Riznica Srpska — Dobrodošlica
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
PONOS SRPSTVA « RIZNICA SRPSKA « Dobrodošlica « Riznica Srpska — Dobrodošlica
Stranice: [1]   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Riznica Srpska — Dobrodošlica  (Pročitano 12781 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« poslato: Decembar 25, 2010, 01:13:02 am »

*

RIZNICA SRPSKA


Nastala je s namerom da se umetničko delo i duhovno blago našeg naroda čuva na dostupnom mestu.

Poezija, muzika, umetnička slika, skluptura i gluma (pozorište i film), kao i spomenici kulture — bude u čoveku posebna osećanja prema umetnikovoj slici života. Umetničko delo — taj svet metafore, uznosi nas u sferu lepog i uzvišenog.

Burni događaji iz istorije našeg naroda, bili su i još su česti motivi mnogim umetničkim stvaraocima.

Spoznaja istine o svom rodu i naš doprinos njegovom (duhovno-sabornom i intelektualnom) rastu, u ovom globalnom, otuđenom svetu, naš je prvi i najvažniji zadatak.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 15, 2013, 12:26:14 am »

**

ПОНОС СРПСТВА / PONOS SRPSTVA
SRPSKE VLADARSKE PORODICE


SVETA LOZA STEFANA NEMANJE

J
Jelena Anžujska (oko 1236―1314)
srpska kraljica; oštra rečju, a blaga po prirodi, neporočna životom, u zapovedanju krotka, a kolika je svesrdačna njezina smelost k Bogu, prosto kazati bila je ukrašena svakom vrlinom

R
Rastislav Rastko Nemanjić [Sveti Sava] (oko 1175—1235)
prvi srpski arhiepiskop i utemeljivač srpske crkve, prosvetitelj i veliki duhovnik, pisac; prvo žitije, prvi crkveni zakon, prve hrisovulje potiču od njega "Ovaj umni čovek bio je načisto s još jednom neminovnošću: da je srpskom narodu potrebna i jedna druga emancipacija pored političke i crkvene, a to je kulturna. I to ona kao društvena komponenta koja povezuje sva druga nastojanja obezbeđujući im kontinuitet i trajnost".

S
Stefan Nemanja (1113―1200)
veliki župan, simbol vladarske moći, rodonačelnik vladarske dinastije Nemanjića i tvorac moćne srpske države u srednjem veku

Stefan Uroš IV Dušan (oko 1308—1355)
najmoćniji vladar iz srpske dinastije Nemanjića i prvi srpski car


KNEZ LAZAR I NJEGOVA PORODICA

L
Lazar Hrebeljanović (1329—1389)
knez, vladar, pravednik i mučenik, žrtva i podvižnik

O
Olivera [Despina] Lazarević (između 1373 i 1380—1444?)
kći slavnih roditelja, princeza; provela je dvanaest godina u haremu osmanskog sultana Bajazita I, kao zalog miru između porodice Lazarevića i Osmanskog carstva

S
Stefan Lazarev[ić] (1377—1427)
veliki državnik, sjajan diplomata, hrabar i uspešan vojskovođa, izuzetno i svestrano obrazovan, veliki pesnik a sasvim sažeto — srpski vitez u pravom smislu te reči; despotsku titulu dobio od vizantijskog cara Manojla Drugog Paleologa u Carigradu


DINASTIJA KARAĐORĐEVIĆA

Dinastija Karađorđevića
nastala u najtežim i najtragičnijim, ali istovremeno i najslavnijim danima srpske istorije. Karađorđe (Crni Đorđe), taj hrabri i neustrašivi i beskompromisni borac protiv Turaka učinio je i doprineo da baš ta teška vremena poslednje turske vladavine, postanu najsvetlije i najsvetije stranice ne samo naše srpske, nego i južnoslovenske istorije.

A
Aleksandar Karađorđević (1806—1885)
knez, najmlađi sin velikoga Vožda, posle četvrtine veka od smrti svoga oca voljom narodnom seo na kneževski presto srpski

Aleksandar I Karađorđević (1888—1934)
pred Prvi svetski rat proglašen je za regenta Srbije, a od 1. decembra 1918, posle završetka rata i ujedinjenja, za regenta Jugoslavije...  posle smrti svoga oca kralja Petra I, 1921, proglašen je za "viteškog kralja ujedinitelja" Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca... kao ratnik, vrhovni komandant srpske vojske i na kraju pobednik, regent Aleksandar Karađorđević stekao je veliki ugled i poštovanje

Đ
Đorđe Petrović (1762—1817)
Vožd Serbski, vođ narodni u I srpskom ustanku, rodonačelnik dinastije Karađorđević, branioc pravoslavne vere i otečestva, prožimala ga i zanosila samo jedna velika ideja — oslobođenje srbskog naroda, strog ali pravičan,
"Za vreme Obrenovića, prelio se bio po krvavom našem prvom ustanku i besmrtnom licu Voždovom kao anegdota onih savremenika što su rado slušali grohot kneza Miloša. Sam neumrli Vuk potpirivao je pitanje izbora u Orašcu i tolika druga, da bi se dodvorio, a 'istorijom' je zatim postalo i sve ono 'rekla-kazala', što se čulo pri prepirci i pravdanju jednog kneževskog dvora, neprovetrenih odaja, i jedne namučene, istrošene, a polupismene emigracije. ... kad se u zemlju beše vratio, ... ubijen mučki, mrcvaren i dalje i malo je trebalo, pa da se pri tom pisanju 'istorije', od jutarnje čaše njegove rakije previdi sablja Karađorđeva, kojom je Kosovo i Bosnu i Bugarsku krstio".

P
Petar I Karađorđević (1844—1921)
zbog zasluga u Balkanskim ratovima i u Velikom ratu, Kralj Petar I ostao je zapamćen kao kralj Petar Oslobodilac, Stari kralj i Čika Pera

T
Tomislav Karađorđević (1928—2000)
posle više od 53 godine, kraljević Tomislav se vratio u Beograd 6. oktobra 1991. ... u to vreme došlo je do drugog raspada jugoslovenske države. ... uvek je bio van stranačkih — političkih sukoba i na određenoj distanci, kako i dolikuje princu jedne dinastije.


OBRENOVIĆI

J
Jevrem Obrenović (1790—1856)
u oslobođenoj Srbiji Jevremu bejaše dodeljen severozapadni kraj njen na upravu dobivši pored šabačke docnije i sokosku, valjevsku i beogradsku nahiju na upravu. Već u tom položaju — kao Gospodar Jevrem — on je bio zaštitnik prosvetnoga napretka.

LJ
Ljubica Obrenović (1788—1843)
prva kneginja obnovljene Srbije, znala naći i biti na vrhuncu svoga poziva


PORTRETI OSTALIH SRPSKIH VLADARA

J
Jovan Vladimir (oko 990—1015)
velikomučenik Jovan Vladimir, čudotvorac, knez Duklje; podigao pored svog dvora, u mestu Krajina, crkvu posvećenu Presvetoj Bogorodici, koju je nazvao Prečista Krajinska

LJ
Ljutomir (?—?)
veliki župan, Raška, X/XI vek; legendarni vladar o kome podatke donosi jedino Letopis popa Dukljanina; prema Dukljaninu, bio je "od loze Tihomila", raškog velikog župana, zeta i naslednika kneza Časlava
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 15, 2013, 01:38:37 am »

**

ПОНОС СРПСТВА / PONOS SRPSTVA
ZASLUŽNI SRBI


SRPSKI DUHOVNI VELIKODOSTOJNICI


A
Arsenije III Čarnojević (1633—1706)
pećki patrijarh (1674—1690), mitroplolit i patrijarh Srba u Austriji (1690—1706)


B
Blagoje Popović [Ava Justin] (1894—1979)
arhimandrit manastira Ćelije, doktor teologije, profesor Beogradskog univerziteta


V
Vojislav Bilbija (1942)
protojerej-stavrofor, starešina Roterdamske parohije, arhijerejski namesnik za Nizozemsku, ikonopisac, pojac, stomatolog u penziji


G
Gojko Stojčević [g. Pavle] (1914—2009)
blaženopočivši Patrijarh srpski g. Pavle bio je vrhovni poglavar SPC od 1990. do 2009. godine; njegovo puno ime i titula glasili su Njegova svetost arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski G. G. Pavle.


I
Ilija Rajačić [Josif Rajačić] (1785—1861)
arhimandrit gomirski, vladika šibenski i vršački, mitropolit karlovački i patrijarh srpski


M
Marko Radosavljević [vladika u egzilu ili monah Artemije] (1935)
imao je čin episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog; odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC, čin mu je oduzet u novembru 2010. i vraćen je u čin monaha


N
Nikola Velimirović] (1881—1956)
vladika Nikolaj Ohridski i Žički, istaknuti teolog i govornik, otuda je nazivan Novi Zlatousti; novokanonizovani srpski svetitelj


R
Rafailo Nenadović/Nešković [Hadži Ruvim] (1752—1804)
arhimandrit manastira Bogovađe


S
Simeon Končarević (1751—1757)
Mnopostradalni episkop Simeon dalmatinski, kulturni radnik i pisac, nacionalni borac i branilac svoje crkve pod mletačkom upravom
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 760



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 15, 2013, 02:33:51 am »

**

ПОНОС СРПСТВА / PONOS SRPSTVA
ZASLUŽNI SRBI


JUNACI I VOJVODE PRVOG SRPSKOG USTANKA


V
Vasilije Vasa Čarapić (1770—1806)
vojvoda gročanski, stajao je u početku ustanka uza samoga Vožda Karađorđa

Veljko Petrović (oko 1780—1813)
pravo obeležje duha Hajduk-Veljka Petrovića bejaše i ostade junaštvo; po srcu i po telesnom junaštvu bio je prvi, i ne samo u Srbiji nego se može slobodno reći u cijeloj Evropi svoga svud ratnoga vremena... u vrijeme Ahila i Miloša Obilića on bi zaista njihov drug bio, a u njegovo vrijeme Bog zna bi li se oni mogli s njim isporediti... pade Veljko, posle nekoliko nedelja pade i Srbija — ali slava Veljkova ne samo ne pade već se izvi da na najsvetlijoj zvezdi srpskoga neba večitom svetlošću i zanosom viteškim opija sva buduća pokolenja


Đ
Đorđe Obradović Ćurčija (17xx—1804)
hajdučki harambaša; pridružio se Karađorđu i, u leto 1804. godine, digao na noge Jadar i Rađevinu ali je već u prvim danima pokazao izvesnu samovolju; kod njega kao pisar radi sedamnaestogodišnji Vuk S. Karadžić


I
Ivan Knežević (oko 1760—1840)
ono pokolenje koje bejaše "za pesmu stvoreno" i koje u početku devetnaestoga veka pregnu, posle mnogih proba i iskušenja, na krvav posao za slobodu naroda srpskoga, bogato vitezima od megdana, bogato umom i pameću — imalo je i primere neobične veličine duše i srca, a međ' njima se na prvom mestu nalazi čin Ivana Kneževića, kneza od Semberije — dela zvorničke nahije u Bosni

Ilija Srdanović Srdan (1770—1835)
vojevao je u družini Stojana Čupića, "Zmaja od Noćaja," u kojoj je bio buljubaša; važio je za junaka koga zrno ne bije


J
Janko Katić (?—1806)
vojvoda; jedan od najsvetlijih karaktera u doba veličanstvenog pokreta narodnog; zvali su ga "mudri i junački Janko"

Jovan Tomić Belov (?—1813)
Kapetan Jovan Belov istakao se u mnogim bojevima kao pravi junak (borbe u Jelenči, Mišaru i Lešnici)

Janko Popović /Cincar Janko/ (1779—1833)
Cincar Janko, odlikovao se u mnogim borbama a naročiti u Bici na Mišaru, 1806. .. borio se sa velikim uspehom pod komandom Luke Lazarevića na Loznici, Bukovici, Užicu, Salašu Crnobarskom, na Bjeljini..

Jovan Gligorijević [Zeka Buljubaša] (1785—1813)
Zeka je imao naročitu sposobnost da dozna turske tajne i planove i zbog toga je često prelazio preko Drine, u Bosnu; u boju na Ravnju Zeka Buljubaša i njegovi golaći, po cenu svojih života čuvali su odstupnicu ustanicima koji su uzmicali... jurišali su s golim noževima u Turke, i tu, sekući, budu isečeni svi do jednog...


L
Lazar Teodorović (1771—1846)
jedan od najobrazovanijih ljudi u Srbiji početkom XIX veka, pisar kod kneza Jakova Nenadovića tokom Prvog srpskog ustanka; prvi srpski ambasador (kapućehaja) u Carigradu, današnjem Istambulu

Luka Lazarević (1774—1852)
Pop Luka Lazarević spada među najhrabrije i najčestitije junake i vojvode Prvog ustanka; na Mišaru je komandovao konjicom, i najzaslužniji je za veliku pobedu; za vojvodu je imenovao u prvoj polovini 1805. godine


M
Miloš Stojićević Pocerac (1776—1811)
za pocerskog vojvodu je proglašen je 1806. godine; u borbama i okršajima sa turskom vojskom, istakao se hrabrošću i srčanošću; u gustim šumama Kitoga zarobio je konja i kompletnu opremu Kulin-kapetana, zajedno sa čuvenom sabljom...

Mirko Apostolović Uzun (oko 1782—1868)
od svih bitaka u kojima je učestvovao najznačajnije je oslobođenje Beograda; bio je u grupi od pet najhrabrijih boraca koji su sa Kondom-bimbašom otvorili Sava-kapiju (1806).


N
Nikola Smiljanić (oko 1760—1815)
Prota Nikola Smiljanić se odlikovao velikom ličnom hrabrošću i verovao je da mu Turci ne mogu ništa.. povezao se sa Stojanom Čupićem i najviše je boravio u Kitogu, gde je sebi šanac načinio ... priča se da je on sa svojim četama pobio najmanje 5-6 hiljada Turaka


P
Petar Jokić (oko 1779—1852)
već prvih dana ustanka bejaše Voždova desna ruka; starešina — buljubaša — lična garda Voždova; zaslužan je još i kao učesnik u zbiranju građe za istoriju


S
Stanoje Stamatović Glavaš (1763—1815)
još dosta vremena pre ustanka Stanoje je bio na glasu kao hrabar vođ gorskih hajduka koji bejahu preteče narodnoga pokreta; u njegovoj junačkoj družini bio je kao hajduk i Veljko Petrović — potonji vojvoda Hajduk-Veljko, kome je taj naziv i ostao iz doba četovanja pod vodstvom Stanojevim

Stojan Čupić (oko 1765—1815)
Zmaj od Noćaja — u nebrojenim bitkama, postao je jedno od najznatnijih lica u celom ustanku, ponos srpski i strah turski — ali se naročito ističu bojevi na Mišaru i na Crnobarskom Salašu... u prvome je pogubio Mulu Sarajliju, besna Turčina; u drugome je slomio čuvenoga Mehmed-Kapetana... pri suđenju je bio pravedan, a sirotinji veliki prijatelj i zaštitnik... narodna pesma ga svrstava u red najistaknutijih vojnih starešina

Stevan Sinđelić (1770—1809)
besmrtni junak čegarski... prekrstivši se, potpraši pištolj i njime grunu u džebanu... nebo se prolomi, gust mrak pokri zemlju koja se strahovito potrese, a kad malo posle vetrić raznese dim — ne bejaše više u šancu i blizu oko njega vojske ni srpske ni turske... od glava srpskih niški paša sazida čuvenu Ćele-Kulu... i dotle čuven, viđen i znan


T
Teodor Bojinović (?—1813)
1804. postavljen za buljubašu nad desnom stranom Jadra; bio je najznatniji čovek od vojničkog reda u Jadru...
Sačuvana
Stranice: [1]   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: