Brankica Vasić Vasilisa (19xx)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Izvođači [Etno muzika] « Brankica Vasić Vasilisa (19xx)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Brankica Vasić Vasilisa (19xx)  (Pročitano 23750 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 03, 2011, 05:09:02 pm »

*





BRANKICA VASIĆ VASILISA


Brankica Vasić je rođena u Prištini. Muzičku akademiju je završila u Beogradu.


* * *

"Vasilisa je izvođač tradicionalne muzike i neko ko posvećeno neguje etno zvuk sa ovih prostora. Njen prepoznatljiv, originalan i stilizovan način pevanja, postaje više od muzike i predstavlja simbol kulture i identiteta. Vasilisin značaj u očuvanju kulturne baštine ovih prostora je izuzetno velik..." [soundcloud.com]

* * *

"... Svi albumi i muzika Vasilise proglašeni su za umetnička dela od kulturnog značaja u Srbiji. Njeno osobeno pevanje čuje se u mnogim filmovima, na primer, "Arizona drim" (numera "Drims" tri godine bila je u vrhu slušanosti francuskih radio-stanica), "Kraljici Margo" (autorska "Gora ječi") ili "Spasitelju" ("Zajdi, zajdi"). Pevala je na albumima Sanje Ilića i "Balkanike", nastupala sa bugarskim kavalistom Teodosijem Spasovom i džez muzičarima Vasilom Hadžimanovom i Jovanom Maljokovićem. [V. N. | Večernje novosti]

Fotografija: discogs.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 03, 2011, 05:09:20 pm »

*

BRANKICA VASIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI


Najlepše narodne pesme — GORA JEČI 2002.
Take It Or Leave It Records ‎— 22T15058

Brankica Vasić — 01 Gora ječi (Brankica Vasić)
Brankica Vasić — 02 Zapevala sojka ptica
Brankica Vasić — 03 Gusta mi magla padnala
Brankica Vasić — 04 Slavuj pile ne poj rano
Brankica Vasić — 05 Moje milo Banaćanče
Brankica Vasić — 06 Kasaba (Brankica Vasić)
Brankica Vasić — 07 Sitna riba po potoku
Brankica Vasić — 08 Magla padnala v dolina
Brankica Vasić — 09 Bolna Leži Dilber Tuta
Brankica Vasić — 10 Zajdi, zajdi jasno sonce
Brankica Vasić — 11 Sudbo moja, sudbino
Brankica Vasić — 12 Oj, javore, javore
Brankica Vasić — 13 Rado, kćeri Rado
Brankica Vasić — 14 Bere cura plavi jorgovan
Brankica Vasić — 15 Cele noći ladovina
Brankica Vasić — 16 Nit' je vedro, nit' oblačno
Brankica Vasić — 17 Nit' ja spavam, nit' ja dremam
Brankica Vasić — 18 Moj dilbere


Vasilisa — AMANET 2005.
PGP RTS ‎— CD 415470

Brankica Vasić — 01 Gora
Choir — Aleksandar Tasić, Ivan Kruljac, Siniša Dutina
Brankica Vasić — 02 Gusta mi magla padnala
Arranged By [Co-arranged] — Dušan Janjušević Oboe [Zurle] — Samir Kurtov Vocals — Andrijana Jovanović (2), Ksenija Maoduš, Nataša Mirković
Brankica Vasić — 03 Oblak
Brankica Vasić — 04 Kaleš bre Anđo   
Brankica Vasić — 05 Sudbo moja sudbino
Piano — Vasil Hadžimanov
Brankica Vasić — 06 Rasti, rasti moj zeleni bore
Vocals — Andrijana Jovanović (2), Ksenija Maoduš, Nataša Mirković
Brankica Vasić — 07 Goranine Ćafanine
Oboe [Zurle] — Samir Kurtov Vocals — Andrijana Jovanović (2), Ksenija Maoduš, Nataša Mirković
Brankica Vasić — 08 Zajdi zajdi   
Brankica Vasić — 09 So maki
Piano — Vasil Hadžimanov
Brankica Vasić — 10 Kasaba   
Brankica Vasić — 11 Odvoji se grojze od lojze   
Brankica Vasić — 12 Dreams   
Brankica Vasić — 13 Kaleš Bre Anđo (Remix)


Vasilisa — USPOMENA 2013.

Brankica Vasić — 01. Hvalite Gospoda — Tebe pojem
Brankica Vasić — 02. Preleteše ptice lastavice
Brankica Vasić — 03. Kraj potoka bistre vode
Brankica Vasić — 04. Šeta moma dolinama
Brankica Vasić — 05. Marijo, 'ćero, Marijo
Brankica Vasić — 06. Il' je vedro, il' oblačno
Brankica Vasić — 07. Šanko si Bonka zalibi
Brankica Vasić — 08. Lulela je Jana
Brankica Vasić — 09. Mene majka jednu ima
Brankica Vasić — 10. Sitna riba po potoku
Brankica Vasić — 11. Udava se Kosovka devojka
Bonus:
Brankica Vasić — 12. Marijo, 'ćero, Marijo



Napomena: Autor pesme "Bere cura plavi jorgovan" je Jozo Penava  (1909—1987), Hrvat, rođen u selu Palež kod Kiseljaka. Jedno vreme je bio šef Tamburaškog orkestra u BiH.
Stihove "Moj dilbere, rođo moja" napisao je učitelj i pesnik Milorad Petrović Seljančica (1875—1921). "... Mladenovčanin, pesnik, učitelj, srpski ratnik i na kraju svoga života tragičar. Čudna je sudbina nekih naših stari(ji)h pesnika: pesme su im još za života postale toliko popularne da su zašle u narod i poistovetile se sa narodnim tvorevinama, a oni sami, njihovi autori, ostali su zaboravljeni..."
Pesmu o tragičnoj ljubavi "Šanko si Bonka zalibi" napisao je Aleksandar Dišković Šanko iz okoline Zaječara.
Pesma Dreams — iz filma Arizona Dream Emira Kusturice

Angelina
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 03, 2011, 05:09:40 pm »

*
PESME BRANKICE VASIĆ


GORA JEČI

Gora ječi, sama, pusta.
Kazuj goro, pustaro
gde ti je slavujev poj?

Polje samo Kosovo.
Kazuj polje Kosovo
gde ti je junak tvoj?

Kamen beo ostao.
Kazuj polje Kosovo
Gde ti je spomen tvoj?...


KASABA

Kasaba sa neba gledala,
na zemlju se spustila
i tu ostala.

Prizrenka mlada plakala
i bistru reku pitala:
—Bistrice, reko izvorska,
gde mi je kuća ljeviška?

Kaljaja sa brda kanula,
i mladu momu umila,
i njojzi zborila:

— Devojče, mlado anđelče,
evo ti puta tvojega:
Bistra te reka vodila
u dvore tvoje odvela.


MOJ DILBERE

Moj dilbere,
dušo moja, što mi ti je?
Da ti na me žao nije
te si tužan u večere,
moj dilbere.

Rođo moja,
kad bi znala šta me bole,
još kako te dilber vole,
ne bi tako majka tvoja,
rođo moja!

Moj dilbere,
hitaj doma, kupi svate,
zaprosi me od mog tate.
Biću tvoja, imaj vere,
moj dilbere.

Kaljaja — Prizrenski grad, tvrđava, Dušanov grad—Kaljaja

YouTube: Brankica Vasić Vasilisa — Gora ječi
YouTube: Brankica Vasić Vasilisa — Kasaba
YouTube: Brankica Vasić Vasilisa — Moj dilbere
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 03, 2011, 05:09:58 pm »

*

MUZIKA I PESMA SU MOJ ŽIVOT


Brankica Vasić alias Vasilisa je muzičko ime dobro poznato u Evropi, ali i kod nas. Svojim vokalnim sposobnostima, skrenula je pažnju javnosti otpevavši nekoliko muzičkih numera Gorana Bregovića u filmovima Emira Kusturice "Arizona dream" i "Kraljica Margo", kao i numeru "Tašana" na prvom albumu "Balkanike". Pesma "Dreams", iz ostvarenja "Arizona dream", pune tri godine se nalazila pri vrhu slušanosti francuskih radio stanica, koje emituju filmsku muziku.

Nakon dugogodišnje pevačke karijere, Vasilisa je odlučila da izda prvi samostalni album pod nazivom "Amanet". Na njemu se nalaze izvorne narodne pesme sa područja Kosova i Metohije i Makedonije, obrađene u modernim i savremenim aranžmanima. Neke od pesama su snimane u crkvi "Ružica" na Kalemegdanu, što je omogućila Srpska Pravoslavna Crkva, a Patrijarh Pavle je dao blagoslov.

Album sadrži 11 pesama, sa bonus numerom "Dreams". Postprodukcija je urađena u "Sterling Sound Studiju" u Njujorku, a osim grupe "Gora" i Vasila Hadžimanova, na projektu su učestvovali i gosti iz Bugarske: Theodosii Spasov, Konstadin Atanasov i Samir Kurtov.

Šta je presudilo da uplovite u solističke vode?

Vasilisa: Takva odluka dolazi iz kosmosa, a ja to osluškujem. Inače, pevam od svoje treće godine, a muzika i pesma su moj život i zadatak. Sada je došao trenutak da svoj zadatak ispunim do kraja.

Zbog čega ste se baš opredelili za izvornu narodnu muziku sa Kosova i iz Makedonije?

Vasilisa: Rođena sam u Prištini, a kao osamnaestogodišnjakinja sam došla u Beograd, da bih upisala Muzičku akademiju. Moja duša i srce su i dalje tamo, pa je prirodno da sam se opredelila za izvorne pesme sa Kosova. Što se tiče makedonske muzike, izvorne pesme iz tog dela Balkana me takođe emocionalno privlače.
 
Da li vam je bilo teško da prikupite materijal i ko vam je u tome pomogao?

Vasilisa: Oko izbora pesama, nije bilo nikakvih dilema. Ja sam uz sve njih odrasla. "Gora" i "Kasaba" su pesme za koje sam sama napisala tekstove i muziku.

Vi ste jedna od retkih pevačica koja je snimila pesme u crkvi "Ružica" na Kalemegdanu. Ko je došao na tu ideju?

Vasilisa: Bila je to moja ideja. U toj crkvi čuvam svoju dušu i u njoj se uvek molim, pred najlepšom ikonom Bogorodice, koja me tamo čeka.

Dosta ste radili sa Goranom Bregovićem. Kakav je kao šef, strog ili popustljiv i da li ste nešto novo naučili od njega?
Vasilisa: Bregović mnogo ne priča, a ipak sve ostvari na pravi način — muziku i ambijent. U mom slučaju ne postoji šef, moj šef je jedino muzika.
 
Da li je on bio u prilici da presluša vaš materijal i šta je rekao o njemu?

Vasilisa: Sa velikom pažnjom je preslušao moj CD. S obzirom da mu se sviđa moj glas i pevanje, album mu se u celini dopao.

Radili ste dosta pesama za filmove. Imali li razlike u snimanju numera za film i snimanju izvorne narodne muzike?

Vasilisa: Nema velike razlike. Pesma ostaje autentična, samo još jače dočarava scenu u kojoj je smeštena. Dobar primer toga je numera "Gora ječi" iz filma "Kraljica Margo".

Planirate li uskoro da održite koncert i gde?

Vasilisa: Moj izvršni producent i menadžer, Zoran Paunović, sve je učinio da objavim samostalni album. CD se izuzetno dobro prodaje, što dokazuje da se slušaocima dopada ovo što radim, pa očekujem da ću posle Nove godine krenuti na turneju po Srbiji i Crnoj Gori. Gde i kada će biti koncerti za sada još tačno ne znam.

Koliko je scenski nastup bitan za izvođenje vaše muzike?

Vasilisa: Muzika na ovom albumu ima svoju priču, a to zahteva autentičan scenski nastup, koji je itekako bitan.

Kako ste došli na ideju da koristite umetničko ime Vasilisa?

Vasilisa: Jednostavno iz mog prezimena je nastala inspiracija za umetničko ime. Inače, često kažem da je Brankica Vasić pevala i gostovala na svim značajnijim albumima ove vrste muzike. Sada je ona na zasluženom odmoru, a Vasilisa nastavlja ono što je Brankica započela.


Dijana Maksimović | 20.09.2005.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 03, 2011, 05:10:11 pm »

*
BRANKICA VASIĆ VASILISA — SRPSKA OPRA HAZA


PRIZREN JE MOJA MANTRA

Njen glas svet je upoznao sa filmovima "Arizona Drim" i "Kraljica Margo". A sve je počelo jednog maja, na Kaljaji, kada je gora zaječala, sama i pusta, a devojka u čamcu na Bistrici, izgubljena, zaplakala
 
Svaka priča sa Brankicom Vasić Vasilisom, sjajnim izvođačem srpske izvorne muzike, počinje i završava se Kosovom i Metohijom. Tako je i sa njenim pesmama. Svoj prvi album, koji je nedavno izdala PGP RTS, nazvala je "Amanet" i na njemu se uglavnom nalaze pesme sa Kosova i Metohije.

Prirodno je da sam napravila takav izbor jer sam rođena u Prištini. Mama mi je Prizrenka, a i sama sam veoma vezana za taj grad. U sebi nosim uvek to zaboravljeno, davno Kosovo — kaže.

U "Amanetu" Vasilisa se pojavljuje i kao kompletan autor dve pesme inspirisane snažnim uspomenama na detinjstvo i devojaštvo provedeno u Prištini i Prizrenu. Posebno su joj se urezale u pamćenje reči koje je njen deda Lazar Vasić, kad su 1968. godine počele demonstracije Albanaca u Prištini, jednog nedeljnog jutra izgovorio okupivši svoju unučad među kojima je bila i ona i njen brat: "Svi znate da ste pravoslavci. To nije ni bolje ni gore od druge vere. Postoje dobri i loši ljudi. Ako jednom bude trebalo, da biste spasli glavu svoje dece, da promenite veru, što ne bih voleo jer to nije božja volja, ali, ako morate, onda nemojte da zaboravite ko ste i šta ste. Da ne biste postali loši ljudi."

Unuci i jedina unuka koji su tada slušali deda Lazara trinaesta su generacija porodice Vasić u Prištini.

U njenoj rodnoj kući se stalno orila pesma. Otac, po zanimanju grafičar, svirao je na harmonici. Preko tog instrumenta je i upoznao njenu majku. Majčin glas i njegova harmonika rodili su — Vasilisu.

Razgovaramo u njenom stanu na Dorćolu koji je prepun predmeta iz porodičnih kuća u Prištini i Prizrenu, kodirima, tepisima, stazama, drvenim gostinskim nameštajem u duborezu. Naviru sećanja na Prizren, majčin rodni grad, u koji je odlazila svakog leta.

Razne nacionalnosti, razne nošnje. Tamo sam prvi put videla Fande, Šiptare katolike, koji su živeli u brdu, na obroncima Šar planine. Dolazili su samo sredom kada je pijačni dan i samo bi jedan od njih pričao. Svi ostali su ćutali. Izrazito crnomanjasti ljudi sa šiškama na čelu, kao Indijanci. Bili su vrlo uredni. Nosili su nešto poput škotskog kilta, suknje, i ispod bele pantalone.

Srpkinje na Kosovu nosile su čelenke. Kod Prizrenki, objašnjava, onaj najveći dukat bio je na sredini čela. Prištinke su ga nosile više sa leve, a žene iz Mitrovice na desnoj strani čela. Tako su momci znali koja je devojka odakle. Žene iz Prizrena morale su da znaju da vezu, pevaju i još da paze kako se oblače, hodaju, a najbitnije je bilo, ističe Brankica, da devojka ume da nosi, istakne, ono što ima.

Devojke su u Prizrenu obavezno završavale Domaćinsku školu. Diploma je bila izvezeno platno sa dobro urađenim različitim šivaćim zadacima, od poruba do zakrpa u krug i četvrtastih do opšivanja rupica na košuljama i na jastučnicama.


PRVO SLATKO PIJANSTVO

Prizrenci su polagali i na druge stvari. Posebno na hranu u koju su oni računali i vino.

Jede se polako i ne priča mnogo. Posle ručka, obavezno, sir i grožđe. Ili dinja umesto grožđa. Da bi im se "slegla hrana", kako kažu. Uz ručak domaće vino, isključivo crno. Svi su imali svoje vinograde u okolini, a moj teča je baš bio poznat po dobrom vinu koje je pravio. Kad je otac bio bolestan na plućima, kažu da ga je baš to, prizrensko, vino spaslo. I ja sam kao dete pila širu. Brat i ja smo dobijali po malo novog vina, a jednom sam se baš napila jer sam, da niko ne vidi, uzela još od onoga "slatkog soka" koji su nam davali. Zaista su imali kult hrane i pića. Podrumi su uvek bili puni lešnika, badema, a zemljani ćupovi raznog zrnevlja. Okolo, suše se čajevi. Sir, ovčiji sa Šar-planine, bio je sa mirođijom.

Zvali su je Borkiče, po majčinom imenu. Išla je po komšijskim kućama, molila žene da joj pevaju i nije odbijala slatko kojim bi je obavezno nudile: od šumskih jagoda, malina, lubenica...

Bila sam slobodna tamo. Dođem kod tetke ili ujaka i onda im kažem da bih malo otišla da pevam. Niko nije znao gde odlazim, a moje mesto za pesmu bio je jedan beli kamen na prostoru Dušanovog grada — priča Brankica.

Nije razmišljala o komponovanju. Sve do 1991. godine kada su u Prizrenu popela na Kaljaju, najvišu tačku sa koje se grad vidi kao na dlanu.

Tu je izvor koji se sliva u Bistricu, miriše šuma... Maj mesec. Gledajući tako na grad i prolaznike, odjednom sam dobila viziju kako ceo onaj Prizren koji poznajem nestaje. Kako je sve utihnulo. Tajac. Ta vizija me je zbunila, ali sam jasno osetila da onoga za šta sam tamo vezana više neće biti. Meni je Prizren bio "mantra", to su bili moji oblaci... I onda mi je "izletela", prvo "Gora". "Gora ječi sama, pusta, ostao je samo beli kamen ..." Zatim i jasna vizija još jedne pesme, "Kasaba". Opet je reka Bistrica inspiracija. Jednog dana, devojka u čamcu, izgubljena, plače. Kaljaja je umiva i pokazuje put ka Bogorodici Ljeviškoj.

"Gora" je otišla od nje. Pevaju je crkveni horovi, Merima Njegomir, Usnija Redžepova...

Tu gde sam volela kao mala da stanem i pevam, tada to nisam znala, bila je crka svetog Spasa. Porušena je i prezidana u džamiju. Ali, ostao je taj beli kamen sa koga sam pevala nesvesna te istorijske priče.

Vrativši se u Beograd, zapisala je tekstove dve snažne vizije i komponovala muziku. Htela je da uradi i snimke, ali dalje od demo-snimaka, koje je napravila uz pomoć Mikana Zlatkovića i Vlade Markovića, nije stigla. Ipak, taj demo snimak u čuvenoj "šestici" čuo je, slučajno, Goran Bregović. Odmah je insistirao da stupi u vezu sa Vasilisom.

Za dva minuta smo uspostavili saradnju. Rekao mi je da želi da napravi kolaž od dve pesme, da bude neutralan slog - objašnjava Brankica kako je snimila numeru iz filma "Arizona Drim", koja je bila, dve godine, pesma broj jedan na Radio Parizu.


SAŠIJ MI SUKNJU, PEVAM

Ali, šta se dešavalo u međuvremenu, dok nije napustila Kosovo i otišla u Beograd na Muzičku akademiju?

Prijavljivala sam se sama na dečje festivale. Samo kažem mami: "Sašij mi suknju, pevam." Sa osam godina sam dobila prvu nagradu i buket cveća koji sam razdelila publici. Išla sam prvo u nižu, a onda u srednju muzičku. Prirodno je bilo da nastavim na Akademiji u Beogradu, ali je oko toga išlo šire porodično većanje. Moram da priznam da me je u to vreme i Priština počela da "guši". Ta jedna ulica, jedni te isti ljudi... Htela sam da proširim i životne i muzičke vidike.

U Prištini nije postojao odsek solo pevanja dok se ona nije upisala u srednju muzičku školu.

Kada me je čuo, prvog časa, profesor Radojica Milosavljević, na horskoj probi, obećao je da će otvoriti odsek solo pevanja. I zaista, sledeće godine došao je profesor Ivelja iz Zagreba i tada prvi put počinjem da se bavim tehnikom pevanja. Dogodine profesorka mi je Afrodita Fehmiu, ali me ona, iako sam bila čisti lirski sopran, prebacuje da pevam mecosopran. To me je i pevački i psihički baš namučilo, ali je, igrom slučaja, sve razrešeno kada sam se upisala na Akademiju. Čim sam položila prijemni, otišla sam kod profesora Branka Cvejića da ga pitam za nekog od profesora koji predaje i u srednjoj školi kako bih tamo fakultativno usavršila pevanje.

Profesor je pozvao da iste večeri dođe na Akademiju jer je Eni Garesku trebalo da održi seminar tehnike pevanja pedagozima iz Srbije.

U jednoj pauzi između predavanja, on me prozove, ajde devojčice sad ti. Prepala sam se, nisam mislila da ću pevati. Koji si glas. Mecosporan. Počnem da pevam i, gušim se. Ali kad je krenuo sa skalom na više, već sam bila na svom terenu. Odjednom, profesor zaklopi poklopac klavijature. Ko vam je rekao da ste vi mecosopran. Kažem, moja profesorka. Ko je to, je l' gospođa tu? Bila je tamo — ne bez satisfakcije u glasu priča Vasilisa.

Nakog toga prišlo joj je desetak profesora da ponudi stručnu pomoć, ali je ona otišla kod profesorke Nade Tomanić u "Slavenski" i nakon pet meseci, zbog obima studija, prekinula te kurseve. Na redovnim časovima, međutim, profesori je, iako nisu znali da je to učila, neprestano pitaju: dete, šta tražiš ti na teoriji, zašto nisi na solo pevanju?!

To me je ubedilo da spremim prijemni. Radmila Bakočević je upravo došla na katedru i zainatila se da budem baš njena učenica. Tako je i bilo. Ali, Mladen Jaguš je, zapravo, bio moj "muzički otac". Bila sam fascinirana njime kao pedagogom jer je u meni osvestio ono što sam srcem radila. Zahvaljujući njemu shvatila sam šta mogu i kako to da prenesem iz akademskog na narodnu muziku, koliku mogu da je stilizujem, a da ne izgubi dušu.

Pre Hora JNA i Hora Radio Beograda pevala je u "Kolegijumu muzikumu". Darinka Matić ju je pozvala tamo čim je čula.

Zvali su me "Brankica mama" jer sam bila prva mama u horu. Kad sam Natašu prvi put izvela iz kuće, sa četrdeset dana, došla sam na probu "Kolegijuma". Dara i ostale iz hora prve su je videle.

Vasilisina ćerka Nataša Hadžimanov, za sada, iako i sama lepo peva, iskazuje se samo kao menadžer svog supruga Vasila Hadžimanova i, naravno, svoje majke.


OVACIJE U KANU

Vasilisa smatra da bi konačno trebalo da se budimo uz neku od starih srpskih pesama. Zato je posebno ponosna na emisiju "Jeka" na kojoj su, pored nje, angažovani kolega Cune i maestro na harmonici Ljubiša Pavković, a pod uredničkom palicom Ane Milićević.

Pre tri godine sam bila u Kanu, na poziv muzičara, kompozitora i aranžera Alana Simona koji je čuo moju pesmu "Tašana" sa "Balkanikom" Sanje Ilića. Čekao me je u studiju u Nantu i objasnio da se radi o numerama za kompilaciju na kojoj je bilo svega, od rokenrola i popa do etna. Već je snimio Bili Preston, a Maraja Keri upravo je bila završila svoj deo posla. Potom je došao "Midem", muzički sajam u Kanu, gde je promovisan taj album "Gaja". Nastupila sam, a, uz uži orkestar, pratila me je i Kanska filharmonija. Ovacije. Pojavila sam se sa tradicionalnom kosovskom čelenkom, a sutra su u jednim novinama tekst o događaju naslovili sa: "Srpska Ofra Haza".

Da li je tom prilikom angažovana i u reklamnoj kampanji Pako Rabana?

Ne, to je bilo pre Kana. Numerama "Drim", 1994. i 1996. onom iz filma "Kraljica Margo" moj glas je već bio prepoznat u svetu. Za film "Kraljica Margo" otpevala sam, gledajući filmsku scenu koju je trebalo muzički da pokrijem, jednu rusku melodiju i to na "tariraariiira" način. Brega kaže: super, to je to. Trebalo je da bude još jedna tema u filmu. Ali kad je Pako Raban tražio elemente reklame za svoj miris "ćS", Bregović mu je ponudio taj "džingl" i njemu se dopala minijatura — otkriva Brankica Vasić do sada nepoznate detalje iz svoje karijere.

Interesovalo nas je i zašto je album nazvala "Amanet" i zašto je otpevala i neke makedonske pesme, sarađivala i sa bugarskim muzičarima.

Sve je to muzika juga. Bosanska muzika je bila prisutna u našoj kući kao i makedonska. Skoplje je osamdeset kilometara od Prizrena. Moj otac je obožavao Nikolu Badeva, odlazio do Skoplja kad bi ovaj nastupao u nekom lokalu. Mama kaže da je otud dolazio sav napunjen od ljubavi, emocija, muzike. Volela sam Anku Gijevu, Mančevskog, Sarijevskog... Meni su stvarno moji roditelji ostavili u amanet pesmu, da je prenesem. Ne mogu da pevam ako nemam potrebu da delim. Zato se nikad nisam ni opterećivala takozvanim estradnim uspehom što bi podrazumevalo i mnoge kompromise - kaže.

Priznaje da u šumadijski melos ne zalazi mnogo.

Mogu da otpevam sve, ali ne mogu da prenesem sve. Volim Lepu Lukić, na primer. Postoje neke mirnije pesme koje mogu lepo da otpevam. Jer, ono što ne osećam ne mogu da donesem i ne ulazim u to.

Svoje prve dve autorske kompozicije snimila je uz dozvolu i blagoslov patrijarha Pavla u crkvi Ružici na Kalemegdanu koja je nekada bila isključivo "vojnička crkva".

Nisam znala da je to bila "vojnička crkva". Ona me, nekako, podseća na moje Kosovo. Tu je ikona Bogorodice, za mene, najlepša na svetu. Ružica je oduvek bila "moje mesto". Kao i Kosovo i Metohija.
  
Milorad Pavlović | 2005. | Ilustrovana politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Februar 20, 2016, 12:01:44 am »

*
U GOSTIMA KOD BRANKICE VASIĆ VASILICE, KOJA NEGUJE MUZIKU BALKANA


LJUBOMORNA NA MAĐARE

Naši susedi imaju školu narodnog pevanja i ne beže od onoga što jesu, Irci su od igranja napravili brend, a srpski izvorni zvuk odavno je u zapećku

Još i pre nego što je Brankica Vasić postala Vasilisa i prošle godine snimila album izvornih pesama "Amanet' za PGP RTS njen glas obišao je planetu u pesmi "Dreams", numeri čuvenog Kusturičinog američkog filma "Arizona drim". A ovaj trend se nastavlja prvo u projektu Alana Simona "Gaja", na kome je Brankica učestvovala sa još 300 svetski priznatih muzičara, a onda je popularni di-džej Sem Popet odlučio da se pesma "Oblak", s pomenutog CD-a, nađe na svetski poznatoj kompilaciji "Buda bar". Bilo kako bilo, tek posle 30 godina pevanja i mnogobrojnih koncerata sa Goranom Bregovićem, Sanjom Ilićem i "Balkanikom", ali i Vasilom Hadžimanovim, Vasilisa će 16. aprila u Centru "Sava" održati svoj prvi solistički koncert. Ova umetnica, čiji je glas bez granica obišao meridijane, ugostila je Glas u svojoj kući jedne dorćolske večeri uz priču o muzici, genetici, saradnji sa drugim velikim muzičarima.


BEZ KOMPLEKSA

Iako je školovana pevačica, završila Muzičku akademiju teoretski odsek, pevala u Horu radio Beograda, u "Kolegijumu muzikumu", učila od Mladena Jagušta, tradicionalna pesma joj je kaže izašla iz duše.

U narodnoj pesmi sve je grleno. Čim je narodno ne podrazumeva školu, tako da to opersko pevanje nema mesta u narodnoj pesmi. Na koncertu će sa mnom biti i "Gudači Sv. Đorđa". To me inspiriše da pevam i klasiku. Iako je izvorna muzika moja ljubav iz detinjstva, to je ipak nešto za šta sam se školovala — kaže Brankica.

Narodna pesma je, prema njenim rečima, otišla u zapećak, ali je etnolozi čuvaju toliko da će je pre ugasiti nego sačuvati jer pesma mora da živi.

Uvek sam imala tu priliku da učim sa izvora. Moja baba je iz Vučitrna, roditelji iz Prizrena, pa imaju taj neki vizantijski prizvuk u pevanju. Kod nas u kući se nisu pevale samo pesme sa Kosova, pevale su se pesme iz Šumadije. Prizrenci su jedna posebna škola, ljudi koji su nadprosečno muzikalni. Obavi se slava, otvore se vrata, komšiluk se posećuje, a pridveče svi odlaze na najvišu tačku. Šuklje. I najstariji je dužan da smisli pesmu, a onaj do njega po starini je zadužen da pamti sve šta se pevalo.

To je takozvana prizrenska svetla sirotinja. Gde god da se uđe, ljudi sačekuju goste sa pesmom. Taj potencijal i lirsko pevanje postoje samo tamo. Postojale su žene koje su bile zadužene da prenose mladim devojkama pesme, a moja majka je bila jedna od njih. Šta god da ti tamo nude, oni ti daju najljubavnije, da li je kora hleba, čaša vode ili pesma, bilo šta, oni to pružaju od srca. Punom šakom kao na dlanu — kaže Vasilisa i dodaje da je za nju najvažnije da se ne obruka, da ne postidi svoj narod, svoje roditelje i svoju decu.

Mi, Srbi, stalno se nešto pravdamo... A nepotrebno je. Jednom prilikom, na programu festivala u Bergenu 1996. pored mog imena pisalo je "Balkan". Rekla sam: "Ja ne pevam". Pitali su zašto? Rekla sam da sam iz Srbije i da, ako Mađarici piše da je iz Mađarske, onda će meni pisati da sam iz Srbije. Rekli su mi da to nije popularno. "Onda vam ja ne trebam" rekla sam. "Dajte mi moju kartu, vraćam se za Beograd. Ako ste me zvali, a zna se šta pevam i odakle sam, mora tako i da piše". Neću da pevam pod "lažnom" parolom. Nemam kompleks.

Ipak, svojom muzikom za film Bregović joj je otvorio vrata celog sveta, s njim je obišla pola sveta i pevala pred toliko ljudi da mnoge kolege mogu to samo da požele.


PUBLICI SE DAJE POTPUNO

Bregović i ja smo imali susret od 10 minuta i otišli smo u studio. On je rekao "Hajd da snimimo". Ima savršenu intuiciju, zna, oseća šta je njemu treba od tog nekog prekoputa. I iz prvog smo spojili dve pesme i snimili — ističe pevačica.

Odustala je od napornih turneja sa Bijelim dugmetom i "Orkestrom za svadbe i sahrane".

Trošim se, ne izlazim da bi me ljudi videli. Dajem se potpuno. To je kao striptiz. Otvoriš sebe, dušu. Pustiš ljude sebi, onako kako se njima sviđa. Može da na koncertu bude i po 10.000 ljudi, koliko je i bilo na Breginim koncertima, ali ja pevam samo jednom čoveku koga i ne vidim. Osećam i imam jedno biće, moje, koje širi onu dalju priču i meni je vraća. To što se tamo dogodi - to su zvezde.

Želi da se na jednom mestu nađu svi oni koji čuvaju muzički kod ovih prostora i naprave nešto zajedno.

Volela bih da pozovemo sve ljude koji na planu očuvanja naše muzike nešto rade. I Biljanu Krstić, i braću Teofilović, i Sanju Ilić i "Balkaniku". Da pokušamo nešto, poput Iraca, koji su od svog igranja napravili brend. Užasno sam ljubomorna i na Mađare i na Bugare, koji imaju školu narodnog pevanja i određen odnos prema onome što jesu.


NEPRISTOJNA PONUDA Ni Brankicu Vasić nisu zaobišle nepristojne estradne ponude koje su se odnosile na "otvaranje" usta za druge.
Nudili su mi veliki, ogroman honorar da pevam ženi neke pesme za CD. Ne znam ni ko je ona, ni kako peva. Ali tu vrstu drskosti nisam mogla da podnesem. Da za mnogo para neko očekuje nešto tako. Naravno da sam odbila.

GLAS NA PUTU DO SVETA Posle koncerta sa "Balkanikom" u Užicu dogodilo se da skoknem do Zlatibora na predah. Otišla na neku tezgu da kupim novi CD. Mladić koji prodaje me prepozna i pita da li sam pevala prethodne večeri. Kažem da jesam, a on me zamoli, pošto se razumem u muziku, da mu kažem ko peva njegovu omiljenu pesmu i pusti mi "Dreams" iz "Arizona drima". Nasmejala sam se, a Bane koji je bio sa mnom kaže: "Pa, hajde otpevaj mu". Zapevala sam, a dečko me gledao s nevericom, ne umem ni da opišem koja se sreća videla na njegovom licu. Zvao je sve svoje drugare jer to je njegova omiljena pesma koju ima snimljeno 26 puta za redom i sa kojom se bude i leže. Meni je sve to velika satisfakcija, nije mi važno što me ljude ne znaju, glas je otišao u svet — on ima svoj put jer ja sam pevač pre svega.


O. Stojimirović | 09.04.2006. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Februar 20, 2016, 12:40:37 am »

*

KOSOVSKE PESME SADA PEVAJU ŠIROM EVROPE

Izvođačica tradicionalne muzike Brankica Vasić Vasilisa održaće 15. juna u Zadužbini Ilije M. Kolarca veliki solistički koncert s gostima. Biće to ujedno i promocija najnovijeg albuma "Uspomena". Vasilisa sa ljubavlju neguje etno-zvuk s ovih prostora, njen originalan i stilizovan način pevanja može se prepoznati u filmovima "Arizona Dream" Emira Kusturice (pesma "Dreams"), "Kraljica Margo" Patrika Ljeroa (Gora ječi), "Savior" Predraga Antonijevića ("Zajdi, zajdi"), a sarađivala je i s Goranom Bregovićem i Sanjom Ilićem. O ovom koncertu, tradicionalnoj muzici i njenom značaju Vasilisa govori za naše novine.
 
Koncert se otvara pesmom "Gora ječi" jer je to moja lična karta. Pesmu sam napisala bez sebe, kao da mi je neko nešto šapnuo i to je pesma o mom Kosovu. Onda pevam pesme sa novog albuma "Uspomena", koju sam posvetila mojoj kćerki Nataši. Biće tu i pesme "Lastavice" i "Kraj potoka bistre vode", to su pesme o našim ženama, majkama, babama koje su čekale svoje muškarce... U drugom delu koncerta pevaće se pesme koje sam izvela i na prošlom koncertu i u koje sam se zaljubila, a koje su se samo tad čule i nikad više. Vreme je da ih vratimo. Koncert završava moja unuka Marta Hadžimanov, kćerka moje kćerke Nataše i Vasila Hadžimanova. Pevaće "Marijo, ćerko, Marijo, mamino pile šareno", koju je naučila kao jako mala od moje majke, s kojom je provodila mnogo vremena. Lepo peva melizme. Počinje kao dete, a kad uđe u pesmu, to zvuči kao da peva godinama. Hteli smo time da pokažemo da u naslednicima leži naša budućnost — kaže Brankica na početku razgovora.

Kakav je album koji promovišete?

Ovaj CD ima 11 pesama, dve pesme su otpevane ad hok i snimljene su u Kolarcu. Popeli smo se na scenu da probamo i to je ispalo tako da nije bilo potrebno ništa dirati. Tu su pesme sa Kosova, naravno, iz Makedonije, jedna je iz Sandžaka — "Il' je vedro il' oblačno". To je veoma zahtevna pesma koju koristim i za tehničku vežbu sa svojim pevačima. Kasnije sam otkrila da je Ksenija Cicvarić na isti način govorila o njoj. Imamo i pesme iz Negotinske Krajine, jedna je iz Prokuplja i jedna je prištinska — "Sitna riba", koja će prvi put biti izvedena uživo.

Tradicionalna muzika je širok pojam, kako birate pesme?

Pevam pesme koje me kupe na prvo slušanje, na neke mi je ukazao suprug Dragan Banović, kao na pesmu "Oj, ovčarče". To je makedonska pesma u kojoj sam ja negde videla Koeljovu priču. Pesma govori o pastiru koji sedi na proplanku i dok mu drug Stojan prilazi, on sam sa sobom priča i smeje se. Kad ga onaj pita šta mu je, on kaže da mu je ovca ojagnjila blizance i da mu se žena sprema za porođaj. Na to se nadovezuju pesme "Jano, rosna detelino" i "Aber dojde", tako sam od tri pesme napravila mali splet.

Vaš glas je obišao svet na najpoznatijoj "world music" kompilaciji?

"Oblak se vije" je stara kosovska svadbarska narodna pesama koja je završila na "Buda baru" i ona je otišla daleko. Moje pesme putuju daleko bez mene i meni je to mnogo lepo. Otišle su tamo gde moja noga nikada kročiti neće i mnogo sam srećna zbog toga. Bila sam na raznim mestima i pevala dovoljno da pokažem da naše pesme nisu usko lokalne, one su lepe kao što je lep ovaj narod. Znam da je velika odgovornost pevati tradicionalne narodne pesme, a još veće zadovoljstvo kad one odu i dalje od nas.

Kako ste zavoleli tradicionalnu muziku?

U Prizrenu, gde sam odrasla, u svakoj ulici postojala je žena koja je na sebe uzimala odgovornost da uči mlade devojke pesmi. Obično je to bila ona za koju se verovalo da peva najlepše. Bila sam suviše mala, jedva sam mogla da dohvatim zvekir kada sam zakucala kod bake Donke i rekla da hoću da učim da pevam. Rekla je da dođem određenog dana u određeno vreme kad ona prži kafu. Otvorila mi je vrata žena koja je bila obučena u prizrensku svilu sa ešarpom na glavi i dve šnale od srme. Ona je ispoštovala dete od pet godina i posebno se spremila da drži čas. Sve je bilo podređeno pesmi. Pesma se prima duboko i veoma poštuje.


MUZIKA JE POČETAK I KOREN NARODA
Često govorite da muzika nosi i nešto dublje od emocija...
Tamo odakle sam ja ponela pesme, one se ne prenose samo fizički, sluhom i interpretacijom, one su dublje, nose emociju, nose suštinu, daju informaciju o tome ko smo, ko smo bili i ko ćemo biti. Da bismo bili svoji na svome, moramo poštovati tradiciju. Ma ko želi bilo šta od muzike, mora da joj se pokloni, a za početak svakog ozbiljnog bavljenja muzikom, mora da se dotakne naša tradicionalna muzika jer ona je početak i koren ovog naroda. Svi veliki muzičari su se bavili tradicijom i onda je to pun krug, pa to je dokazao i sam Mokranjac!


pres sr | 09.06.2014.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: