Nebojša Jevrić (1959)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nebojša Jevrić (1959)  (Pročitano 14046 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Februar 20, 2012, 01:47:13 am »

*




NEBOJŠA JEVRIĆ

Nebojša Jevrić, novinar i publicista, rođen je 17. maja 1959. u Bijelom Polju. Studirao, osuđivan, ratovao. Dugogodišnji ratni reporter Duge, Vojske Krajine, i drugih novina i časopisa. Autor knjiga proze Adamova glava/Crni kofer, Tihi tat, Srpski rulet, Heroj na magarcu putuje u Hag, Kokošinji rat/Fajront, Bajke, Luda kuća.

Živi i radi u Beogradu.


Autor fotografije nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 12, 2013, 01:37:17 am »

*
PODVALA STOLEĆA U KNJIZI NEBOJŠE JEVRIĆA


FANTOM NA POTERNICI

Ratni reporter ispričao, u kafani, američkom kolegi da je najveći silovatelj muslimanki bio Gruban iz Bijelog Polja. Na čuvenoj poternici koja je obišla svet, na 23. mestu nasao se i taj književni junak iz Bulatovićevog romana "Heroj na magarcu"

Podvalu stoleća u bosanskom ratu napravio je ratni reporter i pisac Nebojša Jevrić. On je, jedne pijane noći prohibicije u "slobodnim srpskim planinama", u uvo američkog novinara, nesuđenog pulicerovca i honorarnog saradnika CIA, ispričao najveću "tajnu" rata u bivšoj BiH — koji je Srbin silovao najviše muslimanki.

Jevrić je, u svom poznatom farsicnom stilu, za najvećeg "kandidovao" Grubana Malića, junaka poznatog romana Miodraga Bulatovića "Heroj na magarcu". Amer se nije libio da odmah Grubanovo ime dojavi gde treba i BiH i ostatak sveta preplavila je ona poznata poternica za "srpskim zločincima", sa fotografijama i najosnovnijim podacima.

Tako se, pored Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Milana Martića, Veselina Sljivačanina i drugih (optuženih zbog zločina samoodbrane), našao i Bulatovićev Gruban, bez ikakvih drugih podataka. Ispod (samo) ličnog imena, na poternici piše: starost — nepoznata, nacionalnost — nepoznata, opis — nepoznat, adresa — nepoznata!

"JUNAK" IZ DRUGOG RATA

Nepoznat je, dabome, bio i otac Grubanov, ali samo američkom novinaru — doušniku. Drugom Grubanovom "ocu", Nebojši Jevriću, poznat je bio pravi roditelj ovog književnog junaka, Jevrićev zemljak iz Bijelog Polja i književni uzor Miodrag Bulatović.

Jevrić je pomalo i "razočaran": takav junak i silovatelj, muškarčina nedaleko poznata po dužini muškosti, Gruban je stavljen tek na 23. mesto poternice. Valjda samo zato što uz njegovo ime nema fotografije, kao kod drugih. A on, rekli su Jevrićevi pajtoši u kafani gde se američki novinar "napijao" špijuniranjem Srba, nosi u gaćama "elipton" — ono "srpko tano oružje" koje je plašilo okupatore naoružane atomskim projektilima koje se nisu libili da upotrebe.

Podvala nadobudnom Amerikancu je najveća, ali ne i jedina Jevrićeva ujdurma u BiH ratu. Ceo globus obletela je vest o predlogu koji je, na pres-konferenciji, ljutitom srpskom generalu, u vreme medijskih podvala Srbima i hrvatskog dima automobilskih guma, dao Nebojši Jevrić — da se Dubrovnik bombarduje iz "kanadera" žitkom kakom! Ipak, prema ovome sa Grubanom, to je bio pravi — eurokrem!

Pisac Nebojša Jevrić, u armiji sličnih, bio je najneobičnija pojava u građanskom ratu u Bosni. Omiljen među borcima i ugledan kod njihovih starešina, kretao se svuda gde se najviše pucalo, a prepoznavali su ga i s leđa, po šlemu na kojem su bila belom farbom napisana slova "Ne pucaj, brate!"

NA RATIŠTU NEŠTO NOVO

Kao reporter "Duge", Jevrić je otišao na ratište da napiše izveštaj, a napravio je od toga pravu, autentičnu, vrlo modernu i pomalo isčašenu literaturu, najavljenu već prethodnom knjigom "Srpski rulet".

Poslednja knjiga "Heroj na magarcu putuje u Hag" je, međutim, nešto sasvim novo. I za samog Jevrića, ali i za svetsku literaturu. Ono što su ratni reporteri, kao književnici, ostavili čitaocima o ranijim ratovima, iz drugog je "filma". Jevrić je — nešto novo.

Ispričavši u uvodu, na svoj duhovit način ali realistično, kako je Grubana ubacio na poternicu, Jevrić je potom "prekomandovao" Bulatovićevog i svog junaka u drugo vreme: "Smišljotina Miodraga Bulatovića! Don Gruban iz Bijelog Polja nastanjen u roman: da uz nos istoriji rovari po Drugom svetskom ratu. Uzaman nastojeći da ga uhapse zabarske okupacione vlasti" Tako Jevrić dovodi Bulatovicevog književnog junaka u ovaj najnoviji rat, kroz koji ga vodi krajnje farsičnim stazama.

Stranice Jevrićeve knjige, pisane lakim i vedrin stilom, su neverovatan kalambur ludiranja u kojem, pod nešto izmenjenim imenima (Meri Olrajt i Bil Dik, na primer) defiluju i neke poznate ličnosti.

Jevrić je patriota, ali ne iz "hlebinske škole" rodoljublja, pa i ne pokušava da morališe, već silnike podvrgava ruglu — a to je jedini način da im se suprotstavi, pošto su na moralne pouke imuni.

I zato, ako se isčašene norme svetskih moćnika ikada vrate u zglobove morala i prava, Jevrićev Gruban staće uz rame poznatom dobrom vojniku Svejku, s tm što će Hasekov junak, uz našeg Grubana, dobiti oreol nosioca značke primernog vojnika!


Pavle Pavlović
Večernje novosti — 3 April 1998
Tekst preuzet sa: Srpska mreža
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 12, 2013, 02:06:03 am »

*
U BJE­LO­POLJ­SKOM CEN­TRU ZA KUL­TU­RU
PRIREĐENO KNJI­ŽEV­NO VE­ČE NEBOJŠE JE­VRIĆA



KNJIŽEVNIK PRVI PUT MEĐU SVOJIMA

pre­ma­ju­ći se da bu­dem pi­sac, znao sam da mo­ram bi­ti na mje­sti­ma gdje je čo­vje­ku naj­te­že... — ka­zao je Je­vrić

Jedan od uspje­šni­jih sa­vre­me­nih knji­žev­nih stva­ra­la­ca i no­vi­na­ra Nebojša Je­vrić pr­vi put se pred­sta­vio svo­jim Bjelo­polj­ci­ma na knji­žev­noj ve­če­ri upri­li­če­noj u Cen­tru za kul­tu­ru "Vo­ji­slav Bu­la­to­vić — Stru­njo". O Je­vri­ću je govori­la pro­fe­so­ri­ca, glu­mi­ca i knji­žev­ni­ca Na­da Pa­vi­će­vić, od­lom­ke su či­ta­li Ra­do­je Fe­mić i Ni­ko­la Je­vrić, a ve­če vodio Dra­gan Ne­do­vić.

Je­vrić je is­pri­čao da je vr­lo ra­no od­lu­čio da bu­de pi­sac, iako je znao da je to tre­žak i mu­čan put.

— Znao je to i moj otac ko­ji me je tim pu­tem upu­tio i po­mo­gao da stek­nem obra­zo­va­nje iz ru­ske knji­žev­no­sti. Uz nje­ga sam či­tao Pi­sa­re­va, Do­sto­jev­skog Če­ho­va, Gor­kog... Spre­ma­ju­ći se da bu­dem pi­sac znao sam da mo­ram bi­ti na mje­sti­ma gdje je čo­vje­ku naj­te­že... — ka­zao je Je­vrić.

On je do­dao da "Ada­mo­va gla­va", nje­go­va pr­va knji­ga, ni­je na­sta­la slu­čaj­no. Njo­me je pri­je vi­še od tri de­ce­ni­je na­ja­vio do­la­zak u Bi­je­lo Po­lje ve­li­kog zla ko­ji se zo­ve dro­ga.

— Na­kon to­ga učio sam knji­žev­ni za­nat, do­bi­ja­ju­ći sa­vjet u koc­kar­ni­ci u Bu­dvi, od Ita­li­ja­na ko­ji je uzeo sve pa­re. Ka­zao mi je da 99 od­sto lju­di pro­ži­vi svoj ži­vot ba­ve­ći se po­slom, a da ni­kad ne upo­zna ono naj­bo­lje u nje­mu. Do­šao sam za­to u Be­o­grad i tru­dio se da upo­znam naj­bo­lje. Upo­znao sam naj­bo­lje ži­ve pi­sce ko­je sam za­te­kao. Od De­san­ke Mak­si­mo­vić, pre­ko Bran­ka Ćo­pi­ća, i Mi­o­dra­ga Bu­la­to­vi­ća, mog Bje­lo­po­lja­ca, od ko­ga sam po­naj­vi­še učio ko­ji mi je bio pri­ja­telj i du­hov­ni otac — pri­čao je Je­vrić.

"Spu­stio sam se na dno Be­o­gra­de", pri­zna­je Je­vrić i do­da­je da je upra­vo na tom mje­stu na­stao ro­man o be­o­grad­skom pod­ze­mlju — "Ti­hi tat".

— On­da je na red do­o­šao rat i spre­mio sam se za nje­ga kao pi­sac. Uvi­jek sam tra­gao za pri­čom i bio na pu­no mje­sta gdje se gi­nu­lo, gdje se vo­di­la bor­ba. Če­ti­ri go­di­ne sam pro­veo u rat­nom Sa­ra­je­vu... — ka­zao je Je­vrić.

Put ga je po­tom vo­dio od Slo­ve­ni­je do Ko­so­va, od Sla­vo­ni­je do Bo­sne, vi­dio je ve­li­ke ne­sre­će, a stra­ni­ce po­tre­snih pri­ča iz ra­ta sa­brao je me­đu ko­ri­ce "Srp­skog ru­le­ta".

Je­vri­će­vo knji­žev­no ve­če or­ga­ni­zo­va­lo je Udru­že­nje "Knez Mi­ro­slav".


M. N.

SA SVECIMA SE ROĐAKAMO

— Mi, Sr­bi, ko­ji smo stra­da­li mno­go u ra­tu, ima­mo mno­go sve­ta­ca. Sva­ko ono ne­vi­no ubi­je­no če­lja­de ko­je je stra­da­lo za­to što ni­je hje­lo da se od­rek­ne pra­vo­sla­vlja ni­je ni­šta dru­go ne­go sve­tac. Sva­ko ne­vi­no di­je­te ba­če­no u ja­mu je sve­to di­je­te. Za­to i vje­ru­jem da je bu­duć­nost srp­skog na­ro­da sve­ta jer se mi Sr­bi sa sve­ci­ma ro­đa­ka­mo — na­gla­sio je Je­vrić, na­bra­ja­ju­ći uz pre­da­no slu­ša­nje pu­bli­ke de­ša­va­nja iz ži­vo­ta i knji­žev­nih dje­la.

Dan online | 18.02.2013.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 15, 2016, 02:09:33 am »

*

IZVINJENJA SREBRENICI

Uvažene nene, daidže i amidže, koji ste došli sa svih strana Fedaracije jer su vaši izginuli ratnici ovde donešeni i sahranjeni, primite moje izvinjenje.

Izvinjavam vam se u ime mog prijatelja Pera Makića kojem je glava odsečena i nabijena na vile.

Izvinjavam vam se u ime nepoznatog Srbina kojeg sam izvukao iz Save, glave razbijene maljem.

Izvinjavam vam se u ime 154 Srbina odsečenih glava, širom Bosne, koje je Dr Stanković obdukovao.

Izvinjavam vam se u ime starice rođene 1920. čiju sam glavu slikao u rukama dr Stankovića.

Izvinite zbog 132 mrtva Srbina, koji bi došli da se izvine, koje sam slikao u Mrkonjić gradu.

Izvinite zbog Jasenovca, Pribilovaca, Jadovna; izvinite u ime ostataka poklanog naroda koji je morao da napusti svoja spaljena ognjišta.

Na bratunačkom Gradskom groblju služen je parastos za oko 3.500 srpskih civila i vojnika iz srednjeg Podrinja koje su pripadnici muslimanskih snaga ubili u proteklom ratu. Mogli biste i tamo da svratite. Niste tamo bili.

Deset hiljada Srba je ubijeno u Sarajevu. Ubijali su Caco, Juka, Ćela, Kinez, Kimina i svakakav ološ u naseljima koje su kontrolisali. Najveći deo organizatora, na čelu sa Alijinim Bakirom, je u vlasti i redovno na tv ekranima traže „ rezoluciju o Srebrenici“. Traže da se svim Srbima natakne legalno omča za vjeki vjekov. Izvinite uvažene nene, daidže i amidže šezdeset posto vaših zločinaca je poznato. Na najmonstruznije načine ubijali nejač po Sarajevu. Mali broj je simbolično osuđen ili proglašen ludim.

Da li su vam pričali, uvažene nene, o posudi sa izvađenim srpskim očima kada je „hrvatsko cvijeće“ haralo na Drini?

Tada je nastala pesma: “Drino, vodo, ustavi valove, da pokupim kosti draganove.“ I tu je ubijeno deset hiljada Srba. Među njima mnogo žena i dece.

Izvinite zbog Nasera Orića koji vam se nikada neće izviniti.

Izvinite zbog rahmetli Baba Alije Izetbegovića koji je sve dogovorio.

Izvinite zbog Bila Klintona, Engleza i Francuza sa kojim je dogovorio.

Oni vam se nikad neće izviniti.

Izvinite zbog onih Srba koji su u tom dogovoru učestvovali.

RAHMETULAHI ALEJHI RAHMETEN VASIJAH


PS:

Izvinjavam se na kraju našim vlastodršcima i svima koji su se pre mene izvinili. Iako za ono što su nama uradili nikad se niko izviniti neće. Za tolike žrtve i stradanja.

Poslednja vest: Bil Klinton dolazi u Srebrenicu

Jeste li mu obezbedeili Ovalni salon.

Jeste li se dogovorili ko će da mu zameni Moniku. Naser ili Bakir?

Zaslužio je to Mister Bin največi krivac za Srebrenicu.

Piše: Nebojša Jevrić | 07.10.2015. | Правда
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: