Na stvarnim događajima i ličnostima nastale su sve vranjanske pesme
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKA ČITAONICA « Svaka pesma ima priču [poreklo pesme] « Na stvarnim događajima i ličnostima nastale su sve vranjanske pesme
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Na stvarnim događajima i ličnostima nastale su sve vranjanske pesme  (Pročitano 11731 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« poslato: Februar 01, 2011, 04:04:00 am »

*
NA STVARNIM DOGAĐAJIMA I LIČNOSTIMA NASTALE SVE VRANJSKE PJESME  


PJESME DUŠE I SUDBINE
 
VRANJE — "Otvori mi, belo Lenče", "Dimitrijo, sine Mitre", "Petlovi poje", "Dude, belo Dude", "Gvozdeno kreveče", "Kito, 'ćerko, koj čuka na portu", "Stanika mi bolna legnala"... Tople melodije starogradskih vranjskih pjesama u svom napjevu, stihu i svakoj svojoj noti nose istinite događaje i ličnosti opjevane u njima. U vranjskoj čaršiji se otuda i danas dok se pjesma kao med topi u ustima i klizi niz grlo i razliježe se gradskim ulicama, ili se u kafanama, svadbama i veseljima lijepi za dušu i srce, mogu čuti priče i legende o njihovom trajanju i nastanku. Ni jedno veselje od proševine, češljanke, svadbe, krštenja, strižbe ili rođendana u Vranju ne može da počne bez pesme "Otvori mi, belo Lenče". Kao po komandi, od nje ruke same polete u vis, srce zatreperi i sa njom započinje "bašaleske" i igra bez kraja, do zadnjeg daha, zore i svitanja, i prvog pojanja pjetlova.

O nastajanju čuvenih vranjskih starogradskih pjesama u gradu pod Pržarom postoje mnogi pisani tragovi, ali priče i predanja koja se i danas mogu čuti od starijih žitelja. Prof. dr Momčilo Zlatanović o mnogima je u svojim djelima do detalja sve zabilježio.

Tako je "Belo Lenče", Jelena Stamenković, rođena u Gornjoj čaršiji, nadomak kafane "Belo jagnje" kao lijepa, zgodna i otmena bila inspiracija narodnom pjevaču. Za Kostu Stošića udala se 1898. godine, kada joj je bila 21 godina, te se konstatuje da je rođena 1877. godine. Do 1903. je živjela u Vranju, a onda se sa mužem, koji je bio tramvajski radnik, odselila u Beograd. Tamo su živjeli i školovali djecu. Poginula je 6. aprila 1941. prilikom bombardovanja Beograda. "Jelena je u Beogradu umrla, ali je daleko za njom ostala njena ljubavna i nježna pjesma "Otvori mi, belo Lenče" koja je dolazila do izražaja, tek u kolu kad truba zasvira, a kolovođa polako, meraklijski, nogu pred nogu, poveo kolo i zapjeva tu pjesmu", stoji zapisano o ovoj pjesmi, objašnjavajući Jeleninu (Lenečetovu) veliku ljubav prema Miletu Tasiću na čijem spomeniku, a umro je i sahranjen u Vranju 1960. godine, piše, "Mile Pile".

Strasno su se i doživotno voljeli "Belo Lenče" i "Mile Pile". Mile je vrlo često jašući "Belca" prolazio pored Jelenine kuće u Gornjoj čaršiji i odlazio da obiđe svoje imanje. Nju, čuvenu po bijeloj ubavinji i dobroti, viđao je na kapidžiku. I pored toga što su joj otac i mati zabranjivali da često izlazi na sokak, buknula je ljubav i za nju je ubrzo saznalo cijelo Vranje, te su oboje "metnuti u pjesmu". Uprkos svemu, Lenče su udali za drugog, a Mile Pile se oženio drugom ženom, Lenče je, kažu, žarko željelo da bar svog sina oženi Miletovom kćeri. Međutim, vječito ljubomorna Miletova supruga Ljubice nije dozvoljavala pravdajući sa "neću za njojnog sina da davam ćerku. Da se ja ljubim sas Belo Lenče".

Uzalud je Mile vodio Ljubicu na zabave i veselje, i ugađao joj, čim bi odjeknula pjesma "Otvori mi, belo Lenče", Ljubica je ljutita i ljubomorna hvatala muža za ruku i odlazili su kući.

Veoma je dramatična i zanimljiva fabula i nastanak pesme "Dimitrijo, sine Mitre". Spjevala ju je Stana Avramović Karaminga još 1919. godine. Sve do svoje smrti, a na sahranu su kovčeg pratili skoro svi vranjski svirači svirajući tu pjesmu, 1969. godine pjevala ju je i mijenjala u nekoliko verzija i na kraju priznala: "Sve nesam rekla, sve i neje za pesmu".

Inače, Dimitrije je sestrić Tome, oca Stane Avramović i njen brat od tetke. Oženio se devojkom Stanom za koju se govorilo da od Vranja do Niša nema takve ubavinje. Međutim, nijesu imali djece, a svekrva Bosa je bila sve zajedljivija, pa bi sinu, kad je polazio u crkvu dovikivala bolno i uvredljivo: "Ajde, sine, ajde pa i dete povedi!". Dimitrije je počeo da se mijenja te je Stani govorio: "Badava, Stano, tvoja ubavinja, kad nesi rodila muško, ili žensko. Svi se kunev u deca, a ja u tebe!"

Takav pritisak Stana nije mogla da izdrži pa je riješila da se objesi, ali Toma Karaminga udesi da ostane trudna sa drugim čovjekom. U 40. godini Stana umire na porođaju. Sedam dana kasnije, svom sestriću, utučenom Dimitriju Toma otkrije istinu. Za vrijeme održavanja vjerskog obreda Dimitrija se pištoljem ubija na Staninom grobu. Tri dana poslije sinovljeve smrti umire i Bosa. Poslije izvjesnog vremena naprsno umire i Toma Karaminga. O višestrukoj tragediji se godinama pričalo, a od nje je nastala i jedna od najboljih i najljepših vranjskih pjesama.

Takođe je veoma uzbudljiv i nastanak pesme o lijepoj Coni. Do današnjih dana ništa nije izgubila od svoje ljepote iako je spjevana prije više od 120 godina.

Cona je bila jedna od onih ljepotica o kojima pričaju generacije, sa svojim siromašnim roditeljima živjela je u Sarajini nadomak Vranja. Njena ljepota koja je uznemiravala sve djelovala je magično i začaravajuće, kao u nekoj istočnjačkoj bajci. Dok se vraćala sa testijama punim vode 1878. godine, ugrabili su je nepoznati mladići. Ispostavilo se da su to uradili momci moćne familije Džaferovi iz Novog sela. Poslije mnogo priča i nagađanja o njenoj sudbini prepoznali su je trgovci, koji su trgovali sa Džaferovima.

Skovan je plan pa su se sa Conom dogovorili da u noći za vrijeme svadbenog veselja, koje se pri premalo u tom planinskom selu, oni zapjevaju: "Kuća pade mori Cone, begaj da begamo" i da ona jurne u tom pravcu, a oni je spase. Cona je mnogo godina poslije toga pričala kako je to bio prvi stih pjesme o njenoj otmici i povratku.

Nakon svega što se dogodilo, njena rodbina nije smjela da čuva Conu u Vranju, već je skrivala po okolini. Ubrzo se srećno udala u Leskovcu doživjevši duboku starost. Negdje prije Drugog svjetskog rata stradala je pod točkovima fijakera. Inače, Cona je stalno dolazila u svoje rodno mjesto i pričala o svojoj otmici i oslobađanju.

Autentične, "sa imenom i prezimenom i adresom" sve ove pjesme predstavljaju pravi dragulj Vranja i juga Srbije, zbog toga se vole i pamte i svako ko sazna sudbinu njihovog nastajanja večno ih "uvrsti u svoj repertoar".


Aleksandar Valčić, 20-01-2008.
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #1 poslato: Maj 13, 2011, 10:18:07 pm »

*

KAKO JE NASTALA STARA PESMA DIMITRIJE, SINE MITRE
    
Vranje nije zapamtilo takav sprovod.

Ljudi su se podgurkivali i šaputali: "Ne daj, bože, ko da je Vladika umro!

Žena koju su pokopavali bila je starovremenska, a sprovod se ipak razlikovao od uobičajenog. Ispred sveštenika, a odmah iza pogrebnog venca, išla je muzika koja nije svirala posmrtni marš, već melodiju pesme koju je pokojnica najviše volela — Dimitrije, sine Mitre. Pesma, to je bila želja i amanet preminule, koja je predosećajući smrt svojim bližnjima izričito rekla da je ne oplakuju mnogo. Preko crnog belo da joj stave, rekla je, i da umesto suza bude pesma.

Tako je tog prohladnoh petka 21. februara 1969. uz varljivo zimsko sunce i pesmu "Dimitrije, sine Mitre", ulicama Vranja prošla Stana Avramović Karaminga na svom poslednjem putovanju. Ko je bila žena koju su sa pesmom i suzama ispratili njeni rođaci, prijatelji i mnogobrojni sugrađani? Sa njenom smrću kao da su zauvek odlazila vremena poznatog vranjanskog sevdaha.

Jer, Stana Avramović Karaminga je decenijama čuvala, negovala i drugima prenosila izvornu vranjansku pesmu. Neke je pesme i sama spevala, dugo krijući da su njene.

Dve pesme je Stana Karaminga uobličila prema tuđem kazivanju o vremenima turske vladavine u Vranju. Ta kazivanja o turskom nasilju oživela su u njenoj svesti u vreme Prvog svetskog rata. Stana je tada bila devojčica i gledala je okupacio bugarsko nasilje. Kasnije se bojala da će se pesme zaboraviti, ali pesme su prihvaćene u Vranju i nastavljale svoj život kroz razne interpretacije.

Kao retko koja naša narodna pesma, vranjanska pesma "Dimitrije, sine Mitre" ima svoju istoriju. Nastala je iz stvarnih događaja tragične životne sudbine i predsmrtnog kazivanja, ispovesti, na osnovu koje je i sačuvana. Zato se sada vraćamo na početak XX veka i dalje, u vreme kada je Vranje tek oslobođeno od Turaka. Stana Avramović Karaminga, bila je tada dete.

Rasla je okružena ljubavlju, ne sluteći da će jedna noć pomutiti radosni svet njenog odrastanja. Bila je to noć kada joj je majka Magda, na samrti, ispričala istinu o njenom imenu. Stana Karaminga je imala stariju sestru od tetke, takođe Stanu. Njen muž Dimitrije bio je Karamingi takođe rođak, brat od tetke, ali sa očeve strane. Stana je bila veoma bliska sa svojom tetkom i tečom, Karaminginim roditeljima, koji su uvek imali razumevanja za nju.

Jednoga dana, pročuo se glas da je Stana provela noć sa nekim Stojanom. Toma, Karamingin otac je odmah otišao kod Stane da to proveri. — Kako te nije sramota, obraz da nam ukaljaš? Sve smo čuli, je l' to istina? Grdio je Toma.

— Istina je, odgovorila je Stana bez oklevanja. — Ali, muka me naterala. Znaš koja??? Da vidim da li mogu sa drugim čovekom decu da imam! — Verujem ti, reče Toma. — Ali, pošto je tako, nemoj sa Stojana, ni on dece nema. Nego idi sa Ristu Garabinu, za njega se ne zna kol'ko dece ima. Idi, pa se s njega ogreši. Ja ću greh da nosim, a imati decu nije greh!

Nije puno vremena prošlo, a život u Dimitrijevom domu je počeo da se menja. Vest da je Stana u drugom stanju je sve obradovala. Stana koja je u četrdesetoj godini ostala trudna, bila je pošteđena svakog rada i napora. Porođaj je bio naporan i bolan. Stana nije preživela, ali dete jeste. Nedelju dana kasnije, Dimitrijev ujak Toma, Karamingin otac, je odlučio da kaže sestriću istinu.

"Pre nego što odemo na Stanin grob, moram nešto da ti kažem. Izedosmo Stanu. Prvo tvoja majka, a moja sestra, pa ti, a onda i ja. "Dimitrije ga je zbunjeno gledao." Tako je. Tvoja majka, što je kinjila. Ti, što si bio nerodan. A ja, što sam je savetovao s koga da ide. Da znaš, dete nije tvoje, već od Ristu Garabinu." Nesrećni Dimitrije je ovo stoički podneo. Odgovorio je ujaku: "Ako, ujko, neka joj je bogom prosto. Mi smo hteli dete da usvojimo, a ovo je bar moja Stana rodila." Sutradan, tu na grobu, pred rođacima i prijateljima dok su Stani izdavali po običaju prvu subotu, poslednje što je Dimitrije rekao, bilo je: "Ovde, pored moje Stane da me kopate…" I pre nego što je iko mogao da ga spreči izvadio je pištolj i ubio se.

To je Karamingi te noći ispričala majka Magda, Stanina tetka. U toj noći, posle majčine priče, Stana Karaminga je spevala pesmu "Dimitrije, sine Mitre." Pesmu je dugo tajila. Skrivala ju je onako kako je i majka skrivala priču o poreklu Karaminginog imena — kao zlu porodičnu kob, kao sramotu rodoskrvnuća, kao stravičnu priču o samoubistvu u familiji.

I pre nego što je zašla duboko u osmu deceniju života, Stana Karaminga je sačuvala i prenela izvorne reči i melodiju ove pesme.


Aleksandra Maksimović | serbianmirror

Objašnjenje srpskih komplikovanih rodjačkih relacije: U tekstu se pominju dve Stane, koje su sestre od teke. Stariju Stanu zvala sam imenom Stana, a mladju, koja je i spevala pesmu, Karaminga, da bih napravila razliku. Starija Stana i Dimitrije su bili muž i žena, a Dimitrije je Karamingi bio brat od tetke (očeve rodjene sestre).
Sačuvana
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4663



Pogledaj profil
« Odgovor #2 poslato: Maj 15, 2011, 12:43:55 am »

*
MUZIČKA PLETENICA


AJDE, AJDE, TANKE, ĐAN-STOJANKE
 
Pesmopojka Stana Avramović Karaminga rado je pevala baladu o tankoj džan Stojanki, vranjanskoj plavokosoj lepotici...

Postoji više tekstualnih varijanti ove pesme, ali po svemu sudeći najverodostojnija je upravo ona koju je pevala Stana Avramović. Melodija pesme je uz manje varijacije uglavnom ista, dok je njen sadržaj bolno, istinito svedočanstvo o zulumu koje je trpelo srpsko pravoslavno stanovništvo pod osmanlijskim carstvom. Pesma je stvorena kao dijalog Murat-age, tanke džan Stojanke i njene sestre-poturkinje. Do sada su sve verzije snimljene samo sa jednim pevačem — solistom i to donekle umanjuje dramaturgiju ovog potresnog događaja.


AJDE, AJDE, TANKE, DŽAN-STOJANKE

Ajde, ajde, Tanke, džan-Stojanke,
Ajde, ajde, mori, da se turčiš.

Čekaj, čekaj, more, Murat-ago,
nesam tkala, Murat, tulben1 bošče
nesam tkala, Murat, tulben bošče,
tulben bošče, Murat, veren2 platno.

Ajde, ajde, Tanke, džan-Stojanke,
Dosta beše, mori, tri godine.

Čekaj, čekaj more, Murat-ago,
Da si pitam, Murat, moju sestru
Da si pitam, Murat, moju sestru
Ona mi je, Murat, poturkinja.

Da me čuješ, mori, mila sestro,
'Te ga došja, mori, Murat-aga
'Te ga dopšja, sestro, Murat-aga
Da me vodi, sestro, da me turči.
                                                                      .
Glavu davaj, sestro, a veru ne davaj!
Turska vera, sestro, mlogo loša.
Jedan praznik, sestro, u godinu
i njega ga mori s puške čekav.
 
T' g3 se vrna, lele, džan Stojanka:
Ajd odotle more, Murat-ago,
Glavu davam Murat, a veru ne davam!
Turska vera, Murat, mlogo loša.
Jedan praznik, Murat, u godinu
I njega ga, more, s puške čekav.
 
Puče puška, lele, Tanka viče:
Izede me, sestro, tursko kuče.

Ne boj mi se, mori mila sestro,
Od pušku ću, mori, lek da nađem.

T' g se vrna, lele, Murat-aga,  
Pa izvadi, lele, andžar noža,
Pa izvadi, lele, andžar noža,
Pa ubode Tanku posred srce.


       Stana Avramović Karaminga


Više na rts.rs
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: