sledeća tema »

[Angelina]

**

RAZGRANALA GRANA JORGOVANA — ZAPISI I ARANŽMANI NARODNIH PESAMA ZA SOLO I HORSKO PEVANJE






RAZGRANALA GRANA JORGOVANA je jedna nova, izuzetno dragocena muzička zbirka, u kojoj se nalazi veliki broj naših narodnih i gradskih pesama. Njen autor je istaknuti folklorista, muzički i kulturni pregalac — Đorde Karaklajić, koji, na žalost nije doživeo ovo njeno prvo izdanje.

Đorđa sam upoznao u jesen 1956. godine po mom dolasku u Radio-Beograd. U to vreme on je bio čovek srednjih godina, u punoj životnoj i stvaralačkoj snazi, jedan neosporan autoritet za narodnu muziku. Kao urednik programa tog muzičkog žanra delovao je strogo, ali sam ubrzo shvatio da se iza te njegove strogosti krije jedna velika radna ozbiljnost, odgovomost i rešenost da se i toj narodnoj muzici, često osporavanoj i omalovažavanoj, da pravo mesto u našem muzičkom životu. Počeli smo uskoro lepo i kolegijalno da sarađujemo na raznim muzičkim poslovima i ta naša saradnja se nastavila sve do njegovih poslednjih dana...

Ova zbirka pesama je samo deo duga, koji mu sa poštovanjem vraćaju — njegova porodica, njegovi prijatelji i njegov verni, dugogodišnji izdavač. [Radoslav Graić]


S A D R Ž A J

I LIRSKE I LJUBAVNE PESME

Ah, moj doro
Aj, šta ću, nane
'Ajde, Jano
Ali-paša na Hercegovini
Anđelija vodu lila  
Bol boluje mlado momče
Bulbul mi poje
Čaj, goro čarna
Čuvah ovce tri godine
Djevojka je pod đulom zaspala
Djevojka pita slavića
Dude, mori, Dude
Džanum, nasred sela
Đul Zulejma
Ej, slavejče
Godilo mi se  
Gradinom cveće cvetalo
Ja prošetah zelenijem lugom
Ja zagrizoh zeleniku jabuku
Jablane
Kafu mi, draga, ispeci
Karanfil se na put sprema
Kaži, Vaske Evgova
Kopa cura vinograd
Leptirići mali
Lipe li su mlade Kaštelanke
Magla padnala
Majka na Marika dumaše
Mlad se momak  
Mnogu mi ja faljat
Moj dilbere.
Moj Milane
Na brigu kuća mala
Ne si go prodavaj, Koljo
Nevesto, crven trendafil
Oj, devojče, Piroćanče ....
Oj, golube
Oj, veselo, veselice
Otkako je Banja Luka postala
Otvori mi, belo Lenče
Po gradini mesečina
Pošla mi Milka
Pošla Rumena
Pomračina, cijelo selo spava
Povela je Jelka
Sadilo mome
San zaspala
Sejdefu majka buđaše
Se smejat, mamo, mori
Slavuj pile, ne poj rano
Snošti ja vidov
Snošti sakav
Stojna moma
Što si, Leno, na golemo
Što taj sokak
Tankosava  
U agana, u moga dragana
U selo kavga golema
Uzeh dugum i maštrafu
Včera sum bil vo Bitola
Zemi me, zemi
Žal za mladost (Da znaješ, mori, mome)

II PESME O KRAJEVIMA, GRADOVIMA, PLANINAMA I REKAMA

Došla Drina
Dunave, Dunave
Kolika je Jahorina planina
Mošćanice  
Oj, Vrbasu  
Oj, Vrsuto
Po jezeru bliz' Triglava
Sarajevo, behara ti tvoga
Slavonijo, zemljo plemenita
Širok Dunav
Tekla voda Karasica
Zlatibore, moj zeleni bore

III BALADE I STARE BORBENE PESME

Igrali se vrani konji
Izlegol Delčev vojvoda  
Kako što e taja čaša
Kaleš Anđa (Ajde slušaj, slušaj)
Karamfilo, filfilc
Kaži, libe Stano
Marika, moma ubava  
Marika na slol sedeše
Mile Pop-Jordanov  
Oj, Moravo, moje selo ravno
Po pole odat
Prođe junak
Raslo mi je badem drvo
Sagradiću šajku
Što Morava mutno teče

IV PESME O CVEĆU I PTICAMA

Bejturane, jado
Polećelo jato golubova  
Simbil cveće

V SVADBENE PESME

Fesliđen mi se ne njiha  
Oj, Coko, Coko
Vrani se konji igraju
Zapevala sojka ptica

VI VESELE PESME I POSKOČICE

Banaćansko kolo
Bre, devojče, bre, đavolče
Četir' ribe i karaš
Der, javore
Dva Bračanina
Hajd' na rogalj, momče
L'jepa Nera vodu ljela
Nejdeme dime
Oko moje plavo i garavo  
Prošeta Dimčo
Se skarale, se stepale  
Starinsko slavonsko kolo
Tam' deka ima
Tri jabuke i polak
U Korčuli kolo krete
Vrti kolo

VII HORSKE PESME

Boljarka
Đe si bila te si rosna
Eleno, kerko
Kraj Dunava
Lepo ti je u našemu Sremu
Razgranala grana jorgovana  
Sva su sela
Valjevska podvala


RAZGRANALA GRANA JORGOVANA


Godine prolaze i iza sebe ostavljaju civilizacijske tragove, koje samo oni najuporniji i zaljubljeni u prošlost ne žele da prepuste zaboravu.

Jedan od tih upornih zaljubljenika bio je i Đorđe Karaklajić. Neumorno je sakupljao narodne melodije, zapisivao ih i darovao danas već dovoljno muzički opismenjenom narodu.

Možda se onima koji narodnu muziku smatraju sredstvom za materijalno bogaćenje, koji je beskrupulozno uništavaju unoseći u nju arapske, grčke, meksikanske i ostale — tuđe motive, ova knjiga izgledati anahrono. Ali, ni autor ove knjige, a ni ostali sakupljači i čuvari narodnih tradicija, ne rade to što rade da bi se njima dodvorili. Oni to čine zato što poštuju prošlost, što su se opredelili da je sačuvaju, a sebe duhovno obogate.

Zato je pisac ovih redova smatrao da mu je učinjena posebna čast kada ga je gospođa Vera Karaklajić zamolila da pogleda zaostavštinu njenog supruga i bude jedan od sastavljača zbirke.

Činjenica da je zbirka bila drugučije zamišljena, a zbog objektivnih okolnosti nije mogla biti realizovana na taj način, dovela nas je u nedoumicu: kako od materijala napraviti celinu a, opet, poštovati želju i zamisao Đorđa Karaklajića. Najzad, mislim da smo pronašli najbolje rešenje, u skupovima zapisa koji obrađuju pojedine motive. Tako je knjiga podeljena na sedam poglavlja: lirske i ljubavne pesme; pesme o krajevima, gradovima, planinama i rekama; balade i stare borbene pesme; pesme o cveću i pticama; svadbene pesme; vesele pesme i poskočice i horske pesme.

Takvim rešenjem iskorišćen je veliki deo zapisa, knjiga je dobila potrebnu formu a vizija autora o njenom izgledu najviše je ispoštovana. I — pred vama je knjiga koja, osim što će smanjiti fond neobjavljenog narodnog blaga, može služlli na čast izdavaču "Noti" iz Knjaževca. Bar se tako nadamo!

Kada smo već kod izdavača i autora moram reći sledeće: čuvanje kulturnih dobara u dobroj meri je privilegija bogatog društva, a za nas se nikako ne može reći da smo to. Zato, samo entuzijasti, kakvi su bili autori i izdavač iz Knjaževca, mogli su da učine toliko mnogo za muzičku kulturu tokom dvadesetak godina. Uz puno odricanja, flnansijskih akrobacija, nerazumevanja, pa čak i nipodoštavanja od strane odgovornih za kulturu, oni su pokolenjima ostavili materijale, koji nedvosmisleno pokazuju da i mala zemlja može imati veliku muzičku kulturu.

I sačuvati je, čemu je čovek u čiju se počast ovi redovi pišu, posvetio ceo svoj život.

Završiću ovo neuobičajeno uvodno slovo pohvalom izdavačima i pozivom etnomuzikolozima: udružite se i budite na polzu svom narodu!

Dimitrije Panić

Đorđe Karaklajić | RAZGRANALA GRANA JORGOVANA | Za izdavača Ljubiša Stojanović, direktor | Nota 1991 Knjaževac

[postavljeno 16.01.2012]