Snežana Spasić (1969)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Snežana Spasić (1969)  (Pročitano 8714 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 03, 2011, 05:05:27 pm »

*




SNEŽANA SPASIĆ

Snežana Spasić (1969.), izvođač tradicionalne muzike, rođena je u Pirotu. Od 1989. godine živi u Nišu.

Posle desetogodišnjeg iskustva člana i soliste Akademskog hora Univerziteta u Nišu, samostalno započinje istraživanje i pevanje tradicionalnih pesama sa prostora Balkana. Pored interesovanja za duhovnu i svetovnu muziku, nastupala je i sa džez i pop sastavima. U toku višegodišnjeg istraživanja i pevanja, došla je do svog autentičnog muzičkog izraza koji se razlikuje od tradicionalnog shvatanja narodne muzike. Pored brojnih solo nastupa u Srbiji, nastupala je u inostranstvu, u Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj. Radila je sa Sanjom Ilićem i "Balkanikom", Ratkom i Radišom Teofilović, grupom "Hazari" i drugima. Kao vokalni solista učestvovala je u realizaciji diska sa muzikom iz filma "Zona Zamfirova" (2002). Snima za nacionalni radio i TV program od 1997. godine.

Niška etno postava "NAISSU predvođena vokalom Snežane Spasić na karakterističan način — istovremeno originalan ali veoma veran tradiciji — prezentuje muzičko nasleđe juga i istoka Srbije.

"NAISSU čine vokal — Snežana Spasić, violončelo, tarabuka i daire — Vladimir Kovačević, violina i vokal — Slobodan Jeftić, oboa, makedonska tambura, blok flauta, frule goč, vokal-Marjan Radevski, kaval, brač, tambura prim, gajde vokal-Aleksandar Vasov i glumac, koji kazuje narodne pesme i predanja — Aleksandar Marinković. Svi ljudi okupljeni u grupi NAISSA su profesionalni umetnici koji žive i stvaraju u Nišu i bez obzira na poteškoće i marginalizaciju ponisavlja u srpskoj kulturi, uvereni su da je Niš kulturni i umetnički pokretač Srbije."
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 03, 2011, 05:05:53 pm »

*

SNEŽANA SPASIĆ — DISKOGRAFIJA



ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Februar 03, 2011, 05:06:12 pm »

*
SNEŽANA SPASIĆ


NANE
(muzika iz filma "Zona Zamfirova")

Sve me boli nane
Pusta da sam nane
Zulum mi napravi
Drago moje

Imam si badem oči
Njega da gledam
Imam šećer usne
Njega da ljubim

Ću ti umrem nane

Za njega mi milo
Pusta da sam, milo
Zulum mi napraji
Pile moje

Imam si badem oči
Samo za plakanje
Imam si šećer usne
Samo za ćutanje

Ću ti umrem nane



SEDENĆA

Sedenća se klade,
Mama me ne pušta:
"Sedi, sedi čere,
Sedi, te večere."
"Neću, neću, nane,
Mojto libe došlo.
Mojto libe došlo,
Kod ognjište stoji.
Kod ognjište stoji,
S' krivak se potprelo.
Uspa mama tatu,
Odo' na sedenću.






YouTube: Snežana Spasić — Nane
YouTube: Snežana Spasić — Sedenća
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Februar 03, 2011, 05:06:39 pm »

*
Snežana Spasić među najboljim izvođačima tradicionalne muzike na Balkanu


"BELA VILA" SA NIŠAVE

Uskoro na CD-u petnaest pesama sa Stare planine, Homolja, Podrinja, Kosova, Makedonije, Bugarske

Uz Svetlanu Stević-Vukosavljević, Pavla Aksentijevića i braću Teofilović, Nišlijka Snežana Spasić spada svakako u najveće srpske pevačke bisere i među najbolje izvođače tradicionalne muzike sa Balkana.

Do jeseni bi trebalo da izađe njen prvi CD "Bela vila", sa petnaestak brižljivo odabranih "pesama sa granice", sa Stare planine, iz Podrinja, Makedonije, Bugarske, sa Kosova, iz Homolja i jugoistočne Srbije.

Za probrane muzičke sladokusce "Bela vila" će biti narezana u samo hiljadu primeraka. TV Pirot je inače snimila dokumentarni film o Snežani Spasić, koji se, takođe, zvao "Bela vila" i koji je svrstan među trideset najboljih dokumentarnih ostvarenja na festivalu u Košicama pre par godina.

Snežanin dobar glas se već daleko čuo i pročuo van granica naše zemlje na brojnim festivalima tradicionalne i etno muzike.

Od majke Banjalučanke sam nasledila dobar glas, a od oca Piroćanca smisao za tradicionalno. Kažu mi da sam prvi put ozbiljnije "propevala" pred publikom kao dvoipogodišnja klinka kada sam proglašena za "Prvi glas Petrovca na moru". Diplomirala sam prava, ali se profesionalno bavim muzikom od početka 90-ih. Nije dovoljno da se dobra muzička tradicija nasledi, već i da se glas neguje upornim i odgovornim radom. Glas sam shvatila kao Božiji dar, a ne talenat i želim da ga svim srcem darujem muzici koju volim, priča Snežana.

Ne smeta joj što živi u Nišu, jer dobar glas se daleko čuje, pa joj iz Beograda i drugih krajeva stižu neprekidno pozivi za nastupe, najčešće u biranim i svečanim prilikama i povodima.

Pevala sam jedno vreme pop, rok i džez, ali mi nikada nije palo na pamet da komercijalizujem glas i obogatim se. Ne želim da budem zvezda, već da budem apsolutno i odgovorno predata notama, objašnjava Snežana.

Naglašava da peva bez muzičke pratnje, za šta postoji i izraz "atappella" i da se radi o muzici virtuelne, pomalo mistične tradicije koja nije vezana za određene države ili narode. Snežana je učestvovala u zapaženom muzičkom projektu "Balkanika" Sanje Ilića, a na CD-u sa muzikom iz filma "Zona" ima jednu pesmu "Nanu". A samo "Nane" nije bilo ni na piratskom izdanju CD-a sa muzikom iz "Zone".

Baveći se izvornom muzikom prosto nemam vremena da razmišljam o turbo-folku. Ali on je ipak iz nekog razloga tu među nama i zbog nečega je i popularan. Borim se za popularizaciju muzike koju pevam. Nisam pesimista u toj misiji, jer imam dara, iako nemam toliko para, koliko ih imaju novokomponovane "zvezde padalice".


Tekst: M. Doderović | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Februar 03, 2011, 05:06:59 pm »

*

DUH PROŠLOG I SADAŠNJEG — BISER U NARODU

Odabrana za muziku, bela vila — Snežana Spasić

Jedino negovanje tradicije održava i uspeva da očuva izvornu vezu čoveka i čoveka. Tradicija nije prosto samo glas prošlosti, nije samo istorijsko svedočanstvo koje ima za svrhu da postane kriterijum sadašnjosti, ona označava sposobnost poučavanja, potetas magisterii, sposobnost svedočenja istine. Tradicija je delo ljudskih radnji koje se u vremenu kreativno dopunjavaju i na taj način razvijaju i traju kroz generacije.

Negovanje kulturne bastine se ostvaruje na najrazličitije načine kroz stvaralštvo. Najlepši tradicionalni milje se tka kada se prepliću međusobno usmeno predanje, običaji, pisana reč, film i muzika. To sazvučje starog i novog, tradicionalnog i modernog u svakom od nas dotakne ono iskonsko istinito sa čim smo rođeni.

Tradicionalnu muziku ne dozivljavamo kao muziku koja sama sebi za cilj ima da prezivi i nadzivi kasnije nastale muzicke pravce. Muzika o kojoj govorimo duboko je ukorenjena u nase zivote, nase nasledje. Muzicki motivi sa kojima se srecemo opisuju prirodu, ljubav, porodicne odnose, ljubav prema rodnom mestu, trenutke radosti i trenutke tuge. Tradicionalna pesma u svom izvornom obliku najspontanije oslikava lice jednog naroda, najbrze nam prenese duh proslih vremena i onih koji su ziveli u njima. Pevanje je bilo deo svakodnevnice, jer pevalo se uz rad, pevalo se u veselju, pevalo se kad je bio tesko. Ta muzika dakle nije nametnuta, vec tu stvorena, rodjena iz duse naroda.

Taj neopipljiv trajni zapis jednog naroda kuca u svakom potomku i ovaplocuje se na ralicite nacine kroz vreme, kroz dela svakog pojedinca. Bez obzira na muzicki afinitet svakoga od nas istinski vredni notni zapisi kada se donesu do srca glasom Snezane Spasic, koji zubori kao potok planinski, budi u nama usnula osecanja. Kao vokalni solista ucestvovla je u realizaciji muzike koja cini potku filmu "Zona Zamfirova". I sve se sklopilo u jedan Nislijski pazl, i Sremac, i Zone i Spasiceva. Njeno desetogodisnje iskustvo clana i soliste Akademskog hora Univerziteta u Nisu odvelo je da zapocne samostalno istrazivanje tradicionalnih pesama sa prostora Balkana. Pored interesovanja za duhovnu i svetovnu muziku, nastupala je i sa dzez i pop sastavima. Pored brojnih solo nastupa u Srbiji radila je sa Sanjom Ilicem i "Balkanikom", Ratkom i Radisom Teofilovic, grupom "Hazari", nastupala je u inostranstvu.

Danas Snezana Spasic nastupa kao clan grupe "Naisa" ciji je i osnivac. Najcesce peva bez muzicke pratnje za sta postoji i izraz "atappella" radi se o muzici virtuelne pomalo misticne tradicije koja nije vezana za odredjene drzave ili narode. Svi ljudi okupljeni u grupi Naissa su profesionalni umetnici koji zive i stvaraju u Nisu, brizljivo biraju pesme koje ce doneti u novom ruhu, a u sam program koji izvode je umetnickog ali i edukativnog karaktera, jer sadrzi pored umetnickih numera (retko izvodjenih narodnih pesama) i narodnih predanja, objasnjenja i verovanja za odredjene narodne pesme i osobenosti mesta iz kojih poticu. Najcesce izbor pada na "pesme sa granice", Stare planine, iz Podrinja, Makedonije, Bugarske, sa Kosova, iz Homolja i jugoistocne Srbije.

U toku visegodisnjeg bavljenja muzikom dosla je do svog autenticnog izraza i kad pusti glas lako nas "prizove" na izvor srca. U svojoj interpretaciji pesama jugoistocne Srbije ona je istovremeno i bliska tradiciji ovog podneblja a i originalna i jedinstvena. Emotivni naboj ljubavlju ophrvanog devojackog srca provejava kroz svaki ispevanu rec, pa i vase tiho pevanje sentimentalne pesme doprinece zajednickoj ideji afirmacije i popularizacije tradicionalne muzike. Zelim da verujem da ce lepota spasiti svet, lepota devojka kao sto je Snezana Spasic sa svojim vilinskim glasom ga sigurno cini boljim.


Deo teksta preuzet sa: inter-caffe
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: