Kosta Manojlović (1890—1949)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Kosta Manojlović (1890—1949)  (Pročitano 5920 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 01, 2011, 01:15:45 pm »

*




KOSTA MANOJLOVIĆ  
(1890—1949)

Srpski kompozitor i etnomuzikolog Kosta Manojlović rodjen je cetvrtog decembra 1890. Bio je profesor, etnomuzikolog, osnivac i potom prvi rektor Muzicke akademije u Beogradu. Rodjen je u Krnjevu kod Smedereva. Muzicke studije zavrsio je u Oksfordu. Zapisao je veliki broj narodnih melodija, kojima se inspirisao u komponovanju. Napisao je "Spomenicu Stevanu Mokranjcu" i etnomuzikoloske studije "Muzicke karakteristike naseg juga", "Muzicko delo naseg sela", "Narodne melodije u istocnoj Srbiji".

Umro je 1949. godine.

Ostala dela: ciklusi horova "Zalne pesme", "Pesme zemlje Skenderbegove", "Pesme zemlje Raske", solo pesme, obrade narodnih pesama.

* * *

"Posle M. Milovuka i K. Stankovića, Jenka i Mokranjca, treba spomenuti i druge kompozitore koji su pisali istoriju srpske horske muzike. To su: Josif Marinković, Stanislav Binički, Stevan Hristić, Miloje Milojević, Kosta Manojlović, Petar Konjović, Predrag Milošević...

Dirigent i kompozitor Kosta Manojlović nastavlja Stankovićev i Mokranjčev nacionalni pravac u muzici, proširuje muziku na jugoslovenstvo i na panslovenstvo. Hor prvi put peva kompozicije renesansnih autora."

Posle Koste Manojlovića hor je vodio Lovro Matačić.


http://www.srpsko-nasledje.co.yu
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Februar 01, 2011, 01:20:40 pm »

*

KOSTA MANOJLOVIĆ  


Kosta Manojlović je rođen 4. decembra u selu Krnjevu u smederevskom okrugu. Odrastao je u roditeljskoj kući sa još šestoro braće i sestara. Posle završene osnovne škole nastavio je školovanje u Bogosloviji Sv. Save u Beogradu (1901), gde mu je profesor bio Stevan St. Mokranjac. Učenje i rad uz Mokranjca usmerili su čitav njegov budući profesionalni rad. Uz njega je učio kako se tumači svako novo delo i koliko je važno da se pažnja pokloni tumačenju teksta i pravilnom izgovoru svake reči prilikom pevanja. Kasnije Manojlović piše: "To je baština koju sam od njega primio od samog početka mog interesovanja za muziku". Pevajući u horu i pomažući Mokranjcu Manojlović je u Bogosloviji stekao i značajna dirigentska iskustva. U Beogradu je odlazio i na probe Prvog beogradskog pevačkog društva, a u Srpskoj muzičkoj školi je kod Stevana Mokranjca pohađao časove nauke o harmoniji. Već tada se interesovao za kompozitorski rad - pisao je prve spletove pesama i pojedine pesme iz Liturgije. U Srpskoj muzičkoj školi Manojlović je bio učenik i Miloja Milojevića, Danice Krstić i mladog Stevana Hristića, koji se upravo vratio sa studija iz Lajpciga (1907—8). Kod Hristića je učio i kasnije, gledajući u njemu novu generaciju kompozitora "koja dolazi da smeni starije" i da smelije uđe u "neiscrpno vrelo muzike".

Za muzički dar Koste Manojlovića mnogo razumevanja je imao tadašnji rektor beogradske Bogoslovije Steva Veselinović, brat književnika Janka Veselinovića. Rektor je Svetom arhijereskom saboru Srpske pravoslavne crkve predložio da Manojloviću odobri stipendiju za studije muzike u Moskvi. Tako se Kosta Manojlović već marta 1912. godine obreo u Rusiji. Kako nije odmah mogao da položi prijemni ispit na Konzervatorijumu u Moskvi, zatražio je saglasnost da studije muzike nastavi u Minhenu.

Već posle dva meseca iz Moskve odlazi u Minhen, gde privatno uči harmoniju i priprema se za prijemni ispit na Muzičkoj akademiji. Ispit je položio u jesen 1912. godine i tako započeo studije muzike u Minhenu. Izuzetno je brzo napredovao u horskom pevanju, jer je imao značajna iskustva u radu sa Mokranjcem. Objava prvog Balkanskog rata značila je međutim, povratak svih stipendista u zemlju. Ipak, Manojlović se već početkom 1913. godine vraća u Minhen, da bi ponovo, zbog bugarske objave rata Srbiji, letnji raspust proveo u Srbiji, a u jesen se vratio u Minhen. Njegove kompozicije za muški hor iz tog vremena ("Ubojni poklič" i "Prizrene stari") slika su emotivnog reagovanja mladog čoveka na dramatična zbivanja u životu svog naroda. Kasnije će ovi horovi sa još dve kompozicije činiti ciklus Iz Šumadijskih gora.

Na Muzičkoj akademiji u Minhenu Manojlović je pohađao nastavu harmonije i kontrapunkta, a predavanja iz muzikologije je slušao na Filozofskom fakultetu. U to vreme je komponovao pesme za glas i klavir, kao i svetovne i duhovne kompozicije za muški, ženski i mešoviti hor.

Vesti o atentatu u Sarajevu bile su znak za brzi povratak u Srbiju. Vojni raspored je Manojlovića odveo u Kragujevac gde je kao ratni bolničar odmah osnovao hor. Komponovao je neprestano i dok je radio kao bolničar i dok je bolovao od pegavog tifusa. Nastupilo je povlačenje preko Prizrena, Struge, Elbasana i Valone, a potom opet rad u bolnici, i bolest, trbušni tifus. Sa vojskom je potom stigao do Krfa. Po dolasku na Krf odmah je osnovao Srpski vojnički hor, a u nedostatku partitura mnoge kompozicije je rekonstruisao po sećanju.

U proleće 1917. godine Manojlović je razrešen vojnih obaveza i upućen na dovršavanje studija u Oksford. Odatle je poneo trajno interesovanje za istoriju muzike i proučavanje srpske muzičke prošlosti. Tokom studija u Engleskoj, Manojlović je intenzivno komponovao, a kompozicije su mu štampane u Parizu, Londonu i kod Edition Slave u Beču. Diplomirao je 1919. godine sa kantatom na tekst 136. Psalma — "Na rekama vavilonskim".

U Beogradu se ovaj školovani muzičar čekao sa nestrpljenjem. Odmah po povratku (1919) postavljen je za dirigenta Prvog beogradskog pevačkog društva, a predavao je na Muzičkoj školi i na Bogoslovskom fakultetu. Bio je i dugugudišnji sekretar novoosnovane Beogradske filharmonije (1923). Svakako jedan od najznačajnijih Manojlovićevih poduhvata bilo je osnovanje Muzičke akademije (1937) u Beogradu u saradnji sa Stevanom Hristićem i Petrom Stojanovićem. Bio je prvi rektor (1937-39) i profesor ove visoke škole do 1946. godine, kada je, iako tek u 56. godini života, po volji, odnosno mrzovolji novih vlasti, dekretom penzionisan. U novoosnovanom Muzikološkom institutu SANU akademik Petar Konjović ga je postavio za spoljnog saradnika (1949), ali na žalost nije bilo sreće da na tom mestu duže ostane, umro je već novembra iste godine.

Kosta Manojlović se svojim učiteljima i predhodnicima odužio sabirajući i objavljujući njihova dela. Budućim generacijama, pre svega istoričara muzike, muzikologa i etnomuzikologa, otvorio je nove vidike i uputio ih na neophodna istraživanja srpske muzičke prošlosti i muzičke riznice čitavog Balkana. Svoje kompozicije, tekstove i mnogobrojne dragocene zapise narodnih pesama (oko 2000) nije stigao da objavi, ostavio ih je brizi i savesti mlađih kolega i potomaka.


Danica Petrović
autor je muzikolog, direktor Muzikološkog instituta SANU i profesor na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: