Petar Tanasijević (1932—2016)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Petar Tanasijević (1932—2016)  (Pročitano 13543 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Maj 15, 2011, 12:12:48 am »

*

PETAR TANASIJEVIĆ
(Smederevska Palanka, 1932 — Beograd, 13.06.2016)

Petar Tanasijević je rođen 1932. godine u Smederevskoj Palanci gde je završio osnovnu školu, gimnaziju kao i njegov rođeni brat Dragan i nižu muzičku školu.

"... Tamo se posle Drugog svetskog rata sreće sa tada svadbarskim harmonikašem Miodrag Todorovićem Krnjevcem koji u njemu prepoznaje talenat za muziku i preporučuje ga profesoru muzike Ugareviću...

Petar Tanasijević je za sobom ostavio zavidan broj komponovanih pesama za koje često možemo pomisliti da prestavljaju one prave, narodne, čijeg se autora više ne sećamo. Te pesme su našle svoje mesto na preko 12 miliona prodatih ploča gde su se kao interpretatori našli različiti izvođači.

Danas Petar Tanasijević sa svojom suprugom Desankom, frizerkom u penziji mirno provodi vreme u svom stanu na Konjarniku, dok kćer Marija i zet Vlada žive odvojeno, ponekad ih obilazeći. Seća se on prošlih vremena kada je stvarao novokomponovanu muziku, ali sa posebnom pažnjom i tematikom koja je bliska narodu centralne Srbije, narodu Šumadije. Voleli su ljudi te pesme često i ne sluteći da nisu one prave-narodne. Svestan je gospodin Tanasijević da su neki putići od izvora bili i stranputići u muzičkom smislu, ali tako je to, kada se nešto meri novcem i kada je on kod nekih nazovi stvaraoca jedini imperativ, predstavlja pojavu koja može skupo koštati..."

rts.rs | 28.11.2010.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 18, 2014, 01:30:54 am »

*

NAJLEPŠE PESME I KOMPOZICIJE PETRA TANASIJEVIĆA


SVRATI DEVOJKO U MOJ VINOGRAD
Muzika i tekst: Petar Tanasijević

— Svrati, svrati devojko u moj vinograd,
U njemu je zrelo grožđe a još lepši hlad.

Prvog cveta, sećam se. Rekla si mi tad —
Svakog dana dolazićeš u moj vinograd.

— Sedi malo kraj mene, dušu odmaraj
I dok zriju vinogradi sa mnom zapevaj.

Grožđe tada lepo je, kad počne da zri
A mladost kad u ljubavi dane provodi.


DRAGI, DRAGI, OČI MOJE DIVNE
Muzika: Petar Tanasijević — Tekst: V. Malović

Dragi, dragi, oči moje divne
Od života tebe više volim
Ako nekad do rastanka dođe
Pomozi mi tugu da prebolim

Varaš me, varaš me
dva ti oka tvoja
a tek smo se zavoleli
ljubavi moja

Ako tebe budem izgubila
I moj život neka se ugasi
Čemu bih se ja nadala dragi
Samo tvoja ljubav mene krasi

U proleće kad se laste vrate
I kad slavuj zapeva iz luga
Setićeš se da si izgubio
Vernu ljubav, još vernijeg druga


DIVLJE RUŽE
Muzika i tekst: Petar Tanasijević

Da li znadeš sunce milo
Gde mi dragi hladuje
Ko mu usne rashlađuje
Ko mu kosu miluje

Pokaži mi staze one,
Prolaze skrivene
Da ga nađem, da ga pitam
Da l' misli na mene

Sanjala sam da je dragi
Svoje žito požnjeo
I umoran bistrom vodom
Svoje lice umio

Stajalo je, gledao je
Sebi me je zvao
Divlje ruže nabrao je
Najlepšu mi dao

Uzeo je divlje ruže
Milovao pupoljke
Milujući zakitio
Moje plave uvojke

Ko je ne bi zavoleo
S tim očima plavim
Srce moje nikad neće
Da ga zaboravi




Petar Tanasijević sa Lepom Lukić
Fotografija: rts.rs


YouTube: Lepa Lukić — Svrati devojko u moj vinograd
YouTube: Lepa Lukić — Dragi, dragi, oči moje divne
YouTube: Merima Njegomir — Divlje ruže
YouTube: Biljana Petković & Vesna Dimić — Divlje ruže
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 18, 2014, 01:31:04 am »

*
Tako je počelo — PETAR TANASIJEVIĆ


NAŠAO PUT ZA LEPU LUKIĆ

Pre 45 godina komponovao "Od izvora dva putića" čime je ispunio obećanje mladoj pevačici da će je izvući iz kafane. Vrata Radio Beograda bila mu širom otvorena nakon što je Ivo Andrić pohvalio njegovu pesmu "Vremena su prošla stara". Prvo naučio da svira saksofon. I Silvana Armenulić mu se podvukla pod kožu.

Autobus za Župski Aleksandrovac bio je u jesen te 1964. godine prepun estradnih umetnika, pevača, muzičara i kompozitora, koji su hitali na manifestaciju Župska berba grožđa da bi uveče održali zajednički koncert. Iza Petra Tanasijevića, kompozitora i pevača, sedela je mlađana Lepa Lukić i pevušila neku pesmicu koja mu je išla na živce. Petar joj je odbrusio: "Prestani, sačekaj da stignemo u Župu, pa pevaj do mile volje!" Lepa ga je samo "belo" pogledala i nastavila da peva. Bio je to susret za koji i Lepa i Petar uvek kažu da ga je režirao sam Bog. Petar nastavlja priču:

Kada smo stigli, raspitao sam se ko je ta mlada nevaspitana devojčica. Rekoše mi da je kafanska pevačica, da se švercovala u estradnom autobusu, da ne učestvuje u programu. Međutim, pred kraj koncerta ta lepojka se pojavila na bini u pratnji harmonikaša Radojke Živković. Bio sam u publici, jeza mi je prošla kičmom kada je zapevala, imala je alt koji niko od pevačica narodnih pesama tada nije imao, pre nje je pevala tako samo Nada Mamula. Kada je završila nastup, otišao sam iza scene i čestitao joj na interpretaciji. Naravno, prepoznala me je, znala je ko sam i kada sam joj obećao da ću napisati i komponovati pesmu za nju, rekla mi je: "Ljubim vas, pomozite mi da se izvučem iz kafane, sita sam svega." Godinu dana je prošlo od tada, komponovao sam pesmu "Od izvora dva putića" i setio se Lepe. Ostalo je legenda.

HVALA KRNJEVCU

Petra Tanasijevića posetili smo u njegovom nevelikom stanu u naselju Konjarnik, u Beogradu, gde živi sa suprugom Desankom i ćerkom Marijom. Sedamdeset i pet mu je godina, ali još radi, piše tekstove i komponuje muziku za nove pesme. Penzioner je, primi svakog meseca 23.000 dinara jer ne spada u zaslužne umetnike. Komponovao je "samo" 1.200 pesama koje su se vrtele na 1.200.000 nosača zvuka. Da je za svaku emitovanu pesmu koju je iznedrio dobio onu staru, žutu banku, danas bi bio milioner, ali...

Sve sam u životu naučio osim da se laktam. I vreme kada sam komponovao svoje najlepše pesme bilo je drugačije, radilo se više za slavu, a manje za pare, a ja sam se muzikom bavio jer mi je bila u grlu, srcu i mozgu. Muzikom sam počeo da se bavim u Smederevskoj Palanci, gde sam se rodio i odrastao. Prvi komšija bio mi je harmonikaš Miodrag Todorović Krnjevac. Hvala mu za sve. Mija je primetio da lepo pevam, da imam fantastičan sluh i uvalio mi u ruke jedan veliki stari saksofon. Iako je instrument bio veći do mene, vrlo brzo sam naučio da sviram.

U Palanci se nekoliko godina kasnije osnovalo Kulturno-umetničko društvo "Abrašević", Mija Krnjevac je bio šef orkestra, a Petar i njegov brat Dragan su počeli da pevaju kao duet Tanasijević.

Kada se Mija Krnjevac preselio u Beograd, brat i ja smo krenuli za njim. Ja sam upisao svetsku književnost na Filološkom fakultetu, a Dragan arhitekturu. Svi smo postali članovi beogradskog KUD-a "Abrašević". Mija me je posavetovao da naučim da sviram i gitaru. Sećam se da je Mija od Antoana Damoa, kolege harmonikaša iz Italije, dobijao note najpopularnijih pesama. Kada bi KUD "Abrašević" gostovao u Italiji, ja sam pevao kancone i operske arije, a žabari su padali u nesvest.

CAREVAC MLATIO GUDALOM

Braća Petar i Dragan završili su fakultete koje su upisali, Dragan je postao arhitekta i kasnije poznat slikar, član ULUS-a, ali su nastavili da pevaju kao duet. Tako su postali i članovi Radio Beograda, pevali uživo i snimali za fonoteku izvorne narodne pesme u pratnji orkestra čuvenog Vlastimira Pavlovića Carevca.

Bilo je to čudno vreme. Pevači i muzičari su se rangirali kao oni vrhunski koji su mogli da uđu na vrata Radio Beograda, kafanski i vašarski. Bratu i meni na pamet nije padalo da pevamo u nekom beogradskom restoranu gde su se mlatile pare. U to vreme komponovao sam pesmu "Jutros mi je ruža procvetala" koju je pevala tada čuvena pevačica Milica Popović, ali ja sam u Radio Beogradu krio kao zmija noge da sam autor pesme da mi ne bi pokazali vrata. Kompozitori i muzičari koji nisu pevali ili svirali ravno kako su se pevale izvorne narodne, pesmu su ukrašavali trilerima. Sećam se da je legenda Carevac mlatio gudalom muzičare i pevače kada bi se zaneli. Ja sam se okuražio, počeo sam da komponujem, ali sam se čuvao da mi ne pobegne ta narodnjačka žica.

Istovremeno, kompozicije Petra Tanasijevića raširenih ruku prihvatili su zagrebački Jugoton i sarajevski Diskoton. Bilo koji pevač da ih je pevao svaka je bila hit.
 
Tako sam komponovao pesmu "Vremena su prošla stara". Verovali ili ne, presudio je književnik Ivo Andrić koji je čuo pesmu i jednom od urednika Radio Beograda rekao: "Sve je više autora koji prave lepe narodne pesme, slikaju današnji život, a tako i treba, jer prošla su stara vremena, pa pustite ljude da pevaju o novom vremenu i običajima..."

NAGRADE DO NAGRADE

Odmah posle toga produkcija RTB širom je otvorila vrata gardi pevača i kompozitora novokomponovane narodne muzike, počeli su širom bivše Jugoslavije da se održavaju festivali.

Slao sam na konkurse tih festivala i raznih muzičkih manifestacija i po 15 pesama, primili bi dve-tri, tako da sam svake godine dobijao po neku estradnu nagradu.

Ipak, Petar Tanasijević kaže da pravim početkom svoje kompozitorske karijere smatra trenutak kada je krenula saradnja sa Lepom Lukić.

Kada sam počeo da komponujem pesme za Lepu, prestao sam da pevam. Lepa je bila i ostala hit pevačica, gotovo sve pesme sam komponovao za nju, ali sam uporedo sarađivao i s ostalim estradnim umetnicima.

Ne postoji pevač na prostoru bivše Jugoslavije koji nije snimio neku pesmu Petra Tanasijevića.

Moram da vam priznam da mi se pored Lepe i pokojna Silvana Armenulić uvukla pod kožu. Komponovao sam pesme za Lepu, ali sam u isto vreme pokušao da radim i sa Silvanom. Pripremio sam sa njom duetsku ploču za PGP RTS, snimili smo u Studiju 5 čak 11 pesama, ali na tome se završilo. Nešto se izmaklo kontroli. Rekao sam Silvani da je ona, ipak, pevačica iz Bosne, da mi taj njihov melos ne leži, da potraži drugog kompozitora i saradnika, a ja ću da nastavim sa Lepom. Rastali smo se kao prijatelji. Eto, umalo nisam izneverio
Lepu zbog Silvane i zato kažem, Bog me je pogledao kada me je spojio sa Lepom. I ona misli isto...

PARE POJELE KVALITET

Lepa Lukić ovih dana u studiju RTS-a privodi kraju snimanje kompilacionog albuma sa najlepšim pesmama koje sam komponovao za nju. Ona će pesme "Oj, meseče, zvezdo sjajna", "Opančići na kljunčiće", "Varaš me, varaš me", "Pevam i tugujem" i mnoge druge otpevati ponovo sa novim žarom. Ja pregovaram sa Milanom Topalovićem da mu komponujem pesme za novi CD i to me raduje, izvanredan je pevač. Moram da kažem da su zavladali klanovi u novoj srpskoj muzičkoj produkciji, nekoliko kompozitora i tekstopisaca drži monopol, čak postavljaju i uslove u saradnji sa pevačima. To je dovelo do toga da godinama nemamo pravu narodnjačku hit pesmu. Novac je pojeo kvalitet. Da sam mlađi možda bih se borio protiv toga. Ali, kada se osvrnem, nisam imao laktove da
postanem ni zaslužni umetnik.

INSPIRACIJA ISPOD VAŠARSKE TEZGE

Petar Tanasijević je, pored ostalog, napisao muziku i za dva kultna filma "I Bog stvori kafansku pevačicu" i "Kamiondžije". Jedini je u istoriji srpske muzike dobio od Saveza kompozitora status kompozitora iako nema završen muzički fakultet, čak ni srednju muzičku školu, samo nižu.

Često me pitaju u čemu je tajna uspeha mojih pesama i kako komponujem, gde nalazim inspiraciju. Još kao klinac sam stalno sve interesantno zapisivao i iz tih beleški su se rađale pesme. Tako sam pesmu "Jutros mi je ruža procvetala" napisao kada sam se setio svoje bake koja je mlada postala udovica, gajila ruže u svom vrtu i pevala im. Pesmu "Tarabica od mladog cerića" napisao sam kada sam zatekao oca kako pravi ogradu od cerovog drveta i kada mi je objasnio da je cer drvo čudnovato. Na jednom vašaru u Velikoj Plani noć sam proveo spavajući pod tezgom na kojoj je jedan moj rođak prodavao drangulije. Kada sam se ujutru probudi ugledao sam noge posetioca vašara i napisao pesmu "Op, op, opančići...". Kasnije mi je bilo lako da komponujem muziku...

Lazar S. Topalović | 12.12. 2010. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Mart 18, 2014, 02:25:37 am »

*
PETAR TANASIJEVIĆ:


HITOVIMA GREJE DUŠU

Jedan od naših najznačajnijih i najplodonosnijih kompozitora. Njegove tri pesme nalaze se među 50 najboljih 20. veka

Da nije bilo dede Sime, ovaca koje je čuvao i jedne ruže, Petar Pera Tanasijević (82) možda nikada ne bi postao čuveni kompozitor, tekstopisac i pevač. Ali bilo je i dede Sime, i ovaca i ruže, a pre svega nesvakidašnjeg talenta, pa je tvorac neprolaznih pesama "Jutros mi je ruža procvetala", "Varaš me, varaš me", "Od izvora dva putića", "Čaj za dvoje"... napisao oko 700 narodnih kompozicija, muziku za film "I Bog stvori kafansku pevačicu" i kultnu seriju "Kamiondžije", i prodao više od 12 miliona ploča!

Prvu pesmu napisao je 1952. godine "Spustila se jesen po poljima", koja je kasnije našla mesto u knjizi Ivana Cenerića "Lira od 1.000 najboljih narodnih pesama". Dve godine kasnije, na prvom studentskom festivalu, u duetu sa bratom Draganom osvaja prvo mesto i tada sve počinje... Njegove kompozicije "Od izvora dva putića", "Jutros mi je ruža procvetala" i "Godine su prolazile" uvrštene su među 50 najboljih pesama 20. veka!

Tanasijević nas, sa suprugom Desom i ćerkom Marijom, dočekuje u stanu na Konjarniku. Vitalan, pričljiv i duhovit. U sobi okićenoj nagradama (a imao ih je u karijeri više od 30), LP pločama, starim fotografijama i sećanjima koja sežu daleko, Petar nas vodi tamo gde je sve i počelo — u Smederevsku Palanku.

Odrastao sam tamo gde su bili najbolji tekstopisci, muzičari i pevači. Možda je to i uticalo da kasnije nadogradim ono što sam želeo. Pored moje kuće živeo je Mija Krnjevac, svirao harmoniku sa njegovim ocem Acom, bio je neki Draga Kec, najbolji harmonikaš u Srbiji, pa njegov brat, takođe harmonikaš. A i moji su svi bili muzičari, i deda, i baba... Majka je pevala fenomenalno. Voleo sam da ih slušam, ali nisam ni sanjao da ću krenuti tim putem. Pevao sam uz njih, dok mi deda nije rekao: "Ti, bre, pevaš samo staro! Imaš li neku svoju pesmu?" Zafrkavao me, ali sam pomislio da je možda i u pravu.

Znači, deda Sima je "isprovocirao" vaš talenat?

Jeste. Tada smo se svakog petka okupljali kod Krnjevca. U dvorištu jedna kuća i livada, nikakav luksuz. Cela Šumadija, od Topole pa do Požarevca, tu je dolazila, svirala i pevala. Dragiša Nedović, Obren Pjevović, neki harmonikaš iz Paraćina... I ja sam uvek bio tu. A onda, dok sam se jednog dana po kiši vraćao sa ovcama, napišem "Divlje ruže". Gledam kiša pada, jedna ruža ostala, kisne sama, a meni žao. I dok sam stigao do kuće, nastali su stihovi "Da li znadeš, sunce milo, gde mi draga hladuje"...

Ali ste u muzički svet ušli kao pevač?

Pevao sam s bratom još u gimnaziji. Tada je u Palanci bilo KUD "Abrašević", Krnjevac je bio vođa grupe "Kvartet gitara". Pevušili smo, išli od sela do sela, pevali po raznim domovima kultura, zarađivali pare... Tada je "dvojka" bila u modi, lagana da bude pesma. Išli smo na vašare, proslave, obično oko crkve su se održavale igranke... Mnoge stvari sam tada pamtio, pa koristio kad sam došao u Beograd.

Sa bratom ste učestvovali u radio emisijama, koje su se tada emitovale uživo?

Da, nije bilo magnetofona da bismo vraćali. Bile su audicije na kojima se nije tolerisala ni najmanja greška. Ako kiksnete, skidaju vas tri meseca s programa. Nije bilo kao danas. Pevaju celu pesmu za pola tona niže ili više, i nema veze. Al' dobro, brat i ja smo gurali polako, mada je Carevac govorio da "malo zavrćemo", al' Đorđe nas je pravdao time da smo iz Šumadije.

Kroz kakve je filtere tada neko morao da prođe da bi snimio ploču?

Kontrole na radiju su bile rigorozne, imali su čoveka koji je pregledao tekstove, pa se tek posle išlo kod producenta Miće Đorđevića, da snimite ploču. Bilo je teško, ali dobro. Tad su na radio mogli samo oni koji ne pevaju u kafani.

I tu se znao red?

Da. Prvo je bio Radio Beograd, pa kafana, pa vašari. Takav je bio raspored. I nije bilo mešanja. Recimo, Toma Zdravković je bio izvanredan, ali je pevao malo španski. Da sad živi, bio bi opasan, ali onda kad se pevalo čisto narodno, nije. On, Cune, Tozovac... pevali su u kafani. Ali posle smo Tomu izvukli, pa je bio u našoj grupi, kod Krnjevca. Pevao je španske, a ja napolitanske i narodne pesme.

A onda ste napisalii danas čuvenu pesmu "Od izvora dva putića"?

Prvo sam pevušio, a onda sam se osmelio, i kolege su me ohrabrile, da počnem malo i da komponujem. I napišem "Od izvora dva putića". Odem na Kordun, moja supruga je odatle, fino vidim jedan izvorčić na dve strane i napišem je časkom.

I tom pesmom proslavite Lepu Lukić, čije ime neizostavno ide uz vaše?

Našao sam je na "Župskoj berbi", u Aleksandrovcu 1963. Vozimo se, a ona mi celo veče iza leđa peva "U sokaku komšija mi...". Kažem joj: "Dosta, bre, mala, prekini", a ona stidljivo odgovori da samo tu pesmu zna. Ali je Lepa bila jedini alt. Nada Mamula u Bosni, a Lepa u Srbiji. Sve druge su bile soprani. Kad sam je čuo, zaprepastio sam se. Tada sam mom kolegi tekstopiscu Mići Milutinoviću predložio da napišemo nešto za Lepu. Pozvali smo je posle godinu dana u Beograd, snimila je pesmu, i bez ikakve audicije bila primljena u Radio. Pesma je u narodnom duhu, sačuvala je one fine motive, nema ničeg modernog i dosadnog. Posle me terao Đavo da sretnem Silvanu Armenulić, pa sam i sa njom napravio duet, ali nisu hteli da je prime, jer je ona tada pevala kod "Londona".

Sarađivali ste i sa Bebom Selimović?

Jesam, slučajno. Nju je znao direktor "4. jula", lista Jugoslovenske narodne armije. Pitao me je hoću li ja da napišem muziku na njegov tekst. Bebi se dopalo, došla je kod mene i snimili smo "Kako srcu svom da kažem da te ono više nema."

Jesu li se tada naplaćivale pesme, kako je to funkcionisalo?

Morao je da vam se dopadne pevač, a novac smo dobijali od autorskih prava. Pesme se nisu naplaćivale, a mehanička prava smo primali svaka tri meseca. Za pesmu "Od izvora dva putića" sam preko SOKOJ-a za tri meseca dobio 16 miliona.

Dobijate li danas tantijeme od vaših pesama?

To je čudo, ali stižu regularno. Na godišnjem nivou to su male pare, oko 1.500 evra. Ali to je za pesme koje su se vrtele mnogo, mnogo davno. Neka dama iz Švedske je snimila pesmu koju je pevala Dušica Bilkić "Idu putem dvoje, ne govore"... I za nju sam dobio novac. Čak mi je prošle godine, a i ove će, stigao novac iz Mađarske, preko EU. Zamislite, oni vode računa o našim pesmama, sve beleže i meni pošalju oko 2.000 evra.

A ovde niste dobili ni nacionalnu penziju.

Ne, al' dobro, ima tu svačega, nema veze. Zadovoljan sam što sam napisao toliko, valjda će neko nekad to ceniti.

Napisali ste na desetine bezvremenih pesama?

Imam sad i na Radio Beogradu oko 70 numera koje su primljene kao trajni snimci i stalno se vrte, kao da su narodne. Ali, nije tada baš tako izgledalo, iako sam od početka želeo da ostavim nešto za budućnost, da ne bude popularno samo mesec-dva. "Jutros mi je ruža procvetala" sam, recimo, napisao 1959, a na Radiju Đoka kaže: "Ko to napisa?". Mislim ja sad će da me pohvale, kad oni kažu da imaju ruža koliko hoćeš i da im ne treba još jedna. Snimimo je ipak, Milica Popović je pevala, ali ja kažem bratu da ne govori da smo mi autori. Tek posle tri godine, kad se SOKOJ javio da nam isplati honorar, morao sam da "priznam" da je moja.

Kako je i kada došlo do urušavanja i potpunog preobražaja novokomponovane muzike? Da li je to momenat kada zabavnjaci počinju da uzimaju elemente iz narodne muzike?

To je bilo početkom osamdesetih godina. Do tada je Radio imao godišnji Sabor, gde se pevalo najbolje od najboljeg, a onda ga je Salih Nuši iz Prištine zabranio. Tad je počelo da se taloži sve i svašta. I sad kad razmišljam o turbo-folku... Vidite, mi polako odlazimo. Ne razumemo mladu generaciju, kao što ni nas nisu raumeli oni pre nas.

Da li je samo vreme bilo drugačije ili i ljudi?

Sve je bilo drugačije. Mi smo se družili, poštovali, razmenjivali ideje, čitali jedan drugom pesme, pazili jedni na druge... Obren Pjevović, Nedović, Mića, braća Spasojevići, Aca Stepić... Zajedno smo i nagrade "trošili". Događalo se da, na primer, ja dobijem prvu nagradu, a onaj iz PGP mi priđe i šapne: "E, pazi, koverat je prazan". Potrošili već, nema veze. Samo se zahvalim i ćutim.

Ima li danas talentovanih pevača i tekstopisaca?

Mnogo ih je dobrih. Rada Manojlović lepo peva. Adila uživam da slušam, i Milana Topalovića Topalka. Zahar je dobar majstor, pa Braja. Ipak mi se učini ponekad da neki pevači pevaju stalno jednu istu pesmu. Ne može da se piše ono što se ne proživi. Mora čovek da prođe kroz taj život... Danas, kao da svi negde žure, pa u toj žurbi nema ni prvog, ni drugog dela pesme, prave ih naopako, pesme su nagomilane i natrpane.

Kako sada provodite dane?

Malo je te bolesti, srećom, nemam problem ni sa čim osim malo sa očima, sputavaju me, pa moram da pazim u koje vreme pišem. Možda sam i na mog dedu Simu, gurao je do 94. godine. Ali, i pisanje je kao neka bolest. Počeo sam u 18. godini, sad mi je 82. Kako da prestanem? Život je bogat i kad bih se još jednom rodio, čini mi se da ništa drugo ne bih umeo, nego olovku i papir u ruke i sve, još jednom, isto.



ĆERKA Pričala mi je supruga njen život i događaje, sve sam beležio i kad oni svi zaspe, ja pišem. Kad mi se rodila ćerka Marija, bože koliko sam tekstova napisao, puna ih je kuća bila. Tada sam napisao i "Kćeri moja milija od zlata". Mariji sam kasnije kupio klavir, ali nisam hteo da se bavi muzikom. Moraš ili da budeš prvi, ili nemoj da čaprljaš tek da bi se našao tu. Onda je završila pravni fakultet, međunarodno i američko međunarodno pravo.

ANDRIĆ Godine 1972. mi je tadašnji ministar prosvete Vojislav Marković rekao da je Ivo Andrić pohvalio moju pesmu, za koju je tekst napisao Blagoje Popović — "Ne pitaj me" ("Vremena su prošla stara i sa njima običaji, ne kriju se više, nano, kao nekad osećaji"). Po Andriću, stihovi iz te pesme su adekvatno odražavali zbivanja i osećanja našeg mentaliteta. Nema mi draže nagrade od Andrićeve pohvale — priznaje Tanasijević.

PESME Ovo su samo neke od pesama koje je komponovao Petar Tanasijević:

— "Oj, mjeseče, zvezdo sjajna"
— "Čaj za dvoje"
— "Dva oka njena"
— "Idu putem dvoje, ne govore"
— "Đurđija"
— "Ne živi se hiljadu godina"
— "Šumadijo zelena livado"
— "Moj Dragane"
— "Godine su prolazile"
— "Poljubi me dragi"


Katarina Joković | 16.10.2013. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Septembar 12, 2016, 01:13:52 am »

*


P e t a r  T a n a s i j e v i ć
Smederevska Palanka, 1932 — Beograd, 13.06.2016



Petar Tanasijević, značajni kompozitor i autor mnogih poznatih narodnih pesama,
preminuo je u petak, 13. maja, u 84-oj godini.










OD IZVORA VODE DVA PUTIĆA
Muzika i tekst: Petar Tanasijević

Od izvora dva putića
Vode na dve strane
Ne znam kojim pre bih stigla
Do tebe jarane

Gledam jedan gledam drugi
Oba su mi mila
I jednim sam i drugim sam
S tobom prolazila

Jedan vodi kroz voćnjake
Iznad našeg sela
Tu nas tvoja majka jednom
Zagrljene srela

Dala mi je od sveg srca
Cvet iz bašte vaše
Uzmi, uzmi rano moja
Ti si zlato naše

Leto prođe, jesen ide
Sve se manje javljaš
Ružu tvoju i ne gledaš
Mene zaboravljaš

YouTube: Lepa Lukić — Od izvora vode dva putića
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Septembar 12, 2016, 02:03:17 am »

*

PREMINUO KOMPOZITOR PETAR TANASIJEVIĆ



"... U Smederevskoj Palanci je pedesetih godina osnovana grupa autora nove narodne pesme, koju su činili Petar Tanasijević, Miodrag Krnjevac, Vita Životić, Obren Pjevović i Dragiša Nedović. Prvu pesmu "Spustila se jesen po poljima" napisao je 1952. godine, a 1955. godine upisao je studije Teorije svetske književnosti na Filološkom fakultetu.

U Beogradu nastavlja bavljenje muzikom u KUD "Abrašević" i KUD "Vukica Mitrović", gde je proveo 15 godina. Na audiciji Radio Beograda 1956. godine primljen je kao solista, i u duetu sa bratom Draganom. U narednih petnaestak godina, kako sam tako i u duetu, snimio je više od 120 izvornih narodnih pesama iz zapisa Ljubinka Miljkovića, koje se kao trajni snimci i danas emituju na Radio Beogradu.

Pesma "Svrati devojko u moj vinograd", za koju je napisao muziku i tekst, a izvodio u duetu sa bratom, proglašena je od strane kolegijuma Radio Beograda za najbolju pesmu decenije (1960—1970. godine). Od Udruženja estradnih umetnika Srbije dobio je pohvalnicu za izvanredno zalaganje na polju kulturno-zabavnog života 1971. godine, a Estradnu nagradu Srbije za svoj rad na unapređenju estradne delatnosti 1988. godine. ..."
V. N. | 14. maj 2016. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: