sledeća tema »

[Angelina]

*

"SA OVČARA I KABLARA", STARA PESMA

Istraživanje: kada i kako je nastala poznata narodna pesma, kako je menjana shodno ideološkom trenutku. Skoro vek i po peva se ista melodija, sa istorijskim promenama teksta

Pesma "Sa Ovčara i Kablara" najpevanija je pesma na prostorima Srbije, i najveći broj građana misli da je ona obična partizanska pesma. Pevala se ranije u najrazličitijim prilikama, najčešće povodom obeležavanja narodnooslobodilačkih jubileja. Svake godine sabor trubača u Guči počinje zvucima ove pesme. Retko ko se do sada zapitao gde je ona nastala, koliko je stvarno stara? Muzikolozi i etnolozi čačanskog i užičkog kraja tragali su za podacima ko je autor pesme, najpoznatije i najrasprostranjenije u svojoj, kako su otkrili, trećoj, partizanskoj varijanti. Dugogodišnji muzički urednik Radio Beograda, Užičanin, Đorđe Karaklajić sakupio je podatke o trista ratnih narodnih pesama, ali nije uspeo da sazna kada je i kako nastala pesma "Sa Ovčara i Kablara". Dragoljub Jovašević, pasionirani skupljač podataka folklora u Zapadnoj Srbiji, horovođa nekoliko posleratnih horova u Užicu i Čačku zapisao je: "Tvrdim da je ta pesma nastala na relaciji Čačak — Užice, i to 1941, i po svojoj melodiji ona je originalna, tipična čobanska pesma, a prvi put sam je čuo 1945. na jednom festivalu seoskih kulturnih grupa u Užicu. Pevale su je tada sestre Kutlešić iz zlatiborskog sela Mačkat..." I reporter "Slobode" dugo se bavio istorijom nastanka pesme koja se u užičkom kraju pevala kao himna, i došao do saznanja da je pesma nastala u drugoj polovini devetnaestog veka, i da ima više tekstualnih verzija.

SELJAK MOMIR PANTELIĆ IZ DUČALOVIĆA SPEVAO "SA OVČARA I KABLARA"

Milan Đoković, dugogodišnji urednik regionalnog lista "Čačanski glas" u više navrata je pokušavao da dokuči poreklo nastanka pesme "Sa Ovlara i Kablara", pa je napisao da iako ona najviše liči na pravu, narodnu, doterivanu i dograđivanu pesmu s obzirom na prilike, iza nje možda stoji jedan narodni pevač. Svoje verovanje je učvrstio kada mu se početkom šezdesetih godina prošlog veka javio penzionisani poljoprivredni tehničar Momir Pantelić iz dragačevskog sela Dučalovići sa tvrdnjom da je on, kako je rekao, spevao i komponovao pesmu "Sa Ovčara i Kablara". Đoković je zapisao: "Pantelićeva biografija je jednostavna, rođen je 1904, u selu je bio poznat kao dobar pevač i veoma pismen momak, a već 1916. 'spevao' je prve pesme, među njima i ovu, pravu čobansku, koja je velikom brzinom prelazila granice sela, opštine, sreza... a stihovi su bili sledeći:
 
"Sa Ovčara i Kablara
čobanica progovara:
da sam tica, il' golubić
da odletim do na Ljubić
da ja vidim moga Mila
kako s vojskom paradira;
da sam tica golubica,
da odletim do Užica
da ja vidim mog dragana,
je l' dopao teških rana..."

Da je pesmu spevao Momir Pantelić, da je nastala u vreme Prvog svetskog rata, i imala svoj evolutivni put, tvrdio je i poznati čačanski pesnik Branko V. Radičević koji beleži da je ovo "ram" pesma u koju su vremenom ubacivane nove reči, imena i mesta. Branko V. Radičević je beležio i neke detalje svojih susreta i razgovora sa Momirom Pantelićem. Ovaj mu je objasnio: "Čitao sam dugo i puno Njegoša, i ono što je za Njegoša Lovćen, za mene je Ovčar. Pisao sam, dopisivao, i hteo da spojim Ovčar, Kablar, Ljubić i Užice... moji Dučalovići su nekako na sredini..."

ČETNIČKA VERZIJA
 
Branko V. Radičević zapisao je (zabeleženo u nekoliko Zbornika radova čačanskog Narodnog muzeja) i to da se pesma "Sa Ovčara i Kablara" pevala među četnicima čačanskog kraja, i da je imala ove stihove:

"Sa Ovčara i Kablara
Lepa Mara progovara
Nema borbe, nema rata
Bez Raković — komandanta..."
 
Stihovi jasno govore da je ova verzija, a u tome se slaže najveći broj istraživača porekla pesme, posvećena Predragu Rakoviću, komandantu Drugog ravnogorskog četničkog korpusa, koji je poginuo 25. decembra 1944. godine u selu Miokovci. Pesma je kažu, kratko pevana, jer već krajem 1941. sa "rađanjem Užičke republike" pevači daju pesmi novi sadržaj:

"Sa Ovčara i Kablara
čobanica progovara,
druže Tito bela lica
kad ćeš doći do Užica..."

PESMA BORACA PRVE I DRUGE PROLETERSKE BRIGADE

Ova, partizanska verzija nalazi se i u zbirkama pesama iz Narodnooslobodilačkog rata, često je pevana među borcima Prve i Druge proleterske brigade, i dugo je ostala nepromenjena. Pevala se nekoliko decenija nakon rata, a Milovan Babić, šef duvačkog orkestra iz užičkog sela Krvavci, kaže da se svirala masovno krajem šezdesetih, sedamdesetih, i početkom osamdesetih godina prošlog veka na svadbama širom Srbije. Babić dodaje, i danas je trubači sviraju, i pevaju, ali onu prvu, čobansku, malo izmenjenu varijantu:

"Sa Ovčara i Kablara
čobanica progovara:
da sam ptica lastavica,
da odletim do Užica
da ja vidim moga Mila
kako s četom paradira..."

Gramofonsku ploču sa ovom verzijom pesme poseduje svaka starija Radio stanica u Srbiji, pesmu peva Saveta Jovanović, izdanje je Jugotonovo, iz 1973. godine.

Poreklom pesme "Sa Ovčara i Kablara" bavio se i Vukadin Sretenović iz požeškog sela Ježevica, koji je sakupio i priredio više zbirki narodnih pesama. On je zapisao dve verzije pesme:

"Sa Ovčara i Kablara
čobanica progovara:
o moj Mile ružo rana,
vene ljubav među nama
vene ljubav među nama
što ti ideš po šumama,
da sam ptica lastavica
da odletim do Užica,
pa da vidim moga Mila
kako s četom paradira..."

A druga verzija koju je Sretenović zapisao, ima tekst malo drugačiji od poznate partizanske verzije:

"Druže Tito primi naske
u redove partizanske
u kolone, nek su jače
ispod slavne Kadinjače
da bijemo mi boj ljuti
pokraj Drine što se muti."
 
Sretenović je napisao: "Ovo je prepevana, modificirana pesma iz Prvog svetskog rata, nastala dok su se vodile teške borbe na Ovčaru i Kablaru".

PESMA SRPSKIH DOBROVOLJACA U SRPSKO TURSKOM RATU 1876—1878.
 
Sasvim drugačije poreklo ove pesme tumači Nikola Stojić, književnik, dugogodišnji direktor Doma kulture u Guči. U "Dragačevkama" zbirci narodnih umotovorina dragačevskog kraja zapisao je: "Ova pesma čula se prvi put u vreme Srpsko-turskog rata (1876—1878). Pevali su je dobrovoljci koji su dolazili u Srbiju da se bore za njeno oslobođenje…" Stojićeva tvrdnja se lako može proveriti, još uvek ponegde se mogu naći dnevnici dobrovoljaca iz Vojvodine i Bosne, a u njima je zabeleženo kako su ti mladi ljudi noćima preplivavali Savu i Dunav hrleći u pomoć Srbiji, nudeći joj svoje ideale, svoju ljubav i živote. Sa njihovih usana odlazili su stihovi:

"Sa Ovčara i Kablara
čobanica progovara
Srpski kneže, primi naske
U redove srbijanske".

 ...

Ostatak teksta možete pročitati u Slobodi.

10.11.2011. | Časopis SLOBODA