Radiofonija
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Radiofonija  (Pročitano 7672 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: April 14, 2011, 01:53:07 pm »

**

RADIOFONIJA

RADIOFONIJA (engl. broadcasting, nem. Rundfunk), prenos zvučnih signala između dvaju udaljenih mesta s pomoću elektromagnetskih talasa.

Radio nije izum jednoga čovjeka, On je nastao na temelju niza otkrića s područja akustike, fizike i elektromagnetizma. Među brojnim stručnjacima koji su pridoneli konačnom oblikovanju toga danas najraširenijega masovnoga komunikativnog sredstva ističu se J. C. Maxwell, H, Hertz, N. Tesla, A. Popov, G. Marconi, Lee de Forest i dr.

Bežični prenosi reči našli su prvi put širu praktičnu primenu u Prvom svetskom ratu. Ali pokušaja je bilo i ranije. E. Caruso je prvi pevač čiji se glas širio eterom. On je 1910 sudelovao u— radio-emisiji u USA. Godine 1914 u Belgiji je priređena prva serija radio-koncerata na svetu. Prva udruženja radio-amatera niču u USA već 1912, a u Evropi se šire naročito nakon 1920. Prve službene, javne radio-emisije umetničke muzike emituje u novembru 1922 Engleska. Za njom u decembru 1922 sledi Francuska, u oktobru 1923 Berlin; u oktobru 1924 priređena je prva muzička radio-emisija u Rimu, a 1925 u Austriji i Leipzigu. Službenu javnu radio-stanicu osnovali su Francuzi 1923, Italijani i SSSR 1927.— Godine 1923 izvršen je prvi neposredni radio-prenos muzičke priredbe. Iz londonskoga pozorišta Covent Garden prenošeno je celo operno veče.

U muzičkom životu XX stoleća radio ima znatnu ulogu. Muzika obuhvaća prosečno 60% celokupnog radio-programa. Usprkos prednosti koju mnoge radio-stanice daju tzv. zabavnoj i lakoj muzici ipak znatan udeo otpada i na umetnički vredna ostvarenja. Na taj način, osobito smišljenom repertoarnom politikom i prikladnim informativnim emisijama, radio vrši veliku odgojnu ulogu. Premda je nekad bila raširena bojazan da će radio nepovoljno uticati na intenzitet koncertnog i opernog života, ipak je baš radio u mogućnosti da odgoji širok sloj ljubitelja muzike te da stvori i novu koncertnu publiku. Redakcije često uvršćuju u muzičke emisije i manje izvođena dela iz muzičke prošlosti i tako ih otimaju zaboravu. Još češće su izvedbe savremenih kompozicija, a među njima je i velik broj praizvedbi.

Danas je tehnika emitovanja i primanja elektromagnetskih talasa već toliko usavršena da praktički ne postoji razlika između kompozicija namenjenih koncertnoj dvorani i dela napisanih prvenstveno za studio radio-stanice. U početku su se, međutim, autori muzike za radio-emisije morali obazirati na— povoljne zvukovne kvalitete pojedinih instrumenata za prenošenje putem radija. Tako su nastala dela stvorena izričito za emitiranje (P. Hindemith, M. Stramer, F. Schreker, M. Butting, E. Pepping, P. A. Pisk, R. Liebermann i dr.). Neki su autori pisali i opere namenjene radio-izvođenju (K. Odak, "Majka Margarita").

Berlinski konzervatorij Klindworth-Scharwenka prvi je otvorio odio u kojem se odgajaju budući Članovi redakcija radio-emisija i drugih odeljenja na radio-stanici (predavač M. Butting). Danas takva odeljenja imaju i mnoge druge muzičke akademije i visoke muzičke škole.

U okviru radio-stanice gotovo uvek deluje nekoliko manjih i većih instrumentalnih i vokalnih ansambla. Materijalno nezavisni o odazivu publike ti orkestri i zborovi često su izvodioci mnogih manje poznatih i ne odviše popularnih dela. Na njihovim programima nalazi se i muzika mladih autora pa tako radio-stanice u mnogim zemljama vrše ulogu nekadašnjih feudalnih mecena. Kod nas, a i u mnogim drugim državama, radiofonija je državna ustanova.

Posebno mnogo zasluga ima radiofonija za razvitak konkretne i elektronske muzike. Mnogi studiji za te grane savremene muzike deluju unutar radio-stanica. Svojim potrebama za tzv. muzičkim kulisama radio-stanica pruža uz to autorima takve muzike široke mogućnosti za praktičnu primenu njihovih dela.—


Redakcija.


RADIOFONIJA U JUGOSLAVIJI. Srbija. Prva radio-stanicau Srbiji puštena je u pogon 24. marta 1929 sa emisionom snagom od 2,5 Kw. Otpremnik i svi ostali uređaji bili su proizvod engleske firme Marconi. Radio-stanica je bila vlasništvo akcionarskog društva Radio a. d. koje je dobilo od države koncesiju na 15 godina i nalazilo se pod formalnom kontrolom države. Godine 1937 otpremnik je pojačan na 20 Kw, a 1939 na 25 Kw. God. 1936 (8. III) počela je sa radom kratkotalasna radio-stanica u Beogradu sa početnom snagom 1 Kw koja je kasnije povećana na 10 Kw. Ova stanica bila je u državnim rukama.

Oslobođenjem Beograda počinje nova faza radiofonije u zemlji. Mada su okupatori pri povlačenju uništili obe radio-stanice, već početkom novembra 1944 osposobljen je srednjetalasni predajnik. Njegova jačina stalno je rasla i danas (1963) iznosi 150 Kw, sa prosečno 20 sati emisija dnevno na Prvom programu, dok Drugi program sa predajnikom jačine 2 Kw emituje prosečno 6 sati dnevno. Kratkotalasni otpremnik počeo je sa radom marta 1945 i danas svakodnevno emituje programe na deset stranih jezika, sa 10 časova dnevno. Postoje tri kratkotalasna predajnika, jedan od 100 Kw i dva po 10 Kw. U planu je uskoro uvođenje Trećeg i četvrtog programa na srednjim talasima. God. 1951 —53 radila je stanica Radio Beograd II.

Radio Novi Sad jačine 100 Kw emituje svoje programe i na jezicima nacionalnih manjina u prosečnom trajanju od preko 20 časova dnevno. Radio Priština sa snagom 20 Kw emituje oko 15 sati dnevno sa govornim programom na srpskom, šiptarskom i turskom jeziku. Lokalne programe emituju i Radio Niš i Radio Svetozarevo.

Godine 1962 govorne emisije Prvog programa radio-stanice u Beogradu iznosile su 182.780 minuta ili 41,3%, a muzičke 260.314 minuta, odnosno 58,7%, od čega 98.434 minuta (oko 38%) ozbiljne muzike, 116.588 minuta (45%) zabavne muzike i 45.314 minuta (17%) narodne muzike. Drugi program emitovao je tokom 1962 ukupno 86.598 minuta, od čega 70.102 minuta (oko 81%) muzike i 16.496 minuta (19%) govornog programa.

U okviru radio-stanice u Beogradu deluju razni instrumentalni i vokalni ansambli ozbiljne, zabavne i narodne muzike. Godine 1929 (24. VII) nastupio je prvi put Radio-orkestar Beograd. Tada je imao 12 članova i izvodio je salonske obrade dela popularne orkestarske muzike. Broj članova se vremenom povećavao i karakter emisija menjao, tako da već 1934 izvodi više simfonijskih koncerata i postaje Veliki radio-orkestar (v.). Prvi stalni dirigent Radio-orkestra Beograd bio je F. Selinski. Posle rata Radio-orkestar u Beogradu ima oko 35 člana i radi nezavisno od Simfonijskog orkestra radio-stanice u Beogradu. Do 1950 stalni dirigent bio je F. Selinski, 1950 i 1951 L. Benedetelli, a zatim do 1953 — kad je orkestar prestao radom — Đ. Jakšić. Program je obuhvatao dela lake, popularne i ozbiljne muzike domaćih i stranih autora.

Radio-hor Beograd osnovan je 1944 neposredno posle Oslobođenja Beograda i početka rada beogradske radio-stanice. Prvi dirigent bio je M. Bajšanski. Učestvujući redovno u emisijama radio-stanice taj se hor postepeno razvija u ansambl visokih umetničkih kvaliteta i danas dolazi u red najboljih u zemlji. Njegov repertoar obuhvata sva klasična i savremena dela jugoslavenske horske literature i znatan deo strane. Osim emisija i snimanja za potrebe radio-stanice kao i snimanja nekoliko gramofonskih ploča za Jugoton i produkciju ploča RTV Beograd, Radio-hor Beograd, u zajednici sa Beogradskom filharmonijom, izveo je i niz značajnih klasičnih i savremenih vokalno-instrumentalnih dela. Gostovao je u Čehoslovačkoj, Madžarskoj, Poljskoj, Austriji, Nemačkoj, Engleskoj, Turskoj i Bugarskoj. Godine 1946—49 dirigent hora bio je S. Pašćan. Od 1949 horom rukovodi B. Simić.


Đura Jakšić, dirigent Beogradske filharmonije, Beograd


Hrvatska. Zanimanje za radiofoniju pojavilo se u Hrvatskoj nakon Prvoga svjetskoga rata. Tada se pojavljuju prvi radio-amateri i konstruktori primitivnih prijemnika. God. 1923 donesen je pravilnik (kasnije nekoliko puta izmijenjen) prema kojem je trebalo tražiti dopuštenje za posjedovanje prijemnog aparata, uz plaćanje godišnje takse. Na početku 1924 osnovan je Radio-klub Zagreb. Postepeno se iskristalizirala i ideja da se u Zagrebu podigne radiofonska emisiona stanica; 1. XI 1925 dobivena je koncesija, a 26. III 1926 osnovana je Radio-stanica u Zagrebu. Radio-klub Zagreb ustupio je za smještaj Radio-stanice svoje prostorije na Markovu trgu 9, a aparaturu je instalirala berlinska tvrtka Telefunken. Bila je to prva radio-stanica na Balkanu.

Dana 15. V 1926, u 20.25, na valu od 350 metara, s jačinom od 0,35 Kw, Radio Zagreb je emitirao svoj prvi program. Program je počeo hrvatskom himnom "Lijepa naša domovina" koju je na harmoniju svirao K. Odak; zatim su, između ostalog, L. Miranov i M. Pozajić izveli Sonatu za violinu i klavir L. van Beethovena. Svečano otkriće spomenika J. J. Strossmayeru u Zagrebu (7. XI 1926) prvi je događaj iz kulturnoga života što ga je zagrebačka Radio-stanica prenosila izravno s terena. Bio je to uopće prvi radio-prijenos u ovom dijelu Evrope. Dvanaest dana kasnije izvršen je prijenos iz Hrvatskoga narodnog kazališta. Prenošen je drugi čin opere "More" F. Lhotke. God. 1926 (19. XI) prenošena je cijela opera "Rusalka" A. Dvofdka.

Radio-Zagreb bio je prva jugoslavenska radio-stanica s potpunim dnevnim programom. U početku je imala samo 290 pretplatnika, a već 1935 bilo ih je gotovo 19.000. Kasniji razvitak bio je polaganiji jer je Radio-stanica poslovala na bazi privatnog kapitala i jer nije bilo vlastite radioindustrije pa je njezina emisiona snaga bila premalena.

U stanu narodnih heroja Josipa i Stjepana Engela u Zagrebu proradila je u julu 1941 prva ilegalna radio-stanica KP Jugoslavije. To je prva radio-stanica u okupiranoj Evropi koja je pozivala narod na oružani ustanak i borbu protir fašizma.—

Nakon Oslobođenja r. se u Hrvatskoj snažno razvija, osobito od 1949, otkad Radio-stanica u Zagrebu emitira snagom od 135 Kw, tj. snagom nekoliko stotina puta većom od one kojom je započela. Od 1945 djeluju uz to Studiji Radio-stanice Zagreb u Rijeci, Dubrovniku i Osijeku, a od 1954 i u Splitu.—

S. Zlatić



Bosna i Hercegovina. Historija radiofonije u Bosni i Hercegovini započinje 1941 kad je osnovana Radio-stanica u Sarajevu. Od 1945 radio se širi na čitavoj teritoriji republike. Centar radiofonije ostaje, međutim, Radio-stanica u Sarajevu. Program ove radio-stanice neprestano se razvija i povećava i danas (1963) emituje svaki dan 20 sati preko velikog odašiljača od 10 Kw.

U emisijama Radio-stanice u Sarajevu muzika zauzima oko 70% cjelokupnog programa; više od polovine tog vremena otpada na ostvarenja jugoslovenske muzičke produkcije i reprodukcije. Najstariji muzički ansambli sarajevske radio-stanice su Tamburaški orkestar (rukovodilac J. Penava) i poluprofesionami Radio-hor (osnovan 1947, dirigent T. Mirić) sa oko 60 članova. Radio-hor izveo je oko 500 horskih djela i oko 30 velikih vokalno-instrumentalnih kompozicija. God. 1945—55 postojao je i Narodni orkestar, a 1947—56 Grupa pjevača i Veliki orkestar. God. 1962 osnovan je i Radio-orkestar u simfonijskom sastavu. Pored ovih stalnih ansambla u programu Radio-stanice u Sarajevu sudjeluju različiti manji sastavi koji izvode ozbiljnu, zabavnu i narodnu muziku, a angažuju se i solisti, hor i orkestar Opere Narodnog pozorišta u Sarajevu i orkestar sarajevske filharmonije.


Zija Kučukalić, predavač Muzičke akademje, Sarajevo




Muzička Enciklopedija 2 K — Ž
Leksikografski zavod FNRJ
Godina izdanja MCMLXIII
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 15, 2011, 12:39:00 pm »

*
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 15, 2011, 12:39:10 pm »

*
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: