Silvija Čamber — Vojvodina na 78 obrtaja
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti « Silvija Čamber — Vojvodina na 78 obrtaja
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Silvija Čamber — Vojvodina na 78 obrtaja  (Pročitano 3366 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Mart 16, 2011, 05:20:26 pm »

*

VOJVODINA NA 78 OBRTAJA

Malo ko zna da je Sofija Ranasović iz Kovilja prvi vojvođanski glas na gramofonskoj ploči (snimljen je početkom minulog veka), ili pak da je novosadski tamburaš i kompozitor Vasa Jovanović, upravo zahvaljujući ebonitnim zvučnim raritetima na 78 obrtaja, proneo srpski narodni melos širom Evrope. A za poznate i velike svetske diskografske kuće snimao je i član njegovog orkestra Marko Nešić, kompozitor iz Novog Sada i osnivač ovdašnjeg društva esperantista. Tehničari koji su radili za kuće "His Master's Voice", "Odeon", "Pathe" ili pak "Columbia" snimali su brojne vojvođenske izvođače na domaćem terenu, no sveobuhvatna literatura o njima ne postoji, ali zato, srećom, postoje oni koji se već godinama bave sakupljanjem prastarih ploča na kojima je zabeležena predratna vojvođanska muzika.

Tridesetsedmogodišnji Saša Spasojević iz Borče nije običan kolekcionar, on je i neka vrsta misionara, jer, kako smo imali prilike da se uverimo, ne želi da prepusti zaboravu deo istorijsko-kulturne baštine koji bi, da živimo u nekoj uređenijoj zemlji, već davno dobio svoje mesto.


Prva srpska zlatna ploča

Intenzivnim sakupljanjem i istraživanjem predratne muzike s ovih prostora bavim se već deset godina, jer želim da napišem prvu enciklopediju posvećenu upravo tome. Već sada pouzdano mogu reći da je bilo preko 400 izvođača narodne muzike — operskih pevača, tamburaša, gajdaša, članova ciganskih orkestara i orkestra kraljeve garde, raznih kapela i horova — koji su bili popularni i u zemlji i u svetu. Vojvođanski izvođači najviše su snimali pre Prvog svetskog rata, u takozvano zlatno doba tamburaške muzike, od 1909. do 1912. godine. Među njima bio je Stevan Bačić Trnda, muzička legenda, somborski vilonista i još bolji pevač, koji je sa svojom desetočlanom bandom često svirao i pevao pred običnim svetom, ali i pred znamenitim ličnostima, zatim Vera Kriščinska, Joco Mimika, koji je važio za najpoznatijeg izvođača bećarca. Poznatu vojvođansku pesmu "Bogata sam, imam svega", uz pratnju ciganskog orkestra, snimio je operski pevač Vladimir Popović, koji je Nadu Mamulu učio da peva. Ali je najveći predratni pevač narodnih pesama ipak bio Mijat Mijatović, advokat po zanimanju, a pevačica Sofka Nikolić, koja je, uz pratnju ciganskog orkestra, pevala u "Skadarliji" i čija je ploča s pesmom "Ali-paša na Hercegovini" postala prva srpska zlatna ploča — priča Spasojević, trudeći se da ne zaboravi nijedno ime, jer, kako kaže, svako je za istoriju diskografije jednako važno.

A među imenima koja se ne smeju zaboraviti nalaze se i gajdaši Joca Mijatović, Laza Petkov te Koca Šašćarnski, čije je Gajdaško kolo bilo veoma popularno, jer je, po rečima našeg sagovornika, ovaj izvođač snimao i za evropsko i za američko tržište. Poznati tamburaši iz Vojvodine bili su još i FilipLipa Grujić, Đura Kiš, Petar Tumbas, Joca Maksimović, a među odličnim ciganskim družinama s ovih prostora svakako treba izdvojiti Cicvariće i Andoliju iz Šapca.

Gramofonske ploče na 78 obrtaja naš sagovornik najviše je otkupljivao iz privatnih kolekcija, ali ih je takođe pronalazio i na buvljacima širom Srbije. Svoje znanje svojevremeno je prenosio i slušateljima Drugog programa Radio Beograda učestvujući u emisiji "Od zlata jabuka". Ponosan je na svoju kolekciju, kaže da je nikada ne bi prodavao i da mu je jedino žao što nema nijednu "berlinarku", ebonitnu ploču koja je do 1905. snimana isključivo jednostrano.


Potraga za dobrim glasom

Početkom veka, kad se pojavio grafomon na navijanje, najpre onaj s malom, a potom i s velikom trubom, svaka imućnija porodica želela je da sluša ploče omiljenih pevača. Zbog toga su tehničari iz pedesetak diskografskih kuća iz Velike Britanije, Austrije, Nemačke, Francuske i SAD tragali za ljudima čiji je glas bio popularan u narodu. Snimalo se dan i noć, u početku se na izlazak ploče čekalo i po deset godina, ali je kasnije sve išlo mnogo brže. Kada bi ploče bile proizvedene u inostranstvu, diskografske kuće slale su ih domaćim distributerima, to jest vlasnicima ondašnjih bakalnica u kojima su se ploče prodavale. A pošto su bile veoma tražene, ni cena im nije bila mala. Koštale su oko dve-tri krune, a 1929. godine 40 dinara. Te iste godine "Politika" je koštala dinar, što bi, prevedeno u današnje vreme, kada "Politika" staje oko 30 dinara, značilo da je ploča bila oko 1.200 dinara. Među poznatim domaćim distributerima starih gramofonskih ploča bili su poznati Mita Pavlić, koji se u Pančevu od 1907. godine bavio ovim poslom, kao i Jefta Pavlović, najveći beogradski prodavac ploča — kaže naš sagovornik i dodaje da je posle 1933. godine snimanje ploča već bilo prava retkost budući da je radio učinio svoje.


Diskografske kuće

Početkom prošlog veka, tačnije 1927. u Zagrebu je otvorena diskografska kuća "Edison Bel Penkala", koja je radila do 1935. Kasnije je u Ljubljani otvoren "Elektroton", firma koja je, pored licencnih izdanja, imala i našu predratnu muziku i koja je nakon 1947. postala "Jugoton". Spasojević nam objašnjava da je u Zagrebu radila i firma "Druker sokol rekord", u kojoj su se proizvodile i domaće ploče i licencna izdanja. U Beogradu je postojala i mala diskografska kuća "Balkan", koja se nalazila u Vojvode Mišića 12, ali naš sagovornik kaže da nikada nije video nijednu njihovu ploču.

Ogorčen sam što se na nivou države ne vodi računa o predratnoj narodnoj muzici i njenim izvođačima. I na Radio Novom Sadu i na Radio Beogradu u magacinima leže hrpe izuzetno vrednih snimaka, koje treba sortirati i što pre digitalizovati da ne bi propali — opominje za kraj razgovora naš sagovornik.


Silvija Čamber
http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=9948&curdate=20071013
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: