske akademije izabran je tek posle 43 godine, što je najduže čekanje u istoriji ove ustanove, kada je već zakoračio u 81. godinu života.
 
Verovali ili ne, na izborima za stalno članstvo krajem 19. stoleća, pobedio ga je neki učitelj iz Jagodine. S gotovo četvorostruko više glasova ili, sportskim rečnikom, do nogu ga je potukao!
 
Nije razjašnjeno ni iz kojih razloga nije izabran u Kraljevsko društvo, a naročito u vreme predsednikovanja ser Vilijama Kruksa, koji ga je izuzetno cenio i pozivao da u britanskoj prestonici drži predavanja.
 
Drugi srpski velikan, Mihajlo Pupin, nije ni doživeo da ga proglase redovnim, a u zvanju dopisnog proveo je 23 godine.
 
Na izmaku osamdesetih ustanovljena su učena društva koja svoje puno ime počinju pridevom — evropska. Najčuvenija je Evropska akademija (Academia Europea), smeštena u Londonu, koja okuplja priličan broj nobelovaca i vodećih međunarodnih naučnika. Na spisku njenih uglednika iz naše zemlje bili su do svoje skorašnje smrti filozof Mihajlo Marković i hemičar Mihajlo Mihailović, i još živi klimatolog Fedor Mesinger. U septembru su se trećem pridružila još dvojica — fizičar Đorđe Šijački i informatičar Veljko Milutinović.
 
Ni u jednom učenom društvu liste nisu konačne, pratićemo ko će se od naših na nekoj od njih uskoro pojaviti.

 
Stanko Stojiljković | 27.02.2012 | Politika
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: