sledeća tema »

[Angelina]

*




VERA IVKOVIĆ

"Vera Ivković rođena je 16. januara 1949. godine u Lazarevcu. Pripada mlađoj generaciji naših interpretatora, tom talasu nove pesme koja godinama već dominira u našem folkloru.

Pesmom je počela da se bavi 1966. godine, položila je audiciju u Radio-Beogradu, ali onda o nekoj karijeri nije ozbiljno razmišljala. Nekoliko duetskih ploča sa Danilom Živkovićem skrenule su pažnju muzičkih producenata, pa je Vera počela i samostalno da snima. Prvi uspeh postigla je s pesmom "Muž mi pije, 'al se krije", koja je na ploči dostigla i zlatan tiraž. Slede "I bez tebe sunce sija", "Suza na pismu", "Joj, svi su takvi", "Poslednji dan, poslednja noć" i "Vesela sam lepa žena", rumunska narodna pesma, raspevana i dinamična, u kojoj najviše dolazi do izražaja Verini pravi kvaliteti — lepa boja glasa, nijansiranje, lako pevanje. Tu naizgled laku pesmu nije ni najmanje lako pevati na pravi način, a Vera Ivković je to uspela.

Posle četrnaest snimljenih ploča, bezbrojnih koncerata i nekoliko festivala, sazrela je u pevača, koji je sam sebi prokrčio put do reda najistaknutijih interpretatora.

Na Beogradskom saboru 1973. godine bila je veoma zapažena njena interpretacija pesme "Lejla", koja je ubrzo postala hit, a i danas je rado slušana. Iste godine pevala je i na večeri izvornih pesama u duetu sa Acom Trandafilovićem jedan stari vojvođanski zapis "A što mene moja nana kara, što ja ljubim lolu sirotana".

Veri se dopao vojvođanski melos, shvatila je da joj, kako se to obično kaže, leži, pa je počela da traga, da uči i sluša "prečanske pesme". Tako se u jednoj televizijskoj emisiji predstavila u sasvim novom pevačkom svetlu i prijatno iznenadila kao interpretator popularne melodije "Širok Dunav, ravan Srem".

To je bila njena druga audicija koju je uspešno prošla, pa je svoj repertoar postepeno proširila drugim vojvođanskim pesmama, već pomalo i zaboravljenim. Na koncertima "testirala" je publiku, pevajući baš te divne pesme kada je dobila podršku i ohrabrujuće aplauze, Vera Ivković je postala sigurna da je tu blizu onoga onoga za čim je tragala..."

[Postavljeno 2008.]

Deo teksta preuzet sa albuma Čim rujna zora zarudi | RTB LP 1362 | 01.06.1975.
Fotografija Vere Ivković preuzeta sa singl omota "Ko li od nas dvoje greši"

[Angelina]

**

VERA IVKOVIĆ — DISKOGRAFIJA

Fotografija Vere Ivković preuzeta sa albuma "Čim rujna zora zarudi" | RTB LP 1362 | 01.06.1975.

[Angelina]

*

VERA IVKOVIĆ UMRLA OD TUGE ZA ĆERKOM!

Pevačica nije mogla da preboli smrt svoje mezimice. Odlazak supruga samo je pojačao tugu. Ubrzo je i sama teško obolela

Život je nije mazio!

Vera Ivković je preminula u domu za stara lica u Rumi u 63. godini života.
 
Bila je miljenica ljubitelja dobre narodne pesme, ali ne i sudbine.

Oni koji su je poznavali kažu da nije mogla da preboli gubitak ćerke Maje, koja je od neizlečive bolesti umrla u 27. godini. Smrt supruga bila je samo kap u prepunoj čaši. Ubrzo se i sama razbolela.

Vera je 2006. godine doživela moždani udar, da bi već 2007. bila smeštena u gerontološki centar "Srem" u Rumi.

Njen sin Vlada Živković rekao je 2008. za nedeljnik Puls da se njegova majka mnogo mučila.

— Teško se borila s bolešću moje sestre Maje. To ju je koštalo zdravlja. Maja je rano obolela, u 15. godini, bolest je bila neizlečiva i umrla je u dvadeset sedmoj. Mama i tata su sve učinili da joj pomognu. Pomoć su tražili svuda. Nažalost, nije joj bilo spasa.

Majina smrt je pokosila majku, a ubrzo je umro i otac — rekao je tada Verin sin, koji se o majci najviše brinuo otkad je obolela.

U Centru za stara lica prihvatili su je kao člana porodice. Njena prijateljica i koleginica Anđelka Govedarević ispričala je za Puls pre četiri godine da je Vera uvek volela da se smeje, ali da nije mogla da podnese da njene ćerke nema.

— Ona je ranije imala taj divni osmeh, toliko je volela da se smeje. Stalno smo jedna drugu zasmejavale. Jednom smo se i pred Titom usred pesme tako zasmejale. I sada pokušavam da iz nje izvučem osmeh. Uspem, nakratko, ali onda se ponovo povuče u sebe, krenu joj suze i samo doziva Maju — ispričala je tada Anđelka.

Srce ove velike pevačice, koju će publika pamtiti po hitovima "Šuška se, šuška" i "Šta će mi šalvare", nije moglo da izdrži tugu koja ga je pritiskala. Preminula je u ponedeljak, a datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.— Kurir

[Angelina]

*





VERA IVKOVIĆ
Lazarevac, 16.01.1949 — Ruma, 10.03.2012


"Vera je bila i ostala simbol jednog vremena, a njen zvonki i predivan glas još dugo će ostati u sećanju onih koji su joj se divili i poštovali".

"Nikada nije bila zvezda, ali lepota njenog glasa, melodijska šarolikost u interpretaciji doprineli su da je publika voli, a njene pesme i danas žive kao svedoci jednog vremena".



MILICA JE ĆILIM TKALA

Milica je ćilim tkala
nad ćilimom uzdisala
sedam boja, zlatne žice
kao grlo u Milice

Oj, oj ćilime moj...

Nije mogla pogoditi
kome će ga pokloniti
drugome ga ona tkala
dok te nije upoznala

Sad na njemu zlatom veze
tvoje ime i dve breze
još košutu i jelena
kao što je ljubav njena


Vera Ivković je uvek dugo, pažljivo i brižljivo
odabirala pesme kojim će se predstaviti slušaocima.




Fotografija Vere Ivković preuzeta sa singl omota "Tako mogu samo ja"

[Angelina]

*
OTIŠLA U LEGENDU


ODLAZAK PEVAČICE VERE IVKOVIĆ

Domaća muzička scena ostala je bez još jedne legende — pevačica narodne muzike Vera Ivković (63). Preminula je u subotu, posle duge i teške bolesti, u Gerontološkom centru u Rumi, gde je provela poslednje godine života. Karijeru je započela 1966. godine snimajući duetske ploče sa suprugom Danilom Živkovićem, kompozitorom i aranžerom, a zatim i solo albume od kojih su mnogi dostigli zlatne tiraže. Publika će je pamtiti po anđeoskom glasu, vedrini, toplom osmehu i nezaboravnim hitovima "Šuška se, šuška", "Šta će mi šalvare" ili "Vragolastu rodila me nana".

Mada je tokom karijere osetila svu lepotu posla kojim se bavila, spoznala je i koliko život ume da bude surov i nepredvidiv. Suprug Danilo umro je 2002, a četiri godine kasnije i njihova ćerka Maja. Vera je imala nekoliko moždanih udara, a od 2006. bila je vezana za invalidska kolica. Živela je daleko od očiju javnosti, okovana bolom i zaboravljena od mnogih. U najtežim trenucima, osim sina Vlade i snaje, uz nju su bile koleginice Anđelka Govedarević i Gordana Stojičević, sa kojima je pevala u "Đerdanu".

Poslednji album snimila je sredinom devedesetih, na nagovor porodice, jer nije želela da peva kada joj se ćerka razbolela. Kalila se u ansamblu "Đerdan", a na jednom njihovom nastupu upoznala je Danila koji je tragao za talentovanim pevačima, ne slutivši da će im se životni i profesionalni putevi ukrstiti.

Vera Ivković sahranjena je u utorak na beogradskom groblju Lešće. Večernje novosti

[Angelina]

*

ZABORAVLJENA PRE VREMENA


...Karijeru je započela u ansamblu "Đerdan", a na jednom njihovom nastupu upoznala je kompozitora i aranžera Danila Živkovića, koji je tragao za talentovanim pevačima, ne slutivši da će im se životni i profesionalni putevi ukrstiti.

...Publika će je pamtiti, ali ju je javnost, nažalost, davno zaboravila. I mnoge njene kolege koje se više nisu bavile pevanjem, država je zaboravila. I ne samo njih kao pojedince, već i ono što su svojim radom učinili za našu muziku. Pojelo ih je vreme devedesetih, turbo-folka i instant zvezda koje su novinske stupce punili nameštenim skandalima, a ne svojim glasom.


ZASLUŽILA JE DA BUDE UPAMĆENA
 
— Imala je nesrećnu porodičnu priču i to je doprinelo njenom stanju. Zaslužila je da bude upamćena, bila je jedna od najboljih ženskih vokala svih vremena. Vera je, nažalost, zaboravljena od stane naše javnosti, ali zato strane zvezde imaju prostora u našim medijima naširoko. To je naš nacionalni sindrom, da tuđe poštujemo više nego svoje.
Gordana Stojičević
 
SMRT ĆERKE JE DOTUKLA
 
— Verina životna priča je tužna. Vera je od momenta ćerkine smrti prestala da postoji. Morala je da bude po bolnicama, a samim tim se udaljila i od svoje rodbine i prijatelja. Veoma sam je cenila, ona je bila žena posebnih vokalnih sposobnosti. Nažalost, nije samo ona zaboravljena. Tu su i Vasilija Radojičić, Nada Mamula, Staniša Stošić, Milan Babić, Milan Bogdanović… Svi oni su skoro neprimetno otišli, a decenijama su uveseljavali ovaj narod. Očigledno je narodni pevač nepriznata profesija kod nas.
Izvorinka Milošević

NISMO TIKVA BEZ KORENA
 
— Znao sam da je dugo bolovala. Tokom čitave njene karijere nastupali smo zajedno, družio sam se sa njenim pokojnim mužem. Imala je neobično težak život, tu golgotu retko ko je prošao kada je naša branša u pitanju. Jeste Vera, kao i mnogi naši pevači zaboravljena, ali to je karakteristika naše nacije — tuđe je cenjenije nego naše. O našim pevačima kada okončaju život jako malo se zna, dok se o Vitni Hjuston, Ejmi Vajnhaus zna sve… Strašno! Pa nismo mi tikva bez korena. Ostavili smo trag kada je muzika u pitanju, i ne samo muzika. U Beogradu možete čuti muziku iz raznih krajeva sveta, kao i njihove pevače, dok nastupe naših muzičara nisam čuo ni u Harlemu, ni u Amsterdamu…
Cune Gojković

Ekipa "Pravde" Pravda