Život i priključenija Srba U Rumuniji
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « ŽIVOT I MUZIKA JEDNOG VREMENA « Srbi u regionu: život i muzika jednog vremena  « Život i priključenija Srba U Rumuniji
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Život i priključenija Srba U Rumuniji  (Pročitano 7205 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4674



Pogledaj profil
« poslato: April 12, 2011, 12:14:27 pm »

*

ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA SRBA U RUMUNIJI

Četrnaesta evropska smotra srpskog folklora u Temišvaru bila je prilika da ponešto saznamo i o životu Srba u susednoj zemlji


     

Kolo na temišvarskom Trgu slobode (Foto T. Bojković)


Od našeg specijalnog izveštača

TEMIŠVAR — Ovo je osmo svetsko čudo, razdragano je uzviknuo Temišvarac Srboljub Mišković, glavni urednik nedeljnika "Naša reč", lista Saveza Srba u Rumuniji, kada mu je u subotu "horda" novinara nahrupila u redakciju.

Stigli smo u organizaciji Ministarstva za dijasporu, na 14. evropsku smotru srpskog folklora na kojoj učestvuje oko 2.800 srpskih mladića i devojaka iz 13 zemalja.

Dok listamo primerke "Naše reči", kolega Srboljub — za prastarom zelenom pisaćom mašinom — strpljivo odgovara na pitanja o životu Srba u Rumuniji, kojih je u odnosu na 1992. danas za 10.000 manje (22.561). Srbi su nacionalna manjina, ali i autohtoni narod koji ovde živi vekovima.

Naš broj drastično opada, zbog bele kuge — kaže dobroćudni Srboljub, u čijim ličnim ispravama piše Srboljub Miscovici. — U jednom selu kod Temišvara 1956. bilo je 150 đaka, a sada ih je samo četvoro. Malo se dece rađa, kuće se prazne. Ne pričaju svi srpskim jezikom, a pola ih stupa u mešovite brakove — objašnjava Mišković.

Srbi uglavnom imaju rumunsko državljanstvo, dok su dvojna retka. Iako se ne ide u Srbiju na studije, saznajemo da Zvezdana Simonović, koja je nedavno dobila stipendiju za master kurs na Fakultetu političkih nauka, ipak dolazi u Beograd.

Idemo zatim na obližnji Trg ujedinjenja, gde se već spremaju učesnici smotre, obučeni u narodne nošnje najživopisnijih boja.




Pozira u nošnji; dvogodišnja Jovana

Uz zvuke truba osećamo i žmarce jer je sa istih ovih ulica 1989. pokuljao prvi talas demonstracija kojima su poniženi Rumuni sa sebe skinuli jaram, a Čaušeskua izveli pred streljački vod.

U doušničkoj zemlji fabrički ozvučenih telefona, u kafkijanskom režimu tajne službe Sekuritatea, i pre Čaušeskua, Srbi su u diktaturi masovno završavali u peščari Baragan, svojevrsnom rumunskom gulagu.

Danas smo slobodni ljudi, nešto je najnormalnije da navijamo na "Marakani" ili da odemo na koncert u Beograd — svedoči dr Slavomir Gvozdenović, književnik i predsednik Saveza Srba u Rumuniji (jedan od organizatora smotre).

Ranije mračno doba značilo je i zatvaranje mnogih srpskih škola.

Danas ima svega oko 500 đaka koji uče na srpskom u desetak četvorogodišnjih škola. Istovremeno, procenjuje Gvozdenović, Rumuna koji se prezivaju na -ić, skoro je pola miliona! U jedinu srpsku osmoletku ide njih 40, a u srpsku gimnaziju "Dositej Obradović" u Temišvaru — 240. Svi udžbenici su na srpskom, a po odluci Vlade Rumunije za maternji jezik mogu da se koriste i oni iz Srbije.

Pratimo književni život u Srbiji, a oko 7.000 naslova nalazi se na našim policama — nastavlja Gvozdenović, dok stojimo ispred Srpske čitaonice, zdanja u kome je prva četiri razreda završio i Miloš Crnjanski.

Objavimo oko 20 knjiga godišnje, imamo 23 srpska kulturnoumetnička društva i hor srpske saborne crkve — kaže Gvozdenović. Pored "Naše reči", ovde izlaze i "Novi temišvarski vesnik", kao i "Književni život". Rumunska televizija i radio emituju i programe na srpskom, a talasi "Banat linka" su isključivo na srpskom.

Žurimo ka Trgu slobode, gde će ministar za dijasporu Srđan Srećković, zatim izaslanik predsednika Srbije Mlađan Đorđević, Slavomir Gvozdenović i rumunski zvaničnik iz departmana za međuetničke odnose pozdraviti takmičare folklornih trupa. Dvogodišnja Jovana iz Rumunije, kao da je prava manekenka, pozira u nošnji.  

Uprkos kiši koja je oterala takmičare na binu velelepne zgrade Opere, gde će smotra biti održana, velika srpska "žurka" je počela. Pozorištem odjekuju glasna pesma i muzika, ori se od igre.



-----------------------------

MARKO POPULARNIJI OD NORBERTA

Sišli smo niz protivpožarne stepenice iza scene, da popričamo sa učesnicima takmičenja u Temišvaru. Srđan Mojašević (17) iz Štutgarta raduje se što je upoznao mnogo drugova iz Evrope. U Nemačkoj se, kaže, organizuju časovi srpskog i veronauke jednom nedeljno. Trzavica nema.

Nema ih ni u Dardi kod Osijeka, gde žive Sanja Čugar (20) i Milovan Đurđević (22). Srbi i Hrvati, kojih je tamo otprilike isti broj, druže se bez napetosti, pa je i njihov KUD mešovit. Prema rečima Milana Basarića, predsednika KUD-a "Branko Radičević" iz Beča, u kome živi oko 150.000 Srba, tamo je sve više zainteresovanih za učenje maternjeg jezika, za sada u kućnim uslovima. Pre četvrt veka, Srbi su češće krštavani kao Robert ili Norbert, primećuje Basarić, dok su danas Marko i Stanko omiljena imena.

T. B.


-----------------------------


Tereza Bojković | objavljeno: 01/06/2009 | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4674



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 12, 2011, 12:41:58 pm »

*
Reporter "Glas" proverio kako živi srpska nacionalna manjina u rumunskom delu Banata


SVE JE MANJE SRBA OD TEMIŠVARA DO ARADA

Češka za svoje ljude šalje lekare, Hrvati organizuju putovanja sa kursevima za učenje svog jezika i istorijskim predavanjima, a od naše zemlje nikakva pomoć — kažu

Od Arada, Temišvara do Dunava rumunski Srbi se danas suočavaju sa istim problemom. Iako postoji Savez Srba u Rumuniji, brojne crkve, škole, srpska čitaonica sve ih je manje. Po popisu iz 1990. godine bilo ih je 30.000, dok je prema poslednjim podacima ostalo 22.000 Srba. Pad je ogroman imajući u vidu da je pre Drugog svetskog rata u Rumuniji živelo čak pedeset hiljada Srba.

U rumunskom delu Banata ranijih godina postojalo je pedesetak sela sa srpskim življem, toliko je bilo i pravoslavnih crkvi uključujući i najveću u Temišvaru. Petnaestak naselja bila su čisto srpska, dok su u mešovitim mestima živeli pored Rumuna, Nemaca i Mađara. Već šezdesetih godina sela počinju da se osipaju odlaskom mladih ljudi u gradove gde su se stopili sa većinskim stanovništvom.

U selima su postojale srpske crkve, osnovne škole gde se čuvala naša tradicija i prenosila sa kolena na koleno. Danas smo suočeni sa belom kugom, sve je manje naših đaka i ostali smo samo sa jednom osnovnom školom i par učitelja. Tu su i crkve koje treba renovirati. Razlog našeg polakog nestajanja sa ovih prostora donekle se nalazi i u matici koja očigledno nema dovoljno sluha za sve naše probleme.

Finansiramo se uglavnom iz budžeta koji nije dovoljan i pokriva samo troškove štampanja našeg lista i organizaciju pojedinih kulturnih dešavanja — ističe Srboljub Mišković, glavni urednik srpskih novina "Naša reč", koje u Temišvaru izlaze više od 200 godina.

O problemima Srba u Temišvaru govori i književnik Slavomir Gvozdenović, v.d. predsednik Saveza Srba u Rumuniji, srpski poslanik u rumunskom parlamentu.

Pre petnaestak godina nismo mogli ni da sanjamo o ovoj slobodi koju danas imamo, ali nas je sve manje. Gubimo deo naše tradicije, crkve oronule, škole nestaju, nemamo udžbenike. Od 9.500 đaka sada ih je ukupno ostalo oko pet stotina, uključujući i srpsku teoretsku gimnaziju "Dositej Obradović" u Temišvaru. Iako imamo predstavnike u rumunskom parlamentu, kao i ostalih sedamnaest manjina, Srbi godinama polako nestaju. Našim đacima nedostaju udžbenici često i za srpski jezik.

Ukoliko matica misli na Srbe u Krajini, na Kosovu, ne sme se zaboraviti da naše školstvo ovde traje više od tri veka i da imamo pet manastira kao i pedesetak srpskih pravoslavnih crkvi. Sa pravom tražimo podršku iz naše zemlje kako bi sačuvali srpsko duhovno blago na ovim prostorima - upozorava Gvozdenović.

Svake godine u Temišvaru se organizuju svetosavske proslave, kada dolaze brojni srpski ministri, diplomate i obećavaju "kule i gradove" ali sve, na žalost, ostane na tome.

Pokušavaju da nas pridobiju pojedine političke partije, ali čim napuste Temišvar, sve se zaboravi. Nije nam pravo kada vidimo koliko Bugarska, Nemačka, Slovačka pomažu svoje manjine u Rumuniji, a od naše matice samo prazna obećanja. Nemačka je izgradila brojne ustanove, škole, staračke domove, klubove, iako je u pojedinim mestima ostalo svega nekoliko nemačkih familija. Mađarska deca dobijaju materijalnu pomoć ukoliko idu u mađarske škole.

Češka za svoje ljude šalje lekare, Hrvati organizuju putovanja sa kursevima za učenje svog jezika i istorijskim predavanjima, a od naše zemlje, nikakva pomoć. Kada je, međutim, naša zemlja bila u nevolji, za vreme sankcija pomagali smo više nego bilo koja druga zajednica iz dijaspore. Slala se odeća, hrana ali su to naši ljudi brzo zaboravili — ističe Mišković.

Poslednjih godina vode se sporovi za vraćanje imovine jer su srpskoj crkvi pripadale brojne zadužbine u Temišvaru. Neka od pomenutih zdanja su privatizovana i bespovratno izgubljena dok se za ostale zgrade i dalje vodi borba.

Sporan je i Makrin dom koji se nalazi u samom centru grada na Trgu pobede. U zgradi su smeštena brojna predstavništva od kojih se uzima kirija oko 20.000 evra. Na tabli zgrade i danas se može pročitati zaveštanje" Za siromašne srpske đake i studente". Trinaest godina se naša crkva sudi za ovo zdanje. Pre tri godine jedva smo uspeli da sprečimo prodaju zgrade jer više nikada ne bi uspeli da se izborimo za ovo zdanje - tvrdi Gvozdenović.

Temišvar ili ti Timisoara kako ga Rumuni nazivaju grad je star oko 750 godina i od Beograda udaljen oko 160 km. Srbi, pored Nemaca i Mađara, predstavljaju nacionalnu manjinu koja je u prošlosti bila izuzetno poštovana. O tome svedoče tri crkve na glavnom trgu. Veliki uticaj Srba potvrđuje i podatak da je najstarija crkva upravo srpska.

Rumunski Srbi su uvek bili na značajnim položajima, imali su trgovinske, zanatlijske radnje, bavili su se advokaturom, a bilo je i vrlo uspešnih lekara.

Među poznatim ljudima koji su proveli deo života u Temišvaru pominje se Miloš Crnjanski, čija se bista nalazi ispred srpske biblioteke. Branko Radičević, takođe, je boravio ovde neko vreme, dok je Dositej rođen nedaleko od Temišvara.

Danas se Srbi u selima bave poljoprivredom ili rade u tamošnjim fabrikama. U Temišvaru je popriličan broj intelektualaca, trgovaca, ugostitelja. Zbog materijalnog položaja, može se slobodno reći, da Srbi u Temišvaru i danas čine elitu.

U Temišvaru, kažu, nije slučaj kao u drugim evropskim zemljama da se zaboravi svoj jezik. Srpski se govori u domovima, na srpskom se, kažu: i sanja.


Žaklina Milenković
Deo teksta preuzet sa: Glas javnosti


O dr Slavomiru Gvozdenoviću, književniku i predsedniku Saveza Srba u Rumuniji više na: riznicasrpska.net/knjizevnost
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: