sledeća tema »

[Angelina]

*

DR JOVAN PAČU
(17.03.1847 — 30.10.1902)


Jovan Paču (Aleksandrovo kraj Subotice, 17. III. 1847. — Zagreb, 30. X. 1902), kompozitor i pijanista. Lekar. Još za vreme školovanja u Subotici istakao se kao nadareni pijanista, pa je već 1863. godine svirao na javnom koncertu. Paralelno sa studijama medicine u Pragu (koju je studirao i u Pešti) učio je privatno kod Bedřicha Smetane.

Godine 1866. nastupio je na Omladinskoj skupštini u Novom Sadu i od tada, uz lekarsku profesiju, redovno je koncentrirao. Svirao je u Beču, Budimpešti, Kijevu (prvi srpski pijanista u carskoj Rusiji), Beogradu, Osijeku, Kikindi, Pančevu, Vršcu i mnogim mestima Srbije i Vojvodine. Uz neizbežan salonski virtuozitet isticao se briljantnom tehnikom, a na koncertima je često izvodio dela srpskih kompozitora, svojih savremenika, kao i vlastite kompozicije i aranžmane narodnih melodija. Iako se služio veoma jednostavnom kompozicijskom tehnikom, njegove kompozicije na narodne teme ili u narodnom duhu bile su toliko omiljene da ih je narod prihvatio kao svoje (npr. "Brankovo kolo", nastalo povodom prenosa kostiju Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo, 1883.). Pačuovi koncerti imali su veliko patriotsko značenje, naročito u Ugarskoj, gde su se Srbi borili za svoja nacionalna prava. U njegovim kompozicijama reflektuje se, uz romantičarski patriotski izraz, i bidermajerski salonski stil briljantno virtuoznog karaktera. Mnoge narodne i gradske melodije harmonizovao je za hor i klavir, a napisima o muzici sarađivao je u više časopisa i dnevnih listova ("Danica", "Javor", "Matica").


GLAVNA DELA

• "Beseda za orkestar", 1875.
• "Bez tebe, draga" (za klavir)
• "Brankovo kolo" 1883.
• "Chansonette serbe" (za klavir)
• "Čuj, Dušane" (za klavir)
• "Kolo" za 2 klavira 8-ručno
• "Onamo, onamo" (za klavir)
• "Prag je ovo milog Srpstva" (za klavir)
• "Srpska molitva" za harmonijum i 2 klavira
• "Srpska rapsodija" za 2 klavira 6-ručno, 1885.
• "Svetosavska pesma" (za klavir)
• Muzika za pozorišnu igru "Naši seljani" (M. Popović)

http://govori.tripod.com/branko.htm

[Angelina]

**




DR JOVAN PAČU

Zaslužni i oduševljeni rodoljub  J o v a n  P a č u  rodio se 1848. godine u selu Šandoru blizu Subotice u Bačkoj. Gimnaziju je dovršio u Požunu polaganjem ispita zrelosti, posle čega je u Pešti počeo učiti medicinske nauke. Druge godine pređe u Prag, gde studije dovrši i postane doktorom medicine, a tada se vrati svome narodu da u njegovoj sredini razvije korisno delovanje.

Kao lekar živeo je najpre u Velikoj Kikindi, a za tim u Somboru, neko vreme u Srbiji pa u Kijevu u Rusiji, Sarajevu, Novom Sadu i Zagrebu.

Kao javni radnik Paču se istakao lekarskim, političkim i umetničkim radom svojim.

Lekar Paču bejaše od onih ljudi koji leče i telo i dušu: svojom pojavom, rečju, bolećivošću srca svoga i prirodom punom blagosti, on je osvajao i zdrava i bolesna, i bogata i siromašna. Uz to pouzdano znanje lekarsko dolažaše kao dopuna takoj prirodi. Primera radi valja pomenuti da je sa tih osobina svojih bio veoma popularan u Bosni i Hercegovini, a popularnost je njegova išla dotle da su ga čak i Muhamedovci uzimali za svoga domaćeg lekara, imajući u njega toliko poverenja.

U takoj je duši bilo klice umetničke obilato, i ona je vrlo rano izbila. Kao sa svim mali znao je svirati na glasoviru, a majka mu je, videći dar njegov, nastala da se to razvije i usavrši. Kao gimnazijalac svirao je u Subotici s tolikim uspehom, da se još tada - posle jednog velikog koncerta - mogao videti kod njega poziv za visoku umetnost. Značajno je, u tom pogledu, što je otišao u Prag. Ovde se poznao s proslavljenim Smetanom, kod koga je izučavao naročitu nauku o kompoziciji. "U korist bednih bosansko-hercegovačkih begunaca, koji su ostali bili bez kuće i kućišta, priređivao je on u svoje vreme čuvene koncerte, i prihod od njih davao je jadnoj sirotinji srpskoj. Takve je koncerte priredio u Novom Sadu, Zemunu, Beogradu, Pančevu, Vršcu, Velikoj Kikindi, Subotici, Somboru, Oseku i drugim mestima. Uspeh tih koncerata, koje je priređivao širom Srpstva, bio je vanredan, i on je svoj duševni talenat prineo na oltar srpski. Osem toga on je u mnogo prilika sudelovao kod raznih beseda u različite srpske dobrotvorne svhe. Od pevačkih društava, ženskih zadruga, akademske omladine u beču, Pešti, od mnogih ojedinaca odlikovan je lavor vencima i drugim znacima priznanja. Godine 1886. boravio je u Kijevu, i tamo je priredio čuveni slovenski koncert. To mu je bio u opšte prvi slovenski koncert te vrste u Rusiji. Na njemu se pevalo velikoruski, maloruski, poljski, češki, bugarski, srpski i hrvatski, a svirkom srpskih zvukova začini taj opšte-slovenski koncert. Uz pomoć dvaju profesora kijevskog muzičkog zavoda svirao je Dr. J. Paču svoju srpsku rapsodiju na šest ruku a za dva glasovira. Ruska štampa oduševljeno je pozdravila taj koncert, o kome se onda, može reći, govorilo i u svoj evropskoj štampi." (Srbobran, 1904.)

Kompozicije J. Paču poznate su svuda u Srpstvu i veoma su popularne. Tu dolaze: Srpski zvuci, 12 brojeva — za glasovir; Prag je ovo milog srpstva, Bez tebe draga, Čuj Dušane, Srpska molitva, Kolo, Rado ide Srbin u vojnike, Crnogorskom vojniku - srpske pesme za glasovir; Brankovo kolo (muški zbor), Srpska molitva (mešoviti zbor), Šalaj, dalaj, danom (muški zbor), Vinska pesma (muški zbor), Razne srpske pesme i napevi za muški i mešoviti zbor — kompozicija zbor; Gajdaška pesma, Pastirska pesma, Svatovac — za harmonijum i glasovir; Srpska molitva — za harmonijum i dva glasovira; Kolo na osam ruku,Srpska rapsodija na šest ruku - za dva glasovira; Naši seljani — muzika za pozorišnu igru istog imena od Mite popovića. Ovmo, najzad, dolaze i druge manje kompozicije za zbor i glasovir. —

Treća vrsta njegova rada jeste politički rad. Čovek take duše mogao je ući u vrtlog političke borbe samo istinski polazeći s uzvišenoga gledišta narodnoga napredka. Tako je Paču i radio. Taj je rad njegov dobio naročito izraza za poslednjih mu godina življenja u Zagrebu, gde je postao predsednik srpske samostalne stranke, redakcionog odbora Srbobrana, uprave Srpske Štamparije. Iskrenost i takt pribavili su poslovima njegova uspeha kod naroda a uvaženja kod političkih, upravo nacionalnih, protivnika. U jedno doba bio je urednik novosadske Zastave, kad se to od njega tražilo. —

Noću izmešu 4. i 5. oktobra 1902. godine dra J. Pačua udari kaplja, i on preminu — "samohran, oplakan ne samo od mnogobrojne rodbine njegove, nego i od mnogih štovalaca, od srpske štampe i srpskoga naroda" — 17. oktobra. Telo njegovo preneseno je u Veliku Kikindu i tamo sahranjeno u porodičnoj grobnici.

Paču je bio član Srpskog Učenog Društva, pocasni član Srpske Kraljevske Akademije i Književnog Odeljenja Matice Srpske. Ali je on bio svedokom i još većega priznanja svega naroda u čijoj će uspomeni trajno živeti.

Tekst preuzet iz knjige: Znameniti Srbi XIX veka | Andra Gavrilović