Ranko Lazić (1977)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ranko Lazić (1977)  (Pročitano 3058 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Jul 21, 2011, 12:40:18 pm »

**
RANKO LAZIĆ


GENIJE SA TOPČIDERA

U ovim teškim vremenima za naš narod, po svemu sudeći najtežim u ovom veku, kad smo usamljeniji i prokaženiji nego bilo koji drugi narod u novijoj svetskoj istoriji, iz sveta nam je, najzad, stigla i jedna dobra vest. Na Oksfordu, jednom od najčuvenijih univerziteta, ovih dana upriličena je velika svečanost, organizovana u čast jednog mladog Beograđanina. Taj momak, čije ime treba dobro upamtiti, jer ga i hladnokrvni i odmereni Englezi već proglašavaju genijem, zove se Ranko Lazić.
 
On je u 19. godini života, posle samo 22 meseca studiranja, na briljantan način diplomirao na Oksfordu matematiku i informatiku. Postao je najmlađi i najperspektivniji diplomac u istoriji ovog drevnog učilišta, osnovanog pre više od 400 godina. Čak pre polaganja diplomskog, Ranko Lazić, koji je dobio ime Ranko zato što je rođen nešto ranije nego što je uobičajeno, počeo je doktorske studije.

Mogućnosti njegovog razvoja ne mogu se, izgleda, još ni sagledati. To najbogve potvrđuju reči njegovog profesora Bila Roskoua, koji na pitanje kakva budućnost čeka mladog kibernetičara što već sada radi na razvijanju novih globalnih kompjuterskih sistema, iskreno kaže:

— Pojma nemam! Znate, Ranko već radi na kompjuterskim teorijama koje prevazilaze moje mogućnosti.
 
Njegovi roditelji, majka Milica, profesor književnosti, i otac Slobodan, po profesiji psiholog, od nedavno uspešni mali privrednik u Beogradu, ali i svi drugi koji ga poznaju od malih nogu, kažu da je Ranko još kao dete pokazivao neverovatnu sposobnost koncentracije i izuzetnu memoriju.
 
Jednog dana, kada je imao samo dve i po godine, nagnut kroz oniži prozor svoje kuće na Topčideru, slušao je kako devojčica u susednom dvorištu recituje Plavi čuperak Miroslava Antića. Sutradan je svojim roditeljima tu pesmu izrecitovao u istom ritmu kako je čuo, od reči do reči.
 
U petoj godini je pisao dnevnik, u šestoj ga je sam kucao na pisaćoj mašini.
 
Već u prvom razredu osnovne škole videlo se da zna daleko više i da saznaje neuporedivo brže od pripadnika svoje generacije. Majka, kao pedagog, ipak, nije dozvolila da njen sin preskače razrede, što je po svom znanju slobodno mogao. Ranko tad nije bio zadovoljan tom majčinom odlukom, a danas joj je zahvalan: "Mama je bila u pravu i zahvaljujući njoj nisam izgubio svoju generaciju".
 
Osnovnu školu završio je kao vunderkind, osvojio je sve tri diplome za vanredan uspeh: Mihailo Petrović Alas, Nikola Tesla i Vuk Karadžić. U osmom razredu, 1990. godine, na saveznom takmičenju mladih matematičara, postao je prvak Jugoslavije. Te iste godine, na osnovu pozitivne recenzije istaknutih profesora Beogradskog univerziteta, objavio je svoju prvu stručnu knjigu Programski jezik C kroz primere. Ovaj Rankov rad odmah je štampala beogradska "Tehnička knjiga", a Matematička gimnazija u Beogradu, jedna od najpoznatijih u svetu, uvrstila je ovu knjigu u svoj zvanični udžbenik. Tako je Ranko, kao učenik prvog razreda ove škole, postao istovremeno i profesor svojoj generaciji i sebi samome.
 
Desilo se to samo godinu dana posle pohađanja kursa programiranja, koji je klub mladih matematičara Arhimedes iz Beograda, verovatno najzaslužnija institucija za njegov meteorski uspeh, organizovao na Tari. Na ovoj planini njegov natprosečni talenat otkrio je dr Boško Damjanović, profesor matematike na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, koji mu je i predložio da napiše svoju prvu stručnu knjigu.
 
Objašnjavajući svoj uspeh, Ranko je tada znao da kaže: "Ima nešto i od prirode, ali najvažniji su čitanje, vežbanje, rad. Čujem, ljudi kažu: ne mogu pola sata da se skoncentrišem. To ne prihvatam. Ako se ozbiljno bavite neki poslom, podrazumeva se da imate i jaku koncentraciju".

Kategorički je odbacivao tvrdnje da je genijalac, vunderkind, čudo od deteta, braneći se od tih naziva kao od nečega ružnog što umanjuje značaj rada u njegovom uspehu.

U međuvremenu, njegova prva knjiga ubrzo je doživela i drugo izdanje. Tad mu je stigao poziv da u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti održi jedno predavanje, a potom i drugo. Bio je to jedinstven slučaj u 150-godišnjoj istoriji najpoznatije naučne ustanove na Balkanu.

Te iste, 1991. godine Ranko, dokazujući da "ima nešto i od prirode", ali da je rad najvažniji, na takmičenju u Atini postaje prvak sveta u informatici. Pod naslovom "Kvatro", u Beogradu se ubrzo štampa i njegova druga stručna knjiga koja razmatra primenu kompjutera u širim poslovnim sistemima.
 
Iz Oksforda ubrzo stiže poziv profesora Roskoua. Uz finansijsku pomoć Britanskog saveta, Ranko tri nedelje usavršava engleski jezik, a testiranje na Oksfordu obavlja sa takvim uspehom da Bil Roskou i njegov čuveni univerzitet prave dosad nezabeležen presedan. Testove prihvataju kao položen prijemni ispit, a dva razreda Matematičke gimnazije kao kompletno završenu srednju školu.
 
Vreme zadovoljstva brzo prolazi. Ranka i njegove roditelje muči kako obezbediti 18.000 funti godišnje za školovanje na Oksfordu. Pomoć obećavaju mnogi, među njima i Ministarstvo prosvete Republike Srbije i kompanija Braća Karić, ali sve ostaje na obećanjima. U poslednjem trenutku u pomoć priskače Jugosloven Boris Vukobrat, vlasnik francuskog petrohemijskog giganta Kopešim, koji finansira Rankove brzopotezne studije na Oksfordu.
 
Od početka pa do kraja studija Ranko postaje najbolji student Oksfordskog univerziteta. Tu upoznaje i devojku Edu i, bez obzira na svoj meteorski uspeh, ostaje tipični predstavnik svoje generacije, bar po spoljnom izgledu, sa minđušama u ušima, kratko podšišanom kosom, sa odsečenim rukavima na majici i podrezanim nogavicama na farmericama. Ne menja ni način ishrane, ostaje vegeterijanac.
 
U međuvremenu, Ranko je postao stipendista Merton koledža, koji mu je prvom među 400 zainteresovanih kandidata odobrio pozamašnu stipendiju za doktorske studije.
 
Rankova majka, koja se iz Oksforda upravo vratila u Beograd, kaže da njenog sina ovih dana ipak brine jedna stvar. Brine ga veliki iznos stipendije Merton koledža, imaće više nego što je navikao, a njegovi prohtevi nisu ekstravagantni. Njega iznad svega interesuje ono čemu se odavno posvetio, interesuje ga nauka, a ne novac. Tu odluku on je doneo još u prvom razredu Matematičke gimnazije, kada je na pitanje — da li bi iz materijalnih ili nekih drugih razloga želeo da se opredeli za neko drugo zanimanje, smesta odgovorio: "To se protivi svakom smislu. Takva situacija je prosto neshvatljiva"!




OGLEDALO SRPSKO
Mesečnik za
istoriju, tradiciju,
duhovnost i kulturu
Broj 1 ■ januar 1996.
Izdaje LARS


*

NEKI POZNATI "ARHIMEDESOVCI"
...Jedan od pravih talenata, ponikao u "Arhimedesu" u drugoj dekadi (1984—1993), je i Ranko Lazić, oksfordski genije, koji je u "Arhimdesovoj" školi bio od četvrtog razreda osnovne škole do odlaska u Englesku 1991. godine (posle drugog razreda Matematičke gimnazije). Doktorirao na Univerzitetu u Oksfordu i sada je profesor u Varviku (Engleska).
Arhimedes
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: