Nada Obrić (1948)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nada Obrić (1948)  (Pročitano 28302 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Mart 29, 2011, 06:17:00 pm »

*





NADA OBRIĆ

"Nada Obrić je rođena 6. juna 1948. godine u Zvorniku. Prvu ploču, 'Neću da plačem ni kad sunce zađe', snimila je 1971. godine. Čitavu deceniju je istovremeno pevala i radila kao pravnik u sarajevskoj opštini 'Centar'. Tek jedanaest godina nakon snimanja prvenca, Nada se posvetila isključivo muzici. U septembru 1986. godine, iz Sarajeva se preselila u Beograd. Ne zna koliko je ploča snimila, niti koliko je priznanja dobila. Kaže, još nije svodila račune. Iako je rodila dvoje dece, ima ih četvoro — Itanu, Sašu, Maju i Sašku. (Maja i Saška su ćerke njenog supruga Ace.)"

Kada je sredinom sedamdesetih godina u sarajevskoj opstini "Centar" pravnica Nada Obric radila kao mnogi sluzbenici, niko nije verovao da ce ona samo za pet, sest godina stici do samog vrha narodnomuzicke scene. To su prvi uocili kompozitori Damjan Babic i Blagoje Kosanin koji su naterali Nadu da udje u studio zagrebackog "Jugotona" i snimi prvu singl a potom i LP plocu sa mega hit pesmom "Ne dozvoli da te druga voli", koja je 1979. godine bila medju deset naj-hitova sezone.

Usledio je munjeviti uspeh sa narednim albumima koji su se svake godine stancovali. Primera radi, 1981. godine je u beogradskom Domu sindikata imala za sedam dana cetrnaest koncerata. I sve to sa hitovima koji su danas sinonim kvalitetne nove narodne pesme: "Bolna ti lezim", "Dugo te, dugo ocekujem", "O, suze moje", "Cuvaj me, cuvaj me", "Nije lako bez tebe", "Da mi je da ti udjem u casu", "Jos me boli jedna stara rana"... Najvise uspeha imala je uz pesme, aranzmane i harmoniku Dragana Stojkovica Bosanca. Pravi stos je napravljen 1986. godine kada je snimila duetsku pesmu sa tada idolom tinejdzera i klinki Sasom Losicem Losom, pesmu "Sta ce nama soferima kuca". Bio je to pravi hit pa je potom Nada nastupala i na koncertima pop-grupe "Plavi orkestar" sirom one druge Jugoslavije.

Osvaja "Gran pri" na beogradskom festivalu "MESAM", kao i nagrade na festivalima narodne muzike "Ilidza" i "Vogosca". Dobila je tesku bitku sa zivotom u periodu od 1996. godine, kada se za dve godine izlecila od karcinoma. Danas je Nada u top-formi i obecava da ce album "Tako je zivot hteo" nadmasiti sve ostale.

Sa svojom grupom "Nadini becari" smelo tvrde da ce i pored ove besparice u Srbiji zariti i paliti estradnim podijumima. Pored turneje u inostranstvu zeljno ocekuje ponovni solistcki koncert u svom rodnom Zvorniku i Sarajevu, gde je prozivela najlepse godine zivota. Njen kozemticki salon "No. 1", medju najboljima je u Beogradu, a njena kcerka Itana, inace talentovana pevacica, ipak se odlucila da se prikloni medicini a ne estradi.


Autor teksta nepoznat

Fotografija: album "Ne dozvoli da te druga voli", 1981.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 29, 2011, 06:17:13 pm »

**


NADA OBRIĆ — DISKOGRAFIJA


Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 29, 2011, 06:17:22 pm »

**

NADA OBRIĆ — DISKOGRAFIJA


Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Mart 29, 2011, 06:17:31 pm »

**

DUGO TE, DUGO OČEKUJEM

Dugo te dugo očekujem
Dugo te dugo ne milujem
Dugo te nema u zagrljaj moj

Dugo te dugo očekujem
Dugo te dugo ne milujem
Uzalud čekam da čujem korak tvoj

Ref.
Noć je ostala za nama
Ti si ostavio mene u suzama
Noć je ostala za nama
Ja sam kao i ti,
Ja sam kao i ti, sama
 
Znaš da sam sama kao prije
Znaš da sad sa mnom drugi nije
Misli te nose meni to dobro znaj

Znaš da sam sama kao prije
Znaš da sad sa mnom drugi nije
Volim te, volim a ti si ipak sam

Dođi dok srce tebe traži
Dođi ne slušaj tuđe laži
Stvoreni jedno za drugo mi smo, znaj

Dođi dok srce tebe traži
Dođi ne slušaj tuđe laži
Dođi što prije jer ja ne želim kraj


KUDA, O KUDA ODE
Muzika: T. Mendez
Tekst: orig. T. Mendez
Prepev: Radoslav Grajić
Arr. B. Košanin


Kuda, o kuda ode,
o gde si mili sada,
nema te, nema ni noćas,
u meni se gasi čak i zadnja nada.

Srce od bola plače,
to jadno srce moje,
zar mora tako da bude,
zar drugu da grle nežne ruke tvoje.

Refren:
Ako treba, ja ću da klečim,
da te molim bez trunke stida,
dođi, mili, nije kasno,
vrelu ljubav, tople snove,
vrati mi — bilo kada.

Ničeg ja više nemam,
pust je, veruj, život moj,
ako treba — idi njoj,
al' dok živim bićeš ti
u ranjenom srcu mom!

YouTube: Nada Obrić — Dugo te, dugo, očekujem
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Mart 29, 2011, 06:17:51 pm »

*
Nada Obrić


IZ SARAJEVSKE OPŠTINE CENTAR U STUDIO JUGOTONA

Kada je sredinom sedamdesetih godina u sarajevskoj opstini Centar pravnica Nada Obric radila kao mnogi sluzbenici, niko nije verovao da ce ona samo za pet, sest godina stici do samog vrha narodnomuzicke scene. To su prvi uocili kompozitori Damjan Babic i Blagoje Kosanin koji su naterali Nadu da udje u studio zagrebackog "Jugotona" i snimi prvu singl a potom i LP plocu sa mega hit pesmom "Ne dozvoli da te druga voli", koja je 1979. godine bila medju deset naj-hitova sezone, Usledio je munjeviti uspeh sa narednim albumima koji su se svake godine stancovali. Primera radi, 1981. godine je u beogradskom Domu sindikata imala za sedam dana cetrnaest koncerata. I sve to sa hitovima koji su danas sinonim kvalitetne nove narodne pesme: "Bolna ti lezim", "Dugo te dugo ocekujem", "O, suze moje", "Cuvaj me, cuvaj me", "Nije lako bez tebe", "Da mi je da ti udjem u casu", "Jos me boli jedna stara rana"... Najvise uspeha imala je uz pesme, aranzmane i harmoniku Dragana Stojkovica Bosanca. Pravi stos je napravljen 1986. godine kada je snimila duetsku pesmu sa tada idolom tinejdzera i klinki Sasom Losicem Losom, pesmu "Sta ce nama soferima kuca". Bio je to pravi hit pa je potom Nada nastupala i na koncertima pop-grupe "Plavi orkestar" sirom one druge Jugoslavije. Osvaja "Gran pri" na beogradskom festivalu "MESAM", kao i nagrade na festivalima narodne muzike "Ilidza" i "Vogosca".

Dobila je tesku bitku sa zivotom u periodu od 1996. godine, kada se za dve godine izlecila od karcinoma. Danas je Nada u top-formi i obecava da ce album "Tako je zivot hteo" nadmasiti sve ostale. Sa svojom grupom "Nadini becari" smelo tvrde da ce i pored ove besparice u Srbiji zariti i paliti estradnim podijumima. Pored turneje u inostranstvu zeljno ocekuje ponovni solistcki koncert u svom rodnom Zvorniku i Sarajevu, gde je prozivela najlepse godine zivota. Njen kozemticki salon "No. 1, medju najboljima je u Beogradu, a njena kcerka Itana, inace talentovana pevacica, ipak se odlucila da se prikloni medicini a ne estradi.
Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Mart 29, 2011, 06:18:13 pm »

*
Nada Obrić





SNAGOM PRKOSI SVOJIM GODINAMA

Malo ko je očekivao da će se Nada Obrić, posle petogodišnje pauze vratiti na našu estradnu scenu. Krajem 2001, zahvaljujući pravoj seriji hitova za kratko došla je tamo gde je godinama pripadala, u sam vrh naše muzike. Nada se priseća da je na tada održanoj promociji u restoranu "STB" bilo novinara iz svih prostora sadašnje i eks Jugoslavije. "Svi su došli da čuju koje su me pesme ponovo vratile muzici", kaže ona.

Nada Obrić: Ozbiljno sam razmišljala da prekinem. U mom životu su se izdešavale neke stvari koje su me neprestano terale da se odreknem pevanja. Međutim, u jednom trenutku, kao po dogovoru, sa svih strana su počeli da dolaze kompozitori i da nude možda i najbolje pesme u njihovoj karijeri. Ušla sam u studio i zapevala. Bez lažne skromnosti, u poslednjih 10 - 15 godina nije se pojavio pevač sa toliko kvalitetnih pesama na jednom albumu. Obišla sam mnoge radio i televizijske stanice, nema pesme na albumu koja nije tražena...

Svi aranžmani su urađeni sa živim instrumentima. Da li je bilo teško vratiti se na način rada pre uvođenja moderne tehnoligije?

Nada Obrić: Sve su pesme urađene na moderan način sa potpuno savremenim zvukom. Ipak napravili smo veliki iskorak sa živim instrumentima, koji su još više ojačali i onako idejno dobro zamišljene aranžmane. Varijanta je naravno bila neuporedivo skuplja, međutim, pošto je ovaj album možda i kraj moje muzičke karijere želela sam da se oprostim od publike na što dostojanstveniji način. Publika je na svu sreću razumela moju nameru, tako da je i prodaja išla bolje nego što sam to i sama očekivala.

U više navrata ste naglašavali da ne možete da pevate pesmu koja nije vezana za vaš život. Koliko vam to smanjuje mogućnosti kada je odabir hitova u pitanju?

Nada Obrić: Naravno da je teško. Međutim, nikada se u životu nisam povinovala niskim strastima. Za pevača nema veće radosti nego kada oseća to što peva. Nedavno sam čula kako je jedna pevačica, na pitanje šta znači njena pesma, rekla da ne znači ništa! Mislim da postoji puno ljudi koji su ušli u estradni svet, samo da bi se pojavili na televiziji. To su ljudi koji niti vole muziku, niti je razumeju. Nikada nisam pevala pesmu koja ne odgovara mom trenutnom raspoloženju. Takođe nikada nisam bila kafanski pevač, a ipak moja karijera traje pune 32 godine. Publiku možda može prevariti trenutno blještavilo, međutim, iz iskustva tvrdim da ako nema kvaliteta to vrlo brzo bude otvriveno.

Pored muzike, bavite se i kozmetikom. Godinama imate salon lepote. Postoji li nešto što spaja ove dve profesije?

Nada Obrić: Praktično sam predodređena da čitav život radim sa ljudima i da oni masovno ocenjuju moj rad. I u jednoj i drugoj varijanti svojoj publici i klijenteli ugađam na različite načine. Mogu se podičiti da među mušterijama imamo sjajnu klijentelu. Tu su moje kolege sa estrade — Goca Tržan, Suzana Mančić, Buba Miranović, Neda Ukraden, Dejan Milićević, kao i razni biznismeni, političari, ljudi od ugleda i poverenja.

Pored vaše muzičke karijere, uspeli ste sačuvate miran porodični život, bez skandala i afera koje su svojstvene javnim ličnosti?

Nada Obrić: Suština je u tome da sam uspela da odvojim privatni i poslovni život. Muzika mi nikada nije bila prepreka da vodim normalan život, da se udam, rodim decu... Imam troje divne dece kćerku Itanu (27) koji je isto kao i ja diplomirani pravnik i radi u SMIP-u, zatim sina Sašu (23) koji je direktor salona i usvojenu najmlađu kćerku Maju (22) kojoj je majka umrla kada je dete napunilo dve godine. Uzela sam je, odhranila i smatram je svojim najrođenijim detetom. Maja takođe kao i Itana završava prava.

Kako vam izgleda naša estradna scena?

Nada Obrić: Cela ta situacija mi i smeta i iritira me. Naravno uvek sam za smenu generacije, jer i ja sam nekoga smenjivala, međutim način na koji se to radi nije ni malo čist. Nekada je bila čast pripadati estradi, jer se kroz estradu ogledao kvalitet društva, međutim, sada se normalan čovek postidi kada pripada estradi. Mnogo je razloga za nagli sunovrat kvaliteta. Da uzmemo pojedine vodeće TV voditeljke koje dođu na TV obučene gore i od samih pevaljki, a pljuju po njima, njihovom imidžu. Govore kako je to šund, a ne stignu da pogledaju sebe. Isto tako u političkim emisijama, voditeljke se utrkuju koja će obući kraću suknju, ili dublji dekolte. Zatim nepismeni pišu knjige, a narod ih zove piscima, pa znate li kakav su autoritet nekada imali ljudi koji su nosili ime pisca. Urednici novina, novinari, za male pare od potpuno nekvalitetnog pevača preko noći prave zvezdu. I tako u krug iz dana u dan.

Mislite li da je teška materijalna situacija uzrokovala pad sistema vrednosti u našem društvu?

Nada Obrić: To ne može da bude alibi. Nakon Drugug svetskog rata materijalna situacija je bila neuporedivo gora nego sada. Ipak to sve nije uticalo na pad morala, već je ljude inspirisalo na žestok rad koji je vrlo brzo počeo da daje rezultate. U današnjem vremenu oko nas je sve više "Ajnštajna" koji na neverovatne načine dolaze do velikih para. Ne znam na koji način su obezbedili ne samo svoju decu, već i čukun unučiče. Ipak većini takvih ljudi su propali brakovi, deca im se drogiraju, cela koncepcija onog u moralnom smislu najbitnijeg, a to je porodica, ruši se kao kula od karata. Druga vrsta ekstrema ide korak dalje, oni krive čitav svet za svoju tešku materijalnu situaciju, a po ceo dan ništa ne rade. Ključ je u pročišćavanju medijske slike, jer kada pogledam TV meni se već posle nekoliko minuta smuči život i ljudi mi postanu tako prazni i nesigurni u snagu svog stava o životu.

Ponovo ste počeli da skupljate pesme za novi album. Znači li to ipak da će Nada Obrić još uvek biti aktivna na muzičkom polju?

Nada Obrić: Osećam neverovatnu snagu, snagu koja prkosi mom "datumu proizvodnje". Mislila sam da se povučem, jer je u današnje vreme je teško doći do dobre pesme. Međutim, sve stoji otvoreno, jer sam nekim čudom došla do tri — četiri sjajne pesme koje čekaju i ostale pa da i one uđu u moju karijeru. Pustiću kao i do sada da stvari idu lagano i spontano, pa ako je suđeno snimićemo još jedan album, pa kud puklo da puklo.


Slobodan Vlajić | Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Mart 29, 2011, 06:18:32 pm »

*
Nada Obrić


BEZ GOLOTINJE NEMA NASLOVNE STRANE

Muzikom se bavi mnogo godina. Nada Obrić je hvaljena i osporavana, ali ona i dalje živi i radi za muziku i zbog muzike. Napravila petogodišnju pauzu (od 1996. do 2001. godine) i malo ko je verovao da će se ikada više latiti mikrofona. Zbog nekih dešavanja i životu i sama Nada je razmišljala da završi s muzikom, ali je ljubav prema pesmi bila jača od svega.

Kada tačno planirate novi album?

Nada Obrić: Što se mene tiče, već sam sve završila i otpevala. Moram da kažem da sam došla do pesama koje su jako lepe, ali to nije moja zasluga već nešto što je višom silom vođeno. Posle svih mojih godina na estradi doći ponovo do jako dobrih pesama je zaista retko. Dobila sam jednu pesmu koja će, sigurna sam, dugo, dugo živeti nezavisno od mene i mog života.

Kakve su pesme u odnosu na sve što ste radili u karijeri?  

Nada Obrić: Pesama ima 10 i u stilu su "a la Nada Obrić"! Na svakom svom CD-u sam se trudila da dam nešto novo i nešto po čemu se Nada Obrić prepoznaje kao takva. Mislim da će se to videti i na ovom CD-u. Ne bih da zvučim neskromno, ali nekako se zna da su u svoje vreme smo Toma Zdravković i ja bili preteče urbane, ali lepe pesme. To se kasnije koristilo, upotrebilo od strane drugih pevača, ali i zloupotrebilo.  

Problem je izdavaštva i zna se kako su pevači u jezivom problemu sa izdavačima. Ja na žalost, ili na sreću nisam ni u kakvim šemama, dilovima i klanovima da bih mogla da unapred znam sa kojim izdavačem i kako ću sarađivati. Čitav život sam sama vodila karijeru i na to sam ponosna. Čovek se lepo oseća kad dobije nagradu, a zna da nije morao nikoga da zna kako bi mu dao nagradu, ili da je plati.

Koji datum smatrate svojim muzičkim rođendanom?  

Nada Obrić: Ja pevam čitav svoj život, otkako znam za sebe. Odrasla sam u Zvorniku, završila gimnaziju i pevala u tadašnjem kulturno umetničkom društvu. Sećam se da su me peli na hoklicu kako bih dohvatila mikrofon. Zvanično, prvu ploču sam snimila 1971. godine, tako da sam u muzici više od tri decenije.

Šta ste sve morali da istrpite za te 32 godine?  

Nada Obrić: Ja često kažem da je ovo najlepši posao na svetu. Da se ponovo rodim, opet bih birala isti posao. Sve bih isto radila, ma koliko sve to bilo bolno. Ovo je posao zbog koga se vredi roditi i živeti. Ono što pevača uvek prati je neizvesnost, a danas je sve mnogo prljavije nego pre.

Koliko su vas mediji podržavali u karijeri?  

Nada Obrić: Nikada nisam medijski praćena onoliko koliko sam radila. Jednom sam pitala jednog uradnika, koji mi je dao Oskara popularnosti, u vreme kada je ta nagrada zaista vredela i kada nije mogla da se kupi, zašto me nije ni tada stavio na naslovnu stranu, jer su mi oni sami dodelili nagradu. On mi je rekao "Hajde, Nado, pošteno da kažemo, što bi ti bila interesantna za naslovnu stranu? Skinula se nisi, afera ljubavnih, seksualnih nemaš, ne tučeš se ni sa kim, a to što dobro pevaš, to narod zna!" Tada sam shvatila kakve vrednosti, ako su to uopšte vrednosti, dolaze na pozornicu.

Da li ste jugonostalgičar?  

Nada Obrić: Jesam naravno! Rođena sam u Zvorniku, pa u Sarajevu živela i sve počela u tom gradu. To je bio moj grad iz koga sam morala da odem kada je sve počelo. Dok je bila ta velika Jugoslavija, svima nam je bilo lepo. Sećam se kad je čovek mogao da spava nasred ceste od Triglava do Đevđelije, a da ga pritom niko ne dira. To je bilo srećno vreme koje mladi ljudi iz bilo koje od ovih novih zemalja nikada neće doživeti. Mi smo prokleti narodi, jer u vreme dok se celi svet borio da se ujedini, mi smo se izborili da se rascepkamo i razjedinimo.


S. S. Todorović, 2004. | Balkan media
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Mart 29, 2011, 06:19:30 pm »

*
U domu Nade Obrić


SREĆNA BAKA I SVEKRVA

"Ja sam jedna presrećna žena. Prvo, imam zdravu djecu. Itana i Saša su svoji ljudi, završili su škole, rade. Sin se prošle godine oženio, dobila sam divnu snajku, Ljilju, pa unuku Nataliju, nanino zlato. Malo li je?", kaže ova Bosanka koja je tri i po decenije dugu estradnu karijeru nedavno zamenila novinarskom

Poslednji put smo bili gosti Nade Obrić pre desetak godina. Tada nas je, pre svega, interesovalo, kako se ona snalazi kao poslovna žena, vlasnica salona lepote, jednog od najopremljenijih i najluksuznijih u gradu, a koji je otvorila u prizemlju porodične kuće na Bežanijskoj kosi. Nada i dalje živi na istoj adresi, firma za salon, iako trenutno ne radi, stoji na istom mestu. U njenom domu i sada je raskošna samo toplina.

Bar naoko, ni Nada se nije promenila. Energična crnka, čvrste konstitucije sa svim atributima ženstvenosti, kojoj je godine i sada, kao i onda, teško odrediti.

A nedavno je postala baka i taj događaj ponosno oglasila na sva zvona. Što baš i nije uobičajeno u poslu na estradnoj sceni gde većina, čak i muškaraca, godine krije kao zmija noge. Mada, oni koji pamte Nadina iskakanja iz šablona, setiće se i da je svoj pedeseti rođendan proslavila javno, u restoranu, sve uz prisustvo novinara.

Mnogi prijatelji su me pitali da li sam normalna što to radim. Rekla sam im da sam veoma ponosna na svoje godine, odnosno na ono što sam uradila i što imam. I da je važno kako svoje godine odživiš, a ne koliko ih imaš.


Od gimnastičarke do novinarke

Mladoj Zvorničanki su, oni kojima je to struka, predviđali blistavu sportsku karijeru. Rođena gimnastičarka, govorili su. Naravno, ne bez pokrića. Imala je sjajne rezultate za onu zemlju i ono doba. Bila je u tom sportu čak i trener i sudija. Odlazak na studije prava u Sarajevo doneo je obrt. Počela je da peva prvo u kulturno-umetničkom društvu, a vrlo brzo joj je pesma od hobija postala profesija. Međutim:

Blizanac sam u horoskopu i prosto nisam neko ko može da dozvoli sebi da zavisi samo od jednog posla i samim tim da bude u situaciji da ga neko ucjenjuje da prihvati da radi ono što inače ne bi nikada, pogotovo kada je estrada u pitanju. Jedanaest godina sam i pjevala i radila kao pravnik u opštini, pre četrnaest sam otvorila salon lepote, a još sam i imala muža iza sebe koji nije jeo estradni hleb već je prihod zarađivao na drugoj strani, što mi je davalo dodatnu sigurnost.

Da je Nada okusila i novinarski hleb, saznajemo ne njenim hvalisanjem već našom radoznalošću koja je, znajući da ona odmah posle razgovora sa nama ide na put, oblikovana u pitanje gde peva za srpsku Novu godinu. Nigde, sledi kratak odgovor. Pa gde onda ide, sad se već opasno približavamo nevaspitanju. U Bijeljinu, kaže. A šta će tamo, kad ne peva, sada već nemamo obzira. Da montiram emisiju. Kakvu emisiju? Moju.

Na bjeljinskoj televiziji radim autorsku emisiju od sat i po gde su mi gosti poznate, priznate, vrlo uspešne ličnosti u svom poslu, jednom rečju oni koji su se svojim djelovanjem izdigli iznad prosječnosti. Emisija se zove "I to sam ja". Ova koju idem da montiram, sa Savom Miloševićem kao gostom, deseta je po redu. Naravno, da nisam imala namjeru da budem novinar. Ali, ja sam potpuno svjesna da na mlađima svet ostaje i da je došlo vrijeme da se polako povučem sa scene iz mnogo, mnogo razloga. Razmišljala sam čime bih se mogla baviti, a da ostanem u komunikaciji sa narodom na koju sam navikla i kakvu imam čitavog života. A onda, malo su me i naljutile neke televizije, novinari. Poznata sam kao veliki inadžija, prava tvrdoglava Bosanka, nosim taj gen u sebi. Tako sam došla na ideju da bih mogla da radim jednu takvu emisiju.

Izložila je svoj plan vlasniku i direktoru Bijeljinske televizije i on ga je prihvatio. Očekivala je strašne kritike, negativne, unapred je jasno videla i njihov tekst: šta ona traži na televiziji, šta hoće sad kao novinar i voditelj, nek se drži mikrofona, a ni za njega više nije!

Na moju veliku sreću, emisija je naišla na fantastičan prijem. Kritike su, za sada, toliko pozitivne, da često sama sebe uštinem, radi uroka.

Ponosna je na to što se u njenoj emisiji Velja Ilić, ministar za kapitalne investicije, rasplakao kada je pričao o momku koji je u Čačku hteo da skoči sa krana, što je Zorica Brunclik, za koju kaže da je od svog prvog dana na estradi samom svojom pojavom bila intrigantna ličnost, pričala bez zadrške o svojoj političkoj aktivnosti, o JUL-u, o sebi kao majci četvoro dece sa četiri različita muža, ili što je u studio u Bijeljini došla cela porodica dr Zorana Stankovića, načelnika VMA. Dobija na stotine mejlova gde joj gledaoci poručuju da istraje u isticanju dobrih, ljudskih strana koji svaki čovek, bez obzira šta drugi mislili o njemu, sigurno ima.


Pjesme će me nadživjeti

Na estradi je evo već punih trideset pet godina. Iza nje su pesme "Ne dozvoli da te druga voli", "Dugo te, dugo očekujem", "Oj, ljubavi moja prošla", "Čuvaj me, čuvaj", "Još me boli jedna stara rana", "Bolna ti ležim"... One su njena muzička biografija.

Ima mnogo pjesama koje sam ja snimila, a koje će sigurno nadživjeti mene. To bi trebalo da bude imperativ svakog pjevača.

Ističe da se već dugo sprema da estradi kaže "hvala lijepo, dosta je bilo". Čak je i pre četiri godine, kada je snimila poslednji kompakt disk, svim svojim saradnicima rekla da na nju više ne računaju, da sa tim albumom želi da se pozdravi sa mikrofonom, ali:

Ponovo sam počela da dobijam pjesme. Već tri godine imam dvije za koje sam sigurna da su hitovi kakvi se dese jednom u deset-dvadeset godina. S jedne strane, žalim što ih nije dobio neko mlađi, imao bi doživotnu ličnu kartu, a, sa druge, sasvim pošteno moram da kažem, ne mogu da ih dam nikome. Ni sad mi nije jasno odakle se ljudi i sjete mene uopšte. Jer, ne izlazim na mjesta gde treba da budem viđena, živim jedan sasvim drugi život od onog karakterističnog za estradne ličnosti. Istina je da sam tako živjela čitav život.

Nije sigurna da će ponovo ulaziti u studio. Pre svega što smatra da u muzičkom izdavaštvu više ne važe nikakvi moralni kodeksi.

Na estradi je borba uvjek bila bespoštedna. Estrada vam je jedan ogroman kavez pun lavova i vi ste goloruki ubačeni unutra pa, kako se snađete. To je oduvjek bio posao bez sutra. Vi trenutno, u odnosu na običnog čoveka koji prima platu, uzmete ogromne pare, ali niko vam ne garantuje da ćete sutra imati od čega da preživite. I niko vam ne garantuje koliko će vaša karijera da traje. E, sad, nespremni da se suočavaju sa realnošću i neobrazovani, kakvih ima mnogo na estradnoj sceni, pogotovo koji brzo dođu do neke popularnosti, kada se ona istopi, presuše izvori jer vas niko više ne zove, tada doživljavaju užasne depresije, traume. Zato i imamo sve više droge i alkohola na estradi, ljudi umiru mladi, jednostavno nestaju, a da se, pri tom, niko ne pita šta je sa njima.

Jedna je od retkih pevačica koja na samu pomen reči "tabloid" ne počinje da sipa drvlje i kamenje.

Moje koleginice se tamo negde slikaju pijane, gole, u nekim smješnim ponašanjima, a onda se bog zna kako ljute na novinare i hoće da ih tuže što je, po meni, apsurd. Jer, onog trenutka kada sam vrata svoje kuće zatvorila sa vanjske strane, ja sam Nada Obrić, javna ličnost, i, kako nisam malodobna i maloumna, odgovorna sam za sve što potom kažem ili uradim. Ako vi mene uhvatite da sam se negde skinula, vi samo radite svoj posao, a i ja — smeje se — očigledno radim svoj.

Seća se jedne takve, za koju bi mnogi rekli, neprilične situacije, a koju ona i danas smatra sasvim normalnom i za njen i za novinarski posao. Desilo se da je na molbu svojih radnica iz salona i na nagovor ćerke Itane ("Po prirodi sam radoznala, volim izazove, pravo da vam kažem, jedva sam čekala da me pozovu") otišla da gleda prvi muški striptiz u Beogradu, u kabareu "Rouz". Posle nekoliko dana zovu je iz salona da dođe, čeka je neki dečko sa kompromitujućim slikama, kažu joj.

Znam da ne mogu imati takve slike, ali siđem. Dječko sedi, pitam šta je bilo, on meni pokaže dve-tri slike na kojima me je zajaho stiptizer. Odakle ti to? Kaže: krišom sam slikao. Šta ćeš sad s tim? Znate, meni više redakcija nudi pare da im prodam ove slike. Koliko možeš da dobiješ za njih? Trista maraka. To bješe tada stravična plata. Slušaj, srećo, kažem mu, sve nogom u tur, trk da to prodaš, ali, da budeš svjestan da sam ti ja ovaj mesec obezbjedila jednu od najvećih plata u ovoj zemlji. Dječko je bukvalno izašao leđima napolje, nije mogao da shvati moju reakciju.

Sutradan je Nadu pozvao urednik jednog tabloida i rekao da ima tu fotografiju i da bi oni hteli da je objave ali i da smatraju da je, s obzirom na to da je ona u pitanju, red da joj to prethodno kažu.

Gospodine, samo vi to objavite, rekla sam mu. Ja jesam bila u kabareu "Rouz", i to jesam ja na slici, i sutra bih otišla na takvo mesto. I hvala Bogu da ova država nema nikakvih drugih problema nego da se sva nacija zadevera što je mene zajahao neki striptizer. Fotografiju objave. I nikom ništa. Ja bih i sutra to uradila.


Život je treptaj

Poslednjih pet godina Nada je dva puta bila u situaciji da se bukvalno bori za svoj život. Oba puta napala ju je bolest, ona kojoj narod ni ime ne izgovara nego samo kaže "najgora", oba puta je legla na operacioni sto ne znajući da li će i za nju biti novog sutra i oba puta su operacije, na različitim delovima tela, iako je bolest, kako kaže, otkrila sekund posle dvanaest, bile uspešne. Javnost je iznenadila kada je o svojoj bolesti govorila bez ustezanja, a nas, kada smo joj ugledali sa zapaljenom cigaretom među prstima.

Znaju moji lekari da se nisam odrekla tog poroka i naravno da me grde. Ali kada sam posle prve operacije zapalila prvu cigaretu i doktor me video, obradovao se: "Hvala Bogu, vratila si se u život."

Objašnjava da je o svojoj bolesti javno progovorila da bi bar jednu osobu njene reči navele da ode na kontrolu i tako joj spase život. Zna da su posle njenog nastupa četiri žene sa Bežanijske kose otišle na kontrolu i ispostavilo se, one to pre nisu znale, da imaju problem. Sve četiri su spasene.

Dakle, ja sad znam da sam spasla četiri ljudska bića. I ako ni zbog čeg drugog, ono zbog toga, moja misija na ovoj zemlji je završena. To je nešto što me čini ispunjenom i beskrajno srećnom.

Bolest je promenila njenu ličnost, karakter. Danas ne priznaje onu narodnu da se mator konj ne uči ili kad neko kaže, šta ću, rođen sam takav.

Pre bolesti bila sam nagla do ludila. Sve za danas je moralo da bude gotovo bar pre dva dana. Ako nije bilo tako, dobijala sam histerične napade. Bila sam preveliki realista, perfekcionista, tražila da nemoguće bude moguće. Jurila sam, jurila i samo mi je u glavi bilo: ja moram. U bolesničkoj postelji, kada sam ostajala sama sa sobom, shvatila sam da je život treptaj, da on teče i sa vama i bez vas i koliko je sva ta moja borba, histerija bila suluda. I najveća istina na svijetu jeste da dok je čovek zdrav, ima hiljadu i jednu želju, a kada se razboli, samo jednu: da ozdravi.

Posle prve operacije, kada je mogla da putuje, sa sinom Aleksandrom je krenula automobilom put Banjaluke. Upali su u veliko nevreme, oluju, a onda, odjednom, kako kad presečeš jabuku, iznad njih je puklo vedro nebo.

Nebo koje sam tada vidjela nikada neću zaboraviti. Posle dva-tri kilometra ponovo smo ušli u maglu i kišu. Ja ćutim i uhvatim sebe da prvi put u životu, a ko zna koliko puta sam videla takvo parče neba, primećujem takvu lepotu. Moj sin je rekao: "Vidi, mama, kako je ovo božanstveno." Bila sam dodatno srećna što je i on isto osetio. Dva dana smo pričali o tom doživljaju i bilo nam je lijepo. Sve, dakle, zavisi od vas. Ako hoćete da budete negativni, da nađete sebi sekiraciju, ima je kako oči otvorite, a ako hoćete da budete pozitivni, i to vam je nadohvat ruke.

Priča da je pre i posle prve operacije, koja je bila izuzetno teška i čiji je ishod bio krajnje neizvestan, dobijala na stotine pisama i telefonskih poziva od ljudi iz svih krajeva sveta. Danonoćno su uz nju bdela njena deca, ćerka Itana i sin Aleksandar, svakodnevno su u posetu dolazili prijatelji, kolege. Beskrajno im je zahvalna na takvoj pažnji i podršci.

Danas, bez ikakve demagogije i patetike, za sebe mogu da kažem da sam presrećna žena. Prvo, imam zdravu djecu. Itana i Saša su svoji ljudi, završili su škole, rade. Sin se prošle godine oženio, dobila sam divnu snajku, Ljilju, pa unuku Nataliju, nanino zlato. Malo li je?

Saša, Ljilja i četvoromesečna Natalija žive sa Nadom. Treba li posebno isticati da je preslatka devojčica centar Nadinog sveta, od bake obožavan do besvesti. Nada će se pohvaliti i da je ćerku Itanu uspela da ubedi da odustane od pevanja i ispuni maminu želju, završi Pravni fakultet i položi pravosudni ispit. Malo ju je iznenadila kada se otisnula u diplomatiju, završila diplomatsku akademiju, i ovde i u Nemačkoj, i našla posao u toj oblasti. Mama je želela da joj ćerka bude vrstan krivičar.

Vršim pritisak da se uda, a ona me gleda kao da govorim nekim jezikom za nju potpuno nerazumljivim. Očigledno, moram naći neke silne prevodioce da bi me razumjela — smeje se Nada.

Ona je u braku bila dva puta. Poslednji put zajednica je trajala deceniju i po.

Aca i ja smo se razveli, srećno, prošle godine. Ostali smo u dobrim odnosima. I sa prvim mužem sam u sjajnim odnosima, a i muževi između sebe imaju takav odnos.

Hoće li se ponovo udati?

Ne mislim se više udavati. Sada tako razmišljam, ali, naravno, nikad ne reci nikad. Mnoge stvari za koje sam rekla da to meni nikad ne može da se desi ipak su mi se izdešavale.


Milica Stamatović, 2005. | Ilustrovana politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #8 poslato: Januar 09, 2013, 11:45:01 pm »

*
Priča o sebi: Nada Obrić


BORILA SAM SE KAO LAVICA

Dva puta je operisala kancer i samo oni koji dele isto iskustvo mogu da zamisle dubinu ponora koji se odjednom otvori i tananost i krhkost slamke za koju se žena hvata da u taj ambis ne upadne

Primadona naše estradne scene, Nada Obrić, jedna je od onih že­na koje mogu poslužiti kao uzor uspešnog sklapanja mozaika lič­nog i profesionalnog života. Porodica je za nju uvek bila centar sve­ta, bez obzira na profesiju koju je odabrala i karijeru u kojoj su se ni­zali zvezdani trenuci. Otuda, valjda, i moć da pomiri naizgled nepo­mirljivo: profesionalne ambicije i potrebu da, kada se ugase svetla reflektora, ima jedan sasvim običan život majke i supruge. Svoj po­sao i slavu uvek je ostavljala ispred kućnog praga i svojim najvećim uspehom doživljava svoju decu — danas odrasle, samostalne, ob­ra­zovane i odgovorne ljude. Imala je i moć da povuče dugačku, ne­pro­zirnu zavesu između scene na kojoj traje i sopstvene intime. De­cenijama je čuvala to svoje blago daleko od očiju javnosti i publike, sve do trenutka kada je bila uverena da pouke njene intimne drame mogu preduprediti nečije tuđe, ili biti motiv da se bori i poslednjim atomom snage za svaki novi dan života.

U priči o sebi, Nada Obrić sopstveni život i sebe samu vidi razde­lje­ne dubokom međom. S jedne strane je vreme zdravlja, sa druge vre­me bolesti.Granica koja stoji između toga opomena je, ali i spo­na sa istinskim vrednostima koje valja negovati i sa greškama koje ne treba ponavljati. Zdravlja radi. I života radi.

Dva puta sam operisala kancer — 1999. i 2003. godine. Samo oni koji dele isto iskustvo mogu da pojme dubinu ponora koji se od jednom otvori pred vama i tananost i krhkost slamke za koju se čovek hvata da u taj ponor ne padne — počinje priču naša sagovornica.

 Prebirajući po inventaru svog života, tražeći u njemu klicu i tlo iz kojeg je proklijala podmukla bolest, govori ponajpre o svom emotivnom životu:

Volela sam i bila voljena, ali nisam spoznala kako izgleda sreća i spokoj istinske, bezrezervne, nesebične ljubavi za čitav život. A takva ljubav mi je bila potrebna. Ja sam, kao i svaka druga jaka i ambiciozna žena koja je odabrala svoj put i karijeru, platila cenu svoje samostalnosti. Nisam uspela da održim nijedan od svojih brakova, iako sam provela neke godine svog života sa zaista divnim muškarcima — kaže Nada Obrić.

Tu se, po njenom dubokom uverenju, začela klica bolesti — u intimnoj potrebi, borbi za sreću, za sanjanu ljubav voljenog čoveka.

Kada vam emotivni život nije u redu, to proizvodi čitav niz drugih problema — psihičkih, fizičkih, zdravstvenih, materijalnih, praktično svih mogućih. U svemu tome trošila sam se ne štedeći sebe. Trudila sam se najviše da deca ne trpe, da uprkos svemu od mene dobiju ono što im je potrebno i da ne budu upleteni u probleme koji su samo moji — priča naša sagovornica.

Dodaje da je kroz stresove koji nisu manjkali prolazila i borila se sasvim sama. Uverena je da je negde u organizmu to moralo da se odrazi na najdrastičniji način.

Ni danas ne zna kako se i zašto jednog septembarskog jutra obrela na Ginekološko-akušerskoj klinici. Nikakvih zdravstvenih smetnji nije imala, nikakav bol joj nije poslao znak da ode lekaru. Samo je poslušala svoju intuciju da treba da ode na pregled.

Ispostavilo se da imam karcionom materice i da sam došla ne u pet do 12, nego u 12 i pet, kako se to kaže. Nisu lekari morali išta da kažu da bih shvatila šta me je snašlo. Karcionom je, valjda, najpodmuklija bolest na svetu. Ne boli, ne šalje upozoravajuće signale sve dok ne bude kasno. Srećom, nisam došla prekasno, ali jesam dovoljno kasno da je postojala neizvesnost ishoda operacije. Ne postoje reči kojima može da se opiše ili objasni to suočavanje sa bolešću. Meni su pre ove, kao i pre druge opracije, najteži bili oni dugi dani iščekivanja rezultata ispitivanja i postavljanja konačne dijagnoze. Neizvenost, strah, depresija s jedne, a optimizam, vera u izlečenje i sumnja da leka nema s druge strane — košmar je u kojem ste potpuno sami. Niko ne može da vam pomogne, ponajmanje su od pomoći sažaljenje okoline i njihove strepnje. To se samo taloži na već postojeći teret sa kojim ne znate šta da radite i gde da ga denete — opisuje te teške dane Nada Obrić.

[Tek posle bolesti shvatila sam da je lepota života u malim, a velikim sitnicama koje i sreću znače, tvrdi Nada Obrić] Sa ove distance, naša sagovornica kaže da je u tim, ne samo u njenom životu najtežim trenucima, presudno odagnati paniku, naoružati se optimizmom i ve­rom u izlečenje. Samo tako se može suočiti sa bolešću.

Tek tada dolazi vreme prave, bezpoštedne borbe za sebe i svoju budućnost. Moj najveći saveznik bio je optimizam. Govorila sam sebi glasno, da bih čula svoj glas: meni ne može i ne sme ništa fatalno da se desi, ja ću ovo da prebrodim jer nisam završila sve ono što sam naumila u životu! Rano je da umrem, nisam zaslužila da umrem tako rano — priča ova hrabra žena.

Govori i o neizmernom poverenju u lekare koji su je lečili.

Da li možete da zamislite onaj trenutak pred ope­raciju, kada ste već omamljeni anestezijom, a ne zna­te kada se probudite da li će to biti i buđenje iz koš­mara, kraj bolesti — opisuje Nada Obrić dramatična osećanja u operacinoj sali.

Prva operacija je bila uspešna, Nada se oporavila, vra­tila svakodnevnom životu, sa mnogo optimizma gle­dajući u budućnost. Ali negde duboko u njenom biću tinjala je strepnja da li je izlečena? Nizali su se meseci i godine, svaka nova, a zdrava, bila joj je znak da je bitku dobila. Tako do proleća 2003. godine. Ta­da je primetila sićušni mladež, neugledan i neupad­ljiv. Poučena ranijim iskustvom, a sa velikom nadom da to nije beleg od kojeg strepi, obrela se u bolnici, ovoga puta onoj na Bežanijskoj kosi.

Opet je bio kancer. I opet je usledio isti košmar koji sam već preživela. Ali, došla sam na vreme, bila sam u rukama izuzetnih stručnjaka i ljudi. Bili su uz mene kada mi je bilo najteže, kada sam mislila da neću moći još jednom u sebi da pronađem snagu i veru u izlečenje. Pronašla sam je, valjda poslednjim atomima snage koju sam imala — nastavlja naša sagovornica.

Uspela je Nada Obrić i ovoga puta da dobije bitku života. U toj ponovljenoj, grčevitoj borbi za sebe, u njenom svetu u kojem su horizonti i dalje bili isti, promenilo se mnogo toga.

Shvatila sam zbog koliko nevažnih, bezveznih stvari sam brinula i nervirala se, koliko to nije bilo vredno mene i svega što je istinski bilo vezano za moj život. Shvatila sam da nisam imala pravo da uništavam sopstveni život, jer on pripada meni, ali i mojoj deci, porodici i svima onima koje volim i koji vole mene.Trebalo je da se razbolim da bih istinski spoznala da je život jedan jedini, shvatila koliko je zasta vredan i koliko ima onih kojima sam potrebna.

To je i poruka i pouka ženama da brinu o svom zdravlju, čak i onda kada im se čini da je sve kako treba i potaman. Nada Obrić to čini, puna optimizma budeći se u svaki novi dan ispunjen ljubavlju bližnjih i lepotom života skrivenom u onim malim, a velikim sitnicama koje sreću znače.


Viva magazin | septembar 2011.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: