Muzička kultura Srba i Bugara između 1830 i 1920. godine
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Muzika « MUZIČKO STVARALAŠTVO I IZVOĐAŠTVO SRBA « Muzičko stvaralaštvo i izvođaštvo « Muzička kultura Srba i Bugara između 1830 i 1920. godine
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Muzička kultura Srba i Bugara između 1830 i 1920. godine  (Pročitano 2565 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
Hero Member
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 4652



Pogledaj profil
« poslato: Februar 14, 2011, 10:04:06 pm »

*

O MUZIČKOJ KULTURI SRBA I BUGARA IZMEĐU 1830. I 1920. GODINE


Izabrani period od oko sto godina muzičke kulture Srba i Bugara bio je vrlo dinamičan i opterećen procesima koji će značajno odrediti čak i njihovu budućnost.
 
Mnogo je sličnosti u istoriji obe nacije, Srba i Bugara. Jedno zajedničko iskustvo je i duža vladavina Turaka u njihovim zemljama, za Bugare od 1396. do 1878, a za Srbe od 1459 do 1878. Pokret hajduka postojao je kod oba naroda i borio se protiv turske represije. Obe nacije, odnosno zemlje, učestvovale su u Prvom svetskom ratu. Bio je period kada je Srbija delimično bila deo Austrije, ili neki drugi kada je bila kao zemlja vazal Turske imperije (1830—1878); u nekim drugim periodima Srbija je bila nezavisna kraljevina. Sve ove različite političke situacije kao i status zemlje imali su velki uticaj na muzičku kulturu.
 
Druga značajna komponenta je stvaranje gradova Balkana koji su imali, usled istorijskih uslova, već tada kosmopolitski karakter.
 
Istočno pravoslavna vera obe nacije je još jedan zajednički činilac kulture.
 
U navedenom periodu postojala su tri tipa muzičke kulture: folklor, crkveno pojanje i muzika urbane sredine u nastajanju.
 
Srpski kompozitori Kornelije Stanković (1831—1865) i Stevan Mokranjac (1856—1914), i bugarski kompozitor Dobri Hristov (1875—1941) učinili su značajan doprinos muzičkoj kulturi svojih zemalja.
 
K. Stanković, St. Mokranjac, i D. Hristov bili su tri visoko obrazovana muzičara u najvećim centrima tadašnje Evrope. Pored primetnog uspeha koji su zadobili u mestima studiranja, želeli su da se vrate i doprinesu stvaranju nacionalne kulture svojih zemalja. Imali su različite aktivnosti, kao dirigenti ili pedagozi, muzički teoretičari, folkloristi i zapisivači narodnih pesama.
 
Tipično za sve njih je intersovanje za narodne pesme. Srpski i bugarski kompozitori nisu bili izuzetak u to vreme, obraćajući se narodnoj pesmi, kada su već formirani nacionalni stilovi i osnova za njihovo postojanje. Ovakav proce se već bio odigrao u drugim sredinama, odnosno nacijama i zemljama.
 
Novoformirani horovi u obema zemljama radili su sa entuzijazmom. Štaviše, publika je pokazivala interesovanje i razumevanje za ove aktivnosti. Kako su horovi imali tada nekoliko uloga, bili su i najpogodniji mediji za predstavljanje novostvorene muzike. Među njima najpoznatije je Beogradsko pevačko društvo, inače veoma uspešno u popularizaciji Mokranjčevog dela u višse evropskih država. U podizanju nivoa muzike zaslužni su bili i ruski kao i češki muzičari, kako u Srbiji, tako i u Bugarskoj.
 
Kornelije Stanković piše najčešće za glas i klavir, a i samo klavirska dela. U srpsku muzičku praksu je uveo klavirsku muziku.

Mokranjčev talenat je nedvosmisleno dokazan sa njegovih petnaest Rukoveti, neke od njih su potpurii narodnih pesama, dok su druge nosile karakter rapsodija. U rokovođenju horom Beogradskog pevačkog drustva, Mokranjac je takođe dokazao posebnu veštinu i u dirigovanju pa je značajno podigao nivo izvođenja, pevanja, ovog amaterskog hora, na profesionalni.
 
Dobri Hristov započinje karijeru 1897. pisanjem spletova, a kasnije usmerava rad prema prerastanju materijala narodne pesme u čitavu horsku kompoziciju. Njegova kreativnost se razbuktala u dvadesetim godinama prošloga veka.
 
Sva tri kompozitora bila su aktivna i u drugim žanrovima, vokalnim i instrumentalnim, ali su vokalne kompozicije ostale nosioci distinktivnosti i simbola njihovog rada. Ova tri kompozitora su se takođe okrenula pisanju duhovne muzike, nečemu sto višestruko ujedinjuje njihove nacije i što je doprinelo patriotskom zamahu. Sva trojica su prilagodila crkveno pojanje koje se tako udaljilo, odvojilo, od Vizantijske tradicije a prema nacionalnim karakteristikama ("srpsko narodno crkveno pojanje", "bugarsko pojanje"). Svaki od njih napisao je Liturgiju po Svetom Jovanu Zlatoustom i dosta drugih crkvenih pesama .
 
Dobri Hristov je kao i Stevan Mokranjac ostavio poseban, koliko i značajan, trag svojim stvaranjem u svojom muzičkoim kulturom. Mnogi kompozitori, čak i danas, idu njihovim stopama na različite načine.
 
Da bi se jasnije ocrtao nihov rad u svojoj ukupnosti treba svakako dodati, uz prethodne informacije, i njihov doprinos muzičkoj teoriji (D. Hristov, Ritmičke osnove folklorne muzike, 1913; Tehnička struktura bugarske narodne muzike, 1928; St. Mokranjac, Osmoglasnik/Oktoih, 1908).
 
Rukoveti Mokranjca kao i pesme Hristova deo su standardnih horskih koncertnih programa u srpskoj, odnosno bugarskoj, horskoj muzici. Njihov rad je bio uvažavan i od savremenika zbog stvarne vrednosti koju je nosio, pa je zato St. Mokranjac bio izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije u Beogradu, dok je Hristov postao dopisni član Bugarske akademije nauka.


dr Agapia Balareva,
Institut za umetnost i muziku, BAN, Sofija
MUZIKOLOŠKI INSTITUT S A N U ▪ MATICA SRPSKA AKADEMIJA UMETNOSTI NOVI SAD
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: