|
Angelina
|
 |
« Odgovor #1 poslato: April 14, 2012, 02:06:24 am » |
|
* STOPAMA RUĐERA BOŠKOVIĆANijedan naučnik srpskog porekla nije dosegao počasti Ruđera Boškovića koji je za života bio učlanjen u tri najuglednije akademije svoga vremena — Britansku, Rusku i Francusku Staza svetske naučničke slave posuta je bezbrojnim nenadmašnim ostvarenjima i mukotrpnim odricanjima. I srpskih odličnika, svakako.
U znak priznanja mnogi su primljeni u vodeća inostrana naučna društva, kao nedavno Gordana Vunjak-Novaković.
Nisku velikana započinje, možda, najblistaviji mislilac našeg roda, Ruđer Bošković, kome ni današnji naraštaji ne prestaju da se dive. Izvanredni polihistor i polimat (filozof, matematičar, astronom, fizičar, inženjer, geolog, arheolog, arhitekta i šta još ne), za života je bio učlanjen u tri, u to vreme, najuglednije akademije: Kraljevsko društvo (Velika Britanija), Francuske i Ruske.
Nijedan drugi naučnik srpskog porekla nije nikada stekao tolike počasti. Američka akademija još nije postojala, iako je u međuvremenu — zahvaljujući svojim izabranicima — postala najcenjenija u svetu.
Prvi i zadugo jedini Srbin izabran u Nacionalnu akademiju SAD bio je Mihajlo Pupin, koji je u svoje vreme bio časnik maltene svih najznačajnijih američkih stručnih društava (jedno vreme i predsednik Njujorške akademije nauka) i još nekih zemalja. U Srpskoj kraljevskoj akademiji, prethodnici SANU, nije dogurao dalje od dopisnog člana.
Ali pre nešto više od decenije i po (1996) u Nacionalnu inženjersku akademiju, jedan od tri ogranka američke Nacionalne akademije (zvanično u množini: Nacionalne akademije), ušao je drugi Srbin po redu — prof. dr Petar Kokotović, s Kalifornijskog univerziteta u Santa Barbari, koji je diplomirao i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao u Institutu za automatizaciju i daljinsko upravljanje u Moskvi, pod okriljem tadašnje Akademije nauka SSSR.
Deceniju kasnije i treći Srbin, prof. dr Dušan Zrnić iz Nacionalne okeanografske i atmosferske agencije, koji je doktorirao elektroinženjerstvo na Univerzitetu Ilinois (SAD).
Obojica su rodom iz Beograda, kao i prof. dr Gordana Vunjak-Novaković, prva Srpkinja koja je istu čast zavredila minulih dana.
"Srpsko trojstvo" u Nacionalnoj inženjerskoj akademiji!
Nadaleko čuveni srpski inženjer, geofizičar, klimatolog, matematičar i astronom Milutin Milanković predstavljao je svoj narod u poznatoj nemačkoj akademiji naturalista Leopoldini, sa sedištem u Haleu, koja obznanjuje da je najstarije naučno društvo u svetu. Osnovana je 1652, osam godina pre Kraljevskog društva u Londonu (Britanska akademija).
Izvesno vreme on je proveo na položaju potpredsednika SANU, što ujedno znači da je bio u svojstvu redovnog člana.
Znameniti geograf, geolog, antropolog i etnolog Jovan Cvijić primljen je u Akademiju SSSR-a. Po svemu sudeći, kao prvi Srbin čijim su stopama docnije koračali akademici Aleksandar Belić, Pavle Savić, Pavle Ivić, Ljubisav Ljubiša Rakić i Miomir Vukobratović. Dvojica potonjih su još živi.
Jovan Cvijić je, kao što je zapisano, predvodio Srpsku kraljevsku akademiju i Beogradski univerzitet. Svojevremeno su čelnici Srpske akademije nauka i umetnosti bili su i filolog Aleksandar Belić (započeo kao predvodnik Srpske kraljevske akademije), s najdužim stažom u predsedničkoj fotelji (1937—1960) i fiziko-hemičar Pavle Savić.
U međuvremenu se dvojici preostalih niko nije pridružio.
Neprevaziđeni Nikola Tesla je s 38 leta postao dopisni član Srpske kraljevske akademije. Za redovnog člana Srpske akademije izabran je tek posle 43 godine, što je najduže čekanje u istoriji ove ustanove, kada je već zakoračio u 81. godinu života.
Verovali ili ne, na izborima za stalno članstvo krajem 19. stoleća, pobedio ga je neki učitelj iz Jagodine. S gotovo četvorostruko više glasova ili, sportskim rečnikom, do nogu ga je potukao!
Nije razjašnjeno ni iz kojih razloga nije izabran u Kraljevsko društvo, a naročito u vreme predsednikovanja ser Vilijama Kruksa, koji ga je izuzetno cenio i pozivao da u britanskoj prestonici drži predavanja.
Drugi srpski velikan, Mihajlo Pupin, nije ni doživeo da ga proglase redovnim, a u zvanju dopisnog proveo je 23 godine.
Na izmaku osamdesetih ustanovljena su učena društva koja svoje puno ime počinju pridevom — evropska. Najčuvenija je Evropska akademija (Academia Europea), smeštena u Londonu, koja okuplja priličan broj nobelovaca i vodećih međunarodnih naučnika. Na spisku njenih uglednika iz naše zemlje bili su do svoje skorašnje smrti filozof Mihajlo Marković i hemičar Mihajlo Mihailović, i još živi klimatolog Fedor Mesinger. U septembru su se trećem pridružila još dvojica — fizičar Đorđe Šijački i informatičar Veljko Milutinović.
Ni u jednom učenom društvu liste nisu konačne, pratićemo ko će se od naših na nekoj od njih uskoro pojaviti. Stanko Stojiljković | 27.02.2012 | Politika |
