Dragoslav Pavle Aksentijević (1942)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragoslav Pavle Aksentijević (1942)  (Pročitano 23038 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: April 12, 2011, 10:30:56 am »

*





DRAGOSLAV PAVLE AKSENTIJEVIĆ


Dragoslav-Pavle Aksentijević rođen je u Beogradu 1942. Diplomirao je i magistrirao na Likovnoj akademiji u Beogradu. Bavi se drevnom srpskom i vizantijskom crkvenom muzikom. Poje po transkripcijama neumskih zapisa od 12. do 18. veka i po sopstvenim zapisima oslanjajući se na živo usmeno predanje. Nastupa uz bruj (ison) manjeg muškog vokalnog sastava (do 5 članova). Radi beleženja i snimanja napeva preduzimao je brojna putovanja po Grčkoj, Svetoj Gori i Kipru. Nastupao je u zemlji (Beograd, Dubrovnik, Budva, Niš, Negotin itd.) i inostranstvu (Francuska, Austrija, Nemačka, Grčka, zemlje bivšeg SSSR-a, SAD). Septembra 1988. dobio je Prvu nagradu za interpretaciju vizantijskih napeva na Međunarodnom horskom festivalu u Kardici (Grčka), a januara 1990. jedinu nagradu Međunarodnog festivala u Moskvi. Dobitnik je nagrade Fonda za kulturu grada Beograda za 1989, Zlatne medalje Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za 1990, nagrade Radio Insbruka 1990. i Godišnje nagrade UMUS-a 2000. godine.  


GRUPA ZAPIS

Godine 2000. Dragoslav-Pavle Aksenitijević, u dogovoru sa četiri mlada muzičara, osniva grupu Zapis da bi se bavili srpskom izvornom narodnom muzikom sačuvanom do današnjih dana u živom usmenom predanju.

Programi grupe sačinjeni su na osnovu melografskih zapisa naših muzikologa sa područja Istočne Srbije, Južne Srbije i Kosmeta.

Već prvim nastupima grupa Zapis izaziva veliko interesovanje u javnosti i dobija izuzetno dobre kritike.

Grupa nastupa u istom sastavu kao i u izvođenju crkvene muzike — ukupno pet izvođača:

DRAGOSLAV-PAVLE AKSENTIJEVIĆ, pojac (solista)
RASTKO AKSENTIJEVIĆ, ison i žičani instrumenti
BOJAN IVKOVIĆ, ison i udaraljke
DAMNJAN AKSENTIJEVIĆ, ison, kanonarh, žičani isntrumenti
SPASOJE TUFEGDŽIĆ, ison, duvački instrumenti

Iz dosadašnjih aktivnosti grupe Zapis izdvajamo sledeće:

—   2000. godine učestvuje u projektu B92 Serbia Sounds Global
—   2001. godine objavljen CD "Popoj mi slugo careva za" PGP
—   2002. godine za RTS snima dve emisije "Popoj mi slugo careva" i "Soko bira"

Grupa Zapis je imala zapažene nastupe u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Trebinju, Banja Luci, Nikšiću, Sen Galemu, Bernu, Cirihu... Za nepune dve godine postojanja grupa je održala preko 40 koncerata, sa više od 30 celovečernjih programa.

Novi CD grupe Zapis sa izvornom muzikom trenutno se nalazi u pripremi.


Tekst: jugokoncert
Fotografija: Velimir Panajotović
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 12, 2011, 10:31:19 am »

*


DRAGOSLAV PAVLE AKSENTIJEVIĆ — DISKOGRAFIJA


    
—   4 kasete Vizantijska duhovna muzika (FTF Beč 1984)
—   LP i kaseta Srpski melodi (PGP Beograd 1986) — Bestseler za 1987. godinu
—   CD Muzika stare Srbije  (PGP Beograd 1987)
—   Kaseta Muzika Balkana (Touch London 1988)
—   LP i kaseta Srbljak (izdanje autora 1989)
—   LP i kaseta Psalmi (Jugoton Zagreb 1990)
—   CD Popoj mi slugo careva (PGP Beograd 2001)
—   CD Antologija srpske duhovne muzike 1 (izdanje autora 2002)
—   CD Antologija srpske duhovne muzike 2 — u pripremi
—   CD sa izvornom narodnom muzikom — u pripremi
  

VIDEO ZAPISI

—   Film Boj na Kosovu 1989. godine

—   više televizijskih emisija:
  • 365 godina posle — RTS 1987.
  • Soko ptica — Studenica, RTS 1988.
  • Đavolja varoš
  • Popoj mi slugo careva — RTS
  • Soko bira — RTS

jugokoncert
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: April 12, 2011, 10:32:14 am »

**

SRBLJAK


SRBLJAK označava zbirku celokupne srednjovekovne srpske crkvene poezije posvećene Srbima svetiteljima. Dugo vremena postojala je želja da se sve službe Srbima svetiteljima okupe na jednom mestu. Rakovački jeromonah Maksim je 1714. godine okupio do tada najveći broj tih službi u jednoj knjizi — SRBLJAKU. Srpska srednjovekovna crkvena poezija predstavlja jednu dopevanu i izrečenu celinu koja je pisana i pojana na srpsko-slovenskom jeziku gotovo do sredine 18. veka.

Sa prvim bogoslužbenim knjigama prevedenim sa grčkog jezika Srbi su upoznali i usvojili i oblike crkvene poezije. Ta srednjovekovna umetnička poezija ima svoje sopstvene zakone stvaranja, te ne prihvata oblike i rešenja usmenog, narodnog pesništva. Narodni pevač i srednjovekovni pesnik mogu poći od istog viđenja, ali će ih posebne poetike i jezici voditi zasebnim putevima. Tako je i stara srpska crkvena poezija preko svog jezika i ličnih pesničkih traženja stekla svoje osobenosti, a preko praćenja zakona srednjovekovne poetike ušla je u evropsku književnost. Ova poezija nastaje u svetlosti žitija. Svetiteljev lik pesnik već ima pred sobom uobličen u žitiju epski i tek tada on počinje da o njemu piše službu.

Ova poezija je pisana za pojanje, a i samo pesničko stvaranje se uglavnom shvata kao pojanje. Otuda se samo kroz saglasje reči i zvuka mogu otkriti ozarenja starih srpskih pesnika. Ne samo srpska, nego i čitava istočna hrišćanska bogoslužbena poezija svoju suštinu i oblik ostvaruje potpuno tek u pojanju. Srpska crkvena poezija nije pisana u stihu baš zato šo je pojanje, a ne stihotvorstvo, trebalo da ukrasi bogosluženje.

U opštem srednjovekovnom stepenovanju vrlina ljubav se shvata kao najviša i vrhunska dobrodetelj i kao najjači pokretač dela. Junaci crkvene poezije su pokretani pre svega ljubavlju ka nadumnim lepotama. Ljubav može da okrilati podvižnike i pokrene ih ka pobedi. Sa plamom duhovne ljubavi svetitelji se podvižu, rastaju se sa plotskim svetom, odlaze na stradanje i u smrt. U ovoj poeziji se veličaju praroditeljske duhovne zasluge kojima oni utiru duhovni put potomstvu, slavi se podvižničko rastajanje sa zemaljskim i zadobijanje višnjeg carstva i moli za mir i smirenje čitave vaseljene.


Đorđe Trifunović (1970.)





Produkcija/Production: Dragoslav-Pavle Aksentijević — Ton majstor/Recording Engineer: Zoran Marinković — Likovno rešenje/Design: Dragoslav-Pavle Aksentijević — Recenzija i prevod/Recension and Translation: Vladan Perišić — Naslovna strana: LOZA NEMANJIĆA, Pećka Patrijaršija, 14. vek. Fotografija/Photo: Nikola Živković — Snimljeno u manastiru VAVEDENJE PRESVETE BOGORODICE u Beogradu. — Ison/Ison: Minta Aleksinafki, Branimir Jovanović, Martin Legat, Vladan Perišić, Nebojša Popović — Novoruskoslovenski tekst u neumskim zapisima 18. veka približen je srpskoslovenskom izvorniku.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: April 12, 2011, 10:32:37 am »

*
Razgovor sa Pavlom Aksentijevićem o srpskoj tradicionalnoj muzici


SRPSKA MUZIKA JE SAČUVANA

Turbo-folk muzika je agresivna, a i mi smo postali agresivniji slušajući tu muziku. To nije muzika našeg duhovnog bića. To je nešto strano, egzotično, i sad je teško očistiti te stvari i otkloniti tu veliku sramotu.

Pavle Aksentijević je jedan od najpoznatijih muzičara u domenu srpske tradicionalne muzike. Decenijama uporno radi na očuvanju tradicije i protivi se inovacijama i novokomponovanim ritmovima koje su nanele neizmerivu štetu ukusu i obrazovanju nekoliko generacija.

Kako ste došli na ideju da se bavite tradicionalnom muzikom?

Ta ideja je stara već nekoliko decenija. Ja sam imao prvi značajniji nastup na televiziji pre otprilike trideset godina. Pozvan sam da otpevam nekoliko starih narodnih pesama. Onda sam ja bio isključiv u tome da neću pevati uz orkestar sa harmonikama i ostalim instrumentima, nego sa autentičnim narodnim instrumentima. Mislio sam da će tada krenuti to moje potpuno posvećenje muzici, ali nisam nailazio na neko veliko razumevanje kolega kojima je to bilo dosta strano i apstraktno. I posle je bilo još nekoliko nastupa u tih nekoliko decenija. A onda se dogodilo te 2000. godine da me pozovu da napravim jedan snimak za kompilaciju "Srbija sounds global", bila je u pitanju jedna lepa stara pesma sa Kosmeta. Pitali su me ima li tih pesama još, na šta sam ja odgovorio da ih ima i da je to nepresušan izvor. Onda smo se pripremali za kompakt-disk i krenuli da nabavljamo autentične instrumente na kojima bismo izvodili tu muziku da bismo bili kompletni. Što se tiče izbora pesama, nismo hteli da ponavljamo ono što je već bilo poznato ovde u narodu, nego smo smatrali da treba napraviti izbor pesama. Tako su tu ušle pesme iz istočne Srbije, sa Kosmeta, iz južne Srbije, i tako je nastao prvi kompakt-disk. Potom je usledio i snimak uživo sa koncerta u Sava centru.

Kakav pristup imate izvođenju tradicionalne muzike? Koja je razlika u odnosu na interpretaciju popularne muzike?

To je naše nasleđe, arhetip. To je i naša crkvena muzika. To je proisteklo iz istog duha. Muzika je u potpunom saglasju. Popularnu muziku ne bih komentarisao, jer je ne poznajem. Vi znate da je uticaj bio dvosmeran. Evo, daću vam neke primere: Gavra Komadanović, sveštenik, tamo negde krajem XIX i početkom XX veka govori kako mu je mati pred spavanje pevala pesmu "Tri putnika putem putovahu". Na "Gospodi vozzvah" prvoga glasa potpuno je identično. Ima puno takvih primera o kojima je govorio Kornelije Stanković, pa i drugi. Neke narodne pesme je Crkva prihvatala potpisivajući im bogoslužbeni tekst. Neke crkvene pesme dobijale su neke druge tekstove i pevale su se veoma često u narodu. Kako bi rekao pesnik Momčilo Nastasijević, "kao dva zraka iz istog sunca".

Kako nas predstavljate u inostranstvu?

Predstavljam se kao neko ko će prikazati deo naše velike kulturne, muzičke baštine. I to je velika odgovornost, da tu muziku predstavimo onako kako mislimo da treba, a sebe kao nastavljače te tradicije koja je duga 2000 godina. U prvim godinama Hrišćanstva je već naznačeno kako tu muziku treba pevati. O tome govori Ignjatije Bogonosac: da treba da postoje dve pevnice i zašto treba da se smenjuju. Kaže: "Čak i ako najbolji pojac peva stalno, prisutne će obuzeti dremež". Dve pevnice se smenjuju pogotovo kada su psalmi u pitanju. Jedan psalamski stih desna pevnica, drugi psalamski stih leva pevnica i tako naizmenično. Dakle, postavljeno je sve u prvim vekovima Hrišćanstva i u saglasju sa učenjem svetih Otaca mi hoćemo da budemo nastavljači te crkvene tradicije i crkvenog pojanja. Što se tiče narodne muzike, tu se ipak konsultujemo sa muzikolozima, a nekada idemo onako intuitivno kada se odlučujemo za neki aranžman, za neki pristup. Ne znam, ne možemo odrediti koliko je ta narodna muzika stara, ali zapisi su tek krenuli da se rade negde polovinom XIX veka: Kornelije Stanković, pa Mokranjac koji odlazi na Kosmet da bi beležio, Vladimir Đorđević, pa njegove sestričine sestre Janković i tako dalje. I mi se oslanjamo na te zapise, naših etnomuzikologa. Što se tiče crkvene muzike, oslanjamo se na te stare rukopise. Skoro smo imali predstavljanje najstarijeg srpskog muzičkog rukopisa. To je rukopis sa kraja XIX veka, što je dokazano na osnovu vodenih znakova i nalazi se na Svetoj Gori, u manastiru Velika lavra, u manastiru Atanasija Velikog. Spremamo se da sa tim materijalom napravimo kompakt-disk. Mi hoćemo da naš pristup bude u skladu sa tradicijom, da je obogatimo, ali ne i da je suštinski menjamo.

Koliko je štete novokomponovana, tzv. turbo-folk muzika nanela ovom narodu?

Više puta sam o tome govorio. Jednom čak i u Skupštini, gde sam pustio jednu iransku pesmu u originalu, a onda sam pustio snimak jedne naše pevačice koja peva to isto, u istom tonalitetu, g-mol, na naš tekst. I rekao sam: proces je završen, mi pevamo iransku pesmu i pesmu daleke Indije ili Egipta, pevamo kao naše novokomponovane narodne pesme. Za mene je to tragično. I teško je sad, posle tolikog vremena konzumacije te muzike, tom narodu da dopre do svesti da to nije naše. A samo da im dopre do svesti da to nije naše, mislim da se toliko sve to ne bi primalo. Te pesme je neki centar, neki ljudi koji su to radili komercijalnih razloga, komponovao za narod obamrle svesti. To je muzika koja je agresivna, a i mi smo postali agresivniji slušajući tu muziku. To nije muzika našeg duhovnog bića. To je nešto strano, egzotično, i sad je teško očistiti te stvari i otkloniti tu veliku sramotu.

Ima li nade za preokret kad je muzika u pitanju?

Preokret se već događa, ali to je proces. To ne možete prekinuti preko noći nekim dekretom. To ide polako. Snaga te muzike već atrofira, već više nije agresivna toliko. Ne može da ponese toliko kao u svom početku, kada je nadirala na ovaj prostor, kada je potisnula našu autohtonu narodnu muziku. Mada se ta muzika sada i transformiše. Ona više nije čista novokomponovana narodna muzika, prelazi u neku pop muziku, u neku zabavnu muziku. Sad više ni ne razlikujem pevanje folk-zvezda od pevanja pop-pevačica. Oni su se sad približili. Skoro da su identični po zvuku.

Da li je sačuvana srpska narodna muzika?

U odnosu na to, srpska muzika je sačuvana. Evo vam primer: gledate na televiziji izvođače izvorne narodne muzike, ljudi koji se time bave snimaju kompakt-diskove. Svako od muzičara ima svoj pristup: neko bi možda dodao i neke klavijature, protiv čega sam i te kako, jer hoću da našu muziku izvodimo na našim instrumentima. Zašto da mi svetu izvozimo sintetički itison, kad možemo da izvozimo pirotske ćilime?

Kako možemo pomoći ljudima na Kosovu i Metohiji?

Možemo im pomoći. I ti mali prilozi, ako ih je dosta, znače mnogo. Imate, recimo, određeni broj telefona koji treba da pozovete za pomoć narodu na Kosovu i Metohiji. Često to radim, okrenem taj broj za Kosmet, za mladića obolelog od leukemije, za izgradnju manastirskog konaka... Mislim da je i najmanji prilog dragocen. I ne treba da se takmičimo u tome ko će dati veći prilog, da ne zaboravimo da i taj naš mali prilog znači mnogo. Kako je rekao Vladika Nikolaj u jednom društvu u Americi, kada su ljudi sakupljali priloge i kada se jedan pohvalio da je on dao najviše, vladika mu kaže: "Koliko si dao?". Na šta on odgovori "20000 dolara". Na to mu vladika kaže: "A, bravo! Ali, dao sam više od tebe. Dao sam 20 dolara". "Kako je to više?" pitao je čovek. "Ja sam dao poslednjih 20 dolara" odgovorio je vladika. I u tome je poenta.


Razgovor vodila Violeta Vučetić | Pravoslavlje
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: April 12, 2011, 10:32:56 am »

*
PAVLE AKSENTIJEVIĆ


JEDNOSTAVNOST I LEPOTA POJANJA

Dragoslav Pavle Aksentijević (60) diplomirao je i magistrirao na Likovnoj akademiji u Beogradu, a pored slikarstva bavi se i crkvenom i narodnom muzikom — srpskom i vizantijskom. Ovaj autentični tragalac — restaurator i interpretator zvuka srednjovekovnih muzičkih zapisa, u velikoj meri je doprineo očuvanju i predstavljanju srpske i vizantijske muzičke zaostavštine. Dobitnik je brojnih značajnih priznanja kod nas i u svetu, a pre dve godine osnovao je grupu "Zapis", koju čine četiri mlada umetnika: Rastko i Damjan Aksentijević (sinovi), Bojan Ivković i Spasoje Tufegdžić. Svi članovi grupe sviraju na autentičnim narodnim instrumentima. Nakon brojnih nastupa u inostranstvu i širom Srbije i Crne Gore, nedavno su objavili CD pod nazivom "Šareno pile", a sam Pavle Aksentijević kaže da ne može da se seti koji mu je ovo album po redu, sedmi ili osmi...

Ranije ste se obraćali starijoj publici, a sada mlađoj. Namerno ili...

Pavle Aksentijević: Tačno. Sadašnja starija generacija je nekada bila generacija srednjeg doba, a današnja srednja je bila mlađa. Međutim, nadam se da ću za muziku koju izvodim zainteresovati i mladu generaciju, jer pokušavam da ih upoznam sa našim velikim muzičkim blagom. Primećujem da se mladi sve više interesuju i to mi je drago.

Jedno vreme ste bili na "crnoj listi" muzičkih urednika televizijskih stanica. Da li je to sve prevaziđeno?

Pavle Aksentijević: Publici u sali nisam se obraćao punih 12 godina, već sam pevao ljudima koji su se okupljali na ulicama i trgovima i koji su protestvovali zbog nesnosne vlasti. Bio je to mučan period i za mene, kao i za mnoge naše građane.

S obzirom na to da ste slikar, koliko ima dodirnih tačaka vaše pevanje sa likovnom umetnošću?

Pavle Aksentijević: Dosta. I slikarstvom i muzikom obraćam se nekom liku koji je u publici. Za crkvenu pesmu se može reći da je pevana ikona, a za naslikanu ikonu da je raspevana u koloritu. Termini se preklapaju i obe umetnosti proističu kao dva različita zraka, iz istog Sunca.





Da li ste ponosni što su sinovi krenuli vašim stopama?

Pavle Aksentijević: Veoma sam ponosan i nema ničeg podsticajnijeg nego kad sa njima zapevam, jer oni to čine kvalitetno i savršeno.

Šta mislite o našoj turbo folk muzici?

Pavle Aksentijević: To nije naša muzika. To je muzika koja je komponovana za narod ometen u razvoju, tačnije za narod obamrle svesti. Taj zvuk agresivne, tuđe, azijatske muzike, pratio je sve naše poraze i izgleda da je pravljen za narod, da bi ga pripremio za sve loše što nam se događalo.

Vidite li neke svoje naslednike?

Pavle Aksentijević: Srećan sam što ih ima i to u ne malom broju. Tu bih istakao imena kao što su: Nikola Pop Mihajlo, Vlada Jovanović sa svojim horom, otac Kozma Koviljski...

Ranije ste puno više pevali u crkvi, a sada to nije slučaj. Da li je u pitanju nedostatak vremena?

Pavle Aksentijević: Ne. Iskreno da kažem, vremena imam, ali liturgije počinju veoma rano, što meni ne odgovara. Čak sam pokušavao da ubedim neke sveštenike, moje prijatelje, da liturgije počinju kasnije, međutim to mi nije uspelo. Zato sada nastupam u crkvi samo kada su neki veliki praznici.

Hoćete li se vraćati vašoj prvoj ljubavi — slikarstvu?

Pavle Aksentijević: Ne bih se složio da mi je slikarstvo prva ljubav, niti da ću mu se vraćati, jer ja sam neprekidno i slikar i muzičar. Čak više vremena provodim uz štafelaj, a manje na koncertima.





Šta mislite o muzici koju izvodi Bilja Krstić?

Pavle Aksentijević: Njena interpretacija je vrlo suptilna, oslonjena na sam izvor, a posebno mi se dopadaju izvanredni spotovi, koji podupiru njenu promociju. Mislim da je nema u dovoljnoj meri, koliko ona zaslužuje. Jedno vreme smo navikli da je često slušamo, a sada se nešto drugo događa — jednostavno je nema. Ko vodi programsku politiku na tim televizijama, teško je uočiti, ali važno je da Bilja Krstić peva iz velike ljubavi i posvećenosti.
Balkan media
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: