Ljubav ka igranju utkana u kolo
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubav ka igranju utkana u kolo  (Pročitano 10987 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Mart 29, 2011, 02:27:54 pm »

*

LJUBAV KA IGRANJU UTKANA U KOLU





Armija mladih ljudi u Srbiji koji aktivno igraju folklor u amaterskim Kulturno — umetničkim društvima širom zemlje skoro može da parira broju onih koji treniraju neki od trenutno aktuelnih sportova. Svaki grad u našoj zemlji ima barem jedan folklorni ansambl u kojem se deca, srednjoškolci, studenti i zaposleni mogu da upišu i nauče osnovne korake i, u zavisnosti od talenta i želje za učenjem, napreduju, nastupaju na koncertima i putuju po svetu.

Na najposećenijem sajtu o folkloru (www.folklorsrbija.org.yu) prijavljeno je 178 KUD-ova iz zemlje i inostranstva, a Dragan Drobnjak, glavni i odgovorni urednik ovog portala rekao nam je folklor u Srbiji i te kako popularan, ali da nije dovoljno promovisan.

Kulturno-umetnička društva odavno imaju svoju publiku o čemu govore ispunjene i najveće koncertne dvorane. Folklor ne predstavlja samo fizičku aktivnost nego i razvija umetničku stranu ličnosti. Mladi se u KUD-ovima druže, zabavljaju i putuju. Kroz narodnu igru upoznaju našu, ali i kulturu i tradiciju manjina koje žive u Srbiji — objašnjava nam Dragan koji je i sam aktivan igrač u Prvom ansamblu KUD "Dimitrije Tucović" iz Beograda i osnivač udruženja građana "Hrast".

O tome zbog čega se sve veći broj mladih ljudi okreće tradiciji i upisuje u škole folklora razgovarali smo sa diplomiranim etmonuzikologom Vesnom Bajić – Stojiljković koja trenutno živi i radi na slovenačkoj obali, u Kopru, gde je sopstvenom inicijativom u novembru 2007. godine osnovala Akademsko kulturno-umetničko društvo "Kolo" i uspela da za vrlo kratko vreme okupi blizu sto članova različitih uzrasta uglavnom srpskog porekla.

Škole folklora su zaista postale vrlo popularne u Srbiji i dobro je što je tako. Ali, način i kvalitet rada je od škole do škole različit, budući da nedostaje školovani stručni kadar za tradicionalnu igru. Uvođenje tradicionalne igre i muzike u škole i davanje značaja očuvanju srpskog tradicionalnog nasleđa u savremenom dobu, problem je koji bi trebalo da se reši na državnom nivou, u Ministarstvu prosvete. Kada je reč o školama folklora, smatram da su, pre nego deca, roditelji postali svesni velikog značaja u očuvanju srpskog tradicionalnog nasleđa i žele da putem tih škola njihovo dete usvoji određena znanja iz sopstvenog kulturnog nasleđa. Prilike za putovanje, druženje i rekreaciju deci su svakako na prvom mestu, ali odraslima to ne bi trebalo da bude.

Vesna kaže da nikad nije kasno i da praktično ne postoji pravo vreme kada bi dete moglo da počne da uči prve korake narodnih igara. Dodaje da je od četvrte godine dete sposobno da shvati osnovne pokrete uz pratnju pesme, a da je upravo pesma glavni pokretač u radu sa mališanima.

Kroz pesmu deca najlakše savladavaju ritam koji potom prenose na pokrete noge, ruke i ostalih delova tela. Ipak, najidealnije vreme za početak bavljenja tradicionalnom igrom jeste od prvog do četvrtog razreda. Škole folklora bi trebalo da imaju razrađen plan i program rada, uključujući veliki broj narodnih pesama uz igru, brojalica, razbrajalica, tapšalica i slično. Ne bi trebalo da cilj bude isključivo nastupanje pred roditeljima, da se pokaže kako su deca savladala komplikovane korake i figure, koje izvode stariji igrači. To nije u skladu sa razvojem deteta. Vrlo je bitan pravilan razvoj motoričkih sposobnosti i glasovnih mogućnosti, a rezultati na pozornici će se svakako pokazati — objasnila nam je Vesna.

U zavisnosti od toga u kojem delu Srbije se održavaju, na proslavama u našoj zemlji sviraju se i igraju razne narodne igre. Ipak, statistički podaci pokazuju da je gotovo pravilo da, gde god se nalazili, gosti i slavljenici obavezno zaigraju Moravac i Užičko kolo.

One pripadaju jednoj porodici igara, odnosno igračkih obrazaca, koju u etnokoreološkoj terminologiji uopšteno nazivamo "kolo", ili, preciznije, "kolo u tri". Obrazac kola vrlo je jednostavan, sastoji se od kretanja po prostoru i igranja u mestu, u tačno određenom ritmičkom trajanju. Držanje za ruke puštene niz telo i igranje u obliku (formaciji) kruga pruža posebno zadovoljstvo i osećaj za pripadnost jednoj zajednici. Popularnost kola je pre svega posledica pomenute jednostavnosti obrasca, čija se struktura potpuno sklapa sa osmotaktnom frazom prepoznatljive melodije kola. Jednostavnost osnovnog obrasca može se dopuniti raznovrsnim ukrasima (prepletom, zapletom, trokorakom, usitnjavanjem koraka), što daje svojevrsnu slobodu pojedincu i omogućuje da više ljudi (različitog porekla i uzrasta) zaigra u istom kolu, da niko nikome ne zasmeta, a da pri tom svako od njih ispolji svoju kreativnost u obogaćivanju igre. Takođe, tempo kola može da bude brži ili sporiji, što opet pruža slobodu u izražavanju I mogućnost improvizacije pojedinca — rekla nam je Vesna.

Zahvaljujući kolu srpska igra postala je prepoznatljiva širom sveta. Paralelno sa popularnošću kola, koje je odolelo vremenu, mnoge starije igre potpale su zaboravu. Naše igračko nasleđe svelo se na jedan obrazac, a zaboravljene igre moraju se danas "veštačkim" putem rekonstruisati, i dalje razvijati, barem u školama folklora.

Reč kolo u upotrebi je među Južnim Slovenima kod Srba, Hrvata, Slovenaca (u Beloj Krajini), Muslimana (u BiH), dok se u istočnim krajevima balkanskog poluostrva upotrebljavaju termini oro i horo, i to kod Makedonaca i Bugara, ali i kod Srba (u južnoj Srbiji) i Crnogoraca. Horo i oro dolaze od iste grčke reči horos, koja znači: skup ljudi, igranka, igra. Značenja su u srpskom jeziku ista. Kolo je praslovenska reč i u istom se obliku nalazi u svim slovenskim jezicima. U etnokoreologiji termin kolo ima više značenja, od kojih su osnovna sledeća:

1) oblik igre (lanac međusobno povezanih igrača);
2) grupa osoba koja učestvuje u igri;
3) igranka, javni skup na kome se igra;
4) vrsta igre (Žikino kolo);
5) kružna igra u kojoj melodija, tekst i druge karakteristike određuju njenu etničku pripadnost
   (srpsko, bugarsko, hrvatsko kolo).

Vesna Bajić Stojiljković kaže da su današnje koreografije KUD-ova mnogo bliže izvornom nego što su to bile one od pre 30 ili 50 godina. Tome su doprinela brojnija i detaljnija istraživanja različitih krajeva Srbije, pa i šireg prostora gde žive Srbi od kraja 70-ih godina.

Savremene koreografije tradicionalnih igara odstupaju od izvornog najviše zbog prilagođavanja sceni. Koraci i varijante igara su uglavnom one nađene na terenu, poneki autor ih promeni, obogati svojom varijantom, ali ipak struktura igre ostaje prepoznatljiva (ne mogu da govorim za sve, naravno). Scenski prikaz tradicionalnih igara zahteva promene kretanja, oblika (ili formacije igara) i tu se uočava najveća razlika i odstupanje od tradicionalnog. Međutim, danas postoji dosta eksperimenata prilikom stvaranja koreografija. Ovi autori, ne samo što unose promene kretanja igrača (tzv. slike), već i menjaju korak da se više igra ne može prepoznati. To su najgore moguće kreacije, jer njihovi autori (ja ne koristim reč koreograf) nastoje da budu "originalni" i teže ka umetničkom dejstvu, ali njega nažalost nikako ne dostižu. Zato njihova dela ostaju samo na nivou dopadljivosti publici — objasnila nam je Vesna.


ŠTA SE IGRA U SRBIJI

Podatke o tome koje se igre igraju u određenom delu naše zemlje najbolje je iznela dr Olivera Vasić koja je na osnovu sopstvenih terenskih istraživanja i dostupne literature podelila celokupno područje Srbije na pet etnokoreoloških celina.

Dinarskoj zoni pripada Zapadna Srbija, u okviru panonske zone proteže se Vojvodina, a moravskoj zoni ubrajaju se Centralna, Severoistočna i Jugoistočna Srbija.

U Vojvodini je pored obrednih igara postojalo mnogo igara zabavnog karaktera, odnosno lokalnog zabavnog repertoara. Njegova podela može se najbolje predstaviti grupisanjem prema formaciji, i to na parovne igre (po dvoje) i igre u zatvorenom kolu. Najpoznatije igre u zatvorenom kolu su: Veliko i Malo kolo (banatsko, bačko, sremsko), Paorsko kolo, Gajdaško kolo, Bunjevačko, Staračko... Parovi mogu biti različito raspoređeni po prostoru: pravilno po kružnici ili liniji i slobodno po kružnom prostoru. Najpoznatije parovne igre su: Cigančica, Mađarac, Keleruj, Zurka, Kisel vode, Erdeljana, Sirotica, Sitne bole, Todore, Tandrčak i dr.

Zapadna Srbija pripada dinarskoj zoni. Karakteristika dinarske zone je kolanje, to jest, igranje u kolu uz pratnju pesme, koje se izvodilo u brojnim prilikama. Razvijanjem ovog jedinstvenog obrasca i većim prisustvom instrumenata, koji zamenjuju vokalnu pratnju, nastaju brojne igre zabavnog karaktera: povod, četvorak, trojak, s noge na nogu, svinjarac, šestica, bosančica, prekid kolo, sec kolo, mala bašta, devojačko kolo, šareno kolo i mnoge druge. Igranje zapadnog dela Srbije odlikuje se snažnim igranjem, sa celom površinom stopala na tlu i savijenih kolena, koja se u toku igranja ne ispravljaju. Obrasci koraka su jednostavni, variraju se naglašavanjem koraka, usitnjavanjem koraka u taktu, izbacivanjem slobodne noge, dok je preplitanje nogu u toku igranja za ove stanovnike veoma teško.

Igre centralne Srbije su lake i lepršave u umerenom tempu, ali upravo za takav način igranja potrebno je veliko igračko umeće. Ovo posebno odlikuje igru šetnja (šeta, povoz, šetalica, šetaljka, odmor), izvođena uz vokalno-instrumentalnu pratnju, sa kojom su momci ili oženjeni ljudi započinjali igračke skupove. Najrasprostranjeniji igrački obrazac ove oblasti je tip igre nazivan kolo u tri ili kolo. Kolo se ranije izvodilo u brojnim varijantama, uz različitu muzičku pratnju (vokalnu, vokalno — instrumentalnu i istrumentalnu) i različite nazive (Žikino kolo, džambasko kolo, Posejo deda, šestica i drugi). Osim šetnje i kola, okosnicu igračkog repertoara u centralnoj Srbiji čine i sledeće igre: devojačko kolo (nova vlahinja), starinska vlajna (gajdica, polomka, sitniš, rudničanka, kolubarčica, sitno napred, kriva...), osmica, trojanac (od pet taktova), đurđevka, pop-Marinkovo kolo, retko kolo (moravsko kolo, narodno kolo) i četvorka (čačanka, tasino kolo...).

U severoistočnoj Srbiji postoji obiman zajednički repertoar igara. Da navedemo nekoliko: vlaina ili vlajna, stara vlaina kod Srba, a ora đe patru ili četvorka, danca kod Vlaha; keser kod Srba a kiseru kod Vlaha; polonka kod Srba, a s'tnga ili pros'tnga kod Vlaha; pop-Marinkovo kolo kod Srba, šokćili ili patulu kod Vlaha; todorka kod Srba ili đurđesku kod Vlaha; levakinja kod Srba, a arambao kod Vlaha; zaplet kod Srba, a ruzmaljinka kod Vlaha...

Način igranja je kod Srba i Vlaha sličan. Igraju snažno, celom površinom stopala na tlu. Obrazac koraka varira se poskocima, manjim skokovima, treperenjem, usložnjavanjem koraka, izbacivanjem slobodne noge, a preplet, poznat u centralnoj srbiji, ovde ne postoji. Nema skakanja i velikog prelaženja prostora. Vlaško igranje je prepoznatljivo po udarima slobodne noge o tlo — ropota (kod Ungureana), i savijanje kolena u dužem trajanju — utapanje, propadanje (kod Carana).

Od igara zabavnog repertoara, izvođene uz instrumentalnu pratnju, igra čačak predstavlja dominantnu igru jugoistočne Srbije. O brojnim igračkim i muzičkim varijantama ove igre govore i nazivi: banjski čačak, svrljiški čačak, niški čačak, stara bosara, piperana, pirotski čačak, šilovački čačak, pčinjski čačak... Pored ovih igara zastupljene su sledeće: jednostranka, osamputka, (osmača, čiča Drišlja), četvorka, selsko oro (staroselsko, novoselsko), samački (po same, lile, lilka, katanka), trojanac, rumenka i polomka (u severnom delu ove celine), vlasinka, bugarka (bugarčica, pešački) i šestorka (u južnom delu celine).

Osim pesme, igru je pratila svirka duduka, gajki, kamena, gajdi i tupana, zurli i tapana, orkestra trubača i harmonike.

Način igranja jugoistočne Srbije prepoznatljiv je po izraženoj vertikali, tj. treperenju tela, što je posledica povijenih i elastičnih kolena, koja se ispružaju samo na tren. Telo je ispravljeno i neprestano sitno treperi. Stiče se utisak da se stopala ne odvajaju od tla. Igra se punim stopalima, snažno i oštro.

U Šopluku igra se posebno veoma snažno, a igrači pre nego što se spuste na tle isprave kolena i udahnu punim plućima. I u Vranjskom Pomoravlju igra se veoma čvrsto, ali laganije i smirenije. Kosovci igraju uzdržano, dostojanstveno, bez preteranih i naglašenih pokreta.


ANSAMBL "KOLO"

Jedini profesionalni Ansambl narodnih igara Srbije — "Kolo" osnovan je Uredbom Vlade Srbije 5. maja 1948. godine. Sa ansamblom su sarađivali najbolji srpski koreografi i istaknuti srpski muzičari, kompozitori i dirigenti. "Kolo" je gostovalo na svim kontinentima, priredilo više od 5.000 koncerata pred više od 10.000.000 gledalaca u najprestižnijim koncertnim salama. Ansambl je nosilac najviših domaćih i inostranih priznanja, povodom 55 godina uspešnog rada na negovanju, predstavljanju i širenju narodnog stvaralaštva i kulturnog blaga u zemlji i inostranstvu, 2003. godine odlikovan je Ordenom Vuka Karadžića prvog stepena. Ove godine nacionalni ansambl slavi 60 godina postojanja. Vizija umetnika Ansambla "Kolo" velikim delom se posvećuje omladini i njenoj kulturnoj edukaciji, te vraćanjem pravem umetničkim vrednostima, koja se ogleda u tradicionalnoj kulturi.


KROZ ISTORIJU

Uticaji evropskih igara su još u 19. veku bili prisutni u varošima i varošicama centralne Srbije. U njima su se održavali balovi evropskog tipa, sa repertoarom koji je potpuno odgovarao tadašnjem gradskom ukusu: igrali su se valceri, mazurke, poloneze, pa i Kraljevsko kolo, Srbijanka, Kukunješte. Gradska sredina je neminovno uticala i na seosku. Seoske igre, uglavnom jednodelne, strukturalno su se proširile na dvodel, ponegde i trodel. Zato u selima centralne Srbije nailazimo na primere u kojima se u prvom delu igra u kolu, a u drugom u parovima.


Sajtovi:
www.folklorsrbija.org
www.kolo.co.yu
www.kudlola.org.yu
www.kudtucovic.org.yu
www.cioffusagradac.org.yu


Tekst: Nenad Blagojević
Izvor: facebook.com

Fotografija: Aleksandar Zec (nacionalni ansambl "Kolo" @ koncert Olivare Katarine, 19.06.2008)
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: