Hor "66 devojaka" [Šabac]
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Hor "66 devojaka" [Šabac]  (Pročitano 11840 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Mart 03, 2011, 11:05:31 pm »

**



... U jednoj od učionica Učiteljske škole "Dušan Jerković" u Šapcu (danas Pedagoška akademija) između profesorskih predavanja i đačke igre, osnovan je HOR, docnije nazvan: "66 DEVOJAKA", koji će stići do Mokranjčevog Negotina, Kolarčevog univerziteta, Celja, Langlolenskih horskih svečanosti u Engleskoj, Brankovog Dublja, Vukovog Tršića i do Areca.

Pevao je u koncertnim dvoranama, stešnjenim školskim učionicama, na peronima, pod vedrim nebom; svim zaljubljenicima muzike, svojim vršnjacima, majkama, radnicima i akademicima.

Ova knjiga, neka vrsta đačkog spomenara, koji su drugi pisali, samo je deo priče o tom Horu (u koji je bilo lako ući i iz njega otići ali najteže u njemu ostati) i mladom, bogato nadarenom dirigentu BRANKU ĐURKOVIĆU i njihovoj zajedničkoj ljubavi — pesmi.


Ljubisav Andrić

Hor "66 devojaka" 1963. — 1973. | Urednik: Milan Veselinović graf, inž. | 22.XII 1973.
Fotografija iz 1964. godine

Branko Đurković — život i rad"

[postavljeno 31.10.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Mart 03, 2011, 11:05:59 pm »

**

HOR "66 DEVOJAKA"


Jeseni, godine 1963. u šabačkoj Učiteljskoj školi "Dušan Jerković" rođen je omladinski ženski hor. Između časova i igre, između učenja i prvih mladalačkih šaputanja, buduće učiteljice okupljale su se oko svog profesora Branka Đurkovića — i pevale. Ne toliko zbog još uvek i nesanjanih umetničkih visina, niti aplauza evropskih koncertnih dvorana, koliko zbog želje svojih mladih godina da se iskažu u lepom i uzvišenom...
 
Učiteljska škola "Dušan Jerković" danas je Pedagoška akademija. Omladinski hor danas je — Hor "66 devojaka". Prošlost su potucanja po tesnim i prašnjavim učionicama posle, ili između časova. Ostala je pesma i velika, obostrana ljubav grada i njegovog hora. Devojke su ime svog grada pronele zemljom i Evropom — od Ajdovscine do sela Ševarica, od Beograda do Berlina, od Areca do Hamburga, od Langolena do Nerpelta. Aplauzi u učionicama, na peronima i kejovima, u halama, pod vedrim nebom...





... Grad se svom horu odužio podizanjem horskog studija — prostranih i svetlih prostorija koje su ubrzo postale stožer muzičkog zivota, svetilište pesme. Dometi Hora "66 devojaka" dali su stvaralačke impulse za rad Mešovitog hora, Dešjeg hora studija, organizacije Muziške omladine, Festival dečijih horova Srbije.

Prošlost i sadašnjost Hora ne mogu se odeliti. Kroz pevačku školu dirigenta Branka Đurkovića prošlo je više od šest stotina devojaka. One nisu bivše članice. Ona su snaga koja širom zemlje, u učionicama, fabrikama, na svim poljima rada i stvaralaštva, gradi i širi ljubav prema muzici, prema lepom. Svake školske godine Hor se ponovo rađa. Jedne članice napustaju mesto u klupama i horskom studiju, druge ih zauzimaju. Svakog septembra kreće se od pošetka. Iz dana u dan, iz večeri u veče, strpljivo, uz mnogo napora i odricanja...


Tekst i fotografija preuzeti sa: LP PGP 2549 Hor "66 devojaka" — Šabac
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Mart 03, 2011, 11:06:21 pm »

*


HOR "66 DEVOJAKA" — DISKOGRAFIJA



ALBUMI
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #3 poslato: Mart 03, 2011, 11:06:41 pm »

**

DESET GODINA HORA "66 DEVOJAKA"



...U posleratnom vremenu kada se horskom pevanju u skoli poklanjala mala paznja i kada je muzicko vaspitanje mladih u svom najplodnosnijem vidu zajednickog muziciranja tavorilo u jalovom bespucu, pojava ovog hora, svojim nastankom, rastom i umetnickim stremljenjima, predstavljala je jedinstven primer i prekretnicu u omladinskom horskom amaterizmu.

U opstoj stagnaciji horskog amaterizma, predstavljenog pevacima starijih, predratnih generacijama, orijentacija na mlade bio je jedini izlaz i jedini pravi put (stara istina da je buducnost muzike jednog naroda u skoli i ovoga je puta opominjala!) koji ce moci odgovoriti umetnickim, idejnim i estetskim zahtevima nase sredine i naseg vremena.

Zivo se secam svojih susreta sa drugovima iz Sapca, koji su mi pre vise od deset godina dolazili da ih savetujem i neposrednom podrskom pomognem u pokretanju i ozivljavanju muzickog zivota u njihovom gradu. Posle pokusaja sa "Abrasevicem" koji nije uspeo, i ciji je rad posle ucesca na horskim svecanostima u Nisu 1961. postepeno zamirao, orientacija na jedan omladinski hor bila je i prirodna a ujedno i moguca. Izbor je pao na uciteljsku skolu "Dusan Jerkovic" koliko zbog dobrih mogucnosti izbora zenskih glasova toliko i zbog mladog nastavnika muzickog vaspitanja Branka Djurkovica koji je svojom nastavnickom funkcijom u toj skoli bio vezan za hor. Bio je smeo pokusaj da ovaj je mladi i nesumnjivo darovit muzicar dorastao da odgovori zahtevima skole, sam i bez icije pomoci pridje formiranju zenskog hora koji ce muzikalno i vokalno — tehnicki osposobiti da se dovine do visokih zahteva serioznog muziciranja. Valja odmah reci da je ova smelost urodila blistavim umetnickim plodovima zahvaljujuci u velikoj meri prof. Vojislavu Ilicu koji je svoje bogato znanje i iskustvo pedagoga i dirigenta nestedimice pruzao Branku Djurkovicu. Iz meseca u mesec i, kada je trebalo, iz dana u dan. Upornim sistematskim radom na glasovnom oplemenjivanju generacija macvanskih (mahom) seljancica, buducih uciteljica, pazljivim izborom programa i municioznim poniranjem u stilske i tehnicke osobine svake kompozicije, Vojislav Ilic je ogromno doprineo izgradjivanju umetnicke licnosti Branka Djurkovica.

I kao dirigenta i kao pedagoga. Sve je ovo imalo odgovarajuce dejstvo i na hor koji je postao fascinantno poslusan instrument pod Djurkovicevom rukom.

Umetnicka dostignuca hora "66 devojaka" nisu u uslovima ovakvog rada, a izvanredne podrske Sapca i svih njegovih odgovornih cinilaca, mogla da izostanu. I to u meri koja predstavlja znacajne datume u razvoju naseg omladinskog horskog amaterizma. Prva nagrada na takmicenjima horova uciteljskih skola Srbije, u Negotinu i Kragujevcu 1964. i 1965. godine, prva nagrada na takmicenju omladinskih horova Jugoslavije u Celju 1965, 1967. i 1969. godine, treca nagrada na najuglednijem evropskom horskom takmicenju u langolenu 1966. godine, uverljivo govore o umetnickim kvalitetima hora "66 devojaka". Jugoslovenske horske svecanosti, "Mermer i zvuci", Vukov sabor, uvrstili su u svoje programme ovaj hor, i niz koncerata u drugim gradovima — takodje i na Kolarcevom univerzitetu u Beogradu — u mnogim selima i, na kraju, sest gostovanja u zemljama Evrope ukazuju na njegovu mnogostruku bogatu aktivnost…


Mihailo Vukdragović

Hor "66 devojaka" | 1963. — 1973.
Urednik: Milan Veselinović graf, inž. | 22.XII 1973.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #4 poslato: Mart 03, 2011, 11:07:01 pm »

**

REČ, NA POČETKU


Sve je rečeno. I nije. U Šapcu, gradu lepe kulture i drugih tradicija, već dve decenije postoji jedinstven hor u našoj zemlji. Neobicna imena. Hor 66 devojaka. Život grada, i to ne samo muzički, teško se danas može zamisliti  bez ovog hora. Juče je bilo sve drugačije.

Taj hor, zacelo najveće umetničko čudo ovog grada, priprema se da proslavi, za naše prilike, gde sve kratko traje, nesvakidašnji jubilej — dvadesetu godišnjicu neprekidnog postojanja i uspešnog rada. To je i trenutak za mnoga pitanja, pa i ono najteže: u čemu je tajna, ako je ima, Hora 66 devojaka.

Jedno se zna. To je hor koji nestaje, bar za trećinu svoga sastava, na kraju svakog leta. Ali se već početkom jeseni obnavlja. Završetkom školovanja, jedna generacija devojaka ne odlazi samo iz školskih klupa nego i iz hora, a na njihovo mesto dolazi druga, tek pristigla u grad, iz mačvanskih sela. U tome prividnom, ali i stvarnom, nestajanju i obnavljanju, mogli bismo reći, rađanju i umiranju hora, ima neke čudne simbolike svojstvene možda jedino horskoj muzici. Uvek počinjati iz početka. Od azbuke. Ali i ostajati mlad. Ne krije li se tu deo istine o horu šabačkih devojaka.

Svejedno. Hor 66 devojaka, koji je ime Šapca preneo širom Jugoslavije — od Negotina do Celja — i dobrim delom Evrope — od Lagolena u Engleskoj i Areca u Italiji do Nerpelta u Belgiji i Tolose u Španiji — delo je, može se to bez pretirivanja reći, Branka Đurkovića (Dublje, Mačva 1937). Njegova htenja. I stremljenja. On ga je osnovao, sad već pomalo daleke 1963. godine, u vreme kada se Šabac, istini za volju, nije mogao baš pohvaliti naročitim bogastvom i raznovrsnošću muzičkog života, u vreme kada se u mnogo čemu tavorilo, osnovao ga i uzdigao do jugoslovenskog i međunarodnog renomea i, što je važnije, održao na zavidnoj umetničkoj visini. Snagom svoje volje, svoga dara i svoga umeća.




PRVA "SLIKA" HORA.
Snimljena u Narodnom pozorištu u Šapcu, 7. marta 1964.

Priča o Horu 66 devojaka je, u neku ruku, priča o Branku Đurkoviću. I obratno. Dirigentski rad i uspesi njegovi ne mogu se zamisliti bez entuzijazma i predanosti muzici devojaka koje su pevale u ovom horu.

"Toliko duse, poezije i glasovne krasote u interpretaciji ja nisam u svom dugom zivotu s muzikom doziveo. Precudnovato" — reci su Danila Svare koje je ovaj istaknuti slovenacki kompozitor i dirigent izgovorio posle slusanja hora iz Sapca. To nije jedina pohvala koju su sabacke devojke pobrale proteklih godina, na nasim i stranim scenama. Pred njima su zastajali mnogi strucnjaci. U zemnji i svetu. Podjednako su im se divili i akademici, muzicki kriticari i drugi izbirljivi, i obicni ljudi koji su prvi put u zivotu slusali horsko pevanje. Svoj dozivljaj Hora 66 devojaka veliki znalac muzike Bugarin Dmitrov Iliev sazeo je u jednu recenicu: "Cudesan ansambl". Posle prvog koncerta odrzanog u Beogradu 1966. godine muzicki kriticar "Politike" Branko M. Dragutinovic napisace na stranicama tog uglednog dnevnika kako u zvuku sabackog hora, sastavljenog od seoskih devojaka, "ima nesto od rustikalne svezine narodnog pevanja sa livada i pasnjaka". Tom svezinom pevanja i danas se odlikuje Hor 66 devojaka.

Put do ovih pohvala i priznanja nije bio ni jednostavan ni lak. Ispunjen je nesebicnim odricanjima, cudesnom voljom i neoblasnjivom ceznjom za lepotom pevanja. Ne krije li se u tom odricanju i upornom radu deo tajne Hora 66 devojaka. U trazenju odgovora mnogi ce se, s pravom obratiti proslosti, tradiciji.

Sabac je zaista grad duge muzicke tradicije. U ovom gradu se vec i po misli o muzici, misli muzicki. U Sapcu je, tridesetih godina proslog veka, istina za kratko, boravio i radio Robert Slezinger, prvi propagator i organizator muzickog zivota u ondasnjoj Milosevoj Srbiji. Ana Obrenovic, kci gospodara Jevrema, svira u Sapcu klavir. U ovom gradu je 1865. godine, ne bez korena, osnovano Sabacko pevacko drustvo koje ce zadugo biti neka vrsta sredista horskog pevanja i horskog nadmetanja u Sapcu. U ovoj sredini je, najzad, od 1902. do 1911. godine ziveo, radio i stvarao jedan od najdrovitijih ceskih muzicara, kompozitora i horovodje Rober Tolinger. Sa horom Sabackog drustva on je 1903. godine u Beogradu, na takmicenju, osvojio prvo mesto. Na tom uspehu cestitao mu je i sam Mokranjac.

Ova tradicija, koliko stvarna toliko i nestvarna, bila je, u to bi trebalo verovati, dabogme podsticaj u negovanju horskog pevanja u Sapcu, minulih decenija, pa i u nastajanju i ostajanju Hora 66 devojaka. Stvaralacki se povezujuci s njom, a pre svega s Tolingerovim delom i uzorom, hor Branka Djurkovica je i sam stvarao i stvara jednu novu "tradiciju" na koju ce se verujemo, jednog dana pozivati oni koji ga budu sledili.

Slucaj je hteo da prvi izlazak hora u svet, pred siru javnost, bude u Mokranjcevom Negotinu. Na takmicenju horova uciteljskih skola Srbije, 1964. godine, Hor 66 devojaka iz Sapca, osvojio je — prvo mesto. Za muzicke strucnjake, okupljene u Negotinu, sabacki hor i mladi dirigent predstavljali su pravo otkrovenje. Umetnicku senzaciju.

Taj negotinski uspeh, na svu srecu, ovaj hor ce ubrzo ponoviti. I potvrditi. Vec iduce godine, na istovetnom takmicenju u Kragujevcu, sabacke devojke su, opet, suvereno najbolje u celoj Srbiji. Najzad se, budimo pateticni, na muzickom nebu Srbije pojavio hor s kojim se moglo racunati, hor koji je bio siguran znak ozivljavanja omladinskog horskog pevanja u Republici.

Izabravsi jedan od najtezih ali i jedinih puteva za afirmaciju i dokazivanje, hor Branka Djurkovica ucestvuje tri puta zaredom (1965, 1967. i 1969) na takmicenju najboljih jugoslovenskih omladinskih horova koje se svake druge godine odrzava u Celju. postize neponovljiv, nedostizan, fascinantan uspeh. Uvek je bio prvi. To, u istoriji celjskog festivala, nije poslo za rukom ni jednom horu.




SUSRET S RATNICIMA.
"Zorka", 1969.

Posle uspeha u Celju, vrata mnogih festivala u svetu bila su sirom otvorena za Hor 66 devojaka iz Sapca. Na evropskom takmicenju omladinskih horova u belgijskom gradu Nerpeltu (1976) Hor je osvojio prvu nagradu, specijalno priznanje zirija i zlatnu medalju Ministarstva za kulturu zemlje domacina. U Tolosi, u Spaniji (1981) sabacke devojke su osvojile dve srebrne medalje. Jednu u kategoriji folklorne, a drugu u kategoriji polifone muzike. U Langolenu (1966) Hor 66 devojaka, na velikom horskom takmicenju, bio je treci, a u Arecu (1970), u veoma jakoj, gotovo profesionalnoj, konkurenciji, zauzeo je zavidno sedmo mesto u svetu. Jos se pamte uspesna gostovanja ovog hora na horskim svecanostima i festivalima u Berlinu (1970), zatim u Hamburgu (1973) i Scecinu (1979).

Vec vise godina ucesnici Vukovog sabora u Trsicu, Susreta "Abrasevic" u Valjevu, Jugoslovenskih horskih svecanosti u Nisu, Smotre "Mermer i zvuci" u Arandjelovcu i Jefimijinih dana u Ljubostinji svedoci su stalnog uspeha ovog hora cije je ime postalo sinonim pravog horskog muziciranja. Bez pesme sabackih devojaka u Sapcu i Podrinju ne odrzava se danas ni jedna veca svecanost, akademija, proslava; ne pocinje nijedna kulturna manifestacija, ne postavlja temelj nijednoj vecoj gradjevini.

Iako po sastavu omladinski, iako po polozaju amaterski, iako "osudjen" na stalne smene, Hor 66 devojaka je, u protekle dve decenije, postavio, ako nam je do gole statistike, tri rekorda. Njegovu skolu pevanja pohadjalo je i zavrsilo vise od hiljadu i po devojaka, priredio je bezmalo osam stotina koncerata — od onih pod vedrim nebom do onih u koncertnim dvoranama — i to u vise od stotinu deset mesta.

Ali, nije sve u tim brojkama. I rekordima. Hor sabackih devojaka je uverljiv i neoboriv dokaz da muzika ne poznaje granice i da se umetnicki moze ziveti, delati i stvarati u svim sredinama — u malim bas kao i u velikim gradovima; u tzv. provinciji kao i u meropolama kulture.




PESMA DUGA DECENIJU I PO.
Koncert u Atriju Narodnog muzeja u Beogradu, 1978.

U ovoj prici o Horu 66 devojaka uistinu ne bi trebalo zaboraviti da to sto je Sabac sediste Festivala decjih horova Srbije — jedinstvene smotre mladih pevaca u zemlji — ima, u mnogome da zahvali svome horu. Sabac danas ima i jedinstvenu ustanovu horskog pevanja — Horski studio. Nemaju je mnogi, znatno veci gradovi u zemlji, vece muzicke tradicije i kulture. Stopama Hora 66 devojaka, pre pet godina, u svet je krenuo i decji hor "Zorka" nagovestavajuci, prvim uspesima, da ce postati pravo umetnicko cudo, mozda i vece od svojih predhodnica — sabackih devojaka. Zar ne govori sve i podatak da i Sabac, u ovoj godini, proslavlja 25-godisnjicu umetnickog rada Branka Djurkovica, 20-godisnjicu rada i postojanja Hora 66 devojaka, 15-godisnjicu Festivala decjih horova Srbije, 10-godisnjicu Horskog studija i 5-godisnjicu Decjeg hora.

Vec je receno, glavni slavljenik, Hor 66 devojaka, nije samonikla pojava. Svoj nemali doprinos stvaranju tog hora dao je, pre svih, kompozitor i dirigent Vojislav Ilic, profesor Fakulteta muzicke umetnosti u Beogradu. Poznato ime jugoslovenske muzike. U Branku Djurkovicu, prof. Ilic je otkrio zahvalnog djaka, a Djurkovic je u njemu imao pravog ucitelja. Slucaj je hteo da se tako, u pravi cas, sretnu iskustvo i znanje sa mladoscu i darovitoscu. Iz tog uzajamnog razumevanja i podudaranja – nesebicnog davanja i  zahvalnog primanja — nastao je i ovaj uzoran hor zavidne umetnicke reputacije.

Na svoj, osoben nacin, za Hor 66 devojaka vezano je i ime akademika, prof. Mihaila Vukdragovica. Ovaj istinski pobornik i pregalac horskog amaterizma u nasoj zemlji, sa istancanim sluhom, prepoznao je pre dvadeset godina u Branku Djurkovicu licnost koja dolazi, koja ce biti kadra da ponese tere horskog pevanja u sapcu, i sire, na novim osnovama. Pratio je njegov razvoj, od prvih koraka. Motrio, izdaleka i izbliza, da ga trenutni uspeh odvec ne ponese, a prolazni neuspesi ne pokolebaju, ometu.

Od podjednake, ako ne i od vece vaznosti, za Hor 66 devojaka bili su razumevanje, podrska i stalna pomoc na koju je ovaj hor nailazio u Sapcu, medju Sapcanima. Od onih izlazaka na ulice da ih, posle povratka sa festivala, pozdrave sa "Dobro dosli pobednici", pa do odvajanja dinara iz ne bas prepune kase za Studio, horske stepenice, klavir, kostim, sve ono sto danas hor ima. Niko nema razloga da se oseca duznikom. Ni grad, ni hor. Stavise, Hor 66 devojaka mogli bismo uvrstiti u red onih retkih kulturnih ustanova koje su gradu vratile uzeto, i to visestruko.

Do sada je hor sabackih devojaka obelezio tri jubileja — petogodisnjicu, desetogodisnjicu i petnaestogodisnjicu postojanja i rada. Skromno, ali i dostojno. Na pragu je cetvrtog. …Bice to, na svoj nacin, neponovljiv i uzbudljiv susret, jos jedan dokaz da je hor koji se stalno radja i nestaje i te kako ziv. Bice to ujedno i prilika da se o horu kazu nove reci. Saopste nove cinjenice, predoce nove ocene. Sve je, istina, receno. I nije. Bas kao sto ni ovaj hor i njegov horovodja nisu, u muzici, rekli poslednju rec.


U Novom Sadu, 17. novembra 1983. godine


*   ***   *


Knjiga Ljubisava Andrića "Hor 66 devojak 1963—1983" sadrži opširan Razgovor sa Brankom Đurković iz 1980. godine, vođen u Šapcu. Nakon toga slede prilozi:

Letopis (doslovno preneti tekstovi iz štampe, bez ikakvih intervencija);
Sećanja (tekstovi akademika prof. Mihaila Vukdragovića tj. njegova sećanja na na prve korake Hora 66 devojaka i njihovog dirigenta);
Pisma (iskazi paznje — poruke, pisma, telegrami — reči podrške i ohrabrenja Branku Đurkoviću u perodu od 1963. do 1983. godine);
Kritike & Reportaže (izbor iz muzičkih kritika i reportaža o Horu 66 devojaka);
Intervju (prvi razgovor Branka Đurkovića "za novine" o njegovom prvom, zvaničnom intervjuju koji je dao za šabacki Glas Podrinja);
Portret (o članici sa najdužim "stažom", Živki Jovanović i njenoj privrženosti Horu i horskom pevanju);
Gosti (o Dečjem horu "Zorka" — specijalnom "gostu" Horu šabackih devojaka);
Imenik (zapisana imena samo onih devojaka koje su bile članice Hora najmanje godinu dana. Takvih je 464 od sveukupno 1.586.);
Gostovanja & Nagrade (sva mesta u kojima je Hor gostovao kao i dobijene nagrade);
Bibliografija (novinski tekstovi i ostali napisi o Horu. Ova bibliografija nije potpuna ali su najvažniji izvori o horu šabačkih devojaka ipak obuhvaćeni.);
Portret Branka Đurkovića (rad majstora fotografije Stevana Lazukića, snimljen 6. decembra 1983. godine u Dnevniku).


Fotografije i deo teksta preuzetI iz knjige:
Hor 66 devojaka
Ljubisav Andrić
Šabac, 1983.


Zahvaljujem se Dragici Beljić, "staroj" članici hora Branka Đurkovića, na korišćenju knjige; štampanoj povodom dvadesetogodišnjice postojanja i rada hora "66 devojaka".
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #5 poslato: Mart 03, 2011, 11:07:44 pm »

*




HOR "66 DEVOJAKA"

Hor 66 devojaka osnovao je (23. decembra 1963. godine) današnji dirigent ansambla Branko Đurković. Za 47 godina postojanja i rada Hor je dobitnik mnogih domaćih i međunarodnih najviših nagrada:

Negotin apsolutni pobednik 1964, Kragujevac apsolutni pobednik 1965, Celje (Slovenija) apsolutni pobednik 1965, Llangollen (Engleska) Treća nagrada 1966, Celje (Slovenija) apsolutni pobednik 1967, Celje (Slovenija) apsolutni pobednik 1969, Neerpelt (Belgija) Prva nagrada sa specijalnim priznanjem žirija 1976, Tolosa (Španija) Srebrna medalja u kategoriji polifonije1981, Tolosa (Španija) Srebrna medalja u kategoriji Baskijske pesme 1981, Neerpelt (Belgija) First Prize Summa Cum Laude 1984, Leskovac apsolutni pobednik 1985, Zlatna statueta (najveće priznanje) na Jugoslovenskim susretima amatera Valjevo 1985, Neerpelt (Belgija) First Prize Summa Cum Laude 1985, Novi Pazar apsolutni pobednik 1985, Montreux (Švajcarska) Pris spesial 1987, Neerpelt (Belgija) Prva nagrada 1988, Zlatna statueta (najveće priznanje) na Mokranjčevim danima Negotin 1989, Karditsa (Grčka) Prva nagraa 1991, Neerpelt, (Belgija) Prva nagrada 1992, Nagrada za program u celini (najveće priznanje) na JHS Niš 1996, Novi Pazar apsolutni pobednik 1998, Beograd apsolutni pobednik 1998, Olomouc (Češka) Srebrna medalja 1999. i Beograd Prva nagrada 2000. godine.

Među mnogobrojnim najlaskavijim ocenama nastupa Hora 66 devojaka, izdvajamo:

"Toliko duše, poezije, glasovne krasote i lepote u interpretaciji, ja nisam u svom dugom bavljenju sa muzikom  doživeo. Prečudovito!". Zapisao je Danilo Švara 1969. godine.

"Hor 66 devojaka iz Jugoslavije prikazao se kao super uvežban za vokalno izvođenje pod voćstvom Branka Đurkovića, do stepena spektakularnosti i perfekcije. Slušajući ih ostao sam zapanjen, sve dok mi kroz glavu nije sinula misao da njihovu preciznost mogu uporediti sa laserskim zrakom", napisao je u listu L'EST VODOA kritičar Mišel Voilomenet, Montreux, 1987.

Za 47 godina u Horu 66 devojaka pevalo je oko 2300 članica, izvedeno je oko 1450 različitih kompozicija od kojih oko dve stotine praizvedbi. Za Hor su pisali: Mihailo Vukdragović, Vojislav Ilić, Radomir Petrović, Borivoje Popović, Božidar Stančić, Dejan Despić, Emil Kossetto, Zapro Zaprov, Milan Prebanda, Dimitrije Golemović, Dimitar Ilijev, Svetislav Božić, Budimir Gajić, Slavko Gajić, Dušan Kostić...


http://artstudiosabac.org/sr/art-studio-abac/hor-66-devojaka
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #6 poslato: Mart 03, 2011, 11:08:05 pm »

*

PEVANJE DUGO 43 GODINE




Jedan od najpoznatijih srpskih horova — "66 devojaka" proslavio je preksinoć 43 godine postojanja i rada sa istim dirigentom i osnivačem Brankom Đurkovićem. U prepunoj sali Šabačkog pozorišta devojkama iz proslavljenog hora pridružio se podmladak dečjeg hora "VIVA" i muški hor "Neven" koji u ovoj godini slavi jubulej — 80 godina postojanja. Na repertoaru su se, između standardnih kompozija koje izvodi ovaj hor, našle i numere iz pozorišnih predstava "Đido" i "Mišarska bitka", koje je tokom protekle godine hor premijerno izvodio. Dirigent hora Branko Đurković i sam je zapevao kao vodeći glas u starim mačvanskim pesmama, što je izazvalo buru aplauza. Oduševljenje je izazvala i kompozicija "Aleluja" na grčkom jeziku, kad se horu "66 devojaka" pridružio dečji hor "VIVA". Ta kompozicija izvedena je ponovo na bis, a deca predškolskog uzrasta pokazala su se dostojnim naslednicima najnagrađivanijeg hora u bivšoj SFRJ i inostranstvu. Koncert je počeo tačno u pet do pet, u znak sećanja na svih tri hiljade devojaka koje su prošle kroz hor, jer je prvi put sasvim slučajno u to vreme počeo prvi nastup. Dirigent Branko Đurković završio je nastup rekavši — "Ako čujete da me mrze, znajte da sam još živ, a onda se sigurno vidimo iduće godine, 24. decembra".

D. E.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« Odgovor #7 poslato: Mart 03, 2011, 11:08:39 pm »

**





BRANKO ĐURKOVIĆ

Uz ime hora,... životno je vezano ime dirigenta Branka Đurkovića. Jedno bez drugog ne mogu biti ono što danas jesu.

A sve je počelo onoga dana kada je nemirni mališan prvi put spoznao lepotu i čar široke i pomalo setne melodije mačvanskih pesama. Pesma devojačka sa seoskih prela, žetvi i berbi opčinjavala je dečaka i zaustavljala ga u njegovoj uvek obesnoj igri. Slušao je zaneseno, kao što je dvadeset godina kasnije slušao svoj hor u koncertnim dvoranama.

Rođen je 23. decembra 1937. godine u mačvanskom selu Dublju. Poput desetina drugih dečaka i njega je majka sa par preobuke, sa mnogo tuge i neisplakanih suza, ostavila u Šapcu gde je završio četiri razreda, tada niže gimnazije i učiteljsku školu. Raspust, to najlepše doba godine, bezbriznošću svojih dana i starom dragom pesmom davao je dečaku snage za život u gradu, van rodnog doma i bez majke kojoj je, kao najmlađe dete u porodici, bio vrlo privržen.

Shvativši da muziku treba ne samo voleti već i poznavati, 1953. godine upisao se u muzičku školu, a kasnije i na muzičku grupu Više pedagoške škole u Sarajevu gde je horsko dirigovanje učio kod prof. Tihomira Mirića. Tada je u svojim rukama osetio snagu koja će 1963. godine, kada bude stao pred hor "66 devojaka", osmisliti devojačku pesmu, pesmu mladosti.

Ali, moralo se jos učiti. Želja, volja i polet nisu bili dovoljni. Upisao je odsek teorije na Muzičkoj akademiji u Beogradu, a zatim i odsek dirigovanja kod prof. Mihaila Vukdragovića. Mladog i obdarenog dirigenta zapazio je i prof. Vojislav Ilić i tako je počelo jedno dugogodišnje prijateljstvo. Uz mladi hor i uz mladog dirigenta prof. Ilić je proveo mnoge časove prenoseći na njih, uz pravu roditeljsku ljubav, svoje bogato iskustvo.

Kao osnivač i dirigent hora "66 devojaka", Branko je stasao i razvijao se zajedno sa ovim ansamblom. Nagrade i priznanja horu bile su i nagrade i priznanja dirigentu. Za izvanredne zasluge na podizanju muzičkog života grada 1965. godine dodeljena mu je Oktobarska nagrada Šapca. A muzičkom životu Šapca Đurković već godinama nesebično daje svoj doprinos. Zahvaljujući ovom entuzijasti, grad je postao domaćin jedne od najlepših manifestacija — Festivala dečjih horova Srbije. Za doprinos u rastu i razvoju ovog takmičenja uručena mu je 1971. godine Zlatna plaketa Festivala.

Uporedo sa radom u horu i u školi (profesor Pedagoške akademije u Šapcu) Žurković se bavi melografskim radom u Podrinju. Na magnetofonskim trakama zabeležene su najlepše pesme iz njegovog dečaštva, pesme devojačke i momačke...


Slobodanka Stančetić, prof.
Šabac, 1973.

Tekst: Hor "66 devojaka" 1963. — 1973. | Urednik: Milan Veselinović graf, inž. | 22. XII 1973.

Fotografija: Hor 66 devojaka
Ljubisav Andrić | Šabac, 1983.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: