Razvoj malih i velikih tamburaških sastava
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo « Razvoj malih i velikih tamburaških sastava
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Razvoj malih i velikih tamburaških sastava  (Pročitano 2413 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 14, 2011, 10:08:12 pm »

*

RAZVOJ MALIH I VELIKIH TAMBURAŠKIH SASTAVA

"Zajednički život raznih naroda na istom prostoru dovodio je do međusobnih uticaja i do bogaćenja duhovnog stvaralaštva"

Muzička tradicija Vojvodine je bogata, zanimljiva i raznovrsna. Ona je zapravo konglomerat stvaralaštva naroda i narodnosti cele bivše Jugoslavije, neiscrpno bogatstvo narodnih pesama i igara koju odlikuje velika šarolikost stilova izvođenja ali i narodnog instrumentarija, što je izraz duhovne snage jedne sredine koja je, u toku svoje burne istorije, uspela da sačuva značajan deo folklorne baštine.

Pojava tambure na ovim prostorima je povezana sa pojavom raznih naroda, jer osim oružja, narodi koji su se selili ili osvajali nove krajeve, nosili su neke delove svoje kulturne baštine kao što su nošnja i običaji, usmena književnost, pesma, igra i naravno muzički instrument. Zajednički život raznih naroda na istom prostoru dovodio je do međusobnih uticaja i do bogaćenja duhovnog stvaralaštva, jer narodi poprimaju jedni od drugih običaje, način oblačenja, pesme, igre, instrumente.

Tamburaški orkestar čine muzičari koji sviraju na tamburama različite veličine. Njihovo sviranje može biti u tercetu, kvartetu, kvintetu, sekstetu, septetu, oktetu i većim sastavima. Već od samog početka kolektivnog muziciranja, oformile su se dve kategorije tamburaških orkestara: profesionalni i amaterski.

Osnovna karakteristika profesionalnih malih tamburaških sastava je mali broj svirača, od tri do osam članova, dobrih instrumentalista koji su istovremeno i pevači. Sviraju pretežno u ugostiteljskim objektima. Repertoar je sastavljen od narodnih pesama i igara, kao i od dela lake orkestarske i koncertne muzike, domaćih i stranih kompozitora.

U drugoj polovini XIX veka, pa sve do konca Drugog svetskog rata, broj ovih orkestara u Vojvodini i Slavoniji, bio je velik. Preko šezdeset orkestara iz ovih krajeva svirali su širom Evrope u koncertnim dvoranama i najboljim hotelima i restoranima. Neki od poznatijih orkestara tog vremena su: Vokalno instrumentalni umetnički ansambl "Srbobran", kapelnika Nikole Kerca, VIUA "Beli orao", kapelnika Vase Jovanovića, Prva Srpska tamburaška kapela Prag "Javor", kapelnika Petra Agičevića.

Pored brojnih malih tamburaških sastava, pre i posle Drugog svetskog rata, oformili su se i profesionalni veliki tamburaški sastavi u radio stanicama u Sarajevu, Zagrebu, Osijeku, Novom Sadu, Beogradu i Titogradu (Podgorici).

Svoj puni zamah u tom periodu dostižu i tamburaški orkestri kulturno-prosvetnih i kulturno- umetničkih društava. Njihov broj stalno raste a takođe i broj svirača u njima.

Paralelno sa razvojem profesionalnih, razvijaju se i veliki amaterski tamburaški sastavi. Skoro da nije bilo sela u Vojvodini i Slavoniji, koje nije imalo svoj amaterski tamburaški orkestar. Oni su se u Vojvodini formirali u okviru vatrogasnih i sokolskih društava, a u Slavoniji u okviru seljačke sloge. U većim kulturnim centrima tamburaški orkestri su se formirali kao samostalna društva.

Značajni kompozitori, aranžeri, pedagozi, rukovodioci i tamburaši koji su znatno uticali na razvoj tamburaške muzike i tamburaškog pokreta su: Vasa Jovanović (1872—1943), Marko Nešić (1873—1938), Isidor Bajić (1878—1915), Sava Vukosavljev (1914—1996), Jovan Janika Balaž (1925—1988), Mita Orešković (1824—1875), Pera Ž. Ilić (1869—1957), Spasoje Tomić (1877—1942), Pera Tumbas Hajo (1891—1976), Aleksandar Šandor Radu (1892—1971), Branko Čenejac (1903—1980), Ondrej Mudroh (1871—1956), Maksa Popov (1911—1972 ), Irinej Timko (1913—1986), Joco Mlinko Mimika (1876—1962), Aleksandar Šaca Aranicki (1892—1977), Isidor Hadnađev (1909—1990).

Radi objedinjavanja i unapređenja rada tamburaških orkestara, osnovan je u Osijeku 1937. godine, Hrvatski tamburaški savez, interesantno je napomenuti da je prvi ovakav savez osnovan 1902. godine u Pragu, dok je kod nas 2004. godine osnovan Savez tamburaških društava Vojvodine sa sedištem u Subotici.

Rešavanju problema tamburaške muzike i njenog unapređenja znatno su doprineli i brojni časopisi, bilteni i ostale publikacije, koji su se bavili pitanjima iz ove oblasti.

To su pre svega bili: "Slavljanska lira" iz Slovenije, "Tamburica" iz Siska, "Tamburaški vestnik" iz Praga, "Tamburica News" iz Amerike i drugi.

Da bi se rešili brojni problemi tamburaške muzike na celom području stare Jugoslavije, održana je 1958. godine u Novom Sadu prva koferencija tamburaških entuzijasta na kojoj je doneto nekoliko važnih zaključaka, od kojih su najvažniji:


  • Jedinstvena partitura za tamburaški orkestar,
  • Održavanje Jugoslovenskog festivala tamburaške glazbe u Osijeku,
  • Stvaranje originalnih dela za tamburaške orkestre.

Tamburaški pokret dobio je mnogo osnivanjem i održavanjem festivala na području cele stare Jugoslavije. Tokom razvoja festivala rastao je broj vrednih kompozitora, koji su pisali značajna dela za tamburu i udarili temelj novom stvaralačkom poletu. Neki od njih su: Isidor Bajić, Vasa Jovanović, Maksa Popov, Marko Nešić, Josip Andrić, Tihomil Vidošić, Lorenc Antoni, Julije Njikoš, Sava Vukosavljev, Božo Potočnik, Branko Rakijaš, Mihajlo Vukdragović, Konstantin Babić, Vlado Milošević, Branko Čenejac, Isidor Hadnađev, Rudolf Bruči, Miroslav Štatkić, Zoran Mulić i drugi. Njihove kompozicije su postale sastavni deo repertoara tamburaških orkestara, a prisutne su i na programima radija i televizije.

http://worldmusic.autentik.net/razvoj_tamburaskih_sastava.html
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: