Digitalizacija zvučnih zapisa
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Glasovi iz davnina « Digitalizacija zvučnih zapisa
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Digitalizacija zvučnih zapisa  (Pročitano 5765 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: April 12, 2011, 01:05:17 pm »

*

DIGITALIZACIJA ZVUČNIH ZAPISA

NBS ima najveću zbirku starih ploča u zemlji, a ovaj vredan fond biće u potpunosti zaštićen i dostupan na kraju projekta

BEOGRAD — Narodna biblioteka Srbije namerava da osnuje Nacionalni zvučni arhiv, koji bi čuvao digitalizovane snimke svih dostupnih zvučnih zapisa rasutih po Srbiji, izjavila je Vesna Aleksandrović, voditelj zbirke muzikalija, fonodokumenata i audiovizuelne građe NBS, prenosi Tanjug.

— Uzor za ovaj posao je Nacionalni zvučni arhiv Velike Britanije koji je digitalizovan, detaljno stručno obrađen i dostupan svakome ko se bavi istraživanjima zvučnih zapisa — rekla je Aleksandrovićeva.

Ona je objasnila da privodi kraju četvorogodišnji rad na digitalizaciji kompletne kolekcije starih gramofonskih ploča koje NBS poseduje u svojim muzičkim fondovima i da je tokom rada došla do podataka da u mnogim bibliotekama i muzejima u Srbiji postoje kolekcije starih gramofonskih ploča.

— Imajući u vidu važnost digitalizacije, delikatnost ovog posla, kao i finansijska sredstva koja NBS odvaja da se ovaj posao uradi u njenoj kući, postoji opasnost da te zbirke propadnu u neodgovarajućim uslovima čuvanja, potpuno sakrivene i nedostupne — upozorila je ona.

Prema njenim rečima, projekat digitalizacije starih gramofonskih ploča na 78 obrtaja ušao je odavno u drugu fazu, do sada je digitalizovano oko 600 ploča, od otprilike hiljadu koliko imamo u fondu.

— Verujemo da imamo najveću zbirku starih ploča u zemlji, a ovaj izuzetno vredan fond biće u potpunosti zaštićen i dostupan na kraju projekta digitalizacije. Vreme je da se razmišlja o budućim koracima, a plan je da se na objedine sve institucije u zemlji koje imaju ovakve fondove da bi se zajednički angažovale na zaštiti starih gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja — rekla je ona.

Prvi korak bi bio, istakla je Aleksandrovićeva, da se načini centralni registar za Srbiju jer nigde ne postoji evidencija ko i gde poseduje stare ploče.

— Upoređujući knjige koje imaju taj status i koje se na stručan način čuvaju od daljeg propadanja, stanje starih gramofonskih ploča koje imaju tek jedan vek mnogo alarmantnije nego nekih knjiga koje su stare i više od pola milenijuma - kaže Vesna Aleksandrović.

U fondu NBS najstarija ploča je iz 1902, i to je u svetskim razmerama raritet jer komercijalna proizvodnja ploča u svetu je počela samo godinu dana ranije. U Zbirci fonodokumenata NBS, osnovanoj 1963, najvredniji i najugroženiji deo su ploče na 78 obrtaja među kojima su najstarije one sa početka veka, a najmlađe imaju "samo" oko 40 godina. Za sada je odnos stranih i domaćih ploča sa 78 obrtaja približno pola — pola. Snimci su najrazličitijih muzičkih žanrova, a preovlađuju gradske i narodne pesme i šlageri.

Aleksandrovićeva je kao jedan od najvećih rariteta pomenula snimak "Himne Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca" na kojoj ne piše datum.

U zbirci NBS ima i govornih snimaka, uglavnom dramskog karaktera, ali posebnu pažnju zavređuje ploča sa govorom kralja Aleksandra u Nišu 1927. godine.


Narodna biblioteka Srbije
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 12, 2011, 01:06:03 pm »

*

Digitalizacija zvučnih zapisa: Glasovi iz davnina


Na jednu stranu ploče stale su dve pesme: Neko vole Srpkinjicu, neko Hrvaticu i Ramazanska noć , uz muzičku pratnju Ciganske glazbe Paje Todorovića. Muzika kraljeve garde svira Srpske sevdalinke, a orkestar Milana Tomića razvija Demokratsko kolo... Preslušavanjem "predratnih" ploča na 78 obrtaja na veb sajtu Narodne biblioteke Srbije mnogi će ostati zatečeni pred kvalitetom srpske muzike iz prve polovine prošlog veka




ČEKAJUĆI KUPCE:
Stovarište gramofona u prodavnici
srpskih ploča Mite Đ. Palića 1913. u Pančevu


Da sada nisu digitalizovane, stare ploče na 78 obrtaja koje su još od 1900. godine putovale do ovih prostora, potpuno bi propale, i kao takve jedino bi bile za bacanje. Tih ploča još ima po celoj Srbiji, u muzejima, bibliotekama, privatnim kolekcijama, vlasnici možda i ne znaju za njih, zaboravljene su i spakovane u stare prašnjave kutije. Sve dok i sasvim ne propadnu one će čuvati najranije fono-zapise naše narodne, šlagerske, "džaz" muzike, umetničke muzike, ili komičarskih komada.

Muzikolog Vesna Aleksandrović, pokretač akcije očuvanja starih ploča u Narodnoj biblioteci Srbije, za "Vreme" objašnjava ideju da se "napravi nacionalni zvučni arhiv koji će se baviti koordinisanjem rada na digitalizaciji najpre starih ploča. Magnetofonske trake i ostalo takođe zahteva brzo delovanje, ali ipak se još malo može čekati. Međutim, ploče na 78 obrtaja su toliko stare da vapiju za čuvanjem." Pored čuvanja, odnosno digitalizacije "sedamdesetosmica", novost je i njihov izlazak iz zaključanih arhiva. Oko 150 ploča do sada je postavljeno na sajt Narodne biblioteke (www.digital.nbs.bg.ac.yu), što znači da svaki surfer može, ako hoće, postati i pasionirani slušalac ove muzike. Već otvaranjem spiska ploča, verovatno bi se najveći broj posetilaca prvo opredelio za Himnu Srba, Horvata i Slovenaca. Mozaično sastavljena od, redom, Bože pravde, Lijepe naše i Zdravljice, savršeno spojenih majstorskim prelazima, nekadašnja himna predstavlja pravo remek-delo u svom domenu. Zanimljivo i lepo izvođenje Tamo daleko na sajtu se može naći pod nazivom Krfska elegija. Dragoceni su i "prvi susreti" sa Sofkom Nikolić, kraljicom Skadarlije, pevačicom narodnih pesama i serenada, koja je do 1939. godine pevala i snimala u svim velikim evropskim gradovima. Mogu se naći i narodne pesme koje peva operska pevačica iz dvadesetih godina Teodora Arsenović, a operski pevač Živojin Tomić, prema spisku pesama, peva ariju Lenskog iz Onjegina, snimak iz 1927. godine. Prvi put, sada se mogu slušati i izvođenja velikih muzičara do četrdesetih godina prošlog veka, Mijata Mijatovića, Sagradiću šajku Milana Tomića, Pašonino kolo Mite Pašona, Nizamski rastanak Ciganske kapele Dušana Popaza... Za Mijata Mijatovića, jednog od vodećih pevača u periodu do 1941. godine, kaže se da je predstavljao tipičan primer beogradskog pevanja narodne muzike koje se u žargonu zvalo "astalsko pevanje". To je pevanje za kafanskim stolom, prigušeno, tiho, ipak upečatljivo i nezaboravno. Govori se da su Skadarlija i ulice na Dorćolu bile "natopljene" ovim stilom pevanja, "filtriranim kroz raskošan glas, pažljiv osećaj za fraziranje i beskrajno razumljivu dikciju". U raznolikom stilskom repertoaru mešale su se sevdalinke, pesme o Beogradu, romanse i drugo.

Na veb sajtu Narodne biblioteke lako se zapaze i umetnici po svojim veseljačkim nazivima ili nastupima. Trndina tamburaška družina iz Sombora, na primer, izdala je ploču na kojoj se s jedne strane peva Vesela Srbadija, a s druge Narodna ratna pesma; Petar Laner i Petar Hristilić, "Mija i Čkalja" dvadesetih godina snimali su svoje komičarske komade, a među najpoznatijima su Dva heroja sa Kajmakčalana i Seljak iz Kumodraža u apoteci. Pored pevača narodne muzike, pored izvornog srpskog, bosanskog, čak i dalmatinskog melosa, jedno od najlepših iznenađenja ovog sajta je i susret sa džez i šlager muzičarima pedesetih godina. Zbog toga, između ostalih, obavezno treba poslušati Malu Fuči Fu, pesmu koju peva Vojin Popović uz pratnju veoma cenjenog Ansambla Spase Milutinovića. Od ukupne zbirke "sedamdesetosmica" muzikolog Vesna Aleksandrović naročito ističe Vagnerovu operu kojom diriguje Vagnerov sin na festivalu u Bajrojtu, dirigenta Leopolda Stokovskog, zanimljiva izvođenja Mokranjčevih rukoveti, džez i evergrin. Kako se posao oko digitalizacije ovih ploča bude privodio kraju tako će i njihov broj dostupan na veb sajtu biti sve veći, a sam sajt kvalitetniji i sa manje grešaka.

HILJADU SEDAMDESETOSMICA: U fono-zbirci Narodne biblioteke Srbije tokom akcije spasavanja "sedamdesetosmica" otkriven je i redak kuriozitet: jednostrana ploča iz 1902. godine. Komercijalne ploče su se inače pojavile 1900. godine. Najstarija ploča iz zbirke Narodne biblioteke izdanje je HMV-a (His Master’s Voice) iz Londona, a na njoj Šaljapin peva ariju iz Verdijeve opere Don Karlo. Najstarije ploče sa srpskom muzikom iz ove zbirke datiraju iz 1908. i 1909. godine: Škripi đeram i Tri noći nisam spavala Joce Mimike, snimak Tamburaškog društva Srem, kao i Jedan dan iz beogradskog garnizonskog života u izvođenju Muzike kraljeve garde. Inače, domaći izvođači su sve do polovine XX veka snimali za strane izdavačke kuće, tačnije za njih 55, jer je prva domaća fabrika za proizvodnju ploča bio Jugoton koji je osnovan 1947. godine. U Hrvatskoj i Sloveniji su i pre Jugotona postojale izdavačke kuće: Edison Bel Penkala u Zagrebu i Elektroton u Ljubljani. Ploče s našom muzikom izdavali su i HMV, Odeon, Pathe, Columbia...




NAJSTARIJA: Ploča iz 1902.

Kako je to zapravo izgledalo? Prve srpske ploče snimane su oko 1900. godine. Verovatno po pozivu dolazio bi tehničar iz HMV-a, Edisona, Odeona... i donosio pun vagon opreme. Onda bi snimio kompletan snimak, na primer, Mijata Mijatovića, Cicvariće, Muziku kraljeve garde, napravio bi ceo set i vratio se u Češku, Nemačku, Britaniju, gdegod, čak i u Ameriku. Tek za otprilike deset godina (toliko vremena je trebalo u samom početku) pojavila bi se ploča koja se prodavala i tamo i ovde. Za najstarije ploče s našom muzikom od 1907. do 1909. godine, kaže Vesna Aleksandrović, veoma je teško utvrditi godinu izdavanja. Taj podatak se nije upisivao na etiketu, a ni katalozi izdavačkih kuća nisu sasvim pouzdani.

Fono-zbirka Narodne biblioteke sada broji oko hiljadu "sedamdesetosmica". Od njih, 600 ploča je već prebačeno u digitalni format, i može se računati da su ti zapisi sačuvani. Naravno, kvalitet zvuka zavisi od raspoložive tehnike, ali i od kvaliteta samih ploča. "Ko god je uzeo da pravi ploče eksperimentisao je s materijalom. Svaka izdavačka kuća je imala neku svoju masu za pokrivanje", kaže Vesna Aleksandrović. "Najstarije ploče su pravljene od kartona preko koga ide neka smola i hiljade smesa, užasno su krte, prašnjave, izgrebane, naprsle, polomljene..." Digitalizacija, u ovom slučaju, ne podrazumeva samo postupak prebacivanja analognog zvuka u digitalni format već i potpuno remasterizovanje. "Najprofesionalniji softver za digitalizaciju košta mnogo, osnovni paket mu je čak 18.000 dolara. Naravno, mi nemamo taj program, ali ljudi koji rade sa nama imaju druge programe koje su kupili. Za sada, u Narodnoj biblioteci sve radimo sami, o sopstvenom trošku, najviše zahvaljujući razumevanju direktora Ugričića koji je umeo da prepozna urgentnost potrebe da se ove ploče spasu. S ovim projektom nismo išli pred Ministarstvo, poučena sam iskustvom drugog projekta koji sam predlagala još 2003. godine – za elektronsku bazu srpske horske muzike. To su elegantno ubacili u fioku, kao 'doći će na red', valjda posle Guče..."

AKADEMIJINA ZBIRKA: Pored Narodne biblioteke, pored Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, koji, na primer, ima zvučne zapise Žanke Stokić, Etnografskog muzeja i Fakulteta muzičke akademije, koji raspolažu bogatom etnomuzikološkom građom, pored Radio-televizije Srbije, čiji su arhivi sigurno zatrpani vrednim i oronulim snimcima, Srpska akademija nauka i umetnosti, što je malo poznato, ima izuzetno vrednu zbirku fono-zapisa. Ono što SANU izdvaja od ostalih jeste da on u svojim arhivama čuva "voštane ploče", najstarije domaće ploče, o čijoj se sudbini malo zna. Direktorka Muzikološkog instituta SANU-a Danica Petrović za "Vreme" kaže da ova ustanova "poseduje kolekciju od stotinak voštanih ploča na kojima se nalaze snimci srpske narodne muzike (pesama i svirke) koje je u raznim krajevima Srbije sačinio Kosta Manojlović početkom tridesetih godina prošlog veka. Pregovarali smo sa stručnjacima iz Fono-arhiva Austrijske akademije nauka u Beču i njihov inženjer bi trebalo da dođe u Beograd ove jeseni, i proceni da li su oni u mogućnosti da te ploče prenesu na nove nosače zvuka. Nadamo se da ćemo barem deo tog materijala moći da spasemo."

U SANU-u je, pored 500 magnetofonskih traka etnomuzikoloških zapisa, i bogata zbirka ploča na 78 obrtaja, od kojih su pojedini snimci dobijeni od Srba iz Amerike koji su oko 1941. snimali svoja izvođenja narodne muzike. Ovim pločama, do sada, niko se još nije bavio. S druge strane, Danica Petrović ukazuje na vrednu zbirku zapisa tradicionalnog srpskog crkvenog pojanja, koje je poznati pojac Lazar Lera snimio početkom tridesetih godina. Reč je o zbirci Rasadnik srpskog crkvenog pojanja, objavljenoj u zagrebačkoj kući Edison Bel Penkala 1933. godine. "Dva nepotpuna kompleta ove zbirke nalaze se u Muzikološkom institutu, a kompletnu zbirku poseduje Škola za slepe u Zemunu. Oni su nam stavili na raspolaganje svoju zbirku, pa su ovi snimci digitalizovani i nalaze se na šest CD-ova."

Verovatno nije usamljen utisak da, posle suočavanja sa pojedinim ekskluzivitetima naše kulturne baštine, ostaje nedorečeno zašto se oni toliko dugo skrivaju u senci, zašto se o njima ne zna ili su nedostupni. Imajući u vidu to da ne postoji pravni okvir koji bi uređivao način korišćenja zbirki shodno zakonskim normama, imajući u vidu i to da ne postoji pravni okvir po kome bi se svi stari fono-zapisi morali prijaviti i sačuvati, zbog čega se događa da nestanu ili da budu presnimljeni, priča o digitalizaciji zvučnih zapisa zatvara se otprilike onim čime je i počela: potrebom za koordinisanim čuvanjem ugrožene kulturne baštine, kao i spremnošću da se sa njom upozna neka nova publika.


piše: Ivana Milanović Hrašovec
16.08.2007. — Vreme




Iva Nenić, etnomuzikološkinja: Minule tradicije

"Proces digitalizacije muzike u Srbiji trebalo bi najpre da obuhvati one muzičke kulture koje ne spadaju u domen popularnog ili su medijski marginalizovane. Taj deo kulturne baštine treba zaštititi digitalizacijom, budući da je u velikom broju slučajeva reč o minulim tradicijama. Po uzoru na svetske fono-arhive, tada bi bilo moguće ne samo obezbediti precizan uvid u stanje arhivske građe već i raditi na dostupnosti arhiva i njihovoj međusobnoj saradnji (ili umrežavanju), ali i na izradi kvalitetnih izdanja koja bi stručnjacima bila od koristi i doprinosila afirmaciji naše muzičke kulture u svetu. Fonoteke i fono-arhivi zvaničnih institucija u Srbiji raspolažu zavidnom količinom snimaka klasične i tradicionalne muzike, među kojima se nalaze i mnogi retki i izuzetni primeri. Takođe, fonoteka Radio Beograda raspolaže ne samo snimcima tradicionalne muzike sa prostora Srbije već i snimcima različitih svetskih muzičkih kultura, koji se nalaze na trakama, i koje bi trebalo (čak i kada nema propratnih podataka) presnimiti i srediti, a u idealnom slučaju i dodatno kontekstualizovati, tj. opskrbiti ih neophodnim informacijama i stručnim komentarom."



Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 12, 2011, 01:06:26 pm »

*

DIGITALIZACIJA GRAMOFONSKIH PLOČA 78 OBRTAJA


27. oktobar — UNESKO svetski dan audio-vizuelne baštine

Narodna biblioteka Srbije pozvana je da učestvuje u obeležavanju Svetskog dana audio-vizuelne kulturne baštine. Kao prva i za sada jedina institucija u Srbiji, koja je preuzela konkretne korake u zaštiti najstarijih zvučnih snimaka, Narodna biblioteka Srbije predstavlja deo digitalne zbirke gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja, koji čine do sada nebjavljeni snimci, kratki tekstovi o izvođačima i kompozitorima, i galerija slika.


O DIGITALIZACIJI

  


Gramofon za ploče na 78 obrtaja,
čitaonica muzičke zbirke NBS


Zbirka gramofonskih ploča na 78 obrtaja u NBS broji oko 1150 ploča, snimanih u inostranstvu i Jugoslaviji (nakon otvaranja fabrike JUGOTON). Ploče su stare i do 100 godina; određen broj je u jako lošem stanju. Lomljive su i krte, višedecenijska prašina se nataložila u brazde. Prikupljane su poklonom i kupovinom.

Postoji i određeni broj albuma, sortiranih prema izdavaču, kompozitoru ili na neki drugi način. Ima i albuma koje su sortirali kolekcionari, prema svom nahođenju.

Zbirku čine snimci domaćih i stranih autora i izvođača, različitih žanrova muzike, kao i govorni snimci kojih ima najmanje. Izdavači čije ploče postoje u fondu NBS su sledeći: Odeon, His Master’s Voice, Decca, Edison Bel, Pathe, Concert Record Gramophone, Jugoton...

Najstarija ploča na 78 obrtaja u fondu NBS je izdanje HMV iz 1902, sa snimkom arije iz Verdijeve opere DON CARLO.
Ploča je jednostrana.

Što se srpskih ploča u fondu NBS tiče, najranije datiraju iz 1907. (manje pouzdan podatak) i 1910 godine. Najranije srpske ploče (njih oko 20ak) snimane su u Beogradu oko 1900 godine, dok su izdate deceniju kasnije. Snimljena su izvođenja Joce Mimike, Stevana Bačića Trnde, Milana Bušina (klarinetiste iz Beograda), kao i Tamburaškog društva SREM, Muzike kraljeve garde i komičara Narodnog pozorišta iz Beograda, Petra Hristilića.

Srpski kompozitori čija se dela mogu čuti na starim pločama su Stevan Mokranjac, Stevan Hristić, Isidor Bajić, Stanislav Binički i dr.

Glasovi najpoznatijih srpskih pevača tog doba čine ovu zbirku još vrednijom. To su Mijat Mijatović, Sofka Nikolić, Teodora Arsenović, Živojin Tomić — prvak Beogradske opere. Muzika kraljeve garde, Kapela Cicvarica, Hor Obilić-Krsmanović, kapele Paje Nikolića (muža Sofke Nikolić) i drugih, samo su deo vokalnih i V—I sastava čije snimke poseduje NBS.

Od stranih izvođača izdvajamo Orkestar berlinske opere, Artura Rubinštajna, dirigenta Leopolda Stokovskog, i sina Riharda Vagnera koji diriguje operu svog oca, snimak sa Bajrojtskog Vagner Festivala.


 

Ploča od crvenog providnog vinila,
Jugoton, oko 1957.


Ploče koje se ne mogu da reprodukovati, polomljene, ogrebane, prašnjave, nisu iskorišćena bibliotečka građa. Suočili smo se sa situacijom da je jedan važan i vredan deo naših fondova praktično zarobljen, neiskorišćen, sakriven i neupotrebljiv. Iz ovih razloga Narodna biblioteka Srbije pre tri godine pokreće projekat Digitalizacije gramofonskih ploča na 78 obrtaja.

Zbirka gramofonskih ploča na 78 obrtaja biće digitalizovana u celosti, bez obzira na to da li su na njima snimci domaćih ili stranih autora i izvođača. Ipak, srpske ploče su izdvojene i biće pokrenut projekat proglašavanja tog dela zbirke kulturnim dobrom odgovarajućeg stepena, po završetku procesa digitalizacije i unošenja u elektronski katalog Narodne biblioteke Srbije.

Svaka ploča "prebačena" je na po jedan kompakt disk, u 4 varijante:


  • nepročišćeni, originalni snimak
  • potpuno očišćen snimak
  • pseudo stereo snimak
  • optimalno očišćen snimak

Od početka projekta, digitalizovano je skoro 700 ploča, radi se na unosu poslednjih 100 u elektronski katalog. Ostale će biti digitalizovane do kraja 2008 godine.

Napravljena je internet prezentacija na sajtu Digitalne NBS. Adresa prezentacije je http://scc.digital.nb.rs/

Radi se i dalje na prikupljanju ploča, NBS prima ploče kao poklon ili ih kupuje. Ideja je stvaranje najveće zbirke gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja u regionu, u analognom i digitalnom formatu.

U planu je osnivanje Nacionalnog zvučnog arhiva.




Prva digitalizovana ploča

VRSTA GRAĐE............. : monografska publikacija, zvučni snimci, muzički, gramofonska ploča
DRŽAVA IZDAVANJA........ : Velika Britanija
GODINA IZDAVANJA........ : 19??
JEZIK TEKSTA/ORIGINALA . : srpski (ćirilica) /
ODGOVORNOST............. : Bušin, Milan — izvođač
NASLOV.................. : Svatovac / More mi [je ljubav] tvoja [Zvučni snimak] : odbi se biser grana i kolo Užičana
IMPRESUM................ : [B. m.] : Gramophone Concert record, [b. g.]
FIZIČKI OPIS............ : 1 gramofonska ploča, 25 cm
NAPOMENE................ : Naslov kompozicije sa jedne strane gramofonske ploče nečitak //
Ploča je bez originalnog omota // Na etiketi ploče tekst podataka štampan i lat. pismom // Kataloški broj ploče G.C. 19538.
OSTALI NASLOVI.......... : More mi je ljubav tvoja
PREDMETNE ODREDNICE..... : // Narodna muzika — Pesme — Gramofonske ploče // Narodna muzika — Kola — Gramofonske ploče
UDK..................... : 788.6.085.7(086.72), 788.6.087.2:786.2(086.72)
UDK STATISTIKA.......... : 78, 78
COBISS.SR-ID............ : 116083212

D II 9525/St




Narodna biblioteka Srbije
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: