*
EMA, EMILI
Njena se mladost ugasila juče
a mišljah da je naša ljubav i od smrti jača.
Moje je srce skršeno od tuge, od žalosti, tuge i plača.
Ref:
Ema... Ema, Emili, pomiriti se s tim da te nema, ne, to ne mogu!
Ema... Ema, Emili, pomiriti se s tim da živim sam, ne mogu!
Dvadeset tvojih leta naletom ludim sruši sudbina kleta.
I prerano je zvezdano nebo tvoje obavila tama i večiti mrak.
Zar više nikad zaploviti ja neću beskrajnim plavim morem očiju tvojih?
Zar nikad više opijati se neću toplinom vrelih poljubaca tvojih?
Moja je ljubav je umrla juče a hteo sam da je i od smrti jača.
Moje je srce skamenjeno od tuge, od žalosti za njom, od bola i plača.
Stanite, stanite zvono, možda spava, možda me sanja ona.
O, kako je lepa u svom večnom snu. Ne stavljajte to cveće na nju!
Đorđe Marjanović — Ema Emili
