PONOS SRPSTVA

ZASLUŽNI SRBI => Solunski ratnici => Temu započeo: Angelina Oktobar 19, 2013, 01:55:13 am



Naslov: Jovan Stojković Babunski (1875—1920)
Poruka od: Angelina Oktobar 19, 2013, 01:55:13 am
**


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Ponos_Srpstva/Zasluzni/Jovan_Stojkovic_Babunski_(1875-1920).png)


JOVAN STOJKOVIĆ, vojvoda Babunski
(Martolci, 25.12.1875 — Veles, 17.02.1920)

Rođen kao Jovan Stojković, nadimak je dobio po planini Babuni, u Makedoniji. Živeo je 42 leta (1878—1920). Počeo je da ide u školu tek u desetoj godini, zatim ga je otac odveo u Veles, koji je bio bugarska tvrđava u Makedoniji. Učio je nešto bugarske škole. Završio je četiri razreda.

Došao je u Beograd, u gimnaziju i učio godinu dana, pa prešao u bogfoslovsko-učiteljsku školu, otvorenu za Srbe iz Turske. Zatim je opet nešto učio u Valjevu, tamo završio nižu gimnaziju, pa učiteljsku školu u Nišu i Beogradu. Postao je srpski učitelj u Tetovu (zapadna Makedonija je i danas etnički srpska, ukoliko je slovenska, kao što je istočna Makedonija i danas etnički bugarska). Protiv vojvode Babunskog odmah se digla VMRO. Imao je više sukoba sa njima i zajedno sa vojvodama Gligorom Sokolovićem iz okoline Prilepa, Trenkom Tujanovićem, Josifom i Mihailom iz Broda, Dolgačem, Vasilijem Trbićem i Cenom Markovićem očistio je desnu obalu Vardara od bugarskih četa ili VMRO-a. Treba znati da su ove borbe bile strašne, na nož. Da je godišnje ginulo u Makedoniji po dve hiljade srpskih, bugarskih ili grčkih četnika. (Bugarski četnici su isto tako bili veliki junaci).

Kada je 1908. godine u Turskoj izvršen prevrat i kada su došli na vlast Mladoturci, proglasili Ustav i opšte pomirenje, vojvoda Babunski je neko vreme prekinuo četovanje. Međutim, balkanski čir se nije mogao lečiti frazama. Mladoturci su uhapsili vojvodu Babunskog ali je uspeo da pobegne u Srbiju, odakle je 1912. na čelu srpske vojske sastavljene od elitnih četnika prošao Balkanski rat od Kumanova do Bitolja. Isto tako se istakao i na Solunskom frontu i dobio najviša srpska i francuska vojna odlikovanja. Umro je u Velesu gde mu je između dva svetska rata podignut spomenik.

Mr Simo Živković
Deo teksta preuzet sa sajta: NASLEĐE

Fotografija: Wikipedia


Naslov: Jovan Stojković Babunski (1875—1920)
Poruka od: Angelina Mart 22, 2014, 04:07:37 am
**

JOVAN STOJKOVIĆ BABUNSKI


Babunski, Jovan Stojković, četnički vojvoda (Martolci kod Velesa, 25. XII 1875 — Veles, 17. II 1920)

Sin Stojiljka Stojkovića, zemljoradnika iz sela Martolci u Veleškoj oblasti. U osnovnu školu pošao je tek sa deset godina. Zbog teškog stanja tadašnjeg školstva u Makedoniji često je menjao škole: prvo u selu Omoranu, pa u Velesu, zatim u selu Vojnicu, da bi četvrti razred završio u Bogumili. Otac ga je, i pored teškog materijalnog položaja, poslao 1889. u Beograd da pohađa gimnaziju. Tu je primljen za pitomca Društva Sv. Save, gde mu je jedan od vaspitača bio poznati nacionalni radnik Miloš S. Milojević. Drugovi mu po mestu rođenja daju nadimak Martolac. Od 1891. pohađao je bogoslovsko-učiteljsku školu tek otvorenu za Srbe iz neoslobođenih krajeva. Po njenom zatvaranju 1892. odlazi u Valjevo, gde završava nižu gimnaziju. Upisuje se u učiteljsku školu u Nišu da bi se nakon završenog drugog razreda vratio u Beograd i tu 1896. dovršio učiteljsku školu. Potom se vraća u Makedoniju i posle dve godine dobija posao učitelja u srpskoj školi u selu Tetovo u Azotskoj oblasti. Svojim nacionalnim radom navukao je na sebe mržnju bugaraša. Posle sloma ustanka u Kruševu 1903. bio je prisiljen da emigrira u Srbiju. U Vranju organizuje četu od 35 ljudi i 26. marta 1905. prelazi srpsko-tursku granicu da bi posle 15 dana stigao u Velešku oblast gde započinje sa četovanjem. U to vreme dobija ime vojvoda Babunski po planini Babuni u čijoj se okolini njegova četa obično nalazila. U saradnji sa vojvodama Trenkom Rujanovićem iz Krape, Gligorom Sokolovićem iz Nebregova, Vasilijem Trbićem i Cenom Markovićem vodio je krvave borbe ne samo protiv Turaka nego i protiv bugarskih komita. Posle borbi na planini Mukos, Teovskom polju, Smilevcu i Drenovi od 1905. do 1907. oslobodio je desnu obalu Vardara od bugarskih četa. U sela koja su komite pokušali da bugarizuju ponovo je uvodio srpsku crkveno-školsku organizaciju. Nije odustao od borbe ni kad su mu Bugari uhvatili ženu i mučili. Po objavi Hurijeta, turskog ustava iz 1908. kojim je garantovana ravnopravnost svih građana Turske, raspustio je četnike, sišao sa planine i nastavio sa prosvetnim radom, ali mu Turci nisu mogli oprostiti što je bio četnički vojvoda. Uhapšen je i osuđen na deset godina robije. Na putu do zatvora uspeo je da pobegne i da dođe u Srbiju.

Po izbijanju Prvog balkanskog rata 1912. ponovo okuplja jednu četničku jedinicu sastavljenu od Srba iz Makedonije. Četnici su zbog poznavanja terena nastupali kao prethodnica srpske vojske. Za vreme Kumanovske bitke ranjen je u nogu i lečen u Vranjskoj bolnici. Posle Drugog balkanskog rata postavljen je za sekretara Ministarstva prosvete i crkvenih dela u Velesu. Neposredno pred objavu rata Srbiji jula 1914. okuplja svoje četnike. Prvi dani rata zatiču ga na obali Save kod Beograda, gde je tri dana i noći branio železnički most od neprijatelja. Po završetku mobilizacije srpske vojske četnici su uklopljeni u redovni sastav. Prilikom povlačenja srpske vojske novembra 1915. bio je na području planine Babune i sa grupom dobrovoljaca odstupao prema Egejskom moru sa delovima 122. francuske divizije. Učinio je Francuzima znatne usluge dajući im podatke o predelima oko Vardara i Crne reke. U maju 1916. dobio je zadatak da sa svojim četnicima i delovima 8. afričkog lovačkog puka zađe u neprijateljsku pozadinu kako bi prikupljao informacije i napadao neprijatelja. Sa dobijenim naoružanjem i opremom uputio se u zapadnu Makedoniju. Stacioniran je južno od Prespanskog jezera sa zadatkom da blokira put Korča—Lerin kako bi sprečio vezu između pronemačke vlade u Atini i austrougarskih štabova u Makedoniji. Ovde je imao niz uspešnih akcija. Kraj rata je dočekao kao poručnik srpske vojske. Demobilisao se 1918. i vratio u Veles gde je umro od gripa.

Narod ga je voleo zbog izuzetne hrabrosti i inteligencije i pevao pesme o njemu. Odlikovan je s više odlikovanja: Karađorđevom zvezdom sa mačevima IV stepena, dva ordena Legije časti, francuskim Ratnim krstom IV stepena sa palmama, ruskim Ordenom sv. Krsta IV stepena, engleskim Ratnim ordenom, Spomenicom 1913, Belim orlom sa mačevima, Zlatnom i Srebrnom medaljom za hrabrost. U spomen na Vojvodu Babunskog Udruženje rezervnih oficira mu je 1924. diglo spomenik u Velesu koji su 1941. srušili Bugari.


LITERATURA: Jovan Hadži-Vasiljević, Spomenica Jovana Babunskog, Beograd 1923; Miloš Škorić, Četnici i dobrovoljci u ratovima za oslobođenje, Novi Sad 1925, 19; Dragutin Ilić, Jugoslovenski narodni vladari i velikani, Beograd 1936, 208—211; Aleksa Jovanović, Srpske škole i četnički pokret, Skoplje 1937, 281, 288, 306; Spomenica proslave tridesetogodišnjice četničkog pokreta u južnoj Srbiji, Skoplje 1938, 18; Boža Jokanović, Svetle slike iz velikih dana, Beograd 1940, 42—47; Istorija makedonskog naroda, II, Beograd 1970, 361; Tomislav Vlahović, Vitezovi Karađorđeve zvezde, Beograd 1989, 274; Milan Popović, Spomenica učiteljima i učiteljicama izginulim i pomrlim u ratovima 1912—1918, Beograd b.g., 8—10.

Jugoslav Veljkovski
Odabrane biografije (tom I—IV) | Matica Srpska (http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/biografije_sbr.pdf)


Naslov: Jovan Stojković Babunski (1875—1920)
Poruka od: Angelina Mart 22, 2014, 04:34:47 am
*

JOVAN BABUNSKI*

Srpska mi truba zatrubi
U tovo selo Drenovo.
Spremte se spremte četnici,
Silna će borba da bude.

Oj napred ide pred četom
Jovan Babunski vojvoda,
Za njim ide pred četom
Vasil Veleški vojvoda.

Izvika Jovan Babunski:
Držte go selo ozdola,
Držte go selo ozdola
Tuva je Stevan Dimitrov.

Izvika Jovan Babunski:
"Predaj se, predaj, Stevane"
"Ne se predajem, Jovane,
Az sam blgarski vojvoda!"

Izvika Vasil Veleški:
Frljajte bombe četnici.
Poče im kuća da gori,
Iz kuće Stevan govori:

"Puštaj ma, puštaj Jovane,
Četa će da mi izgore."
Srpska mi truba trubaše,
Drenovo selo goreše.

* "Zbirka srpskih himni, patriotskih pesama i patriotske lirike" u izboru Vladana Stamenkovića / Projekat Rastko


* * *

Dr Arčibald Rajs o vojvodi Babunskom

"Saputnik mi reče: 'Vidite li onog čoveka tamo sa fešiklijama? To je vojvoda Babunski, jedan od naših najslavnijih i najhrabrijih četnika...' on se osvrće na našu stranu i gleda nas, i taj pogled sa gvozdenom energijom, a ipak blag, čini da sam instiktivno osetio da ovaj čovek znači nešto da je sila... Dragi Babunski... imao sam kasnije čast i zadovoljstvo da budem s tobom na frontu. Ti si me naučio svojim primerom šta je srpski četnik..."

dr Arčibald Rajs — "Šta sam video i preživeo u velikim danima" — Beograd 1928.

Izvor: srpski-nacionalni-cetnici.blogspot