Vodeničarka
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vodeničarka  (Pročitano 5367 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4670



Pogledaj profil
« poslato: Februar 01, 2011, 04:02:12 am »

*

I ODE VODENIČARKA

U kragujevačkom restoranu "Solunac" traje pomalo zaboravljeni šumadijski život

U restoranu "Solunac" u kragujevačkom naselju Mala vaga, te noći kroz alkohol i dim, Rajko Jovičić pevao je svoju pesmu "Vodeničarka" prodornim, promuklim glasom, ne zaboravljajući ponos koji u njemu izaziva jedna od najlepših pesama naše narodne muzike. Snimio ju je još 1965. (dva puta zlatna i pet puta srebrna ploča) neposredno po dolasku iz Francuske.

Svirali smo svadbu u jednom mačvanskom selu. Pitamo gazdu odakle je snaja, šta radi. On kaže da je vodeničarka. Tada sam dobio ideju: pesma je došla sama od sebe, i tekst i muzika. Kao vino. Nekada je u Šumadiji bilo puno vodenica i vodeničarki, tako da me je dirnulo u srce razmišljanje na mladost, lugove — priča legenda kragujevačke boemije koji i danas s kolegama Milanom Radosavljevićem Šaletom i Brankom Srećkovićem, tu u "Soluncu", ostaje ono što je već decenijama — boem.

(Dok pričamo o "Vodeničarki" atmosferu upotpunjuje doajen kragujevačkog glumišta Bratislav Slavković Keša recitujući besmrtnog Milana Rakića. U prepunoj sali, tamo desno, stihovi u maestralnoj recitaciji odzvanjali su dole u noć gde Lepenica, danas tiha i beščujna, nosi sve u (ne)zaborav).

Pesmu "Vodeničarka" snimiće kasnije čitava plejada pevača, a među njima i Predrag Živković Tozovac, Dobrivoje Topalović, kao i Dragan Pantić Smederevac. Vremenom palo je u zaborav i ko je njen autor.

Niko me nikada nije ni pitao za dozvolu. Bezbroj puta sam dolazio u situaciju da čujem kako neko svira tu pesmu. Jednom u kafani prišao sam kolegi i kažem: "Pogrešili ste tu i tu". "A otkud vi znate" — pita me čovek. "Znam". Okrenem se i odem. I onako ne bi verovao da sam je ja napisao — kaže Rajko.

Nekako u ovom delu Kragujevca svaki razgovor se dotakne i Dragiše Nedovića (1916—1966) narodnog pesnika iza koga su ostale nezaboravne melodije "U lepom starom gradu Višegradu", "Stani, stani Ibar vodo", "Tekla reka Lepenica", "Obraše se vinogradi dole kraj Topole".

Sami smo krivi jer sve zaboravljamo. Dragiša je ovde provodio svoju mladost — priča gazda Raka Srećković i sam boem i kragujevačka legenda, koji je, iz inata, pre 13 godina svoj restoran nazvao po dedi — Marinku, učesniku ratova 1912—1918. godine.

Zbog imena restorana imao je i problema sa ondašnjim vlastima. Povrh svega, najpoznatiji šumadijski vajar profesor Zoran Ilić u samom restoranu uradio je reljef na kojem se prepoznaju likovi kralja Petra Prvog Karađorđevića, vojvoda Mišića i Putnika, a na drugoj strani je i solunac Marinko Srećković. Ispred kafane urađen reljef na kojem dominiraju krst i srpski vojnik na straži.

Igrom sudbine i Rajko i Nedović svirali su zajedno. Tu i priča skreće na Šumadiju koja polako nestaje.

I udade se vodeničarka — setno će Rajko, listajući stranice svoje mladosti.

Nekada samo na Lepenici bilo je sijaset vodenica. I vodeničarki. Sad čujem da je ova poslednja poplava odnela i one preostale vodenice — priča Rajko koji danas više ne snima ploče, iako je u svoje vreme sarađivao sa Miodragom Todorovićem Krnjevcem.

Kaže, u njegovo vreme zagrebački "Jugoton" je plaćao ogromne honorare za srbijanske pesme, a sada je došlo vreme da "on plaća da bi snimio ploču, što sebi neće da dozvoli". Zanimljivo je da njegov tročlani sastav ne peva pesme koje nisu sa srpskog podneblja.

Pre neki dan došao čovek i traži "Kćeri moja Aliji da l' da te dam". Mi kažemo: "Žao nam je, to ne sviramo". On insistira. Kažem mu: "Ma dobro čoveče, razumemo mi šta je bekrijanje, ali za te pesme gazda silazi sa sprata" — priča u šali pevač Branko Srećković.


D. Alempijević
05.04.2000.
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/04/06/srpski/r00040503.shtm
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: