Značaj muzike za razvoj deteta
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzičke teme «  Značaj muzike za razvoj deteta
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Značaj muzike za razvoj deteta  (Pročitano 4609 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« poslato: Februar 02, 2011, 02:05:39 am »

*

NARODNO STVARALAŠTVO U NASTAVI


Abstrakt: Nastava muzike u osnovnoj školi odvija se u okviru aktivnosti koje su predviđene nastavnim planom i programom (pevanje pesama, slušanje muzike, sviranje i dečije stvaralaštvo), a preko sadržaja za koje se nastavnik samostalno opredeljuje. Učitelj/vaspitač u nastavi muzike treba da se rukovodi didaktičkim principom od bližeg ka daljem, tj. od poznatog ka nepoznatom pri izboru sadržaja preko kojih će razvijati muzičke sposobnosti dece. Učitelj će krenuti od narodnog stvaralaštva sredine iz koje deca potiču koristeći pritom brojalice, pitalice, brzalice, izreke, poslovice, narodne lirske pesme, narodne igre, narodne igre uz pevanje i narodne muzičke instrumente.

Ključne reči: Muzika, nastavni sadržaji, narodno stvaralaštvo.


Muzika ima zadatak da podstiče i unapređuje različite vidove muzičkog razvoja deteta (opažajnog, pojmovnog, psihomotornog, vokalnog), te da razvija ljubav i interesovanje učenika za muziku. Nastava muzike u osnovnoj školi odvija se kroz više aktivnosti. To su: pevanje pesama (po sluhu i iz notnog teksta), slušanje muzike, sviranje i dečije stvaralaštvo. Ishodi se realizuju u okviru ovih aktivnosti, a preko sadržaja za koje se nastavnik samostalno opredeljuje na osnovu predloženih usmerenja.

Među sadržajima preko kojih se ostvaruju ciljevi muzike treba izdvojiti narodno stvaralaštvo. Brojni metodičari muzike (Miodrag Vasiljević, Zorislava Vasiljević, Gordana Stojanović...) govore o potrebi postavljanja muzičke pismenosti na narodnim osnovama. Značaj narodnog stvaralaštva u nastavi muzike je višestruk. Preko narodnog stvaralaštva deca upoznaju kulturnu baštinu svog i drugih naroda, što doprinosi razvoju opšte kulture, međusobnom razumevanju, uvažavanju i poštovanju. Negovanjem narodnog stvaralaštva, vaspitavamo mlade generacije da čuvaju svoju kulturnu tradiciju, narodne običaje i entitet. Dela koja u osnovi imaju narodnu muziku lakše se usvajaju od dela umetničke muzike zbog svoje jednostavnosti, te doprinose bržem ostvarivanju postavljenih zadataka.

Sadržaji narodnog stvaralaštva koji se koriste u nastavi muzike su: narodne brojalice, izreke, tapšalice, cupkalice, razbrajalice, narodne lirske pesme, narodne igre, narodne igre uz pevanje i narodni muzički instrumenti.

Prema mišljenju Gordane Stojanović, našeg istaknutog metodičara muzike, muzičke sposobnosti dece razvijaju se i oblikuju polazeći od deci bližih, poznatih, jednostavnih i lakših sadržaja. (Stojanović, 1996:9) Naime, prvi muzički doživljaji i iskustva deteta potiču iz porodice, tačnije od majčinog pevanja uz cupkanje ili ljuljanje u krilu. Kasnije, u kontaktu sa vršnjacima, deca uče razbrajalice, pitalice, brzalice, izreke, poslovice... Muzički pedagog/učitelj koristiće narodne brojalice, pitalice, brzalice, izreke i poslovice, razviće ritam i govor dece što će im pomoći u kasnijem sviranju na dečijim instrumentima.

Najveći broj narodnih brojalica pripada govornim brojalicama, mada se mogu sresti i pevane brojalice. Osećaj za ritam se učvršćuje razgovetnim izgovaranjem različitih tekstova, prikladnih za određeni uzrast, i ujednačenim pokretom razbrojavanja. Kasnije se pokret razbrojavanja zamenjuje koračanjem, udaranjem noge o pod, pljeskanjem dlana o dlan, dlana o klupu i dlana o nadlanicu (doživljaj naglašenog i nenaglašenog taktovog dela).

Pevanje pesamam ima značajno mesto u vaspitno-obrazovnom radu sa mladima. Ono je najdraži i najrašireniji oblik muziciranja dece predškolskog i školskog uzrasta, te u velikoj meri utiče na razvoj sluha, ritma i emocionalnog života dece, stvaranje estetskih navika i izgrađivanje muzičkog ukusa. Metodičari muzike ističu značaj pevanja za razvoj muzičkih sposobnosti, ali je njegov značaj daleko veći, jer "vedra i vesela pesma izaziva radost i polet, nežna stvara atmosferu smirenosti, a odlučna snagu i čvrstinu." (Stojanović, 1996:17)

Pri izboru pesama za pevanje prednost treba dati narodnoj dečijoj pesmi, jer se zvučne naslage narodne muzike stvaraju kod deteta od prvih dana života u okviru porodice. Osim toga, narodna dečija pesma odlikuje se vedrim i živahnim karakterom, kratkom i jednostavnom melodijom, sa čestim ponavljanjima muzičkih fraza i teksta. Deca rado usvajaju narodne pesme i brzo ih uče napamet. Narodna pesma je kvalitetna vrsta pesme, jer je prošla kroz mnoge generacije, doživela raznorazna "brušenja" i "čišćenja" te se danas javlja u formi savršeno jednostavne melodije.

Tekst narodne pesme je izuzetno značajan, kako sa aspekta sadržaja, tako i sa aspekta konstruktivne uloge koju ima u pesmi. U dalekoj prošlosti, u vreme kada je pesma bila sastavni deo obreda, sa višim silama "komuniciralo" se preko sadržaja i melodije teksta. Kasnije, s pojavom ljubavne lirike, tekst pesme ima ulogu da zabavi, razonodi... (Golemović, 1998-8) Preko teksta pesme mogu se naučiti običaji, verovanja, mitovi, legende, arhaična leksika, proces izrade određenih proizvoda i dr.

Posebnu varijantu narodnih pesama čine pesme modeli. Naš muzički pedagog, Miodrag Vasiljević, uvideo je potrebu postavljanja muzičke pismenosti na narodnim osnovama. On je odvojio melodije čiji prirodni inicijali odgovaraju osnovnim tonovima (do — Dobro jutro, re — Resavo vodo 'ladna, mi — Mi idemo, fa — Falila mi se prošena moma, sol — Sol mi daj, la — Lazara majka, si — Sini sunce). Vasiljević je modifikovao izabrane pesme prilagođavajući njihove tekstove aretinskim slogovima, kako bi odgovarale inicijalisima melodija. Modelima je namenio funkciju fiksiranja osnovnih tonova. Za modele je birao melodije različitih ritmičkih struktura da bi učenici od samog početka taktiranjem razvili moć opažanja različitih metričkih struktura. (Vasiljević, 2000:66)

Igra je detetu najdraža aktivnost. Ono kroz nju oseća zadovoljstvo i stiče prva saznanja. U nastavi muzike koriste se muzičke igre. One se definišu kao "vrsta igara u kojima je muzička misao pokretač i nosilac svih radnji koje se zbivaju u igri". (Đurković-Pantelić, 1998:139) Muzička igra doprinosi svestranom razvoju ličnosti, razvoju muzičkh (pre svega osećaja za ritam), ali i motoričkih sposobnosti dece. Deci najpristupačniji oblici muzičkih igara jesu narodne igre i plesovi. Ona se sreću sa elementima narodne igre u okviru svoje porodice i šire društvene sredine — susreću se na mnogobrojnim slavljima vezanim za životni ciklus i običaje koji ga prate. Deca nesvesno upijaju duh i lepotu narodne muzike, upoznaju njene osobine (karakteristične ritmove) i uče jednostavne korake narodnih plesova. Bogata kulturna tradicija našeg naroda (bogatstvo igračkih ritmova, pokreta, koraka, nošnji) iznedrila je veliki broj narodnih igara. Njima se razvijaju snažna nacionalna osećanja i izgrađuje odnos prema sopstvenoj i tuđoj kulturnoj baštini. U izboru folklornih igara treba poći od zavičajnih, deci najbližih igara, pa zatim širiti interesovanje i za druge. (Stojanović, 1996:65) Ovakav stav ide u prilog didaktičkom principu od bližeg ka daljem, tj. od poznatog ka manje poznatom.

Narodna igra uz pevanje doprinosi razvoju muzičkih, govornih i motoričkih sposobnosti. Igra sa pevanjem treba da je jednostavna, sa postupnom melodijom, koja odgovara opsegu glasa starosne grupe, i da je igrivog ritma. Pokreti koji se koriste su ritmičko kretanje: desno-levo, napred-nazad, poskok u mestu ili kretanju, okretanje oko sebe ili drugog. Narodne igre imaju veliki značaj za razvoj muzičkih i fizičkih sposobnosti. Ovakva tačka je, kao po pravilu, najzapaženija na svim predstavama. Značajni su i koreografski plesovi čije su figure sastavljene i fiksirane, te se moraju tačno izvoditi.

Slušanje muzike je značajno za bolje upoznavanje i razvoj muzičkih sposobnosti deteta. Deca koju vaspitači nazivaju nemuzikalnom (zbog nepravilnog pevanja) pokazuju veliko interesovanje za slušanje muzike, postavljaju umesna pitanja i primedbe, te traže da ponovo slušaju kompoziciju. (Manasteriotti, 1981:126)

Na mlađem uzrastu (predškolski i mlađi školski uzrast) deca slušaju lake i kratke kompozicije žanra programske muzike: narodne i umetničke dečije pesme (tekst pesama olakšava razumevanje muzike na ovom stupnju). Deca treba da odrede karakter slušane narodne pesme (vesela, tužna), brzinu (brza, spora), izvođački sastav (jedan ili više glasova, glas uz pratnju instrumenta, glas uz pratnju orkestra), treba da odrede da li se uz nju igra. Uz slušanu muziku, deca mogu da osmisle pokrete koji bi odgovarali pesmi.

Sviranjem na dečijim muzičkim instrumentima deca stiču osnovna saznanja o muzičkim instrumentima, razvijaju ljubav prema sviranju na odabranom instrumentu, kolektivnom muziciranju i muzici uopšte. Učestvovanjem u aktivnom muziciranju, dete razvija osećaj o ličnoj vrednosti i ličnoj odgovornosti za uspeh čitavog kolektiva.

U nedovoljno razvijenim sredinama, u kojima posedovanje Orfovog instrumentarijuma predstavlja luksuz, deca mogu napraviti instrumente od kartona, plastičnih kutija, žice ili od prirodnih materijala na način kako je to činjeno u prošlosti. U narodu su do danas sačuvani mnogobrojni instrumenti, koje deca mogu sa lakoćom praviti i na njima svirati, a to su: kastanjete, ćemane, čegrtaljka, bubnjići od drveta i kože, list, trava, pisak, zujaljka, dugme na kanapu, čigra, frula idr. U prošlosti većina ovih instrumenata bila je sastavni deo verskih obreda, lova ili plašenja ptica, a danas se koriste kao dečije zvučne igračke.


Neki instrumenti:

Kastanjete ili klepetaljka je dečija zvučna igračka od kukuruzovine. Spada u grupu idiofonih instrumenata, a izrađuje se od mlade stabljike kukuruza. Odseče se deo stabljike kukuruza koje obuhvata jedno kolence i razreže uzduž, do kolenceta, na dva ili tri dela da bi se dobila tzv. krila. Krila su zalomljena blizu kolenceta/zadebljanja na stabljici kukuruza. Pri naglom pokretu ruke krila udaraju u središnji deo stabljike, te nastaje zvuk sličan kastanjetama.

Ćemane ili guslice je instrument koji izgledom podseća na violinu ili na gusle. Tipična je dečija igračka i spada u grupu idiofonih ionstrumenta. Pravi se od suhe kukuruzne stabljike. Odreže se komad stabljike kukuruza, tako da obuhvati dva članka. "Između 'kolenca'kako se nazivaju granice članka, proseku se dve 'strune', ispod kojih se sa svake strane podvuče po komadić drveta, da bi strune bile odignute od stabljike." (Golemović, 1998:49) Instrument se sastoji od dva ovakva dela, a zvuk nastaje prevlačenjem jednog preko drugog.

Čegrtaljka spada u grupu idiofonih instrumenata. Sastoji se od drvenog, pravougaonog, okvira, unutar kog je osovina sa zupčastim valjkom i drveni elastični jezičak koji je na njega oslonjen. Pri zamahu ruke dolazi do obrtanja okvira oko osovine, pri čemu kraj jezička pada sa jednog zuba valjka na drugi. Pri ovakvom okretanju nastaje karakteristično čegrtanje, pa otuda naziv instrumenta.

Frula je duvački/aerofoni instrument koji se pravi od jednog komada drveta (uglavnom šljive). Sastoji se iz čepa kojim je instrument zatvoren sa gornje strane (ne u potpunosti s obzirom da mu je odsečen jedan uzdužni deo da bi omogućio prolaz vazduha kroz cev svirale). Na poleđini instrumenta nalazi se otvor sa oštrim bridom koji se naziva vetrilo, a koji seče vazduh stvarajući ton. Na dnu svirale nalazi se rupa koja se naziva oduška. Na prednjoj strani svirale nalazi se šest rupa pomoću kojih možemo izvesti sedam tonova (najčešće tonovi durske lestvice).

Svirala od slame izrađuje se od raži, ječma, ili ovsa. Vlat žitarice se odseče u dužini od oko 200 mm. Donji deo je otvoren, dok je gornji zatvoren na prirodan način — kolencetom slamke. Ispod kolenceta je zasečen jezičak, a na stabljice je moguće napraviti otvore za sviranje jednostavnih melodija.

Zvučne karakteristike pojedinih instrumenata (visina zvuka koji nastaje na njima), kao što su: guslice, pisak, trava i zujaljka, ne odgovaraju temperovanom sistemu koji se koristi u nastavi muzike, pa se ovi instrumenti koriste samo za posebne zvučne efekte u cilju stvaranja određene atmosfere. Frula se može koristiti kao melodijski dečiji instrument, a kastanjete, bubnjići i čegrtaljka kao ritmički muzički instrumenti.

Ovde se pruža mogućnost da deca sama izrade instrumente na časovima likovne kulture, čime se postiže korelacija između muzike i likovne kulture. Na ovim časovima deca mogu izrađivati i delove nošnji. Preko narodnog stvaralaštva postiže se korelacija sa fizičkim vaspitanjem, svetom oko nas, maternjim jezikom, pa i matematikom.

Analizirajući udžbenike muzike za osnovnu školu kod nas, može se uvideti da su narodni sadržaji iz novopazarskog kraja malo zastupljeni. Razloge za to treba tražiti u nedovoljnoj istraženosti narodnog stvaralaštva ovog prostora. Veliki broj narodnog muzičkog stvaralaštva za decu nije zapisan i objavljen. Zadaci koji nam predstoje su: da se sakupi ono što može da se nađe u narodu, da se izvrši valorizacija zapisanih sadržaja i prirede muzički narodni sadžaji za različite uzraste.


__________________________________________________
  
Literatura

Đurković Pantelić, Milena (1997):
Metodika muzičkog vaspitanja dece predškolskog uzrasta, Šabac, Viša škola za obrazovanje vaspitača, Art studio.

Golemović, Dimitrije (1998):
Narodna muzika Jugoslavije, Knjaževac, Nota.

Manasteriotti, Višnja (1981):
Muzički odgoj na početnom stupnju, Zagreb, Školska knjiga.

Stojanović, Gordana (1996):
Nastava muzičke kulture od I do IV razreda, Priručnik za učitelje i studente učiteljskog fakulteta, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Vasiljević, Zorislava (2000):
Metodika muzičke pismenosti, Beograd, Akademija.

 
Tekst: Naka Nikšić
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4423



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: April 24, 2013, 10:36:57 pm »

*
MUZIČKA KULTURA SA METODIKOM


ZNAČAJ MUZIKE ZA RAZVOJ DETETA


1. UVOD
 
Muzika ima ogroman značaj za razvoj svakog deteta. Ona utiče na razvoj njegovih muzičkih i fizičkih spsosobnosti, izgrađivanje estetskog odnosa prema muzici i umetnosti uopšte. U ovom radu razmatram značaj muzike za opšti razvoj pojedinca, na prvom mestu za razvoj umnih sposobnosti deteta, te na obrazovanje i obrazovno postignuće. Dobro organizovan obrazovno vaspitni rad na svim stupnjevima obrazovanja, od vrtića, preko osnovnih i srednjih škola, može značajno doprineti formiranju takvog sklopa ličnosti koji će uspešno odgovoriti potrebama savremenog društva. Adekvatni planovi i programi, kao i pedagoško-psihološkidobro obrazovani muzički pedagozi ključne su karike u ovom lancu.


2. ZNAČAJ MUZIKE KROZ ISTORIJU

Narodi drevnih civilizacija posmatrali su muziku kao moćno sredstvo koje je moglo da promeni karakter pojedinca. Ostaci glinenih pločica, nađenih u Maloj Aziji i Sumeriji govore o mestu i važnosti koju je muzika imala u tim društvenim zajednicama. Konfučije je verovao da muzika ima veliki uticaj na ono što ljudi u životu rade, te da u sebi sadrži dobro i zlo. On kaže: "Ako želite da znate kakva je država jednog naroda i da li su njeni zakoni dobri ili loši, ispitajte muziku koja se u toj državi sluša".

U vreme Aristotela i Platona muzika je, uz geometriju, astronomiju i matematiku, posmatrana kao jedan od četiri stuba učenja. U periodu renesanse od svakog obrazovanog čoveka očekivalo se da svira neki instrument i da zna da čita note. Današnji naučnici razaznaju potencijal koji muzika ima na razvoj ljudskih bića. Skoro svako doba u istoriji čovečanstva priznavalo je muziku kao bitan faktor u procesu učenja i formiranja pojedinca, te je bila i sastavni deo obrazovanja.


3. ISPITIVANJA U VEZI UTICAJA MUZIKE NA RAZVOJ DETETA

Poznato je da bavljenje muzikom unapređuje muzički razvoj, tj. različite vidove muzičkog razvoja: opažajni pojmovni, afektivni, psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i muzičkog izvođenja. No, ono što je manje poznato jeste da razvijanje muzičkih sposobnosti (slušanje muzike, muzičko opažanje, estetsko procenjivanje, muzičke preferencije, muzički ukus, sposobnost izvođenja muzike) posredno i značajno utiče na opšti razvoj. Muzičkim razvojem utiče se na razvoj kognitivnih sposobnosti: inteligencija, kognitivna kompleksnost, kreativna sposobnost, jezičke sposobnosti, sposobnost čitanja, socijalna interakcija idr. Brojni naučnici bavili su se uticajem muzike narazvoj deteta, a rezultati do kojih su došli, svakako, su impozantni.

Prema mišljenju Mek Donalda (Mc Donald) i Remzija (Ramsey) angažovanje u muzici doprinosi razvoju ostalih psihofizičkih funkcija. Oni su u svojoj studiji dokazali da muzika pomaže razvoju kognitivnih veština u mnogim oblastima. Oni smatraju da muzika ima sposobnost da uvežba mozak za kompleksnije razmišljanje, odnosno razmišljanje koje podrazumeva rešavanje nekog problema, rasuđivanje, dokazivanje, analiziranje, sintetizovanje, upoređivanje, uočavanje sličnosti i razlika i evaluaciju informacija. Gardner (Gardner) ukazuje da deca sa porastom uzrasta shvataju umetnost pomoću složenijih i tananijih strategija, što ukazuje na povezanost kognitivnog razvoja i sposobnosti razumevanja i estetskog procenjivanja umetničkog dela. (Prema: Mirković-Radoš, 1996:269)

Leitvud (Leithwood) i Fauler (Fowler) su uočili da vežbanje umotoričko-muzičkim zadacima poboljšava analitičke sposobnosti dece i dovodi do uspešnosti u socijalnim odnosima sa vršnjacima i odraslima. Parker (Parker) smatra da se, tzv. vođenim slušanjem, mogu razviti kognitivne veštine klasifikacije, serijacije, razumevana prostornih odnosa.

Šo (Shaw) i Rošerova (Rauscher) dokazali su da je muzika od velike koristi u procesu obrazovanja i razvoja mozga. Slušanjem klasične muzike poboljšavaju se pamćenje i koncentracija, a učenje sviranja nekog instrumenta pokazuje da se uvećava spacijalno (prostorno) rasuđivanje.

Najnovija istraživanje Raušerove na deci predškolskog uzrasta pokazuju da deca koja su se kontinuirano bavila muzičkim aktivnostima u okviru dobro planiranog kurikuluma imaju bolje spacijalno rezonovanje mereno tačnošću i brzinom sređivanja slagalica i lego kocki (njihov učinak je uvećan za 46%). Sviranje na instrumentu, pogotovu sa dirkama, bitno utiče na spacijalno rezonovanje, u većoj meri nego samo slušanje muzike. Pri sviranju je ostvareno sadejstvo vizuelnih i auditivnih informacija, tj. dete vidi ruke i čuje zvuke koje proizvodi. Uočena je i povezanost preferencije za složene misaone aktivnostii i kompleksne vidove umetničke muzike — naučnici i matematičari preferiraju umetničku muziku visokog nivoa složenosti.

Hervic (Hutwitz) ukazuje na poboljšanje veštine čitanja posle muzičke obuke. Kokos (Kokos) je ustanovio da učešće u Kodaljevom muzičkom programu unapređuje razvoj govora, te da razvija divergentno mišljenje. Rait (Rit) naglašava povezanost muzike i matematike. (Prema: Mirković-Radoš, 1996:269)

Naučnici su uočili sličnost između obrazaca otkrivenih u mozgu i onih koji postoje u muzici. Naime, oni su koristeći supervodljivi kvantni interforencionalni uređaj (uređaj koji meri električnu aktivnost mozga) utvrdili da raspored tonotopične mape u auditivnoj zoni kore velikog mozga u velikoj meri odgovara (liči) klavijaturi sa jednakim razmacima između oktava. Tonotopične mape su putanje u mozgu i učestvuju u određivanju tona koji je odsviran na klaviru.

Proučavanja pokazuju da su ove mape za oko 25% veće kod ljudi koji se bave muzikom, što upućuje na to da bavljenje muzikom u toku detinjstva utiče na razvoj auditorne zone velikog mozga. Šo je 25 godina pravio kompjuterske modele koji stvaraju mape od matematičkih obrazaca koje neuroni izazivaju kada šalju impulse mozgu. Otkrio je da su neuroni organizovani kao stubovi poodređenom obrascu, te da oni međusobno "pričaju" odašiljući električne impulse. Uz saradnju doktora Lenga (Leng) Šo je dodelio svakom stubu muzičke tonove i otkrili da je mozak organizovan po nečemu što se činilo da su muzičke teme. Odabrali su delo koje je odgovaralo muzičkim temama na kompjuterskom modelu (Mozart "Sonata za dva klavira KV 448") i izložili ispitivane učenike toj muzici. Ustanovili su da muzika sa obrascima i temama sličnim onim pronađenim u mozgu uvećava spacijalno-temporalno rasuđivanje. Rezultati su bili još izraženiji kod učenika koji su bili izloženi uzastopnim časovima klavira. Muzika, dakle, utiče na obrasce u mozgu, što ima uticaja na način na koji se kolopovezanih neurona razvija u prvih nekoliko godina života.

Deca sa dobrim spacijalno-temporalnim rasuđivanjem uživaju u šahu, apstraktnoj matematici višeg nivoa, razumeju razmere i proporcije, bolje razumeju prirodne nauke od ostale dece.

Hadžiz (Hagis) je praćenjem rada mozga kroz magnetnu rezonancu utvrdio da su određeni delovi mozga (planumtemporale i corpus collosum) veći kod muzičara nego kod onih koji to nisu.

Dr Lorens Parsons (Parsons) smatra da muzika angažuje ceo mozak, čime su učenje pospešuje. On smatra da je jedan od najznačajnijih aspekata učenja sviranja angažovanje obe hemisfere mozga pri sviranju. Bugarski lekar Lozanov je utvrdio da slušanje specifične muzike (muzike sa specifičnim ritmom, naročito muzika iz perioda baroka, npr. Bahova) izaziva sinhronizaciju telesnih ritmova/otkucaja srca i moždanih talasa sa taktom muzike.


4. ZAŠTO JE BAVLJENJE MUZIKOM VAŽNO ZA DETE?

Muzika ima ogroman značaj za razvoj deteta. Razvijanjem muzičkih sposobnosti, kod njega se uvećava niz posebnih sposobnosti, od kojih će imati puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije tokom života. Sluh, vid, verbalno izražavanje, sposobnost čitanja, učenje stranih jezika, matematičke i kreativna sposobnost, socijalna prilagodljivost... samo su neke od sposobnosti koje muzičari izvanredno razvijaju.

Muzika u potpunosti angažuje mozak. Obe hemisfere su aktivne kada dete uči da svira, što pospešuje mališanove intelektualne sposobnosti, naročito domen apstraktnog mišljenja. Ona utiče na psihički i fizički razvoj, a ulazeći u svet muzike dete počinje aktivno da razvija estetsko rasuđivanje i odnos prema umetnosti uopšte.

Muzika ima sposobnost da uvežbava mozak za kompleksnije razmišljanje, ono koje uključuje rešavanje nekog problema, rasuđivanje, analiziranje, uočavanje sličnosti i razlika. Slušanjem klasične muzike se poboljšavaju pamćenje i koncentracija, a učenjem sviranja nekog instrumenta se razvija prostorno-vremensko rasuđivanje. Psiholozi su dokazali da deca koja se u predškolskom uzrastu konstantno bave muzičkim aktivnostima — upadljivo brže i sa većom tačnošću savlađuju probleme u igrama kao što su slagalice ili lego kocke. Uz dobro prostorno-vremensko rasuđivanje uživaju u šahu, matematici, shvataju razmere i proporcije, i bolje se snalaze u prirodnim naukama od druge dece.

Muzikom se, što je naročito važno, podstiču kreativnost i mašta, a mališani koji sviraju neki instrument razmišljaju "bistrije"i kritički. Za povučenu decu, sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta, muzička aktivnost može da se koristi kao terapija, jer omogućava detetu da se izrazi, da se kroz pesmu i igru uklopi u društvo i razvije osećanje kolektivnog duha.

4.1. Muzika pomaže razvoju govora

Muzika pomaže razvoju govora. Veoma je značajno shvatiti da je sa uvođenjem muzike u život deteta potrebno početi što ranije, kako bi ono naučilo da voli i ceni klasičnu muziku. Od trenutka kada se beba začne u stomaku, pa sve do srednje škole — uloga roditelja, ma koliko oni bili muzikalni, sastoji se u neprestanom predstavljanju klasične muzike svojoj deci, pomoću raznovrsnih aktivnosti koje stimulišu njihovo učenje. Fetus je ustanju da čuje zvukove već u 20. nedelji starosti. Ukoliko mu se redovno omogućava da sluša muziku, imaće sposobnost da ranijei lakše razvije složenije jezičke stukture. "Mamine pesmice" ili ritmični muzički žargon koji majka koristi u komunikaciji sa bebom, pomaže bebi da razvije govor. Predškolska deca u "školicama" koriste razne ritmičke instrumente, pevaju pesmice, marširaju uz muziku... zahvaljujući čemu se usavršava njihova koordinacija pokreta, osećaj za ritam, memorija, kao i sposobnost slušanja.

Kada deca krenu u školu, najvažniji zadatak koji se pred njih postavlja jeste da nauče da čitaju. Korišćenjem muzike, ovaj posao će biti učinjen znatno lakšim. Učeći ritmične pesmice, koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igrice — deca uče sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove, što će im kasnije biti od velike pomoći kada budu učila da čitaju.

4.2. Lakše se uči matematika

Pomoću muzike je lakše učiti matematiku! Kada deca uče ritam, ona u isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati najnovijih istraživanja sprovedenih na kalifornijskom Univerzitetu Irvin, koja su se bavila sedmogodišnjom decom.

Neuromuzikologija, ili kako muzika deluje na mozak, naučna je disciplina koja se ubrzano razvija poslednjih godina. Naučnici sudošli do otkrića da muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja. Prema pomenutom istraživanju, muzika takođe podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja viših formi matematike i nauke.

4.3. Razvija se intelekt

Muzika utiče na mozak i na druge načine. Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona povezuje i razvijamotorni sistem mozga, razvija čulo vida i sluha, snaži koordinaciju, koncentraciju i memoriju. Istraživanja su pokazala da studenti koji slušaju klasičnu muziku dok uče, lakše "upijaju", zadržavaju i reprodukuju sadržaje od onih koji uče u tišini. Današnji naučnici su u situaciji da, kao nikada do sada, protumače na koji način mozak funkcioniše. Oni znaju da bogato iskustvo stvara "bogat mozak", kao i da beba dolazi na svet pripremljena za prihvatanje različitih stimulacija. Ova činjenica izbacuje u prvi plan ulogu roditelja, koji treba da svom detetu omogući brojna, svakodnevna i obogaćujuća iskustva, koja će podstaći razvoj detetovog mozga.

Osim što je izuzetan doživljaj, muzikom roditelji mogu da podstaknu intelektualni razvoj svog deteta, uvećaju njegov kapacitet za učenje i na divan način obogate njihov život.

4.4. Podstiče druželjubivost

Muzika podstiče socijalne veštine kod deteta. Deca koja se bave muzikom, razvijaju viši nivo socijalne kohezije i lakše im je da razumeju sebe i druge. Emocionalni aspekt muzičke aktivnosti takođe podstiče razvoj jedne veoma važne socijalne veštine kaošto je empatija (saosećanje sa drugima).

Većina učitelja će vam reći da muzikom dete na lakši način izražava svoje unutrašnje emocije, kao i da uz njenu pomoć lakše razvija samopouzdanje. Kao jedan vid nejezičkog izražavanja, muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija, i na taj način — posebno stidljivom ili plašljivom detetu, kome je teško da komunicira govorom, pomogne da se izrazi.

Muzika se često koristi u razredu kao mehanizam socijalne interakcije. Dokazana je povezanost muzike i muzičkog iskustvasa pojedinim vidovima lične i socijalne kompetencije. Ona nije izvor samo muzičkog razvoja, već je i sredstvo stvaralačkog ispoljavanja deteta, njegovog socijalnog, emocionalnog i psihomotornog razvoja. Muzika omogućava detetu da se izrazi i samo potvrdi kroz njemu najbliže aktivnosti: pesmu i igru. Deca koja su povučena, nekada čak i obeležena kao nedovoljno inteligentna i nemuzikalna, sa oduševljenjem učestvuju u sviranju na dečjim instrumentima i to jednako dobro kao i ostala deca. Učestvujući u igrama i sviranju deca razvijaju kolektivni duh, osećaj za pomoć i saradnju.


5. MUZIKOTERAPIJA

Korišćenje muzike u terapeutske svrhe poznato je tokom čitave istorije ljudske civilizacije, a muzikoterapija kao naučna disciplina se ubrzano razvija tokom dvadesetog veka.

Muzikoterapija je psihoterapijska tehnika koju primenjuje edukovani muzikoterapeut, a u dijagnostičke i terapijse svrhe koristi zvuk, koji može, ali i ne mora biti muzika. Muzikoterapija se može primenjivati kod zdravih u cilju psihoprofilase, povećanja kreativnosti, te intenzivnijeg psihološkog i duhovnog razvoja.

5.1. Muzikoterapija u trudnoći

Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu, i time direktno utiču na kognitivne (saznajne), emocionalne i telesne funkcije, što muziku svrstava u delotvorno terapijsko sredstvo. Naučna istraživanja su dokazala da zvuk utiče na ćelije i organe, a samim tim deluje na stanje svesti, harmonizaciju leve i desne strane mozga, krvni pritisak, cirkulaciju, disanje i druge procese koji se odvijaju u telu.

U mnogim zemljama postoje specijalizovani muzikoterapijski programi namenjeni trudnicama i njihovim partnerima. Oni se koriste nizom muzikoterapeutskih metoda koje se sprovode na individualnim i grupnim seansama.

Prednosti su brojne — od bioloških (delovanje na disanje i krvni pritisak), pa do socioloških (stvaranje osećaja zajedništva kod trudnice i medicinskog osoblja).

Da bi muzikoterapija bila efikasna, nije potrebno da trudnicaima muzičko obrazovanje ili talenat. Ova vrsta terapije doprinosi ugodnijoj i zdravijoj trudnoći. Ona deluje na probavni sistem, krvni pritisak, cirkulaciju, mišiće, pomaže kod stresa, postizanja opuštenosti i ublažavanja depresivnih stanja. To je veoma važno, s obzirom da se zna kako stres može negativno da utiče na tok trudnoće i uzrokuje komplikacije, a nedavno je otkriveno da trudnice koje su duži vremenski period bile depresivne, rađaju decu sklonu depresivnim stanjima.

5.2. I bebe slušaju muziku
 
Terapija muzikom pomaže u zbližavanju sa bebom. Sluh je prvo čulo koje se razvija kod nerođenih beba, i one često (udarcima "iznutra") i same pokazuju koja im se muzika sviđa, a koja ih iritira. Takođe, pevanje trudnice deluje smirujuće na bebu. Dokazano je da nerođena deca pamte zvuke koje su slušala dok su bila u maminom stomaku, i da ih nakon rođenja prepoznaju i rado slušaju.


6. UTICAJ MUZIKE NA UČENJE

Rezultati do kojih su došli naučnici dovoljno govore u prilog značaja muzike za muzički i opšti razvoj deteta. Roditelji moraju od najranijih dana obezbediti svojoj deci muzički podsticajnu sredinu sa iskustvima koja će "hraniti" njihov mozak. Muzika pospešuje funkcionisanje mozga kod kompleksnije matematike i prirodnih nauka, a rezultat toga u budućnosti jeste pojedinac koji će biti konkurentan potrebama savremenog društva.

Ostvarenje muzičkog potencijala ostvaruje se putem podsticajne sredine, usmerenosti porodice na dosledno i kontinuirano podsticanje deteta u okviru odgovarajućeg kulturno-pedagoškog nivoa, kao i kompetentnom muzičkom nastavom. Kompetentna muzička nastava ne podrazumeva samoodgovarajući nastavni kadar već i dobro osmišljene nastavne planove i programe na svim nivoima obrazovanja.

Međunarodno udruženje za procenu postignuća uobrazovanju je 1988. god. sprovelo testiranje kojim se vršila procena veštosti dece u prirodnim naukama. U ovom istraživanju učestvovalo je sedamnaest zemalja, a prva tri mesta zauzele su Mađarska, Japan i Holandija. Ustanovljeno je da ove tri zemlje imaju opsežno muzičko obrazovanje, koje je deo nastavnog programa koji počinje u obdaništu i nastavlja se do kraja srednje škole. Muzički programi u ovim zemljama su impresivni, te se, prema mišljenju stručnjaka ovog udruženja smatra da su oni razlog visokog postignuća u oblasti matematike i prirodnih nauka. U ovim zemljama učenici se svakodnevno bave muzikom i imaju priliku da nauče da sviraju neki instrument. Nastavni plan muzičkog obrazovanja uključuje i komponovanje. Mađarski nastavnici veruju da postoji direktna korelacija izmeću muzike, matematike i prirodnih nauka, te da muzika pomaže deci da razmišljaju logički i kritički i da bavljenje muzikom izgrađuje karakter i razvija celokupnu ličnost.

Neki se i dalje pitaju da li muzika zaista ima veliki uticaj na obrazovanje. Obavljeno je na stotine istraživanja kojima je utvrđeno sledeće:

— deca mnogo brže uče reči pevajući ih uz učitelja
— rezultati postizanja osnovnih veština učenika prvog razreda povećani su kada im je muzika uvršćena u plan i program
— muzika ubrzava proces učenja
— muzika poboljšava čitanje i razumevanje pročitanog
— učenici koji sviraju neki instrument sa klavijaturom postižu bolje rezultate iz istorije i matematike od učenika koji to ne čine
— sluh i vid istančaniji su kod dece koja se muzički obrazuju
— poboljšava se učenje stranog jezika kada se u nastavu uključi muzika
— muzika pomaže razvoju dodatnih sposobnosti.

U školama gde je muzika sastavni deo procesa učenja postoje izvanredni primeri akademskog uspeha. U tim školama umetnosti nemaju prednost nad čitanjem, pisanjem, matematikom ili prirodnim naukama, već su vešto integrisane u nastavni plan i program, mada se predaju i kao posebni predmeti. Muzikom se podstiču kreativnost i mašta. Deca razmišljaju bistro i kritički u većem stepenu ako sviraju neki instrument.

Prema našem iskustvu muzika van škole i muzika kao školski predmet predstavljaju za dete dve različite oblasti. Muzika koju dete uči u školi, a pogotovu način na koji je uči, nije usmerena na zadovoljavanje egzistencijalne i ekspresivne potrebe učenika. Naša škola obrazuje i vaspitava budućeg ljubitelja muzike, pri čemu se često zapostavljaju dečji razvoj i muzički zahtevi. Otuda se javlja potreba intenzivne saradnje muzičkih pedagoga i psihologa, koja je prilično skromna kod nas, na svim stupnjevima, počevši od predškolskog obrazovanja, preko obrazovanja u osnovnoj do obrazovanja u srednjoj školi. Potrebno je izvršiti premeštanje težišta na razvijanje dispozicija (sklonosti) dece, među kojima je svakako najvažnije interesovanje i muzička osetljivost.

Posebno je važno kvalitetno psihološko-pedagoško obrazovanje muzičkih pedagoga predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola.

I ne zaboravite, muzički angažujte decu od najranijih dana.

Roditelji koji pevaju deci, koji ih ljuljaju, igraju sa njima, koji ih podstiču na stvaralačku aktivnost (vokalnu, motoričku i izvođačku), koji stvaraju okruženje u kome se sluša umetničkamuzika — doprineće boljem muzičkom i opštem razvoju deteta.


ZAKLJUČAK

Zdravlje kao baza i osnova da se čovekova harmonična ličnost svakodnevno potvrđuje u porodici, na radu, u kreativnom procesu, omogućava svakom biću stabilnost, smirenost, otpornost na delovanje nemilosrdne svakodnevice. Ali, isto tako živimo, danas, u vreme velikih emotivnih naboja, medijskih pritisaka, tragičnih zbivanja koji doprinose psihičkoj disharmoniji i traže, često hitnu pomoć od medicine.

Medicina i muzika dovode se u vezu, još u davnoj ptošlosti. Stari narodi su patnju i bolest često odklanjali uz pomoć magijskih rituala čiji pratilac je bila muzika. Već su sledbenici velikog Pitagore lečili muzikom groznicu i padavicu, jer su smatrali da je bolest poremećaj svemirskog sklada čiji je proizvod i čovek sam. Platon je uveo pevanje u terapiju da bi čoveku, kod koga je taj sklad poremećen, brže se vratilo zdravlje, često uz učešće starih instrumenata.

Tako je MELOTERAPIJA počela da se razvija. No, tek od XIX veka lekari, posebno psiholozi, počinju da proučavaju lekovito dejstvo zvuka, harmonije, melodije, boje pojedinih instrumenata u procesu lečenja i poboljšanja stanja obolelog čovečijeg tela i duše. Naročito se u savremenoj psihijatriji postižu određeni rezultati, jer u toj oblasti blagotvorni uticaj muzike vodi obolelog na staze rehabilitacije pa i do potpunog ozdravljenja.


Tekst Bojana Jovanović ?

_________________

LITERATURA

• Habermeyer, Sharliene (2001): Prava muzika za vaše dete. Preveo sa engleskog Miloš Đerić. Čačak:Inter Gradex Trade.
• Manasteriotti, Višnja (1969): Muzički odgoj na početnomstupnju.Zagreb: Školska knjiga.
• Radoš Mirković, Ksenija (1996): Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Stojanović, Gordana (1996): Nastava muzičke kulture od I do IV razreda, Priručnik za učitelje i studente učitečjskog fakulteta, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
• Jovanović, Radomir (2006): Veliki leksikon stranih reči iizraza, Beograd — Alnari
• Enciklopedija Britanika (sažeto izdanje, knjige VI i X) — Politika — Beograd 2005
• Internet : yumama.com, bebinsvet.com, elefmagazin.com, google.com, wikipedia.org ...
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: