Zvučni zapisi u fondu Narodne biblioteke Srbije
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Glasovi iz davnina « Zvučni zapisi u fondu Narodne biblioteke Srbije
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Zvučni zapisi u fondu Narodne biblioteke Srbije  (Pročitano 1417 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4443



Pogledaj profil
« poslato: April 12, 2011, 01:10:57 pm »

*
                                                                                                                                                          UDK 027.54:681.84(497.11)
ZVUČNI ZAPIS U FONDU NARODNE BIBLIOTEKE SRBIJE


Nemam nikakvih predubedjenja. Volim bilo koji zvuk.
Srecan sam kada imam neogranicenu mogucnost izbora.
Da biste to imali, potrebno je sve,
od jednostavnog akustickog zvuka do elektronike.
(Vengelis)


Potreba da se i zvuk sacuva kao trajni dokument i samim tim prevazidje prolaznost usmenog i prakticnog predanja, pretocila se u ideju o neophodnosti stvaranja zvucnog zapisa.

Od prvog snimljenog zvuka, do savremene mehanicki automatizovane elektronske aboratorije i studija za proizvodnju zvucnih zapisa, odvija se zanimljiva prica, u kojoj zvuk nestaje, kao da tone u neispitane zvucne dubine, da bi ponovo izronio, uzviseniji i obogaceniji znacenjima i porukama. Te poruke mogu biti svojevrsni dokument minule epohe, ali i dokaz originalnog stvaralastva savremenog trenutka. Kao "zvucna" hronika drustvenih i kulturnih zbivanja, zvucni zapisi na odredjeni nacin cuvaju atmosferu jednog vremena.

Prikazati preko ovih zapisa knjizevnost, jezik, muziku, arhivsku gradju, istoriju, govore elikana i sl., jednog naroda ili jedne epohe - istorijski je dokument. To je trajni zapis, vredan paznje, koji, kao izvor saznanja ili umetnickog dozivljaja, predstavqa svedocanstvo o stvaralastvu i interpretaciji, kome  cemo se u buducnosti rado vracati, da bi ponovo uzivali, ozivljavali uspomene, vrednosti i istoriju.

Zvucni zapisi govornog i muzickog sadrzaja ne predstavljaju konkurenciju pisanoj reci ili "zivoj" muzici, vec potpomazu i popularisu njihove sadrzaje, bilo kao samostalni dokumenti, bilo kao ilustracije pisane reci.

Kao sredstvo kulturnog, idejnog i vaspitnog delovanja na publiku, zvucni zapisi su posebno znacajno metodolosko sredstvo u savremenom obrazovawu, buduci da povecavaju pristupacnost i razumljivost misli, pojacavaju paznju i olaksavaju usvajanje odredjenog sadrzaja, a u zivotu profesionalnih muzicara, ili, na primer, dramskih umetnika, omogucavaju brojnost preslusavanja i korigovawa sopstvene interpretacije.

Zvucni zapis ima znacajnu ulogu i na polju etnomuzikologije — naucne discipline koja ima zadatak da proucava izvornu narodnu muziku, njeno poreklo i razvoj. Izvorna narodna muzika ili folklorna muzika je produkt muzicke tradicije. To je anonimno narodno stvaralastvo, koje se razvijalo vekovnim usmenim predavanjem sa pokolenja na pokolenje. Da bi je sacuvali od zaborava i proucavali njene specificne osobenosti u razlicitim sredinama, strucnjaci su, pisanim, ali posebno zvucnim zapisima sa terena, prikupljali i na taj nacin i sacuvali ovu gradju.

Zahvaljujuci angazovawu nasih muzikologa i njihovom terenskom radu, formirane su fonografske zbirke jugoslovenskih izvornih narodnih melodija, koje se nalaze u Etnografskom muzeju Beograda, pri Fakultetu muzicke umetnosti u Beogradu i Muzikoloskom i Etnografskom institutu SANU. Fonoteka Narodne biblioteke Srbije poseduje takodje jedan odredjeni broj ovih zapisa.

U vreme nemog filma zvucni zapis, najcesce sa muzickog sadrzaja, pustan je preko gramofona da prvenstveno umanji neprirodnost neme slike, ali i da umanji sum projekcionih aparata. Kasnije, u doba nastajanja tonfilma, zvucni zapis je postao sastavni deo filma i spojio se sa njim u vizuelno-zvucnu umetnost.

Danas je "filmska muzika" (pomenuti zvucni zapis na filmskoj traci) specificno izrazajno sredstvo prilagodjeno dramskoj radnji, jer prati ili naglasava sadrzinu filma, i daje poseban doprinos njegovoj umetnickoj vrednosti.

Zvucni zapis moze imati i ulogu zvucnog efekta. To su snimljeni najcesce razni sumovi, (skripa, treska, pisak), prirodne nepogode (grmljavina, fijuk vetra, pljusak kise), cvrkut ptica, zatim topot konja, zvuk automobila, zeleznice, aviona i dr., koji se koriste da pomoc u tonskih montaza dopune, ili ucine ubedljivijim najcesce radio-dramu ili slicne radio emisije literarnog sadrzaja.

Zvucni zapisi mogu biti zabelezeni kako na tradicionalno koriscenim nosacima zvuka — gramofonskoj ploci, kompakt disku, magnetofonskoj traci, zvucnoj kaseti tako i na CD rom-u, racunarskom disku, filmskoj i video traci. Zvucni zapis u obliku muzicke kompozicije moze biti jos zabelezen, to jest komponovan i iskljucivo vezan za softver odredjene kompjuterske opreme, za odredjeni elektronsko-kompjuterski medij (kompjuterska muzika), posto sa punim smislom jedino u njemu egzistira kao digitalni zapis.

*

Do Drugog svetskog rata u nasoj zemlji nije postojala produkcija gramofonskih ploca, tako da su one snimane u poznatim stranim diskografskim kucama, kao sto su: His Master’s voice, Odeon, Edison Bell i dr. Prve posleratne gramofonske ploce najcesce su snimane u Pragu u fabrici Ultraphon. Konacno, 1956. godine u Jugoslaviji se otvaraju producentske kuce za snimanje i presnimavawe gramofonskih ploca, kasnije i zvucnih kaseta, a u novije vreme kompakt diskova i CD rom-ova.

Fonoteka Narodne biblioteke Srbije osnovana je 1967. godine. Svoj fond formira uobicajenim vidom nabavke, davno utvrdjenim u nacionalnim bibliotekama (obavezni primerak, kupovina, poklon, razmena), a sa preko 35.000 zvucnih zapisa govornog i muzickog sadrzaja ima neprocenjivu dokumentarnu vrednost, posebno za nasu nacionalnu muzicku kulturu i muzikoloska istrazivanja.

Govorni snimci sadrze: govore, intervjue, razna kazivawa, literarne tekstove, skolska predavawa, kurseve stranih jezika i sl.

Tu se mogu naci govori vladara (Aleksandra I Karadjordjevica, Petra II Karadjordjevica itd.), drzavnika (dr Milana Stojadinovica, Dragise Cvetkovica, Ante Pavelica), zabelezeni glasovi Milana Nedica ili Draze Mihailovica sa sudjenja 1946. godine, govor Ive Andrica u Stokholmu prilikom dobijanja Nobelove nagrade, crkvenih velikodostojnika patrijarha Gavrila Dozica, Germana itd., zatim radiofonska izdanja u obliku intervjua nasih poznatih licnosti iz kulturnog i javnog zivota — nauke, politike, umetnosti, knjizevnosti itd. (Ive Andrica, Desanke Maksimovic, Branka Copica, Slobodana Selenica, Matije Beckovica, Milorada Pavica, Aleksandra Deroka, Vase  Cubrilovica, Radovana Samardzica i mnogih drugih), kazivanja pojedinaca o raznim dogadjajima i sudbinama (kao npr. starih ratnika sa Solunskog fronta), gde istorija progovara ubedljivo, cak potresno i dramaticno. Tu su i tonske freske srpskih manastira (Hilandara, Zice, Studenice), pristupne besede u SANU nasih poznatih akademika, kao i znacajni tekstovi poznatih knjizevnika koje interpretiraju sami, ili to umesto njih cine dramski umetnici; sadrzaji odredjenih skolskih predmeta koji sluze kao pomocna ucila, kao i razlicite metode u pristupu ucenju stranih jezika.

Muzicki snimci, raskosni u raznolikosti svojih sadrzaja, predstavljaju dela iz skoro svih epoha naseg i stranog muzickog stvaralastva, obuhvatajuci sve muzicke zanrove, tradicionalne muzicke forme, ali i muziku novog zvuka, kao i razne muzicke manifestacije, a sve to u interpretaciji raznih umetnika i najboljih izvodjackih snaga iz celoga sveta.

*

Ako zavirimo i u arhivske sadrzaje nase fonoteke otkricemo zbirku od oko 250 starih zvucnih zapisa snimqenih do 40-ih godina proslog veka, u staroj tehnici na 78 obrtaja. I ako ovaj broj nije tako impozantan, njihov broj i u svetskim fonotekama nije mnogo veci. Narodna biblioteka Srbije ovu zbirku obogacuje povremenim otkupom i poklonom, najcecse iz privatnih zbirki. Po svom sadrzaju to su uglavnom snimci nasih vrhunskih majstora glume, operskih umetnika i pevaca narodnih pesama, gde izdvajamo glasovne zapise Dobrice Milutinovica, Ilije Stanojevica Cice, Zanke Stokic, Teodore Arsenovic, Zivojina Tomica, Olge Ilic, Mijata Mijatovica, Sofke Nikolic i dr.), kao i snimci raznih kompozicija nasih poznatih kompozitora koji su svojim stvaralastvom zauzeli odredjeno mesto u srpskoj muzici: Isidora Bajca, Stanislava Binickog, Stevana Hristica, Petra Kostica, Stevana Mokranjca, Josifa Marinkovica i drugih.

Da bi odgovorno otkrili i kvalitetno prezentovali sadrzaje zvucnih zapisa Narodne biblioteke Srbije, neophodna je bibliografska obrada i sadrzinska klasifikacija ove gradje.

Bibliografski opis se izradjuje u skladu sa Medjnarodnim standardnim bibliografskim opisom za neknjiznu gradju ISBD (NBM)1), koji odredjuje propise za opis i identifikaciju ove gradje, utvrdjuje redosled podataka u opisu, uz poseban sistem interpunkcije.

Sadrzinska klasifikacija zvucnih zapisa se radi prema pravilima za predmetnu 2) i UDK klasifikaciju 3).

Alfabetski lisni katalog zvucnih zapisa je izdvojen iz opsteg alfabetskog kataloga uz doslednu primenu uputno-informativnog sistema. U novije vreme podaci o ovoj gradji se unose u bazu podataka i pretrazuju preko elektronskog kataloga Narodne biblioteke Srbije 4).



Napomene

1) ISBD (NBM). Medjnarodni standardni bibliografski opis neknjizne gradje. Zagreb: Hrvatsko bibliotekarsko drustvo, 1981.
2) Ljiljana Brkovic. Predmetna klasifikacija. Predmetni katalog. Beograd: NBS, 1994.
Ljiljana Kovacevic, mr Sofija Jovanovic. Pravila za definisanje predmetnog sadrzaja dokumenata. Beograd: NBS, 1991.
3) Mr Slobodanka Todorovic. Strucna klasifikacija po sistemu UDK u lisnom i elektronskom katalogu. (U stampi).
4) Uputstvo za unos bibliografskih podataka za neknjiznu gradju u formatu UNIMARC (COMARC): Zvucni zapisi str. 31—36, u Prirucnik za UNIMARC. Priredila Mirna Willer. Zagreb:
Nacionalna sveucilisna biblioteka, 1989.


Rezime

Fonoteka Narodne biblioteke Srbije osnovana je 1967. godine, i sa preko 35.000 zvucnih zapisa govornog i muzickog sadrzaja ima neprocenjivu dokumentarnu vrednost, posebno za nasu nacionalnu muzicku kulturu. Govorni snimci sadrze: govore, intervjue, razna kazivanja, literarne tekstove, skolska predavanja, kurseve stranih jezika i sl. Muzicki snimci, raskosni u raznolikosti svojih sadrzaja, dostojno predstavljaju nase i strano muzicko stvaralastvo. Od arhivskih sadrzaja fonoteka poseduje stare zvucne zapise snimljene do 40-ih godina proslog veka. Da bi prezentovali sadrzaje zvucnih zapisa Narodne biblioteke Srbije neophodna je autorska obrada, koja se popisuje po Medjunarodnom standardnom bibliografskom opisu za neknjiznu gradju ISBD(NBM), i sadrzinska klasifikacija.
Zvucni zapisi se pretrazuju preko alfabetskog lisnog kataloga, a u novije vreme preko elektronskog kataloga Narodne biblioteke Srbije.


Vera Milić
Beograd, Narodna biblioteka Srbije
http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/1450-8915/2000/1450-89150001143M.pdf
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: