Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « POPULARNA MUZIKA « Izvođači [Ostali žanrovi popularne muzike] « Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubiša Stojanović Louis (1952—2011)  (Pročitano 31109 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 03, 2011, 09:39:32 pm »

*

LOUIS





Ljubiša Stojanović Louis Ljubiša Stojanović Louis, rođen je u Leskovcu 25. juna 1952. godine. Muzikom se profesionalno bavi od 1970. godine. Nadimak je dobio kada je imao devet godina jer je uspešno izvodio pesme Luisa Armstronga. Po završetku srednje muzičke škole upisuje Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu, gde pored pevanja studira i tonski slog sa aranžiranjem i folklorom.

Bio je među prvima koji je kombinovao džez sa srpskim folklorom. Na festivalu u Knjaževcu 1971. godine osvaja prvu nagradu za moderan aranžman popularne ... "U Stambolu na Bosforu".

Prvi album pod imenom "Ne kuni me, ne ruži me, majko", koji je dostigao dijamantski tiraž i bio uspešno prodavan u Srbiji i Jugoslaviji, snimio je septembra 1980. godine.

Pop festival u Japanu mu donosi punu afirmaciju, gde u velikoj konkurenciji izvođača iz celog sveta uspeva da pobedi sa kompozicijom baziranom na folkloru jugoistočne Srbije.

Od 20. oktobra do 5. decembra 1983. godine boravi na velikoj turneji po tadašnjem SSSR-u, gde dobija brojna priznanja za kvalitet svojih interpretacija.

Februara 1984. godine snimio je drugu ploču pod nazivom "Duda", koja dostiže platinasti tiraž, i u oktobru iste godine izbija na prvo mesto jugoslovenske liste popularnosti.

Čest učesnik humanitarnih manifestacija, a više od deceniju održava koncerte u Negotinu čiji su prihodi namenjeni deci bez roditelja. Prihod od solističkog koncerta održanog 14. januara 1985. godine odlazi za gladnu decu Etiopije.

Zvanično priznanje za začetnika etno popa dobija 1994. godine.

Tvorac je mnogobrojnih hitova među kojima su "Dunjo moja", "Sve se osim tuge deli", "Obriši suze, mala moja", "Ciganski san", "Opa, opa", "Slike u oku"... Zajedno sa srpskim bendom "Flamingosi", pobedio je na Beoviziji 2006. godine sa pesmom "Ludi letnji ples". Kako su se ređali novi albumi, tako su pristizala i nova priznanja: Zlatne plakete, Oskari popularnosti, Zlatne, Platinaste i Dijamantske ploče...

Do 2008. godine izdao 14 albuma.

Iza sebe je ostavio suprugu i šestoro dece.


Zavičaj, broj 109
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 03, 2011, 09:40:03 pm »

*

LJUBIŠA STOJANOVIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


Ne kuni me, ne ruži me, majko
Dudi, s puno ljubavi
Srcem i dušom
On My Way I
On My Way II
Kamerav
Hajde da se pomirimo
Dunjo moja
Luis (uživo)
Luis (leptir)
The Best of Louis
Pogled iznutra
Čarobnjak
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 03, 2011, 09:40:24 pm »

*

HANOVI
R. Radivojević — R. Todorović — R. Radivojević

Hanovi, pusti hanovi,
gde su mi noćas sinovi...
Možda se kavga povela
na zlo mi decu navela...

Lele, tugo majkina,
pesmo moja, najtužnija.

Ponoć je davno minula
najmlađeg sina još nema.
Drugari tužni dolaze,
kobne mi vesti donose.

Hanovi, pusti hanovi,
dabogda tužni ostali;
što smo te živog čuvali
za jednu noć ste uzeli.

Ljubiša Stojanović Louis — Hanovi
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 03, 2011, 09:40:47 pm »

*
LOUIS


ETNO SPAJA EMOCIJU I PROSTOR NARODA

Ljubiša Stojanović Louis je autentični izvođač etno muzike na našim prostorima. Od trenutka kada je davne 1974. godine kročio na našu estradu, pa sve do danas, ostao je veran muzičkom pravcu prostornog zvuka i narodnih običaja čitavog Balkana, a i šire. Najbolja potvrda da je njegova muzika poštovana i van granica Jugoslavije, usledila je prošle godine u Italiji, kada je dobio nagradu "Grand prix special" na Festivalu univerzalne umetnosti. Na toj manifestaciji učestvovali su slikari, pisci, muzičari… iz 29 zemalja sveta, a od svih njih nagradu je poneo samo Louis.


NADIMAK PREMA LOUISU AMSTRONGU

"Sve je zapravo počelo davne 1958. godine", kaže Louis. "Tada sam se pripremao da krenem u prvi razred osnovne škole, a sve što me je zanimalo bila je muzika. Po prašnjavim ulicama Negotina sa sobom sam nosio omote ploča Luja Prime i Louis Amstronga, prema kome se me klinci iz kraja prozvali Louis. Mnogo kasnije, taj nadimak postao je zakonskim putem deo moga prezimena, pa u mojoj ličnoj karti sada piše Ljubiša Stojanović Louis".

"Mlađani" Louis je već sa devet godina imao prve školske nastupe, a dve godine kasnije, oformio je svoj prvi bend u Negotinu.

"U to vreme moja generacija je isključivo slušala zabavnu muziku. Delili smo se na one koji vole čistiji zvuk i kvalitetnije pevanje Beatles-a, i prljaviji zvuk nabijen silnom destruktivnom energijom Rollingstounsa. I tada sam se kretao isključivo u društvu starijih dečaka, tako da sam se i ja opredelio za svoju stranu. Moja omiljena grupa u to vreme ipak su bili John Lenon i drugovi, a naše ljubavi bile su inspirisane baladama Beatlesa."




Louis je oduvek voleo
da peva cigansku muziku


Louis kaže da ga roditelji nikada nisu odvraćali od muzike. "Imao sam tu sreću da spojim sreću, želju, volju i na taj način uspeo sam u onome što sam oduvek najviše voleo — muzici. Najbolji je takav put, ali on je redak. Mnogo je veći broj uspešnih muzičara koji su se pre pravljenja kvalitetnog imena dobro pomučili. Već sa 14 godina kod mene se pojavila želja za improvizacijom. Poznate kompozicije sam pevao na svoj način, koji se dosta razlikovao od originalnog. Ljudima je to na prvi mah postalo interesantno. Videvši moje sklonosti, otac mi je na drugoj godini gimnazije bukvalno ovako rekao: "Ako te muzika toliko zanima školuj se da postaneš dobar i kompletan muzičar". Upisao sam srednju muzičku školu gde sam se opredelio za dva smera solo pevanje i saksofon. Nakon toga upisao sam fakultet u Nišu, istureno odeljenje za muziku. Godinu dana kasnije preselio sam se u Beograd. Studirao sam, a uporedo svirao na moru i tako zarađivao", kaže Louis.


NA NAGOVOR DRUGIH SNIMIO PRVI ALBUM

Već 1969. godine na Omladinskom festivalu u Knjaževcu dobio je nagradu za aranžman "Stanbol na Bosforu" koji je bio njegovo gledište džez-roka, u stvari varijacija teme gde je napravio fuziju džez-roka i etna. Publika je sve to odlično primila i pronašla u njegovom pevanju, ali skladno i vrlo pevljivo.

Godina 1974. bila je prvi korak u formiranju Louisove solo karijere.

Mikan Obradović je insistirao da sa njegovom pesmom ode na festival zabavne muzike u Japan. Aleksandar Joksimović, koji je u to vreme bio sigurno jedan od najboljih modnih kreatora, već tada je za Louisa sašio posebnu garderobu. U Japanu su se proveli odlično uz put pokazali nešto što do tada u takvoj formi nije viđeno.

"Doživeo sam prave ovacije. Vratio sam se u Jugoslaviju pun inspiracije i energije. Video sam da to što radim ima prođu i van granica naše zemlje. Ipak dugo se nisam usudio da snimim album prvenac", priseća se Louis.




Louis je osvojio prvo mesto na Festivalu
univerzalnih umetnosti u Italiji


Vreme je prolazilo, a on je postao sve traženiji. Njegove etno improvizacije svuda su dočekivane aplauzima i oduševljenjem. A onda, 1981. godine Petar Pavlović, tadašnji upravnik "Euridike" uz još neke ljude vične muzici počinje da nagovara Louisa da snimi album.

"Punih šest meseci su me nagovarali da snimim tih devet pesama. Ja sam se opirao jer mi je i tada sve išlo kako treba i ništa nisam želeo da menjam u svom životu. Sudbina je htela da bukvalno silom snimim te pesme od kojih je većina bila tradicionalnom maniru, pesme stare 200 i više godina. Kao prvu stavili smo pesmu "Ne kuni me ne ruži me majko" koja je i danas danas najtraženija pesma na mojim nastupima". Usledio je veliki uspeh. Prvi album je napravio dva dijamantska tiraža. Čitav Balkan je brujao od Louisovih pesama. "Tada sam se, pred leto, prvi put ošišao na ćelavo, da mi kosa zbog vrućine ne bi smetala. Od tog dana pa do dana današnjeg nikada više kosu nisam pustio."


OSTAO VERAN CIGANSKOJ MUZICI

Već u tom periodu Louis je osetio koliko bavljenje muzikom može biti opasno za skladnu emotivnu vezu.

"U 21. godini oženio sam se atraktivnom devojkom inspirisan ljubavlju koja je, kao požar, najedanput, u nama planula. Međutim, moj nestalni život pun putovanja, raznoraznih događaja naterao je devojku da me napusti. Bilo mi je teško, međutim, kada imate muziku, onoliko koliko je ja u sebi imam, nikada ne možete ostati sami. Inače u horoskopu sam Rak, veliki emotivac. Na kraju sam shvatio da niko nije vredan da ga neko trpi. Poželeo sam joj svu sreću u životu. Ja sam nastavio da idem svojim davno zacrtanim putem".




Luis na koncertu

Louis je u dosadašnjem toku svoje muzičke karijere snimio 10 albuma i dve kompilacije. Četvrta i peta ploča snimljene su na engleskom jeziku gde je pokazao svoje viđenje lakog džeza kroz već popularne pesme Beatlesa, Bensona, Stivi Vondera… Albumu su se zvali "My way" (Na moj način) 1. i 2. U periodu od 1989. do 1999. godine nije napravio ni jedan album, a onda je za poslednje tri godine izdao isto toliko albuma. Njegova definicija etno muzike glasi:

"Etno muzika je popularna muzika zasnovana na motivima čitavog jednog područja. U mom slučaju to je globalno Balkan, Vlaška nizija, jugoistočna Srbija, Vojvodina tu i tamo… Kada se izvodi pravi etno, treba spojiti čitavu emociju jednog naroda sa prostorom koji je u tom slučaju zvezda vodilja. Lično uživam slušajući staru muziku. Često se dešava da mi početni taktovi ne odgovaraju, međutim, preslušam pesmu do kraja pa tek onda donesem svoj sud. Priznanje za ono što radim, kada je u pitanju prostor eks Jugoslavije, doživeo sam 1984. godine u Dubrovniku. Dogovor je bio da nastupam punih mesec dana. Doček je bio veličanstven. Na ulasku u grad pisalo je velikim slovima "Dobro nam došao Louis". Odjedanput ni odkud se pojavila Dubrovačka klapa koja je na svoj način obradila "Ne kunu me, ne ruži me majko". Bio je to trenutak koji ću večno pamtiti. Ako praviš etno muziku jednog prostora, suština je da budeš dobro primljen i na drugim prostorima. Tu etno muzika dobija svoju pravu svrhu, etno nema pravu dimenziju kada se sluša samo tamo odakle je nastao."

Louis je neko ko je ostao veran i ciganskoj muzici.

"Sa uživanjem je pevam. To je muzika koja je doneta, koju sa sobom nosi možda i najprilagodljiviji narod — romski. Njihov temperament je nenadmašan, inspirativan, i redovno sa sobom kroz muziku stvaraju autentičnosrt prostora gde se trenutno nađu. Na njihovim svadbama to je takav izliv emocija, kakav nigde u tolikoj meri nije prisutan".




Louis u zološkom vrtu u Australiji

Govoreći o svojim daljim planovima, Louis kaže da želi da, korisnim savetima, pomogne kćerki Maji (19 godina) koja treba snimi svoj album prvenac.
 
"Mislim da je talentovana i zaista mi se dopada ta varijanta modernog pop-soula koju ona peva. Imam i dva sina Marka i Miodraga, jedan je košarkaš, a drugi fudbalski golman, voleo bih da i oni naprave uspešne karijere. Što se moje karijere tiče, postoji preliminarni ugovor sa Grčkom i Italijom oko dugoročne saradnje. Emir Kusturica sa kojim sam snimio reklamni film, rekao je da želi da me vidi u svom narednom dugometražnom filmu. Želja mi je da u periodu koji sledi spojim muziku i film, jer su to dve umetnosti koje je rodila jedna majka."

Slobodan Vlajić | Balkan Media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 03, 2011, 09:41:14 pm »

*
SA KONCERTA


NE KUNI ME MAJKO
narodna — Louis

Ne kuni me, ne ruži me, majko.
Ne pitaj me za sudbinu moju.
Sve što imah, za nju dadoh, majko.

Kud god pođem na nju mislim, majko,
Svud me prati pregolema tuga.

Danju, noću, na nju mislim, majko,
Ne kuni me, ne ruži me majko.


SLIKE U OKU
T. Krizmanić — Louis

Dolaziš ti, korak ti znam.
Susret sa tobom tol'ko mi ulepša dan
da više ne znam ni sam
da možda nije san.

Zagrljaj moj, poljubac tvoj,
sumnje sad nema nije to nikakav san
to dobro osetih ja
u svojim grudima.

U tvome oku slike su jasne, srećna ćeš živeti
kol'ka je sad tu uloga moja, neću te pitati.
Hej, dovoljno je to, kad mi kažeš ti
dragi, bez tebe ne mogu živeti...

Znaju nas svi, na uglu tom
znaju i vreme kad ćeš me grliti.
Po nama ravnaju sat
u ovim noćima.

Život je lep, priznajem to.
O našoj sreći oni će pričati.
Tu smo se rodili mi,
tu i zavoleli.




27.03.2010.


Ljubiša Stojanović Louis — Slike u oku
Ljubiša Stojanović Louis — Ne kuni me majko
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Jul 31, 2011, 08:10:09 pm »

*

POGINUO PEVAČ LUIS!


NOVI SAD — Pevač Ljubiša Stojanović Luis poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila jutros oko 4.30 časova na magistralnom putu između Bačke Topole i Novog Sada, kod naselja Feketić.

Nesreća se dogodila kada je vozač "krajslera" beogradskih registarskih oznaka, Ljubiša Stojanović, iz za sada neutvrđenih razloga prešao u suprotnu kolovoznu traku i sudario se sa automobilom "ford" mađarskih registarskih oznaka, koji je dolazio iz suprotnog pravca, javila je RTS.

Troje mađarskih državljana koji su se nalazili u automobilu je teško povređeno, dok su tri osobe iz Stojanovićevog vozila zadobile lake telesne povrede, saopštio je MUP.

Vozači su podlegli povredama na mestu događaja, a povređeni su zbrinuti u Opštoj bolnici u Vrbasu.

Uviđaj su obavili dežurni istražni sudija Osnovnog suda u Subotici, zamenik tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici i policijski službenici PU Subotica. Uzroci nesreće se utvrđuju.

Jedan od muzičara koji je bio sa Luisom u trenutku nesreće rekao je agenciji Beta da ne zna kako je došlo do nesreće, jer su u tom momentu svi putnici u automobilu koji je vozio pevač spavali.

"Automobil u kome smo bili potpuno je uništen", rekao je jedan od Luisovih saputnika.

LJubiša Stojanović rođen je u Leskovcu 25. juna 1952. godine. Muzikom je počeo da se bavi od 1970. godine.

Nadimak je dobio kada je imao devet godina jer je uspešno izvodio pesme Luisa Armstronga.
 
Završio je srednju muzičku školu u Nišu, a u Beogradu Fakultet muzičke umetnosti.

Bio je među prvima koji je kombinovao džez sa srpskim folklorom, a 1980. godine je snimio prvi album pod imenom "Ne kuni me, ne ruži me, majko", koji je uspešno prodavan u Srbiji i Jugoslaviji.

Februara 1984. godine snimio je drugu ploču pod nazivom "Duda", koja dostiže platinasti tiraž, i u oktobru iste godine izbija na prvo mesto jugoslovenske liste popularnosti.

Tvorac je mnogobrojnih hitova među kojima su "Dunjo moja", "Sve se osim tuge deli", "Obriši suze, mala moja", "Ciganski san", "Opa, opa", "Slike u oku"... Zajedno sa srpskim bendom "Flamingosi", pobedio je na Beoviziji 2006. godine sa pesmom "Ludi letnji ples".

Iza sebe je ostavio suprugu i šestoro dece.

Agencije
Nedelja, 31. Juli, 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Jul 31, 2011, 08:10:33 pm »

*

KLETVA
S. Ilić — Zana — Peruzza

Zvone zvona svadbena i Cigani sviraju,
trista njenih svatova od mene je skrivaju.
Obeli mećavo, zavej gore svadbene
sa najvećom grešnicom nevestu nek zamene.

Pusti najveću mećavu, Gospode
jabuku s' krova nikad da ne pogode,
burme venčane kum nek pijan izgubi,
nek je nikad niko ne ljubi.

Zvone zvona svadbena i Cigani sviraju.
Kad joj bude najlepše nek pomisli na mene.
Obeli mećavo, srca nek se skamene
nek' joj buket svadbeni u rukama uvene.

YouTube: Ljubiša Stojanović Louis — Kletva







Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Avgust 06, 2011, 08:38:12 pm »

*

Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Avgust 26, 2011, 08:48:55 pm »

*
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #9 poslato: Novembar 11, 2012, 09:12:37 pm »

*
LJUBIŠA STOJANOVIĆ LOUIS


SVE SE OSIM TUGE DELI

Pоkušаvајući dа оvih dаnа slоpim kоckicе u mоzаiku svојih sеćаnjа nа Nеgоtincа Ljubišu Stојаnоvićа Luisа, nеdоstајаlе su mi rеči... Rеči kоје nеćе biti tеk pukо ispisivаnjе njеgоvе biоgrаfiје, јеr је оnа dоstupnа svimа kојi žеlе dа је čitајu. Rеči kоје živе u mеni i mојim оsеćаnjimа, јеr nikаdа dо krаја nisu bilе pоdеlјеnе putеm mеdiја.

Srеdinоm dеvеdеstih nеpоsrеdnо sаm učеstvоvаlа i prаtilа stvаrаnjе pričе kоја ćе u gоdinаmа kоје slеdе dоnоsiti rаdоst mаlišаnimа Dоmа "Stаnkо Pаunоvić" u Nеgоtinu. Idеја о оrgаnizоvаnju humаnitаrnih kоncеrаtа pоtеklа је оd Ljubišе Stојаnоvićа Luisа kојi је u dvоrištu tоg Dоmа оkupiо svој prvi bеnd i Мilоmirkе Cicе Јоvоvić, dugоgоdišnjеg pоslеnikа kulturе i nеkаdаšnjеg stаnаrа Dоmа, rеаlizоvаnа је nа rаdоst mаlišаnа i оvоg kоlеktivа kојi је tаdа, kао i dаnаs prеdvоdilа Rаdmilа Мitrоvić.

Zаuvеk ću pаmtiti prvi kоncеrt kојi је 1995. gоdinе prirеdiо u nеgоtinskоm Dоmu kulturе zа dеcu bеz rоditеlја. Čitао im је nа kоncеrtu "Plаvi čupеrаk" Мirоslаvа Аntićа, izvео ih nа scеnu dа zајеdnо zаhvаlе publici i tо је činiо i čitаvu dеcеniјu pоslе. Upаmtilа sаm njihоvе izrаzе licа i suzе rаdоsnicе kаdа је nеnајаvlјеnо i bеz žеlје zа mеdiјskоm pоmpоm svrаćао u njihоv dоm. Sаmо bi sе јаviо: "Еvо mе zа kојi minut u Dоmu... svrаti dа sе ispričаmо! Nе trеbа ti kаmеrа i еkipа, nе trеbа mi tа vrstа rеklаmе..." I pоštоvаlа sаm tо, uglаvnоm... ili bih nаprаvilа sаmо krаtku bеlеšku iz kоје sе vidеlа rаdоst mаlišаnа, nе sаmо zbоg tоgа štо im је оpеt dоnео gоmilu dаrоvа, ličnih i svојih priјаtеlја, vеć i zbоg tоgа štо bi sе sklupčаli nа njеgоvоm krilu i glеdаli u njеgа оsеćајući еmоciје, lјubаv...

Nаpunili su sоbu instrumеntimа kоје im је pоklоniо i nаzvаli је Luisоvа muzičkа sоbа. Rаzmišlјајući kаkо dа mu sе оdužе zа svе štо је zа njih činiо, pоklоnili su mu zајеdničku džinоvsku fоtоgrаfiјu kојu su ulеpšаli svојim crtеžimа i pоrukаmа, а оndа su gа 1999. gоdinе prоglаsili pоčаsnim stаnаrеm Dоmа.

Јаkо dоbrо pаmtim dа sе tоm priznаnju mnоgо višе оbrаdоvао nеgо оnimа kоја su dоšlа kаsniје, јеr је оvо stiglо iz čistih srcа njеgоvih nајmlаđih priјаtеlја. Оnih istih, kојi su sе rаdоvаli kоšаrkаškоm igrаlištu u dvоrištu Dоmа kоје је оprеmiо njihоv drug, Luis.

Umеtnik, humаnistа, dоbrоčinitеlј, čоvеk plеmеnitоg srcа, privаtnо skrоmаn i nеnаmеtlјiv, nа scеni оčаrаvајući, nеkаkо је
stidlјivо 2000. gоdinе primiо Nаgrаdu grаdа Nеgоtinа а pеt gоdinа kаsniје nа јubilаrnоm dеsеtоm humаnitаrnоm kоncеrtu prirеđеnоm u cеntru grаdа i titulu pоčаsnоg grаđаninа Nеgоtinа. Prеd nеkоlikо hilјаdа Krајinаcа pоslеdnjih put nаstupiо је nа kоncеrtu kојi је mаја prоšlе gоdinе prirеđеn pоvоdоm Мајskih svеčаnоsti.

Čuvаm mnоgо tоgа štо smо u višе оd dеcеniјu prоšli zајеdnо... i tužnа sаm... nеdоstајаćе mi еnеrgiја tih divnih svirki i
sјајnih muzičаrа kоје је оkuplјао, njеgоv glаs i nеpоnоvlјivе imprоvizаciје uživо, smisао zа humоr, skrоmnоst... Оstаli su snimci, fоtоgrаfiје, sеćаnjа... Slikе i suzе u оku, mоm i svih оnih kојi su gа vоlеli! I tugа kојu smо, suprоtnо оd nаzivа pеsmе kојu је pеvао, pоdеlili.


Zdеnkа (Gоlubоvić) Тоmić, objavljeno u novinama "Zavičaj", jul - avgust 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #10 poslato: Maj 04, 2013, 01:23:26 am »

**
LJUBIŠA STOJANOVIĆ LOUIS


SEĆANJE NA ČAROBNJAKA

Pisanje ovog teksta, za Buktinju, privodim kraju u prvoj polovini meseca jula, negde na sredini između dva datuma kojima je omeđen Luisov život. Rodio se 25. juna (1952), tragično nastradao 31. jula (2011). Ljubiša Stojanović Luis, jedan, jedini, neponovljivi! Vanserijski talentovan i posvećen muzičar, a oni koji su mu bili bliski, kažu da je isto takav bio i kao prijatelj. Na osnovu pročitanih intervjua, zaključujem da je veoma važno mesto u njegovom životu, tik uz muziku kojoj se decenijama potpuno predavao, imala porodica, pre svega njegova deca. Zato razmišljam šta bi mu bilo draže da u prvoj rečenici o njemu napišem: da je njegovih nepunih 60 godina života ispunilo 14 muzičkih albuma i nebrojeno mnogo koncerata, ili njegovo šestoro dece. Možda bi bilo najbolje da citiram samog Luisa: "Najsrećniji sam sa svojom decom i muzikom. Mnogo volim da pevam, onda sam u svom svetu. Jedino problemi sa glasnim žicama ili tonom mogu da me poremete. Kad se naljutim, ućutim se, povučem se u svoj svet i fino mi je. Nikoga ne puštam unutra, decu obožavam, ali ni njih ne puštam. Srećom, i to brzo prođe".

Tvorac muzičkih ostvarenja koja oduševljavaju ljubitelje mnogih generacija, Luis će ostati upamćen kao jedan od najoriginalnijih umetnika sa ovih naših prostora, koji je priznanja za svoj rad dobijao i u inostranstvu. Rusi su za njega govorili da je otelotvorenje Tarasa Buljbe, u Japanu su ga poredili sa Demisom Rusosom, zbog izgleda su bila neizbežna poređenja i sa Julom Brinerom i Telijem Salavasom. Imao je koncerte u Atini, Parizu, Stokholmu, Pragu, Minhenu i mnogim drugim evropskim gradovima, nastupao je sa Bobijem Solom, Tomijem Salivenom, sa svetskim zvezdama džeza i na festivalima ciganske muzike, a pre nekoliko godina je na festivalu svetske muzike u Italiji proglašen za ambasadora univerzalne umetnosti.

"Muzika mi je uvek bila u prvom planu, ni na čemu drugom ne želim da insistiram", izjavio je jednom prilikom Luis koji se sa punim pravom smatrao začetnikom etno popa i etno džeza kod nas, preciznije, u nekadašnjoj Jugoslaviji. Bilo je to mnogo pre nego što je taj muzički žanr postao domaći, a danas i svetski muzički trend. Pojavio se kao netipična estradna figura, obrijane glave, sa bradom, u tunici, stojeći za sintisajzerom i pokazao kako se može iskoristiti narodno muzičko blago, crpeći inspiraciju u zvucima Južne i Istočne Srbije odakle je poticao.

Luis se, naime, rodio u Leskovcu. Umeo je da kaže kako mu je tata bio nemiran, pa su se često selili, tako da je živeo i u Mionici, Kučevu, Ćupriji ... Najveći deo detinjstva, ipak, proveo je u Negotinu, odakle mu je bila majka, inače vlaškog porekla (rođena Firulović). Bio je to možda i prst sudbine, da stotinak godina nakon rođenja Stevana Stojanovića Mokranjca u njegovom rodnom gradu odrasta jedan dečak istog prezimena u čijem će životu muzika imati tako važnu ulogu i koji će srpsku muziku obeležiti svojom originalnošću. "Majka je odlično pevala", govorio je Luis, "ali me je u svet muzike uveo ujak — strastveni ljubitelj džeza, koji je posedovao i bogatu kolekciju ploča Luja Armstronga, Benija Gudmena, Ele Ficdžerald. Spontano sam se priklonio njegovom muzičkom ukusu, ne toliko svesno koliko instikntivno razmišljajući ovako: ukoliko moj ujak voli džez, to znači da je to najbolja muzika na svetu"! U trećem razredu osnovne škole u Negotinu, prvi put je na jednoj školskoj predstavi imitirao Luja Armstronga. "Pevao sam ne nekom kvazi engleskom jeziku i od tada me ujak više nije zvao pravim imenom." Za njega i sve svoje poznanike Ljubiša je postao (Luis) Louis — kako se u originalu piše ime legendarnog Sačma. U sedmom razredu, pošto je od ujaka dobio gitaru, počeo je da peva i svira na igrankama, imitirajući poznate pevače tog vremena. Kao 11-ogodišnjak imao je orkestar Nebeski jahači, a potom i bend L 50. I već tada, na jednom od nastupa, otkrio je ono što će ga u budućnosti izdvajati od prosečnih pevača. Zaboravivši tekst i melodiju u poznatoj pesmi Be Bop A Lula vrlo se brzo snašao i na istu harmoniju u toku izvođenja smislio nešto novo. "To je za mene bio vrlo značajan događaj, jer sam prvi put postao svestan svog natprosečnog smisla za improvizaciju". Veoma je rano shvatio da poseduje i kompozitorsko-aranžerski dar. Svoj prvi aranžman — interesantan začetak spoja folklora i džeza u pesmi U Stambolu na Bosforu napravio je u četrnaestoj godini. Izveo ju je na omladinskom festivalu u Knjaževcu i osvojio Prvu nagradu..

Uporedo sa osnovnom školom Luis je u Negotinu završio i nižu muzičku i započeo školovanje u gimnaziji. Otac je za svog sina priželjkivao karijeru oficira, dok je muzika bila dobrodošla kao hobi. Srećom, sin u gimnaziji nije baš briljirao, pa je nakon ponovljenog prvog razreda (i to zbog slabe ocene iz muzičkog!!!) prešao u Niš i tamo upisao srednju muzičku školu — solo pevanje i teoriju. "Zahvaljujući tamošenjim profesorima", isticao je uvek Luis, "naučio sam pravilno da dišem, pravilno da pevam, da imam dugu frazu i besprekornu dikciju". Istovremeno je, sa grupom Dan po dan, nastupao uglavnom po kafanama u okolini Niša izvodeći svoju neobičnu mešavinu džeza, evergrina i šlagera. Desetak godina kasnije jedan je novinar primetio da je Luis u to vreme živeo dvostruki muzički život: "S jedne strane, kao anonimni džez muzičar povlači se po lokalnim kafanama i nemačkim noćnim klubovima, dok sa druge strane kao član hora niške muzičke škole krstari zapadnom Evropom i upoznaje je sa Mokranjčevim Rukovetima i Liturgijom. Po završetku srednje škole postao je Luis i student FMU u Beogradu. Međutim, od predavanja i ispita su ga odvojili sve učestaliji nastupi, na kojima je on, kao član Niškog udruženja zabavne i džez muzike, sticao prva priznanja upravo onom vrstom muzike kojom će se kasnije potpuno afirmisati — modernom stilizacijom izvorne, narodne muzike. Prepoznala je to i publika u inostranstvu, pa je tako npr. 1975. godine kao predstavnik Jugoslavije pobedio na međunarodnom pop festivalu u Japanu izvođenjem pesme bazirane na folkloru jugoistočne Srbije.

Tih godina fakultet trpi (vratiće mu se tridesetak godina kasnije i diplomirati), ali karijera kreće napred. 1980. godine se seli u Beograd i dobija stalni angažman u popularnom beogradskom klubu Euridika, gde zabavlja goste restorana svirajući raznovrsnu "zabavnu" muziku — od džeza i evergrina do bluza i soula ... Jedne večeri je na predlog upravnika kluba da u program uvrsti neku staru narodnu, tj. gradsku, pesmu izveo onu koju je znao i za svoju dušu pevao već 15 godina: Ne kuni me, ne ruži me majko. Sam, uz pratnju sintisajzera, u prvom je trenutku izazvao muk u publici, da bi nakon urnebesnog aplauza morao još tri puta zaredom da je izvede. Nakon te večeri blok narodnih pesama je postao obavezni deo programa. Evo kako su mediji opisivali ono što se dešavalo u to vreme u Euridici: "Neki pomahnitali džezer, odeven u egipatsku galabiju, bez ijedne dlake na glavi, predstavlja svoju verziju narodnog i ciganskog melosa i dovodi u trans sve koji sede u restoranu." U Euridiku hrle tada mnogi ugledni beogradski muzičari, glumci, ljudi sa radija i televizije, među kojima i Nenad Pavlović, na čiji nagovor Luis počinje snimanje ploče koja biva završena krajem novembra 1982. godine. Danas zvuči gotovo neverovatan podatak da je njen prvobitni tiraž bio 2000 primeraka, jer je nakon dva i po meseca PGP RTB morao da doštampa više od 150000 ploča. Na prvoj strani nekoliko brzih ciganskih (Oluja, Čororo, Nišava) i vlaških pesama (Pren padura i Jonje, Jonje), zasnovanih na kontrastu između arhaične melodije i ritmične gotovo fanku podloge zbog koje je bilo poređenja sa Ajsakom Hejzom, a na drugoj strani samo tri numere — osim naslovne i dve sa severa Makedonije (Kaži libe Stano i Laži, laži, vere) odsvirane u laganom, rubato tempu. Ovakvu neobičnu, elegantnu i promišljenu koncepciju je Luis objašnjavao rečima: "Te tri pesme stavio sam zajedno jer znam da svako ko hoće da se opusti voli da to bude do kraja".

I tada je već bilo jasno da je metoda improvizacije, tkr. slučajno otkrivena u dečačkom dobu, postala osnovno pravilo Luisovog načina života i umetničkog angažmana, a ujedno i formula za definiciju specifičnog odnosa prema folklornoj tradiciji. To je zaprvo bilo i ono najvažnije što je predstavio na svom diskografskom prvencu, pomenutom izdanju dijamantskog tiraža, koji je inicirao veliku turneju po tadašnjem SSSR-u (od 20. X do 5.XII 1983), gde je dobio mnoga priznanja za kvalitet svojih interpretacija.

Drugi album, pod nazivom Dudi s puno ljubavi, usledio je 1984. godine i dostigao platinasti tiraž. Na njemu, osim naslovne pesme koja je postala veliki hit, sve sami biseri narodne muzike u Luisovom tumačenju i aranžmanu: Fato, mori, dušmanke\ Kerko koj lupa na porta\ U Stambolu, Zajdi, zajdi\ Kaleš, bre, Anđo\ Još ne sviće rujna zora ... Ovim je albumom učvrstio svoje mesto na samom vrhu jugoslovenske etrade. Nizao je uspehe i postao prava legenda domaće muzičke scene. Tokom godina je publiku obradovao sa još 12 albuma: Srcem i dušom (1985), My way I (1986), My way II (1987), Kamerav (1988), Hajde da se pomirimo (1989), Dunjo moja (1990), Luis (uživo) (1999), Luis (leptir) (2000), The Best of Louis (2000), Pogled iznutra (2001), Čarobnjak (2005) i Ciganski san (2008). Novi albumi su donosili i nova priznanja: zlatne plakete, oskare popularnosti, zlatne, platinaste i dijamantske ploče, koncerte u inostranstvu (Belgija, Nemačka, Italija, Češka, Grčka, Tokio)... Na svim ovim izdanjima Luis se predstavio kao pevač koji osvaja svojim toplim, čistim, izražajnim vokalom i nadahnutom interpretacijom (bilo da je reč o srpskim, vlaškim, ciganskim ili makedonskim pesmama u savremenoj obradi, o autorskim tzv. novokomponovanim pesmama ili stranim hitovima), ali i kao vešti klavijaturista i izvođač na brojnim udaraljkama. Svedoče ova izdanja i o Luisu maštovitom kompozitoru, odnosno pre svega aranžeru koji je sakupljao stare napeve, obrađivao ih onako kako je smatrao da je najprikladnije i time ih približavao i onom uhu koje nije naučeno na folklor. Koristio je pri tom obilato svoje improvizatorske sposobnosti i muzičko iskustvo, ali i znanje koje je (kako je otovoreno govorio) "kupio" i od Cigana sa pijace kao i od uvaženih profesora. I pevao je o temama koje su svima bliske. O običnim, svakodnevnim životnim situacijama. "Mene interesuje običan život običnog čoveka, ne opterećuju me ovi današnji problemi. Ne pevam o kriznoj situaciji, nikoga ne napadam, ničemu se ne protivim. Kod mene je sve normalno", naglašavao je Luis, koji je, zapravo, najčešće pevao o ljubavi u njenim najrazličitijim oblicima, a stihove je birao i potom tumačio tako da je malo onih koje oni i danas ne dotiču. Neka ovde ostanu zabeležene samo neke od njegovih najpopularnijih pesama: Ne kuni me, ne ruži me, majko, Dudo, Kletva, Mećava, Sve se osim tuge deli, Slike u oku, Ženiću te, Crni oblak, Dunjo moja, Hanovi, I opet ćeš mi doći ti, Drumovi, Umirem zbog nje (Kamerav) ...

U svaku svoju novu pesmu i u svaku svoju novu interpretaciju unosio je Luis srce i dušu. Nije štedeo emocije, na koncertima je osim glasa o tome svedočilo i njegovo lice obliveno znojem, ali neretko i suzama: "Plačem dok pevam. I to nije plakanje zato što sam tužan ili što mi se nešto ružno desilo tog dana, već te emocije dođu i odrade svoje. Nije to nešto što čovek može da kontroliše. Redovno plačem na Moj žnvot je moje blago, a, za divno čudo, ne asocira me ni na šta. Dovoljno je samo da se pogodi jačina i dobar zvuk, i da suze same krenu. Taj osećaj ne mogu da uporedim ni sa čim."

Zanimljivo je, da je Luis i pored tolike predanosti i ljubavi, retko bio u potpunosti zadovoljan! "Uvek znam da može i bolje. Onog trenutka kada se popnem na binu, postajem druga ličnost. Ne postoji ništa okolo, ništa mi nije važno. I moj bend se ne penje na binu da zabavi publiku, već sebe. Zvuči egoistično, ali ako ja na sceni ne uživam, kako će onaj ko me sluša! Siguran sam jedino u muziku. Ona je moje tlo", Luisove su reči, ali nesvakidašnji imidž mu je doneo i jednu malu glumačka avanturu: Kusturica ga je angažovao da u jednoj reklami za italijanskog provajdera glumi Ali Babu. Bilo je to još jedno lepo iskustvo, a doživeo je po sopstvenom priznanju i tretman kao prava holivudska zvezda.

Na domaćim festivalima je retko učestovovao, ali je jedno pojavljivanje izazvalo veliku buru u našoj javnosti. Zajedno sa srpskim bendom "Flamingosi", bio je moralni pobednik na Beoviziji 2006 godine pesmom Ludi letnji ples. I tada je Luis, svojom intepretacijom (tzv. scat improvizacijom) koja je na scenu Sava centra donela dah Nju Orleansa pokazao da je umetnik nesvakidašnjeg talenta čija sposobnost transformacije, širina i raznovrsnost muzičkog izraza jednostavno ne trpe ukalupljivanje bilo koje vrste.

Najčešće su ga definisali kao pevača narodne muzike, ali je Luis oduvek drastično odudarao od klasične slike zvezde narodne muzike. Primetio je to pre mnogo godina jedan novinar koji ga je pratio na turneji popularne Hit parade, a koji je to slikovito ilustrovao navodeći zanimljiv izbor muzike u Luisovom vokmenu: Rej Čarls, Džordž Benson, Đino Vaneli, Oskar Piterson, Net King Kole, Stivi Vonder. Toj je muzici Luis ostao veran do kraja života i ona je u velikoj meri ostavila pečat na njegov muzički stil, ali je takođe uticala i na njegove naslednike: ćerku Maju, koja je u njegovom bendu pevala prateće vokale, i sina Marka, perkusionistu i jednog od malobrojnih bit boksera (beatboxing) u Srbiji koji danas nastavljaju svoju muzičku priču u bendu Marakuja.

Naravno, Luisov egzotični imidž i pristup tradicionalnim melodijama oduvek su provocirali sve one koji su pažljivo posmatrali razvoj situacije na estradi, ali je upravo to u isto vreme estradi privlačilo i neke nove slušaoce. Među njima je bilo mnogo onih koji muziku nisu delili na narodnu i zabavnu, ozbiljnu ili neozbiljnu, već samo i isključivo na dobru i lošu, originalnu i kopirantsku, uzbudljivu i onu koja slušaoca ostavalja ravnodušnim. A to upravo niko nije mogao biti pred Luisovom muzikom. Bilo je (naravno) onih koji su negodovali, onih koji su ostajali zbunjeni pred onim što je ovaj muzičar radio, ali čini se da je mnogo više bilo onih koji su otvoreno pokazivali svoje oduševljenje. "Ja sam prilagodljiv" govorio je Luis. "Kod mene je sve stvar kompromisa. Da sam terao po svome, danas bih svirao i pevao samo džez muziku, ali ja sam je spojio s nekom vrstom pop muzike jer ljudi to vole. Treba činiti i drugima lepo, ali prvo morate sebi ugoditi. Ne možeš drugima da napraviš dobro ako si sebi učinio loše," reči su umetnika koji je zvanično priznanje za začetnika etno popa dobio 1994. godine. Danas uz njegovo ime stoji i odrednica world music.

Na sajtu festivala WOMEX (jednog od najpoznatijih koji promoviše ovu vrstu muzike), predstaljen je Luisov poslednji album iz 2011. godine. Izbor njegovih pesama objavila je mlada nemačka kuća Snail records gesopk, pod nazivom The last king of the Balkans (Poslednji Balkanski kralj). Izdanje je propraćeno sledećim tekstom: "On je verovatno najbolje čuvana muzička tajna Balkana. Ukoliko i jedan muzičar zaslužuje da ponese titulu apsolutne i globalne muzičke zvezde to je Luis. On je multinstrumentalista i fenomenalni pevač, koji se bez problema kreće u muzici duboko potresnih srpskih i istočnjačkih balada do klasika džez i soul muzike i tzv. skat pevanja, i to sve u vremenskom okviru od jednog minuta. Luis je jedan od tek nekoliko muzičara koji se osećaju potpuno opušteno kao izvođač i u svojoj muzičkoj tradiciji i zapadnjačakoj džez i pop muzici".

Ove reči ukazuju da je Luis možda bio priznatiji u inostranstvu nego u sopstvenoj zemlji, ali nije mnogo razmišljao o tome koliko su u Srbiji svesni njegovog muzičkog doprinosa. Veoma mu je značajno bilo mišljenje "kolega koji nešto vrede", kako je govorio, dok je poštovanje i prijatelja i javnosti zavredeo kao čovek koji je mnoge zbrinuo i pomogao im kada su bili u najtežim situacijama. Često je učestvovao i u humanitarnim manifestacijama. U Negotinu (gradu čiji je počasni građanin bio, kojem se često vraćao i u kojem i danas živi njegov mlađi brat Dragan) poslednjih je 16 godina priređivao koncerte čiji su prihodi bili namenjeni Domu za decu bez roditeljskog staranja. Nije li to još jedna potvrda Luisove široke duše i velikog srca koje je nesebično davao? I u tom smislu niko nije ostao uskraćen. Ni muzika, ni porodica, ni prijatelji, a naravno, ni publika koja je decenijama uživala u njegovom osobenom i dobro znanom glasu neopterećena stilskim ili žanrovskim podelama, upravo kao i sam Luis. A svima onima koji imaju potrebu za klasifikacijom, on je sam jednom prilikom dao sasvim precizno i tačno određenje. Na pitanje kako bi definisao svoju muziku, odgovorio je: "Definisao bih je baš tako: MOJA MUZIKA".


Maja Čolović Vasić
BUKTINJA časopis za književnost, umetnost i kulturu | Broj 34 
glavni i odgovorni urednik Goran Vučković | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin, 2012.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: