Od Morave do Koventa
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Od Morave do Koventa  (Pročitano 24035 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: April 03, 2012, 01:44:11 pm »

*

OD MORAVE DO KOVENTA

Slobodan R. Stefanović, sastavljajući među koricama najveći orkestar na svetu od hiljadu čačanskih muzičara iz svih epoha, objavio je 845 njihovih fotografija, slikajući, usput, dane kojima su pripadali

Čačak — Radmila Bakočević pevala je u "Skali", "Metropolitenu", "Kovent gardenu", "Boljšom teatru", u vodećim operskim kućama Buenos Ajresa, Beča, Pariza, Berlina, Rima, Barselone, Lisabona, Trsta, Napulja, Katanije, Minhena, Palerma, Ženeve i još 120 gradova Evrope, Azije, Afrike, Severne i Južne Amerike.

"Primadona asoluta" i sopran svetske slave zaslužila je posebne stranice u knjizi "Čačanski akordi", kao nekadašnji solista ovdašnjeg "Abraševića". Tu su, evo, pobrojani svi gradovi njene karijere. Autor tek štampanog spomenara u izdanju Narodnog muzeja u Čačku, Slobodan R. Stefanović, sastavio je među koricama najveći orkestar na svetu od hiljadu čačanskih muzičara iz svih epoha, objavio 845 njihovih fotografija slikajući, usput, dane kojima su pripadali.

Tako sada u ovom neobičnom kaleidoskopu borave, pored operske dive, čačanske perjanice rokenrola, Borisav Đorđević i Radomir Mihailović Točak, slavuj iz Mrčajevaca Miroslav Ilić, znani i neznani harmonikaši, trubači, tekstopisci i diskofili, svi zajedno sa kafanskim meraklijama.

Prvi klavir u Čačak donela je Paulina Kren 1887. godine, kad se u ovoj kasabi orila frula a na evropskim dvorovima svirao Štraus. U sledećem veku, ovim moravskim čovečanstvom carevao je treći zvuk, uz strofe iz sveske Obrena Pjevovića (1919—1991) ("Kasnim zrakom sunce polja ljubi, vodenice na Moravi gubi...").

Tako je počelo doba nove narodne muzike i "šumadijske dvojke" čiji je najbolji izdanak bio Dragan Aleksić. Obrenov zemljak iz Mrčajevaca, samouki harmonikaš i kompozitor nanizao je 15 zlatnih i srebrnih ploča za "Diskos" iz Aleksandrovca i 120 singlova za "Jugoton" iz Zagreba. Kad su Zagrepčani došli u Mrčajevce i nagovarali ga da pređe kod njih, nudeći da sam napiše koliko novca traži, Aleksić je odgovorio: "Ne mogu do jeseni, moram da ovršem pšenicu".

Epitaf na spomeniku Aleksiću u Mrčajevcima glasi: "Muzika je iz mog srca ko Morava tiho tekla, što ne stigoh ja da kažem harmoniko ti si rekla". Stihove je smislio Atanasije – Taso Savić, pesnik iz Čačka i tekstopisac koji je sastavio reči za 300 narodnih pesama, među njima i "Svirajte samo za nju" za Tomu Zdravkovića.

Rade Bogićević iz Ježevice kod Čačka, jedan od retkih narodnjaka koji je znao note, načinio je vrstan muzički duet sa životnom saputnicom Bosom Ovukom, Ličankom koju je upoznao u Beogradu. Šezdesetih, sustizali su se njihovi hitovi — "Maramica svilenica", "Sreli smo se bilo je to davno", "Šta ću s tobom toliko nebrojeno dana" — pa fabrika nije stizala da naštampa dovoljno ploča. U izlogu Muzičke kuće na Terazijama 12, u srcu Beograda, jednog dana stajao je natpis: Nema na prodaju ploča dueta Ovuka–Bogićević.

Kafanama oko Čačka gde se slušala živa ćirilica godinama je vladala lepa Mira Šamovka (umetničko), u zbilji Borka Pranjić iz Bosne. I čačanski profesor filosofije, Aleksandar – Lale Jovanović, išao je u krčmu kod "Šora" da gleda i sluša rečenu, pa za knjigu pripoveda da je Mira, jednom prilikom u Lađevcima, čitave večeri pevala za neko šofersko društvo. Oni se pogostili, podnapili i muziku platili pa, odlazeći, zamolili Miru da im otpeva nešto za svoju dušu, a ona pustila glas: "Bez motike i budaka uzeh lovu od ludaka".

Petorica "Bećara" godinama su bili najbolji svatovski orkestar u čačanskom kraju, samo od jedne ženske svadbe u Trbušanima svi su kupili po nov auto, a u jesen 1985. godine svirali su veselja 17 dana bez prekida.

— Tokom karijere uveseljavali smo svirkom ukupno 3,5 miliona ljudi. Od posla smo digli ruke početkom devedesetih kad su na svadbi u Konjevićima jedni gosti tražili četničke a drugi partizanske pesme – priča Mišula Petrović, pevač i harmonikaš u "Bećarima".

U svetu muzike na uvo gospodarili su "Palilulci", učitelja i primaša Bobana Minića. Kad najbolji sportista Srbije u prošlom veku, Dragan Kićanović, dođe u rodni Čačak, Boban odmah počinje uvek istu pesmu — "Dunjo moja, jesen prolazi".

Naročito mesto u ovom muzičkom sveznadaru pripada i braći Radiši i Ratku Teofiloviću, jer dvoglasi koje oni pevaju do njihovog pojavljivanja nisu zabeleženi. Danas su ambasadori drevne srpske muzike, dok njihov stariji brat Nenad, magistar elektronike, živi i radi u "Nokiji" u Finskoj i piše odlične romane.

— Prikupljanju građe i podataka za ovu knjigu posvetio sam pet godina rada — kaže autor Slobodan Stefanović, inače gimnazijski profesor engleskog jezika i kao hobista muzičar, najduže u čačanskim "Kumovima", sa gitarom. Posebno sam se trudio da u knjizi napravim mesto za manje poznata imena. Kako bi se, inače, zapamtilo da je Sreten Gajić Gajo komponovao vrhunsku pesmu "Polomiću čaše od kristala", koju peva Miroslav Ilić.

Sa stranica "Čačanskih akorda" mašu poznata imena i neobični podaci. Odatle se saznaje da postoji ukupno 165 različitih pesama o Moravi a da Miroslav – Mićko Brković, predsednik kompanije "Ratko Mitrović" ima audio snimke 84 pesme iz tog niza. Ili, ko bi pogodio ime autora narodnjaka "Preskočiću tarabu i jarak", u izvođenju Šabana Šaulića? Pesmu je napravio roker iz Čačka Borisav Đorđević Čorba.


Gvozden Otašević | 17.04.2011. | Politika
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: