sledeća tema »

[Angelina]

*




LJUBOMIR LJUBA MANASIJEVIĆ

Ljubomir - Ljuba Manasijević, pevač, kompozitor i tekstopisac, rođen u Beogradu, dugogodišnji je član Udruženja muzičara i Saveza kompozitora SOKOJ.
 
Od 1991. godine započinje koncertno izvođenje autorske muzike, pisane na srpske nacionalne i patriotske teme, i putuje po Srbiji, srpskim zemljama i gostuje kod Srba u rasejanju.
 
Stekao je ime u inostranstvu kao instruktor za srpsku pesmu i muziku i gostovao u Americi i Kanadi na internacionalnim folklornim festivalima.
 
Od 1993. godine nastupa kao "srpski melod i pojac", sa putujućim pozorištem — srpskim teatrom beseda, čiji je osnivač zajedno sa Momirom Bradićem, doajenom Kruševačkog i srpskog glumišta.
 
Prva patriotska pesma "Slobodo" nastaje 1979. godine nagoveštavajući čitav niz pesama u nacionalnom duhu, od kojih se posebno izdvojila pesma "Vostani Serbije". Kompozicija "Vostani Serbije", na stihove Dositeja Obradovića u originalnom nazivu "Pjesna na insurekciju Serbijanov" komponovana je 1989. godine i osvojila velike simpatije i postala vrlo popularna u Srbiji i među Srbima u svetu. Snimljena je na istoimenu kasetu 1990. godine i već punih deset godina izvođena od strane autora kao i mnogih horova u svečanim prilikama te o brojnim drugim značajnim događajima izazivajući uvek snažna patriotska osećanja.
 
Druga po redu, kaseta sa patriotskom tematikom pod nazivom "Otadžbina Srbija", nastala je 1992. godine sa težnjom da se uzdigne duh srpskog naroda u teškim danima rata tokom 1991. i 1992. godine.
 
Kompakt disk i kaseta pod nazivom "Iznad Istoka i Zapada", nastali su kao rezultat petogodišnjeg rada na srpskoj srednjevekovnoj tematici, sa namerom da se oživi srpska balada izgubljena u proteklim vekovima i da se osete duh i slava Nemanjićkih dvorova i srpske veličine.
 
Nekoliko pesama je već dobilo potvrdu i svoje mesto prilikom otvaranja i održavanja sabornih svečanosti u Despotovcu i manastiru Manasija, Kraljevu i manastiru Gradac i na kuli vojvode Prijezde u Stalaću, i svojim milozvučjem osvojilo slušaoce.

Podaci preuzeti sa zvanične internet prezentacije Ljuba Manasijević
Fotografija preuzeta sa interneta. Autor nepoznat

[Angelina]

*

LJUBOMIR LJUBA MANASIJEVIĆ — IZDATI ALBUMI

"VOSTANI SERBIJE" CD/Kaseta
 (jubilarno izdanje 1990—2000.)

01. VOSTANI SERBIJE
      pjesna na insurekciju
      serbijanov 1804.
      (D. Obradović — Lj. Manasijević)
02. NEBO JE VISOKO SRBIJO
      (Lj. Manasijević)
03.  SA KOSOVA ZORA SVIĆE
      (Lj. Manasijević)
04. LETI, LETI GOLUBICE
      (Lj. Manasijević)
05. ZA SRBIJU I SLOBODU
      (Lj. Manasijević)
06. AVE SERBIA
      (J. Dučić — Lj. Manasijević)
07. VOSTANI SERBIJE
      (horsko izvođenje)
      (D. Obradović — Lj. Manasijević)

 
"OTADŽBINA SERBIJA" CD/Kaseta
 (izdanje 1993.)

01. OTADŽBINA
      (Đ. Jakšić — Lj.Manasijević)
02. MI SMO SRPSKI SINOVI
      (Lj. Manasijević)
03. KAPA CRNOGORSKA
      (Lj. Manasijević)
04. HAJDUK VELJKO
      (Lj. Manasijević)
05. MOJ BRAT NEB
      (Lj. Manasijević)
06. MOLITVA ZA SRBIJU
      (Lj. Manasijević)
07. BRAĆO MOJA, SINOVI KRAJINE
      (Lj. Manasijević)
08. KOSOVO
     prema pesmi Ovena Meredita
     (Lj. Manasijević)
09. TO SU SRBI
     (govor protestantskog pastora Fridriha Grizendorfa u Osnabriku 1945. godine)

 
"IZNAD ISTOKA I ZAPADA" CD/Kaseta

01. Iznad Istoka i Zapada
02. Save ime zasjalo
03. Kralj Uroš I i Jelena Anžujska
04. Simonida, san usnula
05. Prizren, Dušanov grad
06. Car
07. Jefimija
08. Paž, Miloš Obilić
09. Car Lazare sitnu knjigu piše
10. Despotovac, beli grad
11. Prijezdina ljubav

YouTube: Ljuba Manasijević — VOSTANI SERBIJE pjesna na insurekciju serbijanov 1804. (Dositej Obradović — Lj. Manasijević)      

[Angelina]

*

SRPSKA MUZIKA DANAS
 

Srpska nacionalna i tradicionalna muzika danas po mom viđenju ima tri glavna pravca i to — izvorna, etno i duhovna muzika.
 
Ono što je okrenuto tradiciji uglavnom je izvorna pesma u već postavljenim (klasičnim) oblicima s pratećim instrumentima od kojih su harmonika i violina vodeći, i etno-pravac koji se bazira na starim instrumentima (goč, frula, kaval, saz, lauta, gusle, daire, gajde, šargije, tarabuka, tambure) kojima se u određenim aranžmanima dodaju klarinet, violina, trube, sintisajzer (ređe harmonika) i ritam sekcija (bubnjevi). Pored muzičkih sastava koji koriste ove instrumente tu su i trubački orkestri kao i muške i ženske vokalne grupe ili pak solo pevači bez instrumenata. Kada je izvorna pesma u pitanju, glavnu reč i dalje imaju stari majstori pevači, dok su orkestri uglavnom dobro upoznati sa standardnim repertoarom koji je znalački izvode. Mladi pevači polako dolaze do izražaja s obzirom na to da je potrebno sazrevanje i iskustvo za interpretaciju ovih pesama, mahom zapisanih na pločama i radijskim i tv snimcima, tako da za njih postoje određeni kriterijumi u izvođačkom smislu. Kod etno-muzike pak pojavljuje se veliki talas mladih vokalnih solista koji izvode stare pesme i zapise, i njihov umetnički izraz ne podleže kritici pošto oni oživljavaju stare zapise i jednostavnije pesme koje dosad možda nisu ni snimane, ili nisu snimane s većim brojem izvođača, da bi se moglo upoređivati s ranijim ostvarenjima. Mada se ovde javljaju i ozbiljniji vokalni solisti još uvek su uzori: Staniša Stošić, Jordan Nikolić, Svetlana Stević, Brankica Vasić, Biljana Krstić i drugi. Na planu duhovne muzike je takođe došlo do novih ostvarenja i značajnije muzičke produkcije. Pored horova oformljenih pri mnogim crkvama pojavili su se istaknuti solisti kao što su: Pavle Aksentijević, Vlada Mikić, Divna Ljubojević, Vera Zloković itd. Iz naših manastira nam dolazi veći broj horova (Hilandar, Ćelije, Kovilj, Dečani ) sa zapisima na kompakt diskovima koji se sve više slušaju.
 
Na planu nacionalne i patriotske pesme, koristeći različite muzičke stilove, javlja se priznati umetnik, kantautor i harmonikaš Vladeta Kandić, koji stvara balkansku i srpsku etno-muziku i komponuje na stihove naših velikih pesnika. Tu je i poznati kompozitor i violinista Milutin Popović – Zahar koji komponujue i piše vrlo uspešno u duhu izvorne narodne muzike. Moj rad je dosad prevashodno bio posvećen ovom žanru u različitim muzičkim oblicima, u rasponu od svečane pesme do izvorne i balade. Ovom prilikom je nemoguće spomenuti sve vredne umetnike, ali o njima će u narednim brojevima svakako biti reči jer cilj nam je da se srpska publika željna pravih vrednosti detaljnije upozna s našom muzičkom baštinom i nasleđenim vrednostima koje negujemo i koje su skrivene u našem narodu.
 
Ljuba Manasijević | Bogotražitelj

[Angelina]

*
LJUBOMIR MANASIJEVIĆ:


OPSENA KRATKOG VEKA

Beograd — U Ru­skom do­mu pro­te­klog pet­ka odr­žan je do­bro­tvor­ni Vi­dov­dan­ski kon­cert Ljubomi­ra Lju­be Ma­na­si­je­vi­ća, poj­ca i kom­po­zi­to­ra, i nje­go­vih pri­ja­te­lja umet­ni­ka, za srp­ske stra­dal­ni­ke na Kosovu. Bio je to po­vod da, uoči Vi­dov­da­na, po­raz­go­va­ra­mo sa tvor­cem mu­zi­ke za ču­ve­nu sve­ča­nu pe­smu Dosite­ja Ob­ra­do­vi­ća "Vo­sta­ni Ser­bi­je". U pro­te­klim, za otadž­bi­nu sud­bo­no­snim go­di­na­ma, Ma­na­si­je­vić je kom­po­no­vao i mno­ge dru­ge pe­sme ko­je će, kao naj­lep­še mu­zič­ko nasleđe, da­ti pe­čat srp­skoj kul­tu­ri.





■ Sre­ćan sam zbog ovog kon­cer­ta, jer smo nji­me bar ma­lo po­mo­gli Sr­bi­ma ko­ji op­sta­ju na Ko­so­vu, i do­ka­za­li da pu­bli­ka ima is­tan­čan ukus i pre­po­zna­je vr­hun­sko mu­zi­ci­ra­nje — re­kao je Ma­na­si­je­vić na po­čet­ku raz­go­vo­ra.

Iz ukup­nog mu­zič­ko-scen­skog pri­ka­za vi­di se da ste Vi ču­var srp­ske pra­vo­slav­ne tra­di­ci­je i kul­tu­re. Ot­kud ta po­tre­ba?

■ Me­ni je pre sve­ga va­žno da sa­ču­va­mo sve što vre­di u tra­di­ci­ji i kul­tu­ri na­šeg na­ro­da. I da kroz svo­je umet­nič­ko de­lo­va­nje is­tak­nem one pra­ve vred­no­sti i bli­sta­ve ta­len­te ko­ji su vi­še pre­po­zna­ti u ino­stra­noj ne­go u do­ma­ćoj jav­no­sti. Ta­kvi su, na pri­mer, svet­ski pr­vak u har­mo­ni­ci Ni­ko­la Pe­ko­vić i nje­go­va se­stra Ka­ta­ri­na ko­ja gu­sla, i svi osta­li uče­sni­ci ovog kon­cer­ta. Oni za­vre­đu­ju da­le­ko vi­še pa­žnje i me­dij­skog pro­sto­ra od onih ko­ji­ma su oni da­ti, a stva­ra­ju sa­mo pri­vid umet­no­sti, jer su ve­li­ka op­se­na, bez ta­len­ta i du­bo­kog po­ni­ra­nja u ma­te­ri­ju.

Vi ste u Ame­ri­ku oti­šli po po­zi­vu za obe­ća­va­ju­ći mu­zič­ki an­ga­žman, ali ste se ipak vra­ti­li ku­ći, svom tra­di­ci­o­nal­nom stva­ra­la­štvu?

■ Ot­kad znam za se­be ba­vio sam se mu­zi­kom. I ka­da sam stu­di­rao, išao sam na pri­vat­ne ča­so­ve pe­va­nja, har­mo­ni­ke i kla­vi­ra. Pro­šao sam kroz raz­li­či­te mu­zič­ke žan­ro­ve — od srp­ske iz­vor­ne pe­sme, ro­man­si, pre­ko grad­skih pe­sa­ma, do mo­der­ne mu­zi­ke 20. ve­ka. Ali, ka­da sam oti­šao u SAD, gde sam pe­vao i svi­rao kla­vir i or­gu­lje u re­sto­ra­ni­ma, upo­znao sam vo­đe i uči­te­lje iz "In­ter­na­ti­o­nal Folk Mu­sic and Dan­ce" ko­ji su ne­go­va­li na­rod­nu mu­zi­ku i igre svih na­ro­da ko­ji ta­mo ži­ve. Tu sam shva­tio ko­li­ko se pa­žnje i zna­ča­ja ov­de pri­da­je ču­va­nju na­ci­o­nal­nih iden­ti­te­ta kroz nji­ho­ve kul­tu­re.

Je­su li ti uči­te­lji do­la­zi­li iz re­do­va na­ro­da či­joj su se mu­zi­ci po­sve­ti­li?

■ Na­pro­tiv! Bi­li su to, uglav­nom, ame­rič­ki in­te­lek­tu­al­ci, sa svr­še­nim fa­kul­te­ti­ma, ko­je su iz­vor­na mu­zi­ka i igre naj­ra­zli­či­ti­jih ze­ma­lja sve­ta in­te­re­so­va­le ko­li­ko je srp­ske i sve dru­ge in­te­lek­tu­al­ce sa ovih pro­sto­ra in­tri­gi­ra­la rok i pop mu­zi­ka ko­ja je do­la­zi­la sa Za­pa­da. Pri tom, Bal­kan im je ne­ka­ko uvek bio u ži­ži in­te­re­so­va­nja, valj­da zbog te ne­ve­ro­vat­ne ener­gi­je i si­li­ne emo­ci­ja ko­je "bu­di" mu­zi­ka sa na­ših pro­sto­ra. I sam sam po­stao uči­telj za srp­sku mu­zi­ku i pe­va­nje na dva fe­sti­va­la Uni­ver­zi­te­ta u Či­ka­gu, i po jed­nom u dr­ža­va­ma Ka­li­for­ni­ja i Vi­skon­sin, a sni­mio sam i plo­ču sa svo­jim kom­po­zi­ci­ja­ma.

Nju ste hte­li da pro­mo­vi­še­te u Be­o­gra­du, i za­to ste se vra­ti­li, iako su Vam nu­di­li da u SAD bu­de­te uči­telj, et­no­mu­zi­ko­log, za srpsku mu­zi­ku?

■ Da, imao sam na­me­ru da pro­mo­vi­šem ovu plo­ču, ali je ona u star­tu osu­je­će­na, jer ni­sam hteo da plaćam "pro­mo­te­re", da ne ka­žem pot­ku­plji­ve po­sred­ni­ke, za ono što sam do­bro ura­dio i što su mu­zič­ki znal­ci vred­no­va­li kao pra­vu umet­nost. Ka­ko sam istin­ski bio uve­ren u svoj ta­le­nat, ovaj do­ga­đaj bio je pre­su­dan da osta­nem u ze­mlji i na­sta­vim da stva­ram mu­zi­ku ko­ja ni­je ko­mer­ci­jal­na, što je bio je­di­ni na­čin mo­je bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je. Sva­ka­ko, to­me su do­pri­ne­le i mo­je dubo­ke du­hov­ne ve­ze sa Sr­bi­jom, ko­ja je u to vre­me po­no­vo do­ži­vlja­va­la te­ška, isto­rij­ska is­ku­še­nja.

Je­ste li, po­sle sve­ga, za­do­volj­ni od­zi­vom pu­bli­ke na Vaš an­ga­žman?

■ Me­ne, pre sve­ga, is­pu­nja­va ide­ja da sve što ra­dim uči­nim naj­bo­lje što mo­gu. To, ka­ko se mo­že vi­de­ti i iz ovog "Vi­dov­dan­skog kon­cer­ta", ne mo­že da osta­ne ne­pri­me­će­no. I, upr­kos to­me što sam pro­šao te­žak pe­ri­od neprepoznavanja u do­mi­ni­ra­ju­ćoj sup­kul­tu­ri, po­seb­no ka­da je u pi­ta­nju srp­ska mu­zi­ka, ose­ćam se pot­pu­no ostva­re­no i ispunjeno. Jer, to­kom ovih 20 go­di­na ura­dio sam tri CD-a pod na­zi­vi­ma "Vo­sta­ni Ser­bi­je", "Otadž­bi­na Ser­bi­ja" i "Iz­nad Is­to­ka i Za­pa­da", sa mu­zi­kom ko­ju vo­le sve ge­ne­ra­ci­je.

Po­red to­ga, bio sam na svim me­sti­ma na ko­ji­ma se do­ga­đa­la na­ša isto­ri­ja, i po srp­skim vla­da­ri­ma kom­po­no­vao i pi­sao pe­sme. Sa vr­hun­skim umet­ni­ci­ma ka­kvi su Mo­mir Bra­dić, do­a­jen Kru­še­vač­kog po­zo­ri­šta, i Ve­sna Pa­vlo­vić, osno­vao sam Srp­sko pu­tu­ju­će po­zo­ri­šte "Be­se­da", go­sto­vao u broj­nim ško­la­ma, gde su de­ca s ve­li­kom ra­do­šću pe­va­la mo­ju pe­smu "Sa Ko­so­va zo­ra svi­će". Mo­že li čo­vek da do­ži­vi ne­što lep­še od to­ga?


U AMERICI ZNAJU ŠTA JE NAJBOLJE

■ Ki­nez Džan Kuo sa­da je je­dan od naj­i­stak­nu­ti­jih uči­te­lja bal­kan­skih iga­ra, kao đak Ata­na­sa Ko­la­rov­skog iz ma­ke­don­skog "Ta­ne­ca". Uve­ra­vam vas da Ame­ri­kan­ci zna­ju ko ili šta je naj­bo­lje u sve­tu, i oni su za­to sni­mi­li film o Gu­či, a Bo­ba­na Mar­ko­vi­ća, Bi­lja­nu Kr­stić i Go­ra­na Bre­go­vi­ća ugo­šću­ju kao naj­ve­će umet­ni­ke.

Ne­ven­ka Stoj­če­vić | 28.06.2011. | Pravda
Fotografija: M. Miškov

[Angelina]

*
LJUBOMIR MANASIJEVIĆ:


DRINA JE MEĐA PLEMENITA

Beograd — Gde se čuje prava srpska reč i gde se obeležava nešto važno za Srbe, tu je Ljuba Manasijević. Danas je na takmičenju povodom povodom Bogojavljenja koje je organiovao "Svebor"  Ljuba otpevao Vostani Serbie, pesmu koju je Dositej Obradović posvetio Srbiji i hrabrim njenim ustanicima i njihovom voždu Karađorđu Petroviću. Oko 5.000 Zemunaca i onih koji su pristigli iz drugih delova grada na oballu Dunava kod restorana Venecija bilo je oduševljeno Manasijevićevim pevanjem, baš kao što je bilo pre plivanja za časni krst kada  su srpski mladići zapevali i kad se zaorila Ljubina pesma "Sa Kosova zora sviće".

Koji vam je naintenzivniji dojam s današnjeg događaja?

■ Najinteresantniji utisak je da sam primetio da je na pontonu sa koga su skakali plivači, bio postavljeno platno sa natpisom "Pamtimo kosovske duše". Ja sam to video kao simbol i pravoslavnog i kosovskog osećanja plivača i naroda, a  posebno me obradovalo što su plivači u dolasku na ponton onako muški otpevali Sa Kosova zora sviće ili kako se više ta pesma naziva Oj Kosovo, Kosovo. To me posebno dirnulo kao autora. Time su izrazili svoj patriotski, srpski, pravoslavni i kosovski duh koji nas je sve na  neki način ispunio.

Kome se oni zapravo obraćaju?

■ Oni su se i svesno i nesvesno obratili svima nama koji su bili prisutni, našem patrijahu, našoj crkvi, našim ljudima i državi, ali i celom pravoslavnom svetu i svima drugima.

Kada i kako je nastala ta pesma?

■ Nastala je u porti manastira Gračanica 1989. godine, tokom noćnog bdenja uoči Vidovdana tokom proslave 600-godišnjice kosovskog boja. Imao sam tu sreću da budem učesnik te večeri i svedok okupljanja hiljada Srba koji su došli sa svih strana i paleći sveće za pokoj duša kosovskih junaka obasjali Gračanicu. Bilo je tada zapaljeno na hiljade sveća.  Taj prizor sa neprekidnim pevanjem crkvenih horova i susreti sa ljudima koji su oživljavali  kroz istorijske i druge priče vreme  kosovskog boja učinio je da se ta noć doživi vanvremenski i da mi svi, po mom ubeđenju, osetimo dah i prenesemo se u to vreme kada se bitksa odigrala. To je bila posebna inspiracija za mene jer sam posle kraćeg vremea napisao pesmu  pod nazivom "Sa Kosova zora sviće", snimljenu 1999. godine na kaseti pod nazivom "Vostani Serbie".

Koje još pesne volite da izvodite?

■ Najčešće pevam "Prizren Dušanov grad", "Moiitva za Srbiju", "Balada o kralju Urošu i Jeleni Anžujskoj", "Iznad istoka i zapada", "Nebo je visoko", "Srbijo" i druge.

Proslavljamo stogodišnjice događaja iz najsvetlije srpske istorije, Balkanskih ratova, oslobođenja Kosova. Vi ste skoro neizostavni kada je reč o takvim manifestacijama. Koje su vam se posebno urezale u sećanje?

■ U Kosovskoj Mitrovići smo obeležili 100 godina oslobođenja Kosova  i takođe u Podgorici u kripti  nove srpske pravoslavne crkve koja je osveštena pre nekih godinu dana. Oba događaja su bila sadržajna i nezaboravna i dostojno obeležila  blistave dane naše, srpske istorije koje nikada nećemo zaboraviti i kojima ćemo se uvek ponositi.

Ovih dana je mnoge kontroverze izazvalo izvođenje koračnice "Marš na Drinu" u sedištu UN. Kako ste to doživeli?

■ Marš na Drinu, sjajna kompozicija i remek delo u malom Stanislava Biničkog, koji je inspirisan veličanstvenim pobedama srpske vojske nad okupatorom u Prvom svetkom ratu, je marš koji nas Srbe najviše inspiriše jer mi smo ratovali protiv okupatora, za slobodu. To je marš  kojim su Srbi marširali u slobodu i pobedu. Da li bi, ako bi se svirao Radecki marš u Generalnoj skupštini, iko protestovao protiv toga, a pri tome Radecki marš je marš onih koji su išli da kupiraju Srbiju i Bosnu, a danas mi za svaku novu godinu slušamo "Radecki marš" i prihvatamo to kao umetničko delo?  Ako uporedimo te dve umetničke tvorevine, onda ja pitam: a koji je to marš pozitivan, a koji negativan.

Otkuda takva reakcija da su i UN morale da se izvinjavaju Bošnjacima?

■ Drina nije samo reka, ona je i pojam koji nas povezuje. Možda bi mnogi hteli da nas razdvoje, ali, eto, u pesmi je rečeno da je Drina međa plemenita, pa onda i nije čudo što mnoge to iritira.

D. Bašović| 10.01.2013. | Pravda