Živojin Đorđević (1872—1957)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « ZASLUŽNI SRBI « Srpski velikani nauke « Živojin Đorđević (1872—1957)
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Živojin Đorđević (1872—1957)  (Pročitano 4110 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Novembar 01, 2013, 11:16:10 pm »

**





ŽIVOJIN ĐORĐEVIĆ
(Požarevac, 28.03.1872 — Beograd, 27.11.1957)

Profesor Živojin Đorđević rođen je u Požarevcu 28. marta 1872. godine. Osnovnu školu i niže razrede gimnazije završio je u Požarevcu, ali se posle očeve smrti porodica preselila u Beograd. Maturirao je u Prvoj beogradskoj gimnaziji 1889. godine i upisao prirodno-matematički odsek Velike škole, na čija predavanja je išao i kao srednjoškolac. Uskoro je postao asistent rukovodioca Zoološkog zavoda prof. Đorđa Jovanovića (lekar i pariski đak), koji ga je uputio da pored sistematike i morfologije životinja stekne saznanja i o drugim oblastima, kao što su histologija i embriologija, uz modernije metode mikroskopskog proučavanja organizama. Snažan uticaj na njega imao je i profesor higijene i bakteriologije dr Milan Jovanović-Batut, što kod mladog Đorđevića razvija težnju da ostvari boravak u nekoj od bolje opremljenih inostranih laboratorija.

Nakon završetka studija na Velikoj školi, 1893.god., Živojin Đorđević u zvanju profesora pripravnika za zoologiju provodi kraće vreme kao predavač u Prvoj beogradskoj gimnaziji, a zatim, uz odsustvo i sa dobijenom stipendijom, odlazi na studijski boravak na Univerzitet u Ženevi, gde ga u svoje laboratorije primaju dva čuvena naučnika zoo-morfologa Karl Fogt i Emil Jung, uz volontiranje i na histološko-embriološkom institutu. Već 1895. stiče doktorat posle zapaženog opisa morfologije i funkcije tz. bisusnih žlezda kod školjaka. Vraća se u Beograd i 1896. god. biva postavljen za privremenog nastavnika zoologije na Velikoj školi, gde uz krajnje skromne uslove nastavlja svoj istraživački rad. Tokom naredna tri semestra drži nastavu iz više zooloških predmeta, obučavajući studente da koriste i modernije pristupe, posebno pri korišćenju mikroskopskih tehnika. 1897. god. ponovo odlazi u inostranstvo, sada u najznačajnije naučne centre koji se nalaze u Berlinu i Parizu.

U Berlinu, kod prof. Šulcea, upoznaje se sa radom u oblasti protozoologije, a uz korišćenje novih mikroskopskih tehnika ovladava i novim znanjima iz oblasti citologije, histologije i embriologije. Proširuje svoje interese i na oblast faune riba uz posetu niza centara u Nemačkoj i Francuskoj. Posle povratka u Beograd, 1898. biva izabran za profesora zoologije na Velikoj školi Univerziteta u Beogradu, gde je kao naučni radnik i pedagog dao svoj veliki doprinos tokom narednih 40 i više godina. Zoološki zavod koji je podsećao na ustanovu muzejskog tipa prof. Đorđević postepeno pretvara u istraživački centar za proučavanja živih organizama, otvara vežbaonicu za praktične radove, reorganizuje nastavu, uvodi niz novih predmeta, tehnika i postupaka.

Nakon pretvaranja Velike škole u Beogradski univerzitet 1905. godine, prof. Živojin Đorđević ostaje jedini nastavnik zoologije, uporedne anatomije i funkcionalne morfologije (fiziologije) životinja. Podržava mlađe kolege za svoje buduće saradnike, a 1910. predlaže dr Ivana Đaju, inače studenta sa Sorbone, za docenta fiziologije, uz preduslov za osnivanje još jedne Katedre u okviru Zoološkog zavoda u Dobračinoj ulici. Omogućuje svojim mlađim saradnicima Nedeljku Divcu, Siniši Stankoviću, Borivoju Milojeviću da se kasnije razviju u vrhunske stručnjake na području ekologije, evolucione biologije, razvića, pa i genetike. Za vreme Prvog svetskog rata odlazi u Francusku, gde u Prirodnjačkom muzeju u Parizu i Oceanografskom muzeju u Monaku obavlja zapažena istraživanja na protozoama. Po svršetku rata se vraća u Beograd, gde kao starešina Zoološkog zavoda velikom istrajnošću uspeva da Zavod ponovo postane regionalni centar za moderna naučna istraživanja. Posebnu vrednost predstavljaju njegova dva udžbenika (Zoologija 1. i 2., objavljena u Beogradu 1923. i Zagrebu 1927.god.), kao i nekoliko praktikuma namenjenih studentima.

Naučni rad prof. Đorđevića o golubačkoj mušici, iz oblasti hidrobiologije, a posebno o parazitskim protozoama, bio je poznat u svetu. Na Beogradskom univerzitetu direktno je doprineo osnivanju Medicinskog, Veterinarskog, Agronomskog i Šumarskog fakulteta, a kao član Srpske kraljevske akademije imao je veliki uticaj da se ustanove i počnu da rade Institut za hidrobiologiju u Ohridu i Oceanografski institut u Splitu. Dugo godina je bio predsednik Jugoslovenskog biološkog, kao i Jugoslovenskog entomološkog društva. Biran je za člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, Zoološkog društva Čehoslovačke, Ruske Ševčenko akademije. Aktivan do kraja života, preminuo je u Beogradu 1957. godine.

Dragoslav Marinković
Akademici SANU i rektori Univerziteta u Beogradu
Univerzitet u Beogradu / Biološki fakultet
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: