Lune Milivojević — Srbijo, pevaj svoju pesmu
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « U razgovoru sa... « Lune Milivojević — Srbijo, pevaj svoju pesmu
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Lune Milivojević — Srbijo, pevaj svoju pesmu  (Pročitano 3167 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 28, 2011, 08:58:06 pm »

*
Porodica harmonikaša Miluna - Luna Milivojevića 200 godina neguje izvornu narodnu muziku


SRBIJO, PEVAJ SVOJU PESMU

Dosta nam je brenizacije i brunclikovanja u narodnoj muzici. Organizovaću nešto kao srpski Sanremo — kaže Milivojević. Kao što nije zlato sve što sija, tako nije i svaka narodna muzika baš narodna. Može ona tako da se zove, da se na taj način približi ili nametne narodu, ali razlika postoji — tvrdi etno muzičar, harmonikaš Milun — Lune Milivojević, izdanak loze svirača u kojoj se čitavih 200 godina neguje izvorna muzika srpskog naroda.

Šta to nije u redu s našom narodnom muzikom ?

Ma to što se plasira kod nas kao narodna muzika zove se turbo folk i pod tom parolom narodu se podmeće sve i svašta — kaže Lune.

Od osamdesetih godina umesto prave narodne muzike zavladao je turbo folk, koji je smesa svega ali ne i naše srpske muzike. Kad to čuješ, čini ti se ko da si usred Turske ili Irana, a ne u Srbiji. Pa onda, umesto žive muzike i muzičara, u studiju koriste kompjuter i to krste kao srpsku muziku.

Moj deda i otac su svirali bez nota, onako po sluhu. Takvo je onda vreme bilo. Danas se bez nota ne može. Nama je muzika u krvi i zato smo rešili da negujemo tradiciju — objašnjava Lune.

Iako je u tajne instrumenta uputio mnoštvo mladih harmonikaša, sam ističe da mu je njegova ćerka Jasmina najbolji učenik. Posle niže i srednje muzičke škole ženski izdanak porodice Milojević diplomirao je na smeru etnomuzikologija Muzičke akademije i upravo se nalazi pred magistraturom.

Zar nije normalno da i muzičari koriste tehnologiju kako bi nešto unapredili?

Ne koriste to oni da bi nešto unapredili. Nama je to nametnuto. Znam i tvrdim da se naša muzika ne može tako svirati. Prihvatili smo džez, rokenrol, pa čak i klasiku i to negujemo u onoj meri koliko to u stvarnosti možemo, međutim naša muzika je nešto drugo... Naša država nije zaštitila izvornu muziku svoga naroda.

Na koji način zaštitila?

Narodna muzika je ogledalo naše kulture, rekao bih duša naroda. Recimo u Rusiji, narodna muzika je izdignuta na nivo konzervatorijuma i akademije. To je dobar primer. Onda se ne bi desilo da svako komponuje narodnu muziku, koja odnarođuje mlade. Kompozitor bi trebalo da zna bar note...

Šta da se radi?

Postoje projekti koji bi trebalo da pomognu izvođačima izvorne narodne muzike. Tako sam zamislio da pored notnih izdanja narodnih pesama organizujem nešto kao srpski Sanremo.

Dosta nam je brenizacije i brunclikovanja u narodnoj muzici. Želim da organizujem festival koji bi se sastojao iz tri celine. Prve večeri na programu bi bila etno muzika, isključivo neobjavljeni zapisi. Drugo veče činila bi gradska muzika (gradski folklor), dok bi treće veče bilo rezervisano za izvođače koji neguju duh narodne muzike Srbije. Ceo program išao bi pod sloganom "Srbijo, pevaj svoju pesmu".

Zvuči zanimljivo. Šta na to kažu diskografske kuće?

Za mene su vrata PGP-a odavno zatvorena. Kako bi, na primer, Kemiš pustio mene, pa da onda objašnjava šta je prava narodna muzika, a šta je ono što oni izdaju.

Da li to znači da je estrada daleko od narodne muzike?

Ni daleko ni blizu. Ona je dotakla dno.

Kako se boriti protiv toga? Šta učiniti?

Možda nismo svesni, ali naše izvorno narodno blago kotira visoko u svetu. Uopšte, muzika Balkana je svima veoma interesantna, pogotovu naša. Kad bi znali da koristimo te motive, naša narodna muzika imala bi kvalitet i značajno mesto u svetskoj riznici muzičkog blaga.

To bi onda bila naša univerzalna poruka svetu, jer u muzici postoji samo jedno pismo i jedna poruka za čitavu planetu. Umesto toga, desio nam se turbo folk — kaže Lune Milojević, majstor harmonike, koji je za života muzički opismenio više od 300 učenika, a od dobrog majstora, zna se, najbolji su majstori...


Piše: N. Matejić | Glas javnosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: