Aleksandar Stepić (1932)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Aleksandar Stepić (1932)  (Pročitano 7794 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Maj 11, 2011, 07:13:10 pm »

*





ALEKSANDAR STEPIĆ
(Veliko polje, 1932)

Aca je rođen je 1932. godine u Velikom polju, kod Obrenovca. On je jedan od umetničkih stvaralaca u oblasti narodne muzike, koji je, kao kompozitor i rukovodilac afirmisanog estradnog ansambla, u periodu od 40 godina, ostvario rezultate koji će ostati zabeleženi u našoj savremenoj etnomuzikologiji.
 
Aca Stepić pripada plejadi muzičkih stvaralaca koji stvaraju u duhu izvornog narodnog melosa kao što su: Miodrag Todorović-Krnjevac, Radojka Živković, Dragan Toković, Petar Tanasijević i dr.
 
Stvaralaštvo Aleksandra Stepića nerazdvojno je vezano sa našom izvornom narodnom muzikom. Njegove kompozicije obogaćene su suptilnim osećanjima za lepotu zvuka, jer je ponikao u kraju gde svaki ton nove pesme ili kola podleže detaljnoj analizi naroda, koji je najbolji kritičar narodnog melosa.
 
Po završetku srednje škole, ne odlazi na fakultet, već ostaje sa svojom harmonikom, koja ga uvodi u svet narodne muzike 1950. godine.
 
U prvo vreme gostuje u poznatim restoranima i hotelima, tada vrlo cenjene muzičke scene u Beogradu.
 
Zapaženo je njegovo gostovanje u Sarajevu, gde upoznaje i svoju usnešnu saradnicu, pevačicu Silvanu Armenulić. Posle Sarajeva prihvata angažman u Beogradu u hotelu "Grand", gde dovodi i Silvanu Armenulić da zajedno sa Darom Ružić nastupa svako veče sa njegovim orkestrom.
 
Posle 'Grand"-a, Aca i Silvana prihvataju angažman u čuvenoj "Skadarliji", gde ostaju oko dve godine, a potom prihvataju angažman u restoranu "Zvezdara", gde i završavaju sa radom po restoranima, i 1964. godine potpisuju ugovor sa koncertnom agencijom "Beogradska estrada", koja je u to vreme vrlo profesionalno organizovala koncerte.
 
Godine 1962. bio je angažovan da kao harmonikaš svira u našem najboljem narodnom orkestru Radio-Beograda, pod rukovodstvom Vlastimira Pavlovića - Carevca. Na tom poslu je ostao oko godinu dana.
 
Posle ovog angažmana uspešno se bavi stvaralaštvom i reprodukcijom u narodnoj muzici koje traje neprekidno od 1965. do 1995. godine. Kao stalni saradnik učestvuje u brojnim emisijama i akcijama Radio-televizije Srbije, kao što su: Selo veselo, Subotom uveče, Veselo veče, Vrti se vreteno, Nedeljno popodne i dr. Učestvovao je i u mnogim kulturno-umetničkim manifestacijama i festivalima kao što su:
 
— Septembar u Ivanjici 1967., kasnije se zvao Nušićijada u Ivanjici,
— Beogradsko proleće 1970. godine,
— Karavan smeha (putujući festival),
— Ilidža 1970., 1971., 1974. (festival narodne muzike i pesme),
— Pesma leta 1972. godine (putujući festival Jugoslavije),
— Izbor mis Jugoslavije u Haludovu 1974. godine.
 
Učestvovao je, takođe, na bezbroj besplatnih koncerata, kako za svoje Udruženje, tako i za bolesnike, za decu u obdaništima, za vojsku, za pomoć poplavljenima u Kragujevcu, za Crveni krst i dr.
 
U sklopu kulturne razmene susednih zemalja gostovao je u Mađarskoj, Bugarskoj i SSSR-u. U SSSR-u je gostovao tri puta u organizaciji Jugokoncerta — Beograd, i to 1974., 1975. i 1976. godine sa našim najeminentnijim pevačima kao što su — Leo Martin, Radmila Mikić, Živan Saramandić, Zvonko Bogdan, Gordana Runjajić, Miša Marković, Sandra Kulijer i Vjekoslav Jut.
 
U organizaciji Radio Beograda i Jugotursa, Stepić je učestvovao sa svojim ansamblom na koncertima pod nazivom "Večeras zajedno" za naše radnike u inostranstvu, i to od 1972. do 1980. godine. Nastupao je i za naše radnike u Kuvajtu i Iraku sa pevačima kao što su Silvana Armenulić, Cune Gojković, Beba Selimović Leo Martin, Majda Sepe, Gordana Runjajić.
 
Za vreme svog plodonosnog umetničkog rada Aleksandar Stepić je komponovao oko 500 pesama i oko 20 kola u duhu narodnog melosa. Da je ova muzika bliska narodu svedoči veliki broj snimljenih, i u višemilionskom tiražu prodatih, ploča u produkciji mnogih diskografskih kuća u zemlji i inostranstvu, kao što su npr. "Pate Markoni" iz Francuske i "Filins" iz Holandije.
 
Uspešna Acina saradnja sa mnogim solistima svrstala ga je među najangažovanije kompozitore i rukovodioce ansamla, koji stvaraju i rade u duhu narodnog melosa. Treba istaći da su započeli svoju karijeru sa Stepićevim kompozinijama, koje su postale hitovi, pevači:
 
— Zoran Kalezić - MOJ ŽIVOT JE TUŽNA PRIČA,
— Milena Plavšić - TI NE ZNAŠ A JA TE VOLIM,
— Savo Radusinović - ŠESNAEST TI LETA BEŠE,
— Silvana Armenulić - SAMO JEDNA KAP LJUBAVI,
— Ljuba Aličić - NOSILA SI BURMU, MOJE MAJKE,
— Vesna Zmijanac - TUGUJ, TUGUJ, OSTAVLJENA ŽENO,
— Milanče Radosavljević - ZA LJUBAV SAM MLADOST DAO,
— Snežana Đurišić - JA NOĆAS PLAKATI NEĆU,
— Asim Brkan - JEDNOM SAM I JA VOLEO,
— Mirjana Barjaktarević - ZAŠTO DA DUŠA PATI I BOLI,
— Ljuba Đurović - JOŠ ME PEKU SUZE TVOJE.
 
Za rad na muzičkom polju dobijao je razne pohvale i nagrade. Radio Beograd je 1971. godine organizovao konkurs za pesmu o izgradnji pruge Beograd — Bar na kojoj je Stepićeva kompozicija "Beograde, Bar te zove" pobedila i dobila I. nagradu radio slušalaca. Pesmu je pevala Lepa Lukić, koja se, zajedno sa Stepićem, odrekla novčane nagrade, kao i autorskih i izvođačkih tantijema u korist izgradnje pruge Beograd-Bar.
 
Godine 1980., "EKSPRES POLITIKA", je raspisala konkurs za tekst pesme "JUGO, MOJA JUGO", radnice Milenije Radovanović koja je otišla u inostranstvo da radi da bi izdržavala bolesnog muža i dva sina na školovanju.

Po završetku konkursa Stepićeva melodija je sa najviše glasova pobedila.
 
Po želji Milenije, da Silvana Armenulić snimi tu pesmu, sa čim se složio i Aca Stepić, pesma je snimljena za produkcijsku kuću Jugoton u Zagrebu.
 
Posle snimanja Stepić kao i Silvana odrekli su se izvođačkih i autorskih tantijema u korist radnice Milenije Radovanović. Zato Radio Beograd i Jugoturs, kao organizatori, dolaze na ideju da u emisijama "Večeras zajedno" koncerti ponesu naziv po pesmi "Jugo, moja jugo"
 
Mnoge njegove pesme postale su hitovi i danas su često slušane na radio programima. Skoro pola estradnog staža Aleksandar Stepić je proveo u statusu umetnika i istaknutog estradnog umetnika.


Tekst i fotografija preuzeti sa zvaničnog sajta Aleksandra Stepića
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Maj 11, 2011, 07:13:22 pm »

**

ALEKSANDAR STEPIĆ — DISKOGRAFIJA


SINGLOVI & ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 07, 2013, 12:11:30 am »

*

NEMA PEVAČA BEZ KAFANSKOG HLEBA

Čuveni kompozitor i harmonikaš Aleksandar Aca Stepić (78) smatra da prava, srpska narodna muzika nije uništena i da njeno vreme tek dolazi. A, najvažnije od svega, smatra on, postoje pevači koji mogu i znaju da neguju ovu vrstu muzike.

Mislim da ponovo dolazi vreme čiste narodne muzike, jer publika voli da sluša ovakve pesme.

Gledajući konkretno Grand video sam da većina te dece koja se takmiči peva narodni melos, pa posle pevaju šta im se da. Uzeću primer mladog Darka Lazića.

Kada sam ga čuo pomislio sam što mi Bog nije dao tako mladog pevača, sa takvim glasom.

Šta bi ja stvorio od njega samo da prođe sve ono što se moralo proći u muzici u vreme kada sam ja počinjao — kaže Stepić.

Znači sviđaju vam se mladi pevači Granda?

Deca su me obradovala, sviđa mi se što su maltene svi muzički obrazovani, sviraju neki instrument. Dugo sam van estradnih tokova, ali znam da procenim ko je dobar pevač. Za Radmilu Manojlović, recimo, odmah sam znao da će biti odlična. Počela je u kafani i to je odlična škola.

I mali Lazić peva u kafani, restoranima, na svadbama i to je odličan potez. Tamo se ne peva zabavna muzika, jer se to ne traži. I ja sam uspeo u poslu, jer sam 12 godina proveo u kafani i jeo taj hleb. I ovi mladi bi trebalo da prođu tu školu. I Milan Stanković je rođen da bude na estradi. Potpuno je drugačiji, žao mi je što mu se desio ovaj kiks sa Sašom, ali valjda će se srediti. Šteta je da takav talenat propadne.

Sa vašim pesma se proslavila Silvana Armenulić. Ima li ona naslednicu na srpskoj estradi?

Za sada ne. More njih peva njene pesme kao na primer "Šta će mi život", ali niko nije pogodio. Trebali su to bolje da odrade. Mogli su da okrenu moj broj da ih posavetujem. Pevač koji prvi put otpeva pesmu to ostaje za vek vekova. Možda otpeva neko i bolje, ali izvođač koji je prvi put izveo tu pesmu daje joj lični pečat.

Zato Silvanina interpretacija nije prevaziđena. Sećam se da je Merima Njegomir otpevala pesmu "Tecite suze" od Bebe Selimović, super je to odradila, ali nije to to.

S kim od mladih pevačica biste danas radili?

Ima ih dosta, ali pre svih to je Radmila Manojlović. Ima dikciju, pojavu, radi na sebi i mnogo je drugačija nego kada se pojavila. Saša Popović je tražio od mene nekoliko mojih hitova, koje mi je platio da se posluži tri, četiri godine.

To su pesme "Jednom sam i ja voleo", "Za ljubav sam mladost dao", "Moj život je tužna priča", "Ispijam čašu sreće" i daće tim mladim pevačima da pevaju, jer oni pevaju sve.



TREBA VIŠE MUZIČKIH KUĆA
Radim na postprodukciji svojih dela i biram pesme koje ću sabrati na jedan CD. To sam uradio da bi moje pesme ostale sačuvane iza mene, da bih poklonio nekoj radio stanici da imaju moje pesme na repertoaru - kaže Stepić.
Da se vi pitate da li bi srpska muzička scena bila drugačija?
Da, nije dobro što postoji samo Grand. Treba da postoji još muzičkih kuća.

BEZ ODGOVORA ZA NACIONALNU PENZIJU
Da li ste dobili nacionalnu penziju?
Nisam, iako pokušavam od 2006. godine i ništa. Niti mi bilo šta odgovore, niti objasne zašto sam odbijen. Da sam na mestu onih koji su je dobili, ja bih se stideo da nacionalnu penziju dobijem na takav način. Rekao sam i Merimi da to nije u redu.
Plaćam lekove, preglede, a oni su izdejstvovali penzije, pa mi koji treba da je dobijemo ne možemo. Neću tim putem da idem. Hoću da pogledaju moj materijal, pa ako ne zaslužujem sa mojih 78 godina i pored svih mojih nagrada ništa. Ali, ne odustajem i ponovo ću da predam zahtev i papire, iako vidim da je slaba vajda.


S. Đurić | 18.02.2011. | Pravda
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: