Dejan Stevanović — Ko to tamo komponuje
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzičke teme « Dejan Stevanović — Ko to tamo komponuje
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dejan Stevanović — Ko to tamo komponuje  (Pročitano 2133 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Mart 01, 2011, 12:42:05 pm »

*
PISMA UREDNIŠTVU
PRIPREMA: Desimir Đorđević



KO TO TAMO KOMPONUJE

Nedavno je na drugom programu Radio Beograda gostovao jedan od naših najpoznatijih etnomuzikologa, po zvanju profesor. Objašnjavao je različite faze u razvoju naše narodne muzike. Najpre je govorio o izvornoj muzici, a zatim o komponovanoj koja je nastala u gradu "i samim tim je gradska". Osvrćući se na poslednjih deset, petnaest godina, rekao je: "A onda su, privučeni novcem, u narodnjački deo estrade došli Zlaja i kompanija. Oni nisu u stanju da komponuju narodnu pesmu, jer tu vrstu muzike ne osećaju. To naprosto nije njihov teren. Oni, u stvari, rade ono što su radili i ranije — zabavnu i pop, samo što su te pesme sada malo obojili folkom".

Izvanredno! Jedan od naših najvećih muzičkih znalaca u samo nekoliko rečenica vrlo precizno je objasnio aktuelnu narodnjačku scenu, ali i razloge koji su je odveli u duboki ponor.

Šezdesetih godina počelo je komponovanje nove narodne muzike. Odmah je postalo jasno da će formula koja glasi: harmonika, lepa komponovana pesma i dobra interpretacija, pridobiti gotovo celokupan narod. To će se do kraja potvrditi sedamdesetih, osamdesetih, i do sredine devedesetih. Narodnjački pevači su i u zemlji i u inostranstvu (svugde tamo gde su živeli naši ljudi) bili apsolutne zvezde. U ovaj deo estrade slivao se ogroman novac. I upravo zbog tog novca u narodnjačko okruženje su krajem osamdesetih i naročito tokom devedesetih masovno počeli da dolaze akteri zabavnih, pop i rok nota.

Ali, odmah se pokazalo da oni nisu u stanju da komponuju narodnu pesmu (niti ih to zanima). To je za njih više matematika. Ta vrsta muzike daleko je od njih mnoge svetlosne godine. Ne osećaju je, naprosto, to nije njihov teren. Ne pripadaju tom muzičkom svetu, došli su iz neke sasvim druge priče. I ako malo bolje pogledate, jasno ćete videti da oni, zapravo, rade ono što su radili i ranije, ono sa čime jedino i mogu da izađu na kraj — dakle, zabavnu i pop muziku, samo što su tim pesmama sada dodali malo folka. Harmoniku su zamenili sintesajzerom, narodne orkestre pop-rok bendovima. Po mišljenju nekih naših muzičkih stručnjaka, to što oni rade eventualno bi mogao da bude prihvaćeno kao neka srpska zabavna i pop muzika, ali kao folk ni u kom slučaju.

Tim svojim zabavnjačkim pesmicama, koje pomoću medija već godinama plasiraju u okviru narodne muzike, čine nemerljivu štetu. Velikim delom oni su deformisali ukus narodnjačkoj publici, odvojili je i odvikli od narodne pesme i preveli na drugu stranu. Upravo to, kao i svekoliki primitivizam koji se zahvaljujući njima uselio u ovaj deo estrade, doveli su do toga da se publika, u, nažalost, velikom broju, opredelila za nesrpske žanrove.

Koliko oni, zapravo, mrze narodnu muziku, i do koje mere joj ne pripadaju pokazuju i njihove izjave date bez imalo stida, da sebe smatraju najzaslužnijim što je, najzad, srušena dominacija narodne muzike, što je potpuno promenjen muzički ukus i slušalačka navika najširih slojeva ovog naroda i što se, zahvaljujući upravo tome, konačno ustalila pop scena u Srbiji.


Dejan Stevanović,
Beograd
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: