Gojko Zorić — Veseli Resavci
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzička dešavanja, zanimljivosti i ličnosti « Gojko Zorić — Veseli Resavci
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Gojko Zorić — Veseli Resavci  (Pročitano 3509 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Mart 12, 2011, 09:39:47 am »

*

VESELI RESAVCI
Monografija Gojka Zorića iz 2002. godine
Iz poglavlja Majstori svirke i pesme



Božidar Stojadinović – Boža Jezerac
(1929—2000)

Legenda među harmonikašima Gornje Resave. Odrastao u Jezeru, a zatim se preselio u Despotovac. Od desete godine, kada su mu otac Aleksandar i majka Ljubica kupili harmoniku, belu ,"stradelu", nije se odvajao od ovog instrumenta. Prvi učitelj mu je bio Mita iz Medveđe, a sviranju po notama naučio ga je Mija Krnjevac. Bio je veoma talentovan, pa je lako naučio da svira starogradske pesme, šansone, zabavnu i narodnu muziku. Veoma tražen lako je nalazio angažmane, pa je nastupao u brojnim tada elitnim hotelima u Jugoslaviji. Njegova supruga Jovanka, koja ga je kao pevačica pratila na brojnim putovanjima i gostovanjima, seća se da je Boža, posle svirki na brojnim porodičnim slavljima u Resavi i šire, imao nastupe u hotelu ,"Turist" u Donjem Milanovcu, zatim u kragujevačkom "Dubrovniku", pa u Apatinu, Zemunu, Sremskim Karlovcima, Staroj Pazovi, Vrnjačkoj Banji, Budvi... U Novom Sadu, u objektima tamošnjeg ugostiteljskog preduzeća ostao je pet godina, gde je svirao zajedno sa legendarnim Janikom Balašem. U Nemačkoj, u Minhenu i Nirnbergu, pet meseci je pratio na harmonici Esmu Redžepovu. Boža je ostao zapamćen u Gornjoj Resavi i šire po njegovoj pesmi "Jutros rano prođoh kraj Resave".


Rade Stefanović — Sedlare — Svilajnac

Takoreći ceo život proveo je sa harmonikom. Jedan od harmonikaša Resave sa najdužim radnim stažom. Potiče iz porodice harmonikaša. Njegov deda, pa i otac Vladimir, svirali su na ovom instrumentu. Vladimir je bio harmonikaš tri decenije. Rade je rođen 1933. godine u Sedlaru. Od sedme godine života počeo je kao samouk. Koristio je, kaže, očevu harmoniku "frontalini". Od 14-te godine sa društvom je svirao na seoskim sedeljkama, a kada je imao 16 godina samostalno je nastupao. Pre trideset i pet godina prvi put je kupio "dalape", a potom je u svom veku harmonikaša promenio još dve istog proizvođača. Sam, ili sa orkestrima, svirao je u svim krajevima bivše Jugoslavije. Najviše u Pomoravlju i Šumadiji, ali i do Beograda. Bio je u Parizu devet godina, a u Nemačkoj i Holandiji po četiri meseca. Tamo je svirao u jugoslovenskim klubovima, ili u ugostiteljskim objektima naših ljudi u ovim zemljama. Za vreme služenja vojnog roka u Varaždinu svirao je u orkestru garnizona, ali i na matineima u gradu i okolini. Ističe, da je najradije svirao u bivšem hotelu "Evropa", i u kafani "Kod Slavka" u Svilajncu, i to dvadesetak puta po nekoliko meseci. Rade, legenda resavskih harmonikaša, bio je učitelj talentovanim mladićima koji su preko njega zavoleli ovaj instrument. On svedoči o tragičnom kraju svog oca Vladimira koji je poginuo sa harmonikom na grudima. Naime, prilikom oslobođenja Sarajeva 1944. narod se veselio dok je on svirao. Dok je veselje trajalo jednom oficiru u kolu otkačila se bomba iza pojasa i pala ispred Vladimira. On je požurio da je baci što dalje. Nije bio dovoljno brz, bomba je eksplodirala u njegovoj ruci i raznela ga. Pored njega, tada je poginulo još četvoro, a 40 ih je bilo ranjeno.


Drakče Stamenović, Sedlare

Otac mu je kupio harmoniku "honer" kada je imao osamnaest godina. Da ovlada tajnama ovog instrumenta pomogao mu je Ralić iz Lukovice dva meseca. Nakon toga uspešno je svirao na seoskim svadbama i drugim veseljima. Zarađenim novcem kupio je sebi profesionalnu harmoniku "dalape". Zbog odlaska na rad u Francusku prekinuo je svirku. U Francuskoj je bio blizu dve decenije, a po povratku u zavičaj odlučio je da se ne bavi ozbiljnije harmonikom. Danas u dokolici često se druži sa ovim muzičkim instrumentom. Uglavnom svira za svoju dušu, a ponekad i za svoje goste i prijatelje.


Miloš Krstivojević, Sedlare

Na nagovor oca Miodraga, danas u Nemačkoj, počeo je da svira na harmonici kada mu je bilo petnaest godina. Otac mu je kupio "skalu", a zatim i najnoviju "dalape". Prve časove uzimao je kod Miodraga Lazića - Džilje u Grabovcu, a zatim je tokom 1973—74 godine u Požarevcu, zajedno sa Mirkom Kodićem, uzimao časove kod Vitomira Životića - Vite. Nastavio je kod Mije i Ace Krnjevca. Oni su mu predviđali blistavu karijeru. Međutim, taman kada je planiarao da se potpuno posveti harmonici imao je nesreću da, neoprezno rukujući jednom mašinom, ostane bez prsta. To je bio kraj očekivane uspešne karijere jednog muzičara. Miloš se ni danas ne odmara od harmonike. Doduše, muzicira za svoju dušu, za svoje prijatelje, i ne odoli a da ponekad ne zasvira i u kafani.


Iz poglavlja TALENTI

Saša Lazarević, Svilajnac

Najpoznatiji mladi violinista Resave. Završio Muzičku akademiju u Beogradu. Nastavio školovanje od 1999. godine na Nacionalnom konzervatorijumu u Parizu. Uporedo sa postdiplomskim studijama u glavnom gradu Francuske obezbedio angažman kao veliki talenat u konkurenciji poznatih svetskih mladih muzičkih talenata. Kao član Nacionalnog orkestra Pariza, kao jedini stranac, gostovao i nastupao u više zemalja sveta.


Vera Milosavljević, Sedlare

Danas je Vera učenica Gimnazije u Svilajncu i istovremeno učenica Muzičke škole u Kragujevcu u klasi profesora Milana Đurića, stručnjaka koji joj predviđa uspešnu karijeru muzičara. Po preporuci svojih nastavnika, koji su uočili njenu obdarenost za muziku, sa dvanaest godina života počela je ozbiljnije da se bavi ovom umetnošću. Otac Dobromir, koji joj je kupio harmoniku, daje joj punu podršku u želji da ona postane vrhunski harmonikaš.


Marko Đorđević, Sedlare

Pored redovnog školovanja, dvanaestogodišnji mladi harmonikaš pohađa Muzičku školu u Požarevcu. Po oceni njegovog profesora Miroslava Jankeha, Marko je veliki talenat pred kojim je blistava budućnost. Marko je imao devet ipo godina kada mu je otac Predrag kupio harmoniku "Gverini". Prve korake učinio je na ovom instrumentu zahvaljujući pomoći Milana Đurića, iz Svilajnca. Ove godine postigao je veliki uspeh na festivalu "Dani harmonike" u Smederevu, osvajanjem treće nagrade u svojoj kategoriji.


http://www.sedlare.org/arhiva/folklor.htm
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: