sledeća tema »

[Angelina]

*




DUŠAN RADETIĆ
(Prijedor, 27.03.1923 — 15.03.1967)


Dušan Radetić, izvrstan harmonikaš, rođen je 27. marta 1923. godine u Prijedoru, gradiću na obali Sane. Detinjstvo je proveo u rodnom gradu gde je završio osnovnu i srednju školu i stekao prva muzička znanja. 1941. godine ustaše su Dušanove roditelje uhapsili i odveli u zloglasni logor Jasenovac gde su ubijeni. Dušan je imao sreću da jedini preživi pokolj i sticajem okolnosti našao se u Beogradu. Boravak u Beogradu opisuje kao njegov najteži period u životu jer je bio prinuđen da svira po barovima kako bi se prehranio. 1944. godine se pridružio Drugoj proleterskoj brigadi. Nakon rata je upisao Muzičku akademiju koju je uspešno završio. Radio je sa horom kao korepetitor, a zatim kao dirigent. Godine 1948. zaposlio se u Radio Beogradu gde je vrlo brzo postao muzički urednik a 1952. godine formirao je svoj orkestar, kasnije poznat kao Sekstet Duška Radetića čiji je rukovodilac ostao do smrti. Orkestar su činili vrsni muzičari: Miodrag Jašarević (violina), Božidar Boki Milošević (klarinet), Vojislav Đonović (gitara), Miloje Đorđević (bas) i Mića Đorđević (bubnjevi).

Sarađivao je sa mnogim poznatim pevačima, muzičarima i našim velikim etnomuzikologom, pedagogom i profesorom Miodragom Vasiljevićem (1903—1963). "Zahvaljujući saradnji sa čika Miodragom Vasiljevićem sekstet postaje tumač i pratilac mnogih izvođača sa Kosova. Svoje najlepše pesme, treba to naglasiti, snimila je Mara Đorđević sa sektetom." [Ljubivoje Vidosavljević u emisiji "Od zlata jabuka"] Takođe pravi, prvi hitovi Predraga Živkovića Tozovca snimljeni su i ugledali svetost zahvaljujući Dušanu Radetiću: "A ja hoću, pa hoću", "U Moravu cure zagazile", "Sviraj, sviraj, harmoniko", "Izvor voda izvirala". Sem narodne muzike sekstet je svirao zabavnu, džez i klasičnu muziku. Sarađivao je sa Olgom Jančeveckom (1890—1978) kraljicom ruske romanse koja je u periodu između dva svetska rata bila jedna od najpopularnijih pevačica u Beogradu, sa Oliverom Marković (1925—2011), vrsnom pevačicom ruskih romansi i šlagera itd.

Sa pojavom televizije Dušan Radetić se često pojavljivao sa sekstetom u serijama Lole Đukića. Snimio je veliki broj gramofonskih ploča.

Umro je umro u 44. godini života.

Angelina

[Angelina]

*

DUŠAN RADETIĆ

Pedesetih i šezdesetih godina na radio-talasima i na estradi deluje jedan neobičan orkestarski stav — "Sekstet Dušana Radetića" koji je uz Radio-orkestar Vlastimira Pavlovića Carevca mogao redovno da se oglasava preko radio-talasa. Vođa orkestra je bio Dušan Radetić, tada jedan od retkih muzičko obrazovanih harmonikaša. Ovaj muzički sastav je na jugoslovensku estradu doneo nove južne ritmove dole malo slušane u Pomoravlju. To folklorno blago iz delova Jugoslavije, južno od sliva Velike Morave, posredstvom radija, u izvođenju Duška Radetića, violiniste Radeta Jašarevica (tragično poginulog u autu sa Silvanom Armenulić) i Bokija Miloševića bila je novost na jugoslovenskom "muzičkom trzištu"!

Duška i njegov sekstet publika je rado slušala pošto do tada nije imala mnogo prilike da sluša te neobične sopske i makedonske ritmove. Duško nije svirao bravurozno šumadijski melos, ali je uz pomoć orkestra uspevao da te neobične juznjačke zvukove približi šumadijskoj i beogradskoj publici. Ta muzika bila je lepo primljena i u drugim krajevima Jugoslavije. U sviranju Duška Radetića bila je prisutna i virtuoznost koju je on pokazivao na osoben način svirajući makedonsko "Gajde". To oro je bilo i ostalo obavezna sviračka tačka svakog iole ambicioznog harmonikaša od šezdesetih godina pa sve do danas! To je po mnogima, "obavezna" harmonikaška literatura, naročito za klavirce.
http://www.harmonike.net


* * *

"Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka na radio-talasima i na estradi deluje jedan neobičan orkestarski sastav — 'Sekstet Dušana Radetića' koji je uz Radio-orkestar Vlastimira Pavlovića Carevca mogao redovno da se oglašava preko radio-talasa. Vođa orkestra bio je Dušan Radetić, tada jedan od retkih muzički obrazovanih harmonikaša.

Ovaj muzički sastav je na jugoslovensku estradu doneo nove južne ritmove, malo slušane u Pomoravlju. To folklorno blago, iz delova Jugoslavije južno od sliva Velike Morave, posredstvom radija, u izvođenju Duška Radetića, bilo je novo na jugoslovenskoj muzičkoj sceni." [Snežana Filipović]

[Angelina]

*

DUŠAN RADETIĆ — in memoriam

Veliki aplauzi i odobravanje bili su uvek prisutni na koncertima Narodnog seksteta Dušana Radetića. I još veća želja za ponovnim susretima. Jer ovaj ansambl, svojom izvrsnom interpretacijom narodne muzike, osvajao je jednako slušaoce pored radio prijemnika, ispred televizora ili koncertnih podijuma. A posebno njegov rukovodilac Radetić, unosio je uvek celog sebe u muziku i muziciranje. On je davao poseban pečat ovom ansamblu. Bio je vrstan izvođač, koji se nestemice predavao muzici, jer je ona za njega bila ne samo profesija, nego i sam život. Kad se završavalo njegovo muziciranje, uvek smo osećali da ostaju nedorečeni tonovi, koje će nam kazati pri sledećem susretu.

Smrt ga je prerano otrgla (15.03.1967).

Rođen je 27.03.1923. u Prijedoru, gde je živeo do 1941. godine. Tu je, uz osnovno i srednje obrazovanje stekao i prva muzička znanja. Ratni vihor ga dovodi u Beograd 1941. godine gde je živeo pod teškim uslovima do 1944. godine kad odlazi u redove Narodnooslobodilačke vojske. Posle rata se upisuje na Muzičku akademiju. 1948. stupa u Radio Beograd 2, a potom u Radio Beograd gde je radio kao saradnik i urednik u redakciji narodne muzike. 1951. je osnovao narodni sekstet u kome su se do danas zadržali članovi: Miodrag Jašarević (violina), Božidar Milošević (klarinet), Vojislav Donović (gitara), Miloje Đorđević (kontrabas), Milan Đorđević (bubnjevi). Dušan Radetić je bio rukovodilac i svirao harmoniku.

Mnogobrojni snimci sa renomiranim solistima narodne muzike nalaze se na programima jugoslovenskih i inostranih radio stanica i fabrika gramofonskih ploča. Brojni koncerti na podiumima renomiranih dvorana u našoj zemlji i inostranstvu dovoljno kazuju o popularnosti ovog ansambla. Naročito značajna gostovanja su u: Sovjetskom Savezu, Francuskoj, Istočnoj Nemačkoj, Bugarskoj i kod vojnih odreda UN u Sinaju.

Đorđe Karaklajić

[Angelina]

*

SRCE MI BOLUJE¹
Peć / devojačka pesma
Zapisao: Aco Dogandžić

Srce mi boluje,
srce mi boluje, 2x
a ne znam što mu je. 2x

Da li od meraka,
da li od meraka, 2x
ili od sevdaha? 2x

Da li žališ, momo,
da li žališ, momo,
svoje devovanje,
svoje devovanje,
ludo agovanje?

Pusta mladost, momo,
pusta mladost, momo,
pusto devovanje,
pusto devovanje,
ludo agovanje.

Mladost brzo dođe,
mladost brzo dođe, 2x
starost teško prođe! 2x

Ljubavna pesma sa motivom žalosti za mladošću.
¹ CD Mara Đorđević — Pesme sa Kosova i Metohije | Izdanje RTS PGP | 2000.


ĐURĐEVČICE, MILA 'ĆERO

Ðurđevčice, mila 'ćero,
Bre, iskoči, ludo mlado!
Bre, otvori teške porte,
Teške porte zatvorene!
 
Ne smem, ne smem, ludo mlado,
Ne smem gosti da dočekam!
Srdita mi stara majka,
Srdit mi je stari tatko.


OBRAŠE SE VINOGRADI DOLE KRAJ TOPOLE¹
Dragiša Nedović

Obraše se vinogradi dole kraj Topole,
Vreme dođe da se uzmu koji koga vole.

Volesmo se ljubismo se ko slavuji mladi
Kolko smo se mi voleli znaju vinogradi

Volesmo se ljubismo stara majka kaže
Ovi momci iz topole dobre cure traže

Nek' se beru vinogradi dole kraj topole
Ja sam našao devojku koja mene voli.

¹ Prof. dr Dragan Bataveljić | DRAGIŠA NEDOVIĆ — ŽIVOT I DELO — 1916—1966 Tekstopisac i kompozitor narodne muzike
Izdavač: Udruženje estradnih umetnika i izviđoča Šumadije "Kragujevac — koncert" | Kragujevac, decembra 2003


YouTube: Mara Đorđević — Srce mi boluje
YouTube: Danica Obrenić — Đurđevčice, mila 'ćero
YouTube: Radmila Dimić — Obraše se vinogradi
YouTube: Sekstet Dušana Radetića — Oro gajde