Dejan Stevanović — Srbija polako gubi muzički identitet
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Muzičke teme « Dejan Stevanović — Srbija polako gubi muzički identitet
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dejan Stevanović — Srbija polako gubi muzički identitet  (Pročitano 2259 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 28, 2011, 09:02:55 pm »

*

SRBIJA POLAKO GUBI MUZIČKI IDENTITET


U medijima, naročito elektronskim, uporno govore o nekom turbofolku (pri čemu obavezno pominju Cecu i to u vrlo lošem smislu) i o "poruci koju šaljemo svetu slušajući takvu muziku". Strani bendovi koji ovde sve češće gostuju i veliki broj prodatih karata za te koncerte dobar su znak da se nešto na bolje menja u Srbiji — kažu i vest o tome preći će granice naše države i popraviti joj ugled u svetu.

Autori ovakvih emisija uglavnom nemaju muzičko znanje. Da li je nešto kič ili vredi određuju na sledeći način. Ako pesma u sebi nosi i najmanji trag onog što se zove srpska muzička tradicija, onda je ona šund i neukus i nešto je čega se pametni klone. Sve što se uistinu može nazvati srpskom muzikom za njih je neprihvatljivo i odbojno, ružno i tužno, i uvek iznova imaju potrebu da se na to obruše ne birajući reči. Imaju neograničen prostor u sredstvima obaveštavanja za razliku od onih koji drukčije misle i koji bi i te kako imali šta da kažu i da to argumentima obrazlože, ali koji na takva mesta ne mogu da dođu.

To što koncertima stranih grupa (a sve više i domaćih) prisustvuje puno mladih nije dobar znak. Naprotiv, loš je, najgori mogući. To znači da se u Srbiji polako gasi muzika koja je sve ove decenije bila najsigurnija prepreka za ozbiljniji prodor anglo-američkih žanrova, onda kada su ti isti žanrovi prilično ovladali većim delom Evrope. To znači da Srbija gubi svoj muzički identitet i da u tom smislu ide na neku drugu stranu, nelogičnu i neprirodnu za ove prostore. To znači da su britansko-američki muzičari upisali sada i našu zemlju kao mesto koje su pokorili i na kojem će na lak način dolaziti do puno novca. To na kraju znači kulturni poraz Srbije. I to je ustvari poruka koja će otići u svet.

A sve ovo, pre svega je rezultat višegodišnje i strahovite presije rasrbljenih medija sa kojih dan i noć trešti uvek ista muzika, do te mere da ne samo mladi, nego ni stariji više nemaju mogućnost drugačijeg izbora. Ali zaslugu za to, još veću, ima upravo Ceca i društvo iz Granda, Golda, Zama, koji uporno, već 15 godina, svojim zabavnim i prozabavnim kompozicijama, odvajaju publiku od narodne muzike i prevode je na drugu stranu.

Ceca, Mira Škorić, Viki, Dara, Rada i ostali, kao i autori njihovih pesama, sve otvorenije govore da njihove kompozicije nisu folk nego pop. Ipak, nastupaju u narodnjačkom delu estrade, gde im po pesmama koje izvode nikako nije mesto, a gde su po svaku cenu hteli da ostanu jer je sve ove protekle godine to za njih bilo najisplativije. Bilo, jer je najveći deo publike gledao u taj deo muzičke scene. Ali su zato učinili nemerljivu štetu jer su toj istoj publici vremenom potpuno iskvarili, tačnije prozabavnjačili muzički ukus, odvojili je od narodne muzike i preveli na sasvim drugu stranu. Zahvaljujući tome, a onda i malopre pomenutoj politici muzički rasrbljenih medija, domaći i strani izvođači anglo-američke muzike su toliko ojačali u Srbiji da nikad ranije nisu imali ni izbliza ovoliko publike kao sad. Već godinu i više, oni prave koncerte u sportskim halama i pred 10-20 hiljada ljudi (u Vršcu i pred 60.000) što ranije nije moglo da se desi ili je bila retka i zanemarljiva pojava.

Do pojanje "nove Cece" i sličnih njoj i posledica koje su proizveli narodna muzika bila je neprikosnovena, a ono što smo zvali zabavnjacima, uglavnom je tavorilo. Strani muzičari nisu dolazili jer ovde nije bilo publike za njih. Mladi su najčešće slušali narodnu muziku i dupke punili sale, hale i stadione.

Ceca i društvo, eliminisali su lepu narodnu pesmu, koja je u Srbiji uvek bila sigurna brana od muzike koje su u osnovi tuđe, bez obzira na to na kom jeziku se pevaju. A onda su mediji eliminisali njih pod izgovorom da su tubrofolk i kič. Tako su domaći i strani akteri anglo-američke muzike ostali praktično sami na radio i TV frekvencijama nesmetano pridobijajući mladu publiku uz sebe. Do te mere da postaje zabrinjavajuće.


Dejan Stevanović
Beograd
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: