Magija kosovske lirske pesme "Kad sum bil, dete, mori, Đurđo"
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] « Magija kosovske lirske pesme "Kad sum bil, dete, mori, Đurđo"
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Magija kosovske lirske pesme "Kad sum bil, dete, mori, Đurđo"  (Pročitano 3774 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Mart 09, 2011, 03:00:35 am »

*
Magija kosovske lirske pesme
"Kad sum bil, dete, mori, Đurđo"






SVETLOST NEMA ZAMENE

Lepota zavičaja, kao i Đurđina, ostaje uprkos suzi i čovekovoj prolaznosti, brišući pojam vremena. Ništa nije izgubljeno dok svetli u duhu. Puškin je to znao kada je ostavio oporuku svom narodu — "Staro obožavaj"

Kao da se sa kosmičkih visina bola spušta melodija stare srpske pesme "Kad sum bil, dete, mori, Đurđo" da bi doprla do unutrašnje istine bića.

Svi gudači sviraju. Violina, viola, violončelo i kontrabas da bi im se u određenom trenutku pridružili klarinet i flauta pre nego što odjekne glas Jordana Nikolića, kao najsavršeniji instrument, pevača najstarijih kosovskih pesama iz Prizrena.

Pesma je kratka, satkana od svega tri stiha koji se kao refren ponavljaju noseći u sebi neponovljiv doživljaj lepote, kao svetlosti prve ljubavi.

Prvi stih glasi: "Kad sum bil, mori, Đurđo, dete, kako tebe" ("Kad sam bio, mori, Đurđo, dete, kao ti"). Život je prošao, preostalo je samo trenutak sećanja na put koji se prešao. Živeći, opraštamo se stalno dok se probijamo kroz planine sudbine, nezaštićeni od zla.

Sva drama ove pesme odvija se u duši i oku. U horizontu očekivanja nema druge priče ni objašnjenja.

Drugi stih prevazilazi sve poznate stepene gradacije: "Ušetal, mori, Đurđo, sva Srbija i Makedonija". Lepota blistava, neshvatljiva svojim sjajem i božanskim zamahom kao ptica krilom dotakne i menja ljudski život. Ono što je neobično u njenom doživljaju je da se umesto bezbrojnih klasičnih atributa, prisutnih u našoj narodnoj poeziji, Đurđino lice poredi sa svim licima ljudi junakovog šireg zavičaja — stare Srbije, viđenim u isti čas. Tolika je njena snaga. Hajdeger, jedan od najvećih filozofa 20. veka, rekao je da je "za čoveka najveća strahota gubitak zavičaja". Čovek bez zavičajnog korena izgubljen je putnik u svetu.

Poslednji, treći stih pesme "Kad sum bil dete, mori, Đurđo" melanholična je spoznaja, takođe poređenje: "Kako (kao) tebe, Đurđo, nigde ne nađoh". Ako lirskom junaku i nije bilo suđeno da zadrži lepotu svih lica zavičaja koji je preostao od kraljevstva sve zemlje srpske i primorske kroz lepotu jednog jedinog bića, sam čin pevanja već je način prevazilaženja smrti i tragičnog osećanja života.

U vazduhu u kome je toliko orijentalnog kiča, topla lirska pesma "Kad sum bil, dete, mori, Đurđo" pleni ne samo jezikom, lepotom duha i osećanja naših predaka, nego i svojom istorijskom dimenzijom. Lepota Đurđina, jedinstvena, nameće se u ove tragične dane kao metafora za Kosovo i Metohiju (Kao tebe, Kosovo, nigde ne nađoh).

Lepota zavičaja, kao i Đurđina, ostaje uprkos suzi i čovekovoj prolaznosti, brišući pojam vremena. Ništa nije izgubljeno dok svetli u duhu. Tako pesma o ljubavi tokom pevanja prerasta u misao o identitetu. Ono što je njome kazano — zaveštano se prenosi. Ja nestajem, ali će moj zavičaj biti mera lepote sveta. Svetlost nema zamene. Puškin je to znao kada je ostavio oporuku svom narodu: "Staro obožavaj"!


Autor: Ekipa Glasa javnosti
http://www.glas-javnosti.rs

~

Kad sum bil, mori, Đurđo

Kad sum bil, mori, Ðurđo,
kad sum bil, kad sum bil, mori, Ðurđo,
dete kako (kao) tebe, mori, Ðurđo,
dete kako (kao) tebe....


YoTube: Jordan Nikolić — Kad sum bil, mori, Đurđo
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: